FRANCUSKI PARLAMENT ODOBRIO RATIFIKACIJU LISABONSKOG UGOVORA

Francuski dnevni listovi prenose vest o izmenjenom načinu ratifikacije Lisabonskog ugovora. U Americi novi momenti u taboru republikanaca. Pokušaj smanjenja jaza izmedju zapada i istoka: Španci pišu o rasvetljavanju ubistva Benazir Buto, dok se u Britaniji žustro raspravlja o mogućem uvođenju šerijatskog prava.

 

Kako izveštava Figaro, sa 265 glasova za, 42 glasova protiv i 13 uzdržanih, Senat je sinoć dao "zeleno svetlo" za ratifikaciju Lisabonskog ugovora u Parlamentu, tri godine posle francuskog "ne" na referendumu kojim je odbačen prethodni predlog evropskog ustava. Nekoliko sati ranije i Donji dom francuskog Parlamenta podržao je ovaj predlog sa 336 glasova za i 52 glasa protiv.

 

 

Sarkozijeva desničarska Unija za narodni pokret (UMP) podržala je ovaj predlog gotovo jednoglasno, dok su socijalisti i komunisti bili podeljeni po ovom pitanju.

 

Usvajanjem Lisabonskog ugovora u decembru prošle godine konačno je rešena i duga kriza u EU, nastala 2005. godine odbacivanjem predloga evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Ugovor će stupiti na snagu nakon što bude ratifikovan u parlamentima zemalja članicama Evropske unije. Novi ugovor postavlja skromnije ciljeve od neusvojenog predloga ustava, jer su izostavljeni neka od "državnih" obeležja ustava, kao što su zastava i himna EU. Ugovorom se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja i rukovođenja u Uniji i omogućava ulazak novih članica.

 

Od 27 država članica, Lisabonski ugovor je do sad ratifikovan u četiri: Mađarskoj, Sloveniji, Malti i Rumuniji, prenosi Figaro.

 

Mit Romni se povukao, Džon Mekejn u centru pažnje

New York Times u današnjem izdanju kao udarnu vest prenosi dešavanja iz predsedničke trke koja je nakon "super utorka" dobila novu dimenziju, bar što se republikanaca tiče. Mit Romni se povukao, a senator Džon Mekejn nastavlja sa svojom kampanjom navodeći da Irak i borba protiv terorizma predstavljaju imperativ njegove partije.

 

Republikanac Mit Romni, koji se povukao iz trke, navodi kao glavni razlog njegovu ljubav prema partiji i Americi, jer da je ostao to bi samo išlo na ruku nekom od demokratskih kandidata, Hilari Klinton ili Barak Obami. Oboje je inače opisao kao slabe kada je nacionalna sigurnost u pitanju. "I Hilari Klinton i Barak Obama će se povući, priznati poraz, a posledice toga će biti stravične", rekao je Romni, bivši guverner Masačusetsa, pred gomilom koja je uzvikivala "Mit, Mit, Mit". Republikanac koji je potrošio desetine miliona dolara na svoju kampanju dodao je još: "U ovo ratno vreme, prosto ne mogu da dopustim da moja kampanja potpomaže posustajanje pred terorom".

 

Senator Džon Mekejn 

 

Romni nije eksplicitno podržao Džona Mekejna u njegovoj trci ka predsedničkom tronu, ali po prvi put u kampanji, koja je bila poznata po izrazitom animozitetu između ove dvojice kandidata, Romni je nagovestio podršku sad već bivšem protivniku, rekavši da se slaže sa Mekejnom kada su u pitanju rat i borba protiv terorizma. "Naša mišljenja su se često razilazila", rekao je Romni, a prenosi New York Times: "Ali se slažem sa njegovom odlučnošću da uradi sve što je potrebno kako bi u Iraku bio ostvaren uspeh“.

 

Malo nakon Romnija na pozornici se pojavio i Mekejn koji je tom prilikom rekao: "Mnogi među vama se nisu slagali sa nekim mojim potezima koje sam u prošlosti povlačio. U potpunosti vas razumem. Možda se ja sad ne slažem sa vama, ali cenim vaše mišljenje. Takođe se iskreno nadam da, čak iako sumnjate u neke moje postupke, nećete poreći činjenicu da sam, što je za sve nas od velikog značaja, uspeo da održim konzervativnu misao“.

 

Aktuelni predsednik Amerike, Džordž Buš, danas će se obratiti javnosti i indirektno podržati svog rivala iz 2000. godine. 

 

Romni ne voli da gubi

U današnjem izdanju holandske dnevne novine Volkskrant takođe pišu o povlačenju Mita Romnija iz trke za predsednika Amerike. Kandidat republikanaca je odluku doneo nakon rezultata "super utorka" i ubedljive prednosti Džona Mekejna, koju sad verovatno niko ne može da prestigne. Mit Romni, mormon i bivši biznismen, tvrdi da ukoliko bude nastavio do nacionalne konvencije Republikanske partije u septembru, njegova kampanja bi išla na štetu konačnog pobednika republikanaca, a to bi naravno povećalo šanse demokrata.

 

 

Mit Romni dalje dodaje: "Ova odluka mi nije lako pala. Mrzim da gubim. Moja porodica, moji prijatelji, naši glasači... učinili su puno kako bi mi bila pružena prilika da postanem predsednik. Da se samo ja pitam, išao bih dalje. Glavni razlog, međutim, zbog kog sam se uključio u ovu trku jeste taj što volim Ameriku. Upravo zato smatram da je vreme da odstupim, za našu partiju i za našu zemlju", prenosi Volkskrant.

 

Benazir Buto poginula od udara u glavu

Španski dnevni list El Mundo u današnjem broju iznosi nove činjenice u vezi sa ubistvom Benazir Buto, a do kojih je došao Skotland Jard. Kako ovaj list navodi, Buto nije umrla od metka, već od udara u glavu kao posledice eksplozije. Opoziciona liderka je dakle stradala od same bombe, a ne od prostrelnih rana, sudeći prema onome što New York Times iznosi na svojoj Web lokaciji, prenosi El Mundo.

 

Američki list je objavio javnosti deo izveštaja Skotland Jarda, londonske policije koja je sarađivala sa pakistanskim vlastima radi rasvetljavanja ubistva bivše premijerke Benazir Buto.

 

 

Buto je ubijena 27. decembra prošle godine nakon učešća na mitingu u pakistanskom gradu Ravalpindi, u blizini Islamabada. Kako New York Times navodi, ostaje nejasno kako je Skotland Jard došao do ovih zaključaka. Autopsija nije sprovedena, a nedostaju i drugi potencijalno značajni dokazi sa mesta zločina na kome je poginulo preko dvadesetoro ljudi.

 

Britanski stručnjaci proveli su nekoliko nedelja prošlog meseca u Pakistanu kako bi detaljno istražili mesto zločina, razgovarali sa svedocima i ispitali oružje kojim je pucano u Benazir Buto, a sa jednim ciljem - da se utvrdi uzrok njene smrti.

 

Nadbiskup Kenterberija: "Uvođenje šerijatskog prava neizbežno u Velikoj Britaniji"

Kako prenosi današnji Guardian, lavina kritike se obrušila na nadbiskupa Kenterberija Vilijama posle njegove podrške uvođenju šerijatskog prava u Velikoj Britaniji. Rouan Vilijam, poglavar Engleske crkve, smatra da bi priznanje zvaničnog statusa islamskom pravu doprinelo većoj socijalnoj koheziji stanovništva, s obzirom da nekim muslimanima nije blizak britanski pravni sistem.

 

Vilijam je ovaj stav izneo na svom predavanju o civilnom i verskom pravu pred Kraljevskim sudom pravde. Nadbiskupovo mišljenje brzo je opvrgao portparol premijera, koji je insistirao da britansko pravo mora biti zasnovano na britanskim vrednostima i da šerijatsko pravo neće biti opravdanje za delovanje koje je u suprotnosti sa nacionalnim pravom.

 

 

Vilijamsa je kritikovao i torijevac Sajida Varsi, ministar za društvenu koheziju i socijalnu akciju vlade iz senke, navodeći da bi uvođenje šerijatskog prava samo unelo dodatnu konfuziju. Varsi smatra da je neophodno da se obezbedi jednak tretman pred zakonom ljudi svih nacija i religija u Britaniji.

 

Šerijatsko pravo postavlja širok spektar pravila ponašanja za praktično sve aspekte života, od ishrane, do sklapanja braka i razvoda. Prema islamskom pravu poligamija je dozvoljena, a muškarac ima i prvenstvo u podnošenju zahteva za razvod. Britanski sudovi ne priznaju islamske brakove sklopljene u ovoj zemlji ukoliko nisu registrovani kod civilnih vlasti. Ipak, u Britaniji su priznati brakovi sklopljeni i razvedeni pema islamskom pravu ako je taj čin sproveden u muslimanskim zemljama poput Pakistana ili Bangladeša, prenosi Guardian.

 

Nadbiskup Kenterberija smatra da bi uvođenje šerijatskog prava značilo da muslimani više ne bi morali da biraju između dva sistema. "Ako želite sistem društvenih odnosa u kome pluralitet i različitost rade za opšte dobro, u kome grupe koje imaju ozbiljna i duboka ubeđenja ne moraju sistematski da se suočavaju sa alternativama lojalnosti svojoj kulturi ili svojoj državi, onda uvođenje šerijatskog prava izgleda neizbežno", navodi Vilijams.