GAZELA BEZBEDNA ALI NEPROHODNA

Most Gazela je bezbedan i neće se srušiti, a zbog boljeg protoka saobraćaja kamionski saobraćaj je od subote usmeren kroz tunel Straževica. Slabljenje naše valute pravi probleme građanima koji otplaćuju kredite vezane za evro, a takvih je gotovo 90 odsto zajmova. Amerikanci omogućili sezonskim radnicima iz Srbije dobijanje neuseljeničke vize.

Sve teža otplata kredita

Slabljenje naše valute pravi probleme građanima koji otplaćuju kredite vezane za evro, a takvih je gotovo 90 odsto zajmova. Otplata se stalno uvećava, a zarada gubi vrednost u evrima, objavljuju Novosti. Posebno je teško onima koji su podigli stambeni kredit, jer im rata iz meseca u mesec skače i do 1.000 dinara. To, naravno, vodi u sve veća kašnjenja u otplati pozajmica, a mnogi više uopšte i nisu u stanju da vraćaju kredite. Smanjena i neredovna primanja, skok evra, kao i gubitak posla doveli su do toga da je u odnosu na prošlu godinu dvostruko više onih koji neredovno vraćaju dugove - 3,2 odsto.

Pregovori o ruskom kreditu

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da će pregovori sa predstavnicima ruske vlade o odobravanju dela kredita u iznosu od 800 miliona dolara, od ukupno milijardu dolara, biti okončani tokom februara, istakavši da tu nema „nikakvih dilema i sukoba”, objavljuje Politika.

„Očekujemo ovih dana poziv ruske strane da se razgovori nastave. Rusi predlažu da u tom poslu učestvuju zajedno sa nama, otprilike učešće bi bilo 50 prema 50 odsto”, rekao je Mrkonjić. Ministar je naglasio da Srbija sigurno neće tražiti od Rusa da oni grade železničku stanicu „Prokop” u Beogradu, jer je to za nas najvažniji objekat, napominjući da će ruska strana moći da učestvuju u opremenju tih objekata, jer su vozovi koji idu kroz Beograd ruske proizvodnje. Mrkonjić je naveo da je Srbija tražila kredit za „Prokop” od 200 miliona evra, prugu od Valjeva do Loznice 150 miliona evra, koja Ruse posebno interesuje, i 250 miliona evra za remont pruge Beograd-Bar.

Most se neće srušiti

Gradsko veće na jučerašnjoj sednici usvojilo je zaključak kojim se od nadležnih državnih institucija traži da se odredi rok do kada će se čekati saglasnost evropskih banaka za dobijanje kredita za rekonstrukciju mosta „Gazela”, javlja Politika.

„Ako je rok 15. mart i ukoliko tog dana dobijemo papir da imamo kredit, valjda ćemo saznati i kako izgleda rekonstrukcija „Gazele” i krenuti u nju. Ali ako 15. marta nemamo papir, treba da tražimo kredit na nekom drugom mestu i krenemo u obnovu”, istakao je Dragan Đilas, gradonačelnik prestonice. Gradonačelnik tvrdi da je „Gazela” bezbedna za saobraćaj i da se most neće srušiti.

Most Gazela je bezbedan i neće se srušiti, a zbog boljeg protoka saobraćaja kamionski saobraćaj je od subote usmeren kroz tunel Straževica, rekao je u subotu gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, prenose Novosti. On je najavio da ukoliko se ne oroči datum za dobijanje kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke do 15. marta, novac za rekonstrukciju mosta Gazela biće obezbeđen delom iz gradske kase, a delom od zajmova kod drugih finansijskih institucija.

"Beograd je spreman da uzme kredit i sufinansira rekonstrukciju Gazele. Ovo je mučenje, mi ne znamo ni šta još treba da uradimo i da li treba nešto da uradimo, svima nam je muka", rekao je Đilas, i dodao da je o tome razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkonjićem i da su se složili oko ovog zaključka, objavljuje Pres.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić rekao je da ne treba stvarati paniku zbog oštećenja na Gazeli jer stanje nije tako alarmantno kao što se predstavlja, napominjući da se takve stvari dešavaju u zimskom periodu. On je rekao da Radna grupa za obnovu Gazele ima „dinamički plan koji se za sada poštuje, ali da EBRD traži slepo poštovanje dogovora o raseljavanju Roma".

"To je sada rešeno i očekujem da će u narednih petnaestak dana stići odobrenje da možemo da koristimo ta sredstva", rekao je Mrkonjić, objavljuje Pres pod naslovom

"Gazela neće pasti - Đilas: Smenite me, pa delite Romima stanove".

Ukidanje vojne obaveze

Vojsku Srbije će od naredne godine činiti skoro potpuno profesionalni sastav. Okosnica 10.600 profesionalaca. Ima 2.000 mesta za one koji budu dobrovoljno želeli da služe vojni rok, objavljuju Novosti. Ukidanje opšte vojne obaveze, osim olakšanja za mladiće u vojnoj evidenciji, učiniće da Vojska Srbije dobije organizaciju po modelu evropskih armija.
Ukidanjem opšte vojne obaveze, koja u Srbiji postoji još od vremena kneza Mihaila, naše oružane snage okončaće dugo putovanje kroz promene koje su počele raspadom JNA devedesetih godina. Sve zemlje u susedstvu Srbije već dugo imaju profesionalnu vojsku. Izuzetak su Grčka i Albanija, gde je opšta vojna obaveza još u primeni. Ipak, poslednji signali iz ovih zemalja govore da su i one, zbog članstva u NATO, primene standarda ovog saveza i racionalizacije troškova, na pragu uvođenja plaćene vojske.

Sezonske vize za Ameriku

Amerikanci omogućili sezonskim radnicima iz Srbije dobijanje neuseljeničke vize. Traže se poljoprivrednici, građevinci, treneri, javljaju Novosti. Posle pada viznog režima prema EU, naše ljude je obradovala i vest da su Amerikanci omogućili sezonskim radnicima iz Srbije dobijanje neuseljeničke vize.
U ambasadi SAD u Beogradu Novostima su potvrdili da je prošle nedelje Srbija uvrštena u Program za izdavanje neuseljeničkih viza za obavljanje privremenih ili sezonskih poslova, koje nose šifre H2A i H2B. Reč je o vizama koje se daju najduže na godinu dana i mogu se produžavati, ali sezonac u SAD ne može ostati duže od tri godine.
Ova beneficija postala je punovažna u ponedeljak, kada je odlukom ministra nacionalne bezbednosti Dženet Napolitano, Srbija stavljena na listu zemalja čiji građani mogu da dobiju neuseljeničke vize za obavljanje sezonskih poslova. Napolitanova je ovu odluku donela posle konsultacija sa američkim državnim sekretarom Hilari Klinton.

Nova država za Haićane?

Zemlje članice Afričke unije (AU) dogovorile su se da tokom trodnevnog samita ove organizacije u Adis Abebi razmotre predlog Senegala da se za ljude koji su zbog razornog zemljotresa na Haitiju ostali bez svojih domova stvori država na teritoriji Afrike. Na ovu ideju prvi je došao senegalski predsednik Abdulaje Vade koji je rekao da Haićani, budući da su potomci afričkih robova, imaju pravo da novi život započnu na ovom kontinentu, javio je Rojters.

Predlog predsednika Vadea obuhvata i masovni program usvajanja siročadi sa Haitija, gde je u razornom zemljotresu koji je ovu zemlju pogodio 12. januara poginulo oko 200.000 ljudi, a skoro milion ostalo bez krova nad glavom, prenosi Politika.

Jeljcinova ćerka i dalje izaziva skandale

Rusku javnost zaprepastili su novi detalji o tome kako su biznismeni potkupljivali članove porodice Jeljcin, objavljuju Novosti. General Aleksandar Koržakov, nekadašnji šef predsedničkog obezbeđenja, izazvan pisanjem na internetu Tatjane Jeljcin, ćerke bivšeg predsednika, otkrio je ko je u koferu donosio dolare u Kremlj. Koržakov tvrdi da je milijarder Roman Abramovič bio glavni „blagajnik porodice“ i da je Tatjani, koja se tada prezivala Đačenko, davao na stotine hiljada dolara.
Koržakov, penzionisani general KGB i nekadašnji pobratim Borisa Jeljcina, kaže da se ne boji da bi Tatjana i Roman Abramovič mogli da ga tuže za klevetu, jer su „svi ljudi iz bivšeg obezbeđenja, koji su sve to videli sopstvenim očima, živi i - svedočiće“.
U želji da opet bude u centru pažnje, Tatjana, koja se po treći put udala, i sada se preziva Jumaševa, opisala je u svom blogu kako se dogodila afera u vreme drugih izbora za predsednika Rusije 1996. godine. Kaže da je general Koržakov naredio kontrolu svega što se iznosi iz Jeljcinovog izbornog štaba. Ubrzo je izbila afera sa stotinama hiljada dolara, koji su čuvani u kutiji ispod aparata za fotokopiranje.

Gej brakovi pred sudom

To što su gej brakovi ozakonjeni u Masačusetsu, Vermontu, Nju Hempšajru, Konektikatu i Ajovi veliki je pomak u društvenoj toleranciji istopolne ljubavi, ali aktivistima gej pokreta nije dovoljan. Većina država to još zakonski ne odobrava, a ponegde je u toku i „kontrarevolucija”: poslednjih meseci birači u Mejnu i senati u Njujorku i Nju Džerziju poništili su već usvojene zakone koji su homoseksualcima i lezbejkama omogućavali izlazak pred oltar. Na federalnom nivou, gej aktivistima je nanet veliki udarac kada je Klinton kroz Kongres 1996. provukao Zakon o odbrani braka, gde je on opisan isključivo kao muško-ženski, objavljuje Politika.

U toku je, međutim, odlučujuća bitka čiji bi ishod mogao da promeni pravni i društveni pejzaž Amerike. U sudnici okružnog suda u San Francisku, Kalifornija, upravo je završen pretres u procesu koji je pokrenut upravo da bi redefinisao tu klasičnu definiciju braka kao „zajednicu muškarca i žene”. Presuda se očekuje početkom marta, ali ne kao kraj, već samo kao početak duge i sasvim neizvesne pravne bitke koja će se tek za nekoliko godina okončati pred Vrhovnim sudom SAD. Tužioci – dva gej para – osporili su ustavnost referenduma koji je, sa ne baš impresivnom većinom, u novembru 2008. obesnažio pre toga u Kaliforniji ozakonjeno pravo na istopolne brakove.

Kreću jeftini letovi

"Lično ću voziti avion za Beograd u utorak, 2. februara", ekskluzivno za Novosti otkriva Niki Lauda, vlasnik aviokompanije „Flaj Niki“, proslavljeni vozač Formule 1. Od ponedeljka njegovi avioni počinju da lete na liniji Beograd - Beč. „Flaj Niki“ je prva niskobudžetna aviokompanija koja je dobila dozvolu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije od kada je republički parlament ratifikovao Sporazum o otvorenom nebu.
Na pitanje šta očekuje od linije Beograd - Beč, Lauda kaže da će u prvoj godini poslovati sa pozitivnom nulom. Na liniji Beograd - Beč „Flaj Niki“ leteće šest puta nedeljno. Promotivna cena karata je 29 evra u jednom pravcu, uključujući taksu, ali kako se vreme polaska bliži cena karte raste.

Skuplji servisi Telekoma

Telekom Srbije sutra će povećati cene poziva ka informativnim servisima i uvesti naplatu razgovora sa operaterima na broju 064/789, piše u Politici.

„Od trenutka kada se javi operater cena poziva ka korisničkom servisu 064/789 iznosiće 10 dinara, bez obzira na dužinu razgovora sa operaterom”, saopštio je Telekom Srbije.

Cena poziva servisa za informacije o telefonskim brojevima korisnika 988 iznosiće 21,50 dinara za pozive iz fiksne mreže, odnosno 23,32 dinara za pozive iz mobilne mreže.

"Nove cene poziva za info servise Telekoma", naslov je u Blicu.

Demokratska stranka vodeća u Vojvodini

Demokratska stranka i njeni lideri uživaju najveću podršku birača u Vojvodini, rezultat je najnovijih istraživanja javnog mnjenja u Vojvodini koja je uradila agencija Skan, objavljuje Politika. Prema ovom istraživanju za DS bi glasalo 27 odsto birača, za SNS 18, a za radikale šest odsto.

Po istraživanjima agencije Skan u Vojvodini je ukupni potencijal Srpske napredne stranke i Srpske radikalne stranke 36 odsto (24 odsto SNS i 12 odsto SRS). Toliko građana Vojvodine kaže da su im ove dve stranke bliske ili veoma bliske. Istovremeno, za SNS danas bi glasalo 18 odsto, a za SRS 6 odsto od ukupnog broja građana Vojvodine.

Milka Puzigaća, direktorka agencije Skan, kaže da Demokratska stranka danas u Vojvodini ima velike potencijale. Od ukupnog broja punoletnih građana Vojvodine 37 odsto DS doživljava kao blisku ili veoma blisku stranku. To će reći da je ona svojim potencijalom glasača iznad zajedničkog potencijala SNS-a i SRS-a. Kada bi sada bili izbori 27 odsto građana bi i glasali za DS.

Evropska pitanja

Imate li ustavni sud? Koliko je političkih partija registrovano u vašoj zemlji? Koje su garancije za nezavisnost ombudsmana? Kakvi su odnosi sa susednim zemljama i zemljama regiona zapadnog Balkana, uključujući bilateralna pitanja, pitanje granica i izglede za rešenja? Kako je obezbeđen konsenzus oko osnova ekonomske politike? Postoji li poseban sud za rešavanje sukoba na osnovu kolektivnih ugovora? Da li se različito tretiraju radnici u javnom i privatnom sektoru? Kakva je meteorološka struktura? Koja je minimalna starosna granica za vozače? Kako je regulisana prodaja alkoholnih pića?

Da bi Savetu ministara dala mišljenje i time otvorila vrata pregovorima o članstvu, Evropska komisija prethodno šalje oko četiri hiljade detaljnih pitanja i potpitanja – o funkcionisanju države u raznim oblastima života, od politike, preko ekonomije, do zakonodavne sfere, piše u Politici.

Blagi tok pandemije

Nije još gotovo. Sezona gripa na severnoj hemisferi traje sve do aprila i niko ne može da predvidi šta će se dešavati u februaru i martu. Pandemija novog gripa nije dostigla najgori scenario, koji je bio moguć, ali svakako nije lažna: odnela je 14.000 života, raširila se po svim kontinentima i može se očekivati da virus bude aktivan i sledeće sezone, kaže za Novosti, profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.
Sumirajući dosadašnji tok pandemije, za koju mnogi, među kojima i lekari, veruju da je izmišljena, Milosavljević kaže da je blagi tok pandemije najbolje što je čovečanstvu moglo da se dogodi od marta prošle godine, kada su u Meksiku registrovani prvi slučajevi obolevanja od virusa H1N1.
"Govoriti sada da pandemije nije bilo ili da je nema jeste nipodaštavanje svega što je urađeno da se stanovništvo zaštiti", kaže ministar Milosavljević. "To je vređanje žrtava. Izgubili smo 81 život, pet trudnica, petoro dece, između 15-20 potpuno zdravih ljudi. Činjenica je da je smrtnost od ovog virusa slična kao od sezonskog, ali je struktura umiranja potpuno drugačija. Nikada sezonski grip za dva dana ne napravi galopirajuće zapaljenje pluća koje dovede do smrtnog ishoda".

Ko je promenio definiciju pandemije?

"Kada je proglašena pandemija gripa AH1N1, za stolom u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) sedeli su i predstavnici farmaceutskih kompanija. Moramo se zapitati da li je tu postojao nepropisni uticaj na SZO da se proglasi pandemija gripa za koji se već tada znalo je po svim svojim karakteristikama slabiji i bezopasniji od sezonskog", kaže u razgovoru za Blic, dr Volfgang Vodarg, odlazeći predsednik Komiteta za zdravstvo Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), na čiji je zahtev pokrenuto ispitivanje odgovornosti SZO za širenje panike od koje su profitirali isključivo farmaceuti.

"Indikativno je i da je SZO u maju 2009, neposredno pre nego što će proglasiti pandemiju, promenila definiciju pandemije. Time su kriterijumi po kojima je pandemija bila nešto veoma specifično, što su morali da prate veoma ozbiljni i teški slučajeve bolesti, veliki broj obolelih i visoka smrtnost, smanjeni na običnu bolest koja ima moć da se brzo širi svetom. Ta definicija je besmislena jer odgovara svakom gripu, svake godine. Tada su desetine država tražile da se SZO vrati staroj definiciji, ali iako su rekli da su argumenti dobri i da će razmotriti sugestije, SZO je jednostavno nastavila po svom i proglasila pandemiju. Više nije bilo povratka, jer su vlade već potpisale ugovore sa farmaceutskim kućama, u kojima je pisalo da ako SZO proglasi pandemiju ugovori stupaju na snagu, a tržišne obaveze moraju biti ispunjene."

Stare banke u dugom stečaju

Stečaj četiri velike banke, započet pre osam godina, svakog meseca košta Srbiju oko 45 miliona dinara. Toliko se potroši na plate radnika banaka, angažovanje advokatskih kancelarija, naknade stečajnih upravnika, piše u Blicu. Na papiru četiri banke imaju milijarde, ali je njihova naplata neizvesna, mukotrpna i skupa. Najveći deo troškova stečaja potiče od obaveza prema poreskim organima jer mora da se plati porez na imovinu, na kapitalnu dobit, PDV, naknada za osiguranje imovine, sudske takse, naknada za građevinsko zemljište, komunalne usluge. U prvim godinama stečaja sav trošak plaćan je izdavanjem objekata ali s obzirom da su mnogi od njih prodati, u poslednje dve godine 15-20 odsto troškova ne može da se pokrije na ovaj način.
S vremena na vreme pojavi se dilema da li je januara 2002. godine trebalo zatvoriti Beobanku, Beogradsku banku, Investbanku i Jugobanku. Dilema se podgreva tezom da ove banke imaju vrednu imovinu i velika potraživanja. Na papiru tako i izgleda. Trenutno banke u stečaju potražuju 2,3 milijarde evra, od čega je u sudskom sporu 796 miliona evra. Ali dobar deo nespornih miliona banke potražuju od domaćih firmi koje su u privatizaciji (231), restrukturiranju, stečaju (147), što znači da je teško da će se naplatiti 100 odsto para koje banke u stečaju potražuju.

Dačić u Vašingtonu

Zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić razgovarao je danas u Vašingtonu sa predstavnicima Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država o pitanjima bezbednosti i policijske saradnje, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, javlja Blic. Dačić je u izjavi, koju prenosi MUP, ukazao da je američko Ministarstvo pravde praktično najvažniji partner MUP-u Srbije, jer su u okviru tog resora FBI i neke druge bezbednosne agencije.
"Ocenili smo da je naša saradnja do sada bila izuzetno dobra i saglasili se da postoje mnoge oblasti u kojima tek treba da unapredimo saradnju", naveo je Dačić.

Čija je priča?

Scenario svetskog megahita „Avatar" Džejmsa Kamerona zasnovan je na romanu „Tihana iz Erga" Predraga Uroševića, koji je „Prosveta" objavila davne 1984. godine. Početkom devedesetih godina prošlog veka RTS uradio i scenario za film, koji nikada nije realizovan. Do ideje za svoj spektakl proslavljeni američki režiser mogao je da dođe na više načina, piše u Presu. Dok „Avatar" nezadrživo hita ka tituli najuspešnijeg filma u istoriji kinematografije (nedavno je po ostvarenoj zaradi premašio „Titanik"), njegov autor Džejms Kameron suočava se sa sve većim brojem optužbi da je reč, zapravo, o ukradenoj priči. I dok se slavni režiser brani da se nije ugledao ni na jednu knjigu ili film, odnosno da je 80 stranica priče o „Avataru" napisao još 1994. godine (dakle, čitavu deceniju nakon izlaska Uroševićevog romana), u Rusiji ga optužuju da je preuzeo priču iz čak deset romana koje su šezdesetih godina prošloga veka napisali braća Arkadi i Boris Struganski. Prema pisanju „Pravde" i „Gazete", braća su smislila ime Pandora i planetu sa predivnom prirodom i klimom. Na njoj žive pripadnici plemena koji se zovu Nave (u „Avataru" Na'vi), a indikativno je i to da su obe radnje smeštene i u istom vremenskom razdoblju (u 22. veku). Optužbe za krađu ne dolaze samo iz Rusije i Srbije, već i iz same Amerike. Na američkom kontinentu širi se priča da je izvorna ideja preuzeta iz romana Pola Andersona iz 1957. godine, pod nazivom „Call me Joe".

Pucnjava na Petrovaradinskoj tvrdjavi

U subotu, nešto posle pet časova ujutru, u diskoteci "Đava" na Petrovaradinskoj tvrđavi, Marko Radenković (36), iz Bačke Palanke, hicima iz pištolja teško je ranio radnike obezbeđenja Dragana Tešanovića (39) iz Bukovca i Ognjena Cvetićanina (29) iz Novog Sada, javljaju Novosti. Istovremeno, kako smo saznali od izvora bliskih istrazi, lakše su povređeni Novosađani Miloš Glušica (26) i Strahinja Stanić (25).
Otprilike 45 minuta pre nego što je došlo do krvavog obračuna, Radenković, inače suprug bivše teniske šampionke i selektora nacionalne reprezentacije Tatjane Ječmenice, došao je u sukob sa obezbeđenjem diskoteke, koje ga je, pošto je uznemiravao goste, izvelo ispred kluba. Tu je, navodno, došlo i do fizičkog obračuna u kojem je Radenković loše prošao. Posle toga on je otišao, da bi se uskoro vratio sa pištoljem i, ispred ulaza, u Tešanovića i Cvetićanina ispalio više hitaca.

"Pucnjava u „Đavi": Ranio četvoricu, seo za šank i naručio pivo", naslov je u Presu.