FURIOZNI POVRATAK ŠARAPOVE

Strani dnevni listovi i dalje se bave proneverom u Sosijete ženeral banci. U žiži javnosti je i završetak Australijen opena, gde je Šarapova osvojila titulu u ženskom singlu bez i jednog izgubljenog seta, pobedivši našu najbolju teniserku Anu Ivanović. U SAD najviše pažnje privlači brzo postignut dogovor o stimulativnom paketu mera protiv recesije između suprostavljenih strana - Buša i demokrata.

 

Šarapova – kraljica Australijen opena

Francuski list Le Monde na naslovnoj strani posvećuje pažnju Šarapovoj i njenoj pobedi na Australijen openu.

 

 

 

Šarapova je osvojila treću Gren slem titulu u karijeri, prvu na Australijen openu, pobedivši juče u finalu srpsku teniserku Anu Ivanović. Ipak, pobedu na ovom turniru joj je zapravo doneo četvrtfinalni meč u kome je porazila Žastin Enan, prvi reket sveta, smatra novinar ovog lista. Tada je pokazala sve što ume, brilijantno servirajući i pokazavši čitav dijapazon različitih udaraca za koje mnogi nisu verovali da je sposobna. Belgijanka jednostavno nije mogla da se nosi i potpuno je nadigrana. To je bio meč turnira i Šarapova nije imala preterano težak posao u sledeća dva meča, pobedivši na putu ka tituli dve srpske teniserke, Jelenu Janković u polufinalu i Anu Ivanović u finalu.

 

Lepota dve igračice koje su izborile mesto u finalu bila je predmet posebne pažnje. Ovaj meč je nazvan "najlepšim u istoriji Australijen opena“ i "glamuroznim finalem“. Ipak, sam meč nije krasila raznovrsnost igre dve lepe teniserke da bi ostao duže upamćen, a igra na mreži praktično nije ni postojala. Na kraju, rezultat je važan i Šarapova se okitila trećom Gren slem titulom, posle pobede na Vimbldonu 2004. i US openu 2006. godine.

 

Ruskinja je kompletan turnir završila bez izgubljenog seta. Srpska teniserka se dobro držala na početku. U prvom setu vodila je sa 5:4 i dobila prva dva poena u desetom gemu, došavši na dva poena od osvajanja prvog seta. Međutim, ovo je bilo najviše što je Ivanovićeva uradila u meču. Šarapova je osvojila taj i sledeća dva gema, za vođstvo u prvom setu od 7:5.

 

U drugom setu Ivanovićeva se dosta mučila da sačuva svoj servis i spasila je nekoliko brejk lopti, dok je Šarapova bila sigurna na svom servisu. Ključni gem u meču bio je na servis Ivanovićeve, kod rezultata 3:3, koji je dobila Šarapova. Srpkinja nije bila ni blizu da uzvrati brejk i Šarapova je slavila posle 90 minuta igre sa 2:0 (7:5, 6:3).

 

Ivanovićeva, i pored toga što je krase dobri volej udarci, nije imala dovoljno samopouzdanja da izađe na mrežu protiv snažnih udaraca Šarapove, praćenih, kao i uvek, glasnim kricima koji ne prijaju uhu gledaoca. Njena snaga volje je za divljenje ali je jako teško njen stil igre nazvati radošću za baš sva čula, prenosi Le Monde.

 

Šarapovoj ova pobeda posebno znači pošto je strahovala da li će se povratiti posle problema sa povredama koji su se pratili tokom prošle sezone. Povreda ramena se odužila i značajno uticala na njen servis, inače jedno od jačih oružja Šarapove.

 

Na početku njene karijere mnogi su joj prognozirali blistavu karijeru i dominaciju u ženskom tenisu, što se još i može desiti. „Mislim da još nisam dovoljno fizički spremna i iskusna da bi dominirala. "Smatram da ovo nije vrhunac moje karijere, moje telo se još nije razvilo 100% i imam još puno toga da naučim i popravim u svojoj igri“, izjavila je Šarapova.

 

Što se tiče ženskog tenisa, iako je odneo pobedu u borbi za izjednačavanje fonda nagrada sa muškim takmičarima, kada su konačno Rolan Garos i Vimbldon prihvatili ovakvu praksu, izgleda da ne uspeva da održi korak sa teniserima. U poslednjih devet Gren slem finala, samo je jedno odigrano u tri seta. Ostala su relativno brzo završena, a prave napetosti nije bilo.

 

Ženskom tenisu nedostaje rivalitet na vrhu, kao između dva neprikosnovena harizmatična šampiona, Rožera Federera i Rafaela Nadala kojima će se uskoro, možda, pridružiti srpski teniser Novak Djoković. Ženski tenis su obeležili upravo takvi dueli, kao na primer izmedju Kris Evert i Martine Navratilove, Štefi Graf i Monike Seleš ili Martine Hingis i sestara Vilijams, smatra Le Mond.

 

Balkanizacija kriva za proneveru

Kako prenosi Financial Times, "balkanizacija regulative“ leži u srcu tekuće finansijske krize, smatra prvi čovek "banke svih centralnih banaka“.

 

 

Banka za medjunarodne obračune

 

Malkolm Najt, izvršni direktor Banke za međunarodne obračune, rekao je u petak na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da je "balkanizacija regulative“, tj. fragmentacija različitih segmenata tržišta koji se prepliću preko nacionalnih jurisdikcija - krivac za aktuelne krize u situaciji kada težimo globalnom finansijskom sistemu. U jednom od svojih retkih javnih obraćanja, pozvao je na veći stepen globalne koordinacije koja bi pratila sve veću integraciju finansijskih sistema.

 

Balkanizacija je pežorativan izraz kojim se u međunarodnim odnosima označava podela nacija na manje jedinice u kojima su države i njihovi sistemi često u nerazrešivom konfliktu. Takođe, to je stanje rascepkanosti i zaoštrenosti sukoba interesa u jednom regionu sa slabim izgledom da dođe do sporazumnog rešenja.

 

Komentar Najta imao je veliki odjek među ministrima i drugim zvaničnicima na forumu koji razmatraju regulativni odgovor na finansijski haos. Premijer Velike Britanije, Gordon Braun, zatražio je veći stepen transparentnosti u poslovanju banaka i drugih finansijskih institucija i pozvao je Međunarodni monetarni fond da razvije sistem ranog upozorenja za globalnu ekonomiju, prenosi Financial Times.

 

Stimulativni paket – prva pomoć ali ne i lek

Najtiražniji dnevni list u SAD, USA Today, u vikend izdanju izveštava o mogućim efektima nedavno usvojenog stimulativnog paketa koji bi trebalo da skrene američku privredu sa puta recesije.

 

 

Iznenađuje kako brzo američki predsednik Džordž Buš i demokrate koje imaju većinu u Kongresu, mogu prevazići međusobne razlike kada se suoče sa važnim problemima, prenosi ovaj list. Stimulativni paket, koji su objavili u četvrtak, doneće novac onima koji nisu bogati, smanjiće poreska opterećenja poslovnom sektoru i olakšati krizu hipotekarnih kredita.

 

Ove olakšice su veliki korak za demokrate, republikance i lobije u nekretninama, i to upravo ovim redom.

 

Jednako kao što je lako biti ciničan kad je reč o političarima koji nose darove u izbornoj godini, tako i umeren i privremen paket mera kao ovaj može biti vredan u slučaju recesije. Kombinovan sa smanjenjem kamatne stope od strane Federalnih rezervi (što je efikasniji način za podsticanje rasta ekonomije), ovaj paket fiskalnih mera može ubrizgati novac u sistem i možda sprečiti začarani krug recesije - ljudi manje troše zbog straha od recesije, što dodatno usporava ekonomiju.

 

Do sada, najprivlačniji aspekt plana predstavlja niz poreskih olakšica na individualne dohotke niže od 87.000 dolara (174.000 dolara po bračnom paru) godišnje. Ove olakšice, koje mogu biti i do 1.200 dolara po paru plus 300 dolara po detetu, treba da olakšaju muke američkih porodica. Uzevši u obzir nestabilno stanje ekonomije i ceo smisao stimulativnog paketa, ovo bi mogao biti jedan od retkih trenutaka kada se zakonodavcima mogu oprostiti posledice po rast budžetskog deficita.

 

Glavna mana olakšica je tehničke prirode. Vlada neće moći da ih sprovede pre 15. aprila, što znači čekovi neće stići u poštanske sandučiće pre kraja proleća ili početka leta. Trebalo bi razmotriti neke dodatne mere da bi se došlo do nešto novca brže.

 

I pored mana, ovaj paket ima smisla. Sama činjenica da je do sporazuma došlo tako brzo između dve, inače suprostavljene strane, ohrabruje ali i potvrđuje snagu straha od recesije. Sada bi bilo lepo kad bi ti isti lideri pokazali istu hitrost i volju da zajedno rešavaju dugoročne probleme SAD (budžetske i druge), koju pokazuju pri deljenju poklona i obećanja u izbornoj godini.