EVROPA SIŠLA NA ULICE

Evropa je prošlog vikenda sišla na ulice. Na desetine hiljada ljudi demonstriralo je uoči samita G-20 u Londonu na kome će najbogatije zemlje sveta odlučivati o planetarnoj ekonomiji.

Rimska La Repubblica prenosi da su protesti prevazišli političke podele i podseća da su protestne povorke prolazile ulicama gradova u Španiji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Ciljevi nisu uvek isti ali su podudarni. Jednakost i pravednija preraspodela krize.

Britanski The Independent : « Neki cinično gledaju na medjunarodne samite, prigovaraju im njihove ravne političke priče i izneveravanje očekivanja. Svakako možemo da prigovorimo brojnim političkim medjunarodnim skupovim da nisu proizveli značajne stvari. Ovaj susret (G-20), medjutim, mogao bi da bude različit, ako ni zbog čega drugog a ono zbog konteksta u kome se održava. Svetska ekonomija je u sred recesije i sinhronizovane krize. Kakav god da bude dogovor on će podstaći svetska finansijska tržišta i doprineti poverenju. Ulog je veliki i hitno je potrebno istinsko političko rukovodjenje. Treba se nadati da će ova generacija političara moći da se suoči sa izazovima i dokaže da cinici nisu u pravu”.

Frankfurter Rundsćau prenosi parolu demontranata u Nemačkoj : « Nećemo da plaćamo vašu krizu ». List primećuje da je uočljivo da ovoga puta masovni protesti nisu upućeni na neku preciznu adresu. Protiv koga demontriraju, kome se obraćaju? “Veliki protesti uvek su imali precizne ciljeve. U sadašnjoj krizi politika ne može da bude uzeta za društvenog neprijatelja. Osudu finanijskih lidera prihvataju i politickci lideri”, piše list.

Francuski Les Ećos prenosi da su analize SAD i recimo nemačke kancelarke Angele Merkel različite; Merkelova upozorava SAD da strategija zaduživanja države nije dobra jer je kriza i uzrokovana prezaduživanjem. Ima granica preko kojih država ne može da se zaduži, upozorila je ona.

FRANKFURTER ALLGEMEINE ZEITUNG piše da je premijer Turske Redžep Erdogan telefonirao danskom premijeru i rekao mu da Anakara odbija da podrži nezavničnu kandidaturu danca Rasmusena za novog Generalnog sekretara NATO-a kao i da su islamske zemlje protiv toga. Razlog: Danska je zemlja koju muslimani vezuju za aferu uvredljivih karikatura proroka Muhameda.

Le Figaro piše kako ovih dana izgleda Strazbur u kome je uoči samita NATO-a 3. i 4. aprila uvedeno pravo opsadno stanje. Nevidjene mere bezbednosti prevršile su svaku meru kada je policija, kao u “najbolja” sovjetska vremena, počela da kuca na vrata gradjana koji su na terasama okačili zastave sa natpisom “Ne NATO”. Skandal je otkrio lokalni list Derni?re Nouvelles d’Alsace. Regionalna policijska prefektura saopštila je da ona nije izdala naredjenje policajcima da obilaze “nepodobne” gradjane i prete im. « Policiajac je rekao mom sinu: «Zahtevam da skinete zastavu. Imam naredjenje », ali mene ta priča ne zanima, okačiću je ponovo », ispričao je novinarima Kristian Gros, komunistički aktivista. Gradonačelnik Strazbura Rolan Ries protestovao je: “Kačenje tih zastava ni po čemu ne remeti red i mir u gradu. Neprihvatljivo je da se zbog samita NATO-a ukidaju gradjanske slobode i pravo na slobodu izražavanja”, rekao je on.

Ouest-france izveštava da je uoči dolaska šefova 28 država članica NATO-a i američkog predsednika Obame 3. aprila, Strazbur je pretvoren u bunker. Od kada je osnovana Alijansa tačno pre 60 godina i od kada je uspostavljen Šengen – prvi put su ponovo uvedene pogranične kontrole na nemačko francuskom prelazu, 11 hiljada policajaca i žandarma biće rasporedjeno u Strazburu, pripadnici obaveštajnih službi, pravosudne policije, rečnih brigada, pokretne policijske laboratorije. U gradu je postavljeno pet kilometara metalnih prepreka.Oko 60 hiljada ljudi iz cele Evrope najavilo je učešće u demonstracijama protiv NATO-a od kojih su samo neke dobile odobrenje vlasti. U nameri da po svaku cenu održi ovu masu na odstojanju od samita polcija je podelila grad u dve zone : narandžastu i crvenu. Svi stanovnici tog dela Strazbura, njih oko 44 hiljade, moraju da imaju bedževe, a za vreme samita biće zatvoreni svi kanalizacioni poklopci i obustavljeno iznošenje djubreta. Škole, univerziteti, sportski tereni i pijace biće zatvoreni. Neki stanovnici Strazbura odlučili su da privremno napuste grad i skolone se kod rodbine u drugim krajevima Francuske – kao pred rat.