FBI - VELIKI BRAT
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Federalni istražni biro SAD (FBI), piše današnji Washington Post, priprema milijardu dolara vredan projekat stvaranje najveće svetske računarske baze podataka o fizičkim karakteristikama ljudi. To će američkoj vladi i njenim službama omogućiti do sada nezabeleženo identifikovanje pojedinaca u SAD i širom sveta.
Digitalne slike lica, otisaka prstiju i dlanova već se smeštaju u novi sistem smešten u zaštićenim prostorijamau sedištu Biroa. Sledećeg meseca bi FBI trebalo da najpovoljnijem ponuđaču dodeli desetogodišnji ugovor za projkat kojim će se u velikoj meri povećati kako broj tako i vrsta biometrijskih podataka koji će biti čuvani u bazi. Narednih godina predstavnici reda i zakona širom sveta moći će da koriste i sliku dužice oka, podatke o obliku lica, ožiljcima pa čak možda i informacija o tome kako ljudi hodaju ili govore da bi rešili zločine i identifikovali kriminalce i teroriste. FBI će, pored toga, na zahtev poslodavaca, čuvati i otiske prstiju zaposlenih koji su prošli kriminalno/bezbednosnu proveru kako bi poslodavci bili obavešteni o (eventualnoj) kriminalnoj istoriji njihovih radnika.
"Više. Brže. Bolje. To je krajnji cilj", kaže Tomas E. Buš III, pomoćnik direktora odeljenja FBI zaduženog za upravljanje bazom podataka.
Sve veća upotreba biometrije za identifikovanje ljudi izaziva i sumnje da će Amerikanci moći da izbegnu neželjeno "posmatranje". Mnogo je onih koje brine mogućnost da ljudsko telo de facto postane lična isprava. Kritičari tvrde da takve inicijative ne bi trebalo sprovoditi u delo bez dokaza da tehnologija zaista može pouzdano "da izdvoji kriminalca iz gomile ljudi".
Prethodne dve godine Ministarstvo odbrane SAD je u bazu podataka smestilo slike otisaka prstiju, dužice oka i lica više od milion i po iračkih i avganistanskih zarobljenika, iračkih građana i stranaca koji ulaze u američke vojne baze. Pentagon prikuplja i uzorke DNK od nekih zarobljenika u Iraku, koji se zasebno čuvaju.
Prva reagovanja na priču o Putinovom bogatstvu
Posle jučerašnjen teksta u londonskom Guardianu o navodnom ogromnom tajnom bogatstvu ruskog predsednika Vladimira Putina, stigla su i prva reagovanja. Iz misteriozne naftne kompanije Gunvor juče je stigao demanti da je ruski predsednik jedan od njenih vlasnika, ali je potvrđeno da je prijatelj s osnivačem kompanije. U pisanoj izjavi Torbjorn Tornkvist, glavni izvršni rukovodilac Gunvora, kaže da je "sasvim pogrešno" pretpostavljati da je kompanija imala bilo kakve koristi od navodnih bliskih vez s Kremljom.
Tornkvist dalje kaže da Putin "ne zarađuje" na osnovu Gunvorovih aktivnosti. "Nijednu akciju ove kompanije ne poseduje predsednik Putin niti bilo koja osoba u bliskim vezama s njim." Tornkvistovo pismo, objavljeno u današnjem Guardianu, je prvi odgovor Gunvora, čije je sedište u Ženevi, na učestale tvrdnje da Putin "efektivno" poseduje većinski udeo u kompaniji. Ipak, takođe po prvi put, Tornkvist je priznao da je Putin prijatelj suosnivača kompanije Genadija Timčenka, ruskog biznismena "iz senke" koji živi u Švajcarskoj a čije bogatstvo još nije procenjeno.
"Timčenko je zaista upoznao Putina još u vreme kada on nije bio poznat. Međutim, navodi da oni dele 'nasleđe' KGB-a ili da zajedno posluju zaista nemaju nikakvog smisla." U Tornkvistovom pismu ne piše na koji način su se Putin i Timčenko upoznali. Pored toga, negiraju se tvrdnje da je Timčenko ikada radio za KGB ili kontraobaveptajnu službu.
Osnovan pre deset godina, Gunvor je sada treći po veličini svetski trgovac naftom. Konkurencija ističe da su u Gunvoru koristili političke veze za sklapanje povoljnih ugovora sa ruskim energetskim kompanijama u državnom vlasništvu, uključujući Rosneft, kojim upravlja zamenik šefa Putinovog kabineta Igor Sečin.
Independent objavljuje rezultate nove studije prema kojima je britanska prestonica nadmašila 60 drugih glavnih i velikih gradova i postala globalna ekonomska i kulturna "supersila". Nakon nekoliko meseci ispitivanja demografskih podataka, finansijskih tržišta, trendova u turizmu, podataka o sportskim i kulturnim događajima i urbanom transportu, autori studije su "došli do dramatičnog zaključka:
Širom sveta "takmičenje" dostiže neslućene razmere, jer se gradovi trude da obezbede najbolja moguća kreativna, kulinarska i turistička iskustva. Zato su se visoko na listi, u odnosu na prethodna slična istraživanja, našli megapolisi kao što su Nju Delhi i
Merljivi, uporedivi i objektivni podaci, kao i informacije o metodologiji istraživanja, mogu se naći na Web adresi www.independent.co.uk/capitals.
Sanader obezbedio većinu
Hrvatski Nacional piše da je Ivo Sanader i službeno obezbedio većinu u Saboru. U razgovoru s novinarima Sanader je naglasio kako HDZ neće imati samo 77 zastupnika nego i "dobru većinu".
Mandatar za sastavljanje nove vlade Ivo Sanader i službeno ima većinsku podršku svojoj vladi u Saboru. HDZ je većinu osigurao dogovorom s predstavnicima mađarske i bošnjačke manjine, Denešom Šojom i Šemsom Tankovićem.
Prema dosadašnjim izjavama, službenu podršku Sanaderovoj vladi dala su tri predstavnika manjina i jedini zastupnik Hrvatske stranke umirovljenika Silvano Hrelja. Službena podrška koalicije HSS-HSLS još se čeka iako je najavljeno da će dati podršku Sanaderu u Saboru i bez potpisivanja sporazuma. HDZ još pregovara sa predstavnicima srpske, italijanske te češke i slovačke manjine koji na pregovorima nastupaju zajednički. Najčešće spominjani zahtev manjina bilo je dvostruko pravo glasa na izborima. Prema trenutno važećem izbornom zakonu, hrvatski građani pripadnici nacionalnih manjina na izborima mogu odabrati žele li glasati za opštu ili za manjinsku listu. Manjine traže da njihovi pripadnici mogu da glasaju za obe liste.
Hrvatski premijer Ivo Sanader sa saradnicima iz HDZ-a (foto: Nacional)
Prema neslužbenim informacijama koje prenosi Večernji list, za sada je dogovoreno kompromisno rešenje. Prema njemu, manjine bi dobile dvostruko pravo glasa izmenama u izbornom zakonodavstvu, ali ne i pripadnici srpske manjine. Njima je već ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina zagarantovano učešće u vlasti. To rešenje delom je potvrdio i sam Sanader kada je rekao: "Sigurno je da neće biti dvostrukog prava glasa onako kako to traže manjine, ali ćemo težiti onome što bih nazvao diferenciranim pristupom".
Sanader je uveren da će sastaviti vladu i pre ustavnog roka od 30 dana. Bez obzira na dugo pregovaranje oko koalicionog sporazuma sa HSS-HSLS-om, Sanader smatra kako neće biti potrebno tražiti produženje tog roka za još 30 dana.
