DŽEJ ZI POTPISUJE UGOVOR VREDAN 150 MILIONA DOLARA

Američka muzička industrija nastavlja sa sklapanjem basnoslovnih ugovora. Parohijske škole Velike Britanije optužene su za malverzacije u vezi sa upisom novih članova. Mugabeova partija je konačno izgubila kontrolu nad Parlamentom Zimbabvea, a Grci i Makedonci se spore oko imena ove bivše jugoslovenske države. U Kini se dalje obračunavaju sa borcima za ljudska prava.

Najvredniji ugovor ikada

Američka super zvezda, reper Džej Zi, koji je pre pet meseci izdao svoj poslednji, slabo prodavan album, na putu je da potpiše ugovor na muzičkoj sceni još nezabeležene vrednosti, prenosi Njujork tajms. Reč je o ugovornom paketu vrednom oko 150 miliona dolara koji bi Džej Zi trebalo da sklopi sa koncertnim gigantom Live Nation. Njime bi bilo obuhvaćeno kako finansiranje Džej Zijevih ličnih entertejment pustolovina, tako i snimanje albuma i organizovanje turneja u narednih deset godina.

Ugovor, čija se realizacija očekuje ove nedelje, predstavlja najskuplji dogovor koji je Live Nation ikada sklopio. Ovaj koncertni gigant već ima sklopljene ugovore sa drugim superzvezdama kao što su Madona i U2, ali manje vredne od ugovora koji će sklopiti sa Džej Zijem. Poznat pre svega po organizovanju ogromnih rok i kantri turneja, Live Nation će sa Džej Zijem napraviti presedan i ući u svet hip-hop muzike. Upada u oči to da, prenosi Njujork tajms, kompanija dosta rizikuje sa Džej Zijem kao izvođačem čije se ploče sve slabije prodaju - "Američki gangster" je prodat u milion primeraka unutar granica SAD, dok je prodaja njegovog albuma iz 2003. godine ("Crni album") premašila cifru od 3 miliona.

Džej Zi (38), čije je pravo ime Švon Karter, duguje još jedan studijski album izdavačkoj kući Def Jam. Njegov prvi potpisani ugovor sa Live Nation jeste trenutno aktuelna dvadesetosmodnevna turneja sa Meri Džej Blajdž, Džej Zijevo najveće uživo izvođenje u poslednje tri godine. "Pretvorio sam se u Rolingstonse hip-hopa", rekao je Džej Zi u nedavnom intervjuu preko telefona.

Ovim ugovorom je konačno pružen odgovor na pitanje koje je kružilo u svetu repa poslednjih par meseci: koji je sledeći Džej Zijev korak? Džej Zi je izjavio da će u budućnosti povećati broj nastupa uživo. "Želeo bih na neki način da funkcionišem kao indi bend", prenosi Njujork tajms Džej Zijeve reči. "Voleo bih da izvodim uživo na turnejama, pre nego da se moje pesme stalno puštaju na radiju."

Parohijske škole same postavljaju pravila

Dobar deo britanskih parohijskih škola krši zakone kada je prijem učenika u pitanju, prenosi Independent u današnjem broju izveštaj koji je juče podnela Vlada. Istraga je potvrdila da pojedine škole traže novac od roditelja, kao i to da odbijaju da daju prednost deci sa posebnim potrebama.

Istraga sprovedena nad 106 škola koje potpomaže Odeljenje za decu, škole i porodice (DCSF) otkrila je da ih je čak 96 svojeručno postavilo nova pravila kada je upis dece u pitanju. Ukupan broj parohijskih škola koje su podlegle ovakvim radnjama iznosi 87.

U šest škola zatraženo je od roditelja "samovoljno" finansiranje objekta pre nego njihova deca budu primljena. U jevrejskoj osnovnoj školi u Barnetu, severnom delu Londona, ta suma je iznosila čak 895 funti po polugodištu.

U svakom slučaju, prenosi Independent, najveći prekršaji uočeni su kod uvođenja novih pravila za prijem dece sa posebnim potrebama. Čak 58 škola odbija da im da prednost pri upisu, iako to zakon nalaže. Da stvar bude još gora, 13 škola uopšte ne prihvata decu sa posebnim potrebama.

Jučerašnji rezultati istrage došli su nakon jednog ranijeg izveštaja edukativnog centra Ajris u kome je pribeleženo da neke od parohijskih škola koje finansira DCSF obezbeđuje manjem broju dece besplatne obroke nego što je to slučaj u okolnim školama, takođe finansiranim od strane DCSF. "To rade kako bi privukli bogatiju decu i postigli bolje rezultate", rekao je jedan od zvaničnika, a prenosi Independent.

Britanska Vlada se trenutno zalaže za što hitnije povlačenje zakonskih normi kako bi se što efikasnije stalo na put daljem kršenju zakona.

Mugabe gubi kontrolu nad Parlamentom

Mugabeova partija je juče pretrpela još jedan udarac, prenosi Gardijan u današnjem broju, izgubivši kontrolu nad Parlamentom prvi put od proglašenja nezavisnosti Zimbabvea pre 28 godina.

Rezultati predsedničkih izbora, koji su održani zajedno s parlamentarnim 29. marta, jos nisu objavljeni. Prema konačnim rezultatima parlamentarnih izbora, opozicioni Pokret za demokratske promene, zajedno sa jednom frakcijom te stranke, osvojio je ukupno 109 mandata. Mugabeova vladajuća Zanu-PF partija (Zimbabveov afrički narodni savez - Patriotski Front) imaće 97 poslanika, a mesto u Parlamentu dobio je i jedan nezavisni poslanik.

Još nema zvaničnih rezultata predsedničkih izbora. Prema pisanju državnog lista "Herald", Mugabe i opozicioni lider Morgan Tsvangirai verovatno će ići u drugi krug predsedničkih izbora, jer Mugabe prvi put posle skoro 30 godina nije dobio neophodnu većinu glasova, prenosi Gardijan u današnjem broju. Drugi krug predsedničkih izbora trebalo bi da bude održan kroz tri nedelje.

Osamdesetčetvorogodišnji Mugabe je na vlasti od 1980. godine kada je Zimbabve stekao nezavisnost od Velike Britanije i do sada je imao pet predsedničkih mandata.

Problematično ime Makedonije

Holandske novine Folkskrant prenose zahtev Grčke da Makedonija promeni ime. Ukoliko do toga ne dođe Grčka če iskoristiti svoje pravo na veto kako bi stala na put ulasku Makedonije u NATO. Rasprava oko imena Makedonije preti tako da ozbiljno ugrozi NATO zasedanje u Bukureštu, čija je jedna od glavnih tema proširenje Severnoatlantskog saveza "Balkanskim triom" - Hrvatskom, Albanijom i Makedonijom. Grčka je odlučna u tome, prenosi list, da iskoristi pravo veta kako bi isključila mogućnost ulaska Makedonije, sem ukoliko ona ne promeni ime.

Grci, u čijoj se zemlji nalazi provincija po imenu Makedonija, smatraju da se njihove severne komšije čvrsto drže tog imena kako bi jednog dana sebi pripisali pomenutu grčku provinciju. Folkskrant podseća da Grci Makedoniju, koja se 1991. godine odvojila od Jugoslavije, nazivaju Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, a isto ime za ovu balkansku zemlju usvojili su i UN, NATO i EU. U bilateralnim odnosima, međutim, oslovljavaju je uglavnom imenom Makedonija.

Članice NATO se nadaju da će Grčka i Makedonija uspeti da postignu dogovor po ovom pitanju, ali uprkos aktivnom posredovanju drugih zemalja sinoć se još uvek nije nazirao kompromis. Makedonija je za ime "Republika Makedonija (Skoplje)", dok bi se Grčka zadovoljila sa "Republika Nova Makedonija".

"Ukoliko Makedonci ne nađu neko bolje rešenje neće ući u NATO", rekla je juče grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani. Činjenica da je ove nedelje u glavnom gradu Makedonije okačena grčka zastava sa kukastim krstom preko nje, samo pogoršava celu situaciju, prenosi Folkskrant. "Možete li da zamislite zemlju koja se nada da će u roku od 48 sati postati članica NATO, a da pritom podržava takvu propagandu", retoričko je pitanje koje je grčki ambasador u Vašingtonu postavio u jednom intervjuu.

Iako su američke diplomate problem imena Makedonije nazvali "besmislenim", obim problema se nije smanjio. Odbijanje Makedonije da pristupi NATO bi moglo za raspali samo još veću vatru na Balkanu, gde je situacija poprilično napeta otkada je proglašena nezavisnost Kosova 17. februara, prenose holandske novine Folkskrant.

Kineski borac za ljudska prava dobio tri godine zatvora

Liberasion u današnjem broju piše o poznatom kineskom disidentu Hu Đijaou koji je osuđen na tri i po godine zatvora zbog kritičkih govora o vladajućoj Komunističkoj partiji Kine. List navodi da je jedan od razloga zbog kojeg je doneta presuda ove težine uverenje da je Hu Đija "subverzivno delovao protiv kineske države".

Tridesetčetvorogodišnji borac za ljudska prava tvrdio je da je nevin, dok je kineska agencija Sinhua javila da je Hu Đija "priznao zločin i prihvatio kaznu", koja je, kako agencija navodi, relativno blaga s obzirom na težinu dela.

Odbrana kineskog disidenta, poznatog po svojim kritičkim govorima upućenim kako kineskom političkom stavu u vezi sa Tibetom tako i drugim osetljivim pitanjima, strahovala je da će njihov klijent biti kažnjen sa više od pet godina zatvora, prenosi Liberasion.

Hu Đija uhapšen je 27. decembra, s tim što je skoro cele dve prethodne godine proveo u kućnom pritvoru. Tokom te dve godine uspešno je objavljivao na Internetu članke o kršenju ljudskih prava u njegovoj zemlji i držao strane novinare dobro obaveštene. Kineski aktivista je takođe poznat po svom zalaganju za zaštitu prava Kineza koji su oboleli od AIDS-a. Dobitnik je i nekoliko međunarodnih nagrada.