EVROPA PROTIV SUPERBOGATIH

Kako piše britanski Independent, Evropska unija će danas objaviti rat Lihtenštajnu, Monaku, Andori i Švajcarskoj. Svesna poreskih gubitaka koji se mere desetinama milijardi evra, "vrhovna komanda" ministara ekonomije i finansija EU, Ecofin, sastaje se u Briselu da bi usvojila strategiju za stavljanje poreskih "rajskih vrtova" na starom kontinentu pod kontrolu. Oružje će biti restriktivnija verzija Direktive o poreskim uštedama iz 2005. godine, koju su neverovatno lako zaobilazili i "provaljivali" računovođe, advokati i specijalizovani poreski planeri.

 

Nova direktiva, čije je usvajanje tražio nemački ministar finansija Pir Štajnbruk, trebalo bi da zatvori sve "rupe" iz stare. Štajnbruk je istakao da godišnje Nemačka zbog izbegavanja plaćanja poreza gubi oko trideset milijardi evra, Velika Britanija skoro isto toliko, a cela Evropska unija sto milijardi evra.

 

Ulog je veliki, ali su poreski stručnjaci i dalje skeptični kada je pitanju uspeh ove nove "ofanzive". Majk Vorbarton, stariji partner u kompaniji Grant Thornton, izjavio je juče da je "izbegavanje poreza drugi najstariji zanat na svetu, koji se izuzetno teško kontroliše. Poreski rajevi će preživeti. U pitanju su ogromne sume novca. Ako zatvore one u Evropi, novac će biti prebačen u Dubai i Singapur".

 

 

Takav defetizam nije uticao na vlade evropskih država i one zato proširuju svoj arsenal dozvoljenih sredstava. Posebno je agresivno nastupio Berlin. BND, nemačna obaveštajna služba, platila je skoro četiri miliona evra jednom bivšem službeniku najveće banke u Lihtenštajnu LGT za listu od oko 900 nemačkih državljana, poreskih obveznika koji porez nisu plaćali. Najistaknutiji među njima je Klaus Cumvinkel, izvršni rukovodilac Nemačke pošte (Deutsche Post), koji je posle objavljivanja svog imena podneo ostavku. I poreska uprava Velike Britanije je platila informacije o osobama koji zajedno duguju državi oko sto pedeset miliona evra. Druge države, od Irske do Češke Republike, takođe ulažu veće napore ne bi li smanjili poreske gubitke.

 

Novac se sve više usmerava ka državama ili oblastima u kojima su porezi mali ili uopšte ne postoje, a diskrecija je zagarantovana. Kajmanska ostrva, prekomorska teritorija Velike Britanije s vrlo malim brojem stanovnika koje se bavi turizmom i ribarstvom, "dom" je za 1,4 biliona američkih dolara. U pacifičkoj mikrodržavi Nauru tokom proteklih nekoliko godina završilo je sedamdeset milijardi dolara iz Rusije, a razloge nije teško pogoditi. Procenjuje se da u ofšor poreskim rajskim vrtovima globalno ima od 7 do 12 bilijardi dolara.

 

"Crna lista" u Evropi se svela na tri imena: Monako, Lihtenštajn i Andora. Reagujući na najavljene planove EU, jedan poreski stručnjak se juče zapitao: "Šta će uraditi - poslati tenkove na te zemlje?" Odgovor je, naravno i na sreću, ne. Međutim, zvanične sankcije i opšta spremnost da se svakom poreskom raju stvari otežaju što je moguće više svakako postoje. Neprijateljstva su tek započela, piše današnji Independent.

 

UN i sankcije protiv Irana

International Herald Tribune pod ovim naslovom piše o jučerašnjem usvajanju treće rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se uvode sankcije Iranu zbog odbijanja da prestane s obogaćivanjem uranijuma. Zapadne zemlje i dalje čvrsto veruju da Iranci to rade zbog pravljenja nuklearnog naoružanja, a ne u mirnodopske svrhe.

 

Prethodne dve rezolucije su usvojene jednoglasno (SB ima 15 članova), ali se juče Indonezija uzdržala s obrazloženjem da "mora biti uverena u efikasnost usvajanja dodatnih mera". Četrnaest zemalja glasalo je za donošenje rezolucije.

 

 

Rezolucijom se odobrava inspekcija kargo tereta koji stiže u Iran i izlazi iz njega, a za koji se smatra da sadrži zabranjenu opremu, pooštrava se nadzor iranskih finansijskih institucija i produžava zabrana putovanja i zamrzavanje imovine osoba i kompanija uključenih u nuklearni program. Na postojeću listu 5 pojedinaca i 12 kompanija dodato je 13 imena. Među njima su osobe direktno odgovorne za proizvodnju brzih centrifuga koje obogaćuju uranijumsku rudu i general koji je bio uključen u "napore da se zaobiđu" sankcije iz prethodne dve rezolucije.

 

Novim merama se takođe zabranjuje trgovina i isporuka takozvanih stavki s dvostrukom namenom - materijala i tehnologija za civilne svrhe ali koje se mogu prilagoditi vojnoj nameni.

 

Mapa gena postaje luksuzna svojina

U januaru ove godine Dan Stojčesku, milioner koji živi u Švajcarskoj, postao je druga osoba na svetu koja je kupila kompletnu sekvencu svog genetskog koda, piše New York Times. On je u relativno maloj grupi pojedinaca koji sebi mogu da priušte izdatak od 350.000 dolara. Stojčesku je prvi klijent kompanije Knome, koja je obećala da će njegov genetski kôd dostaviti do proleća. Jedan kineski biznismen je potpisao ugovor za svoju mapu genoma s Pekinškim genomskim institutom, partnerom kompanije Knome.

 

Naučnici su do sada uspeli da dođu do samo nekoliko kompletnih ljudskih genoma. Sve te projekte finansirale su vlade određenih država, fondacije i korporacije u ime medicinskih istraživanja. Međutim, pošto se cena određivanja sekvence genoma kreće od astronomske do prihvatljivo velike, izaziva interes nove klijentele. "Radije ću novac potrošiti na svoj genom nego na Bentli ili avion", rekao je Stojčesku, koji je u penziju otišao pre dve godine nakon što je prodao kompaniju koja se bavila hiotehnologijom. Dodaje da će svakodnevno upoređivati otkrića o riziku od genetskih poremećaja sa svojom sekvencom genoma, baš kao što bi proveravao "berzanski portfelj".

 

 

Međutim, iako se novcem može kupiti kompletan raspored šest milijardi hemijskih jedinica u ljudskom genomu, biolozi kažu da će i superbogati morati da čekaju kao i svi ostali dok ne budu mogli da saznaju kako male varijacije u sekvenci utiču na izgled, ponašanje, sposobnosti, otpornost na bolesti i druge osobine. Biolozi takođe nisu jedinstveni kada je reč o pretvaranju genoma u luksuznu svojinu. Neki su zabrinuti da će "genetski elitizam" izazvati ogorčenje javnosti po pitanju genetskih istraživanja koja su dugo obećavala bolju, pojedinačno prilagođeniju zdravstvenu zaštitu za sve. Drugi pak smatraju da je kupovina genoma nešto nalik turističkom putovanju u svemir vrednom 20 miliona dolara - neophodna faza u razvoju tehnologije koja bi vrlo brzo mogla da bude dostupna i običnim smrtnicima.

 

Imuni sistemi sve više ugroženi

Prvo je zabeležen povećan broj obolelih od astme, zajedno sa polenskom i senskom groznicom i drugim uobičajenim alergijskim reakcijama, kao što je ekcem. Nakon toga su pedijatri imali sve više pacijenata s alergijom na hranu. Sada su stručnjaci ubeđeni da je nepotvrđen nagli skok broja obolelih od lišaja, multiple sklerote i drugih oboljenja koje uzrokuje oslabljeni imuni sistem stvarna pojava. O tome piše današnji Washington Post.

 

Iako podaci ukazuju na veće oboljevanje od jednih bolesti u odnosu na druge, kao i činjenicu da se povećanje broja zabeleženih slučajeva delom može pripisati poboljšanoj dijagnostici, stručnjaci procenjuju da su mnoge alergije i bolesti imunog sistema za poslednjih nekoliko decenija dva, tri pa čak i četiri puta veće prisutne u pojedinim zemljama sveta. Neke studije ukazuju da više po polovina stanovnika SAD ima najmanje jednu alergiju.

 

 

Uzrok ostaje u fokusu intenzivne debate i proučavanja. Ipak, neki istraživači sumnjaju da trendovi imaju zajedničko objašnjenje koje korene ima u aspektima modernog načina života - uključujući "higijensku hipotezu" koja uzrok nalazi u sve sterilnijim domovima, promeni načina ishrane, zagađenju vazduha, pa čak i gojaznosti i nekretanju i maloj fizičkoj aktivnosti.

 

"Naši životi su se dramatično izmenili poslednjih pedeset godina", kaže Fernando Martinez, koji proučava alergije na univerzitetu Arizona. "Izloženiji smo sve većem broju proizvoda. Ljudi različitog porekla izloženi su različitim okruženjima. Naši životi su postali antiseptičniji, posebno u prvim godinama života. Zato se naš imuni sistem drugačije razvija i zbog toga možda plaćamo visoku cenu."

 

Uz istraživanja koja imaju za cilj da se trendovi potvrde i objasne, naučnici su počeli da testiraju i moguće lekove.