DILEME OLIMPIJACA

Olimpijska baklja stigla je juče u Peking, a potom krenula na put po svetu, ali kontroverze oko održavanja Olimpijskih igara u Kini ne prestaju. Sportisti su suočeni sa izborom između borbe za svoja uverenja i poštovanja olimpijskog duha, a u sve to su prste umešali i sponzori. U SAD raste broj korisnika markica za hranu, a u evrozoni je zabeležena rekordna inflacija. Trgovinski rat se nastavlja, ovaj put zemlje članice EU optužuju SAD za damping u trgovini biogorivom. Francuzi ne podržavaju vojno angažovanje u Avganistanu, a njihova Vlada šalje dodatne trupe u ovu zemlju.

Uverenja ili ugovori sa sponzorima?

Današnji Njujork tajms prenosi dilemu sa kojom se suočavaju američki olimpijci - da li učešće na Olimpijskim igrama iskoristiti za izražavanje protesta protiv politike Kine vezane za ljudska prava, Tibet ili Darfur, ili bi bilo nepristojno kritikovati domaćina, posebno u situaciji kada se većina sponzora, poput Najkea, tome protivi. Sportisti su u nedoumici kako da se bore za ono u šta veruju, a da istovremeno ne naruše svrhu Igara - proslavu dostignuća sportista.

Da li sportiste u kritici sprečava samo poštovanje duha Olimpijskih igara, ili su tu još neki faktori u igri. Prošle godine košarkaška zvezda Lebron Džejms odbio je da potpiše pismo svog klupskog saigrača koji je kritikovao Kinu zbog politike prema Darfuru. On je svoju odluku obrazložio time da mu treba više informacija. Problem je, u stvari, bio ugovor potpisan sa Najkeom vredan 90 miliona dolara.

Sa sličnim nedoumicama se suočavaju i manje poznati sportisti, s obzirom na to da je Olimpijada jedna od retkih prilika koja im se pruža da zarade nešto novca.

Istorija korišćenja Olimpijskih igara za isticanje svog političkog stava je duga. Još 1906. godine irski sportista Piter O’Konor, revoltiran zbog činjenice da je morao da bude u britanskom timu, popeo se na jarbol mašući irskom zastavom. Na Sedmim olimpijskim igrama 1920. godine u Antverpenu zabranjeno je učešće zemljama koje su "skrivile svetski rat". U Berlinu 1936. godine dvoje korejskih sportista žalilo se medijima da su ih Japanci, koji su tada okupirali Koreju, naterali da promene imena i nose japansku opremu. Možda su najpoznatiji primer američki sprinteri Tomi Smit i Džon Karlos, pobednik i trećeplasirani u trci na 200 metara 1968. godine, koji su na pobedničkom postolju visoko podigli desnice u crnim rukavicama, simbolima "crne moći", kao protest protiv rasne segregacije u SAD.

Šta kažu pravila?

Što se tiče zvaničnih pravila kojima se sportisti mogu rukovoditi prilikom odluke da li da izraze politički stav na Olimpijskim igrama, ona su malobrojna i neprecizna. Prema Olimpijskoj povelji zabranjena je politička, religijska ili rasna propaganda na olimpijskim borilištima. Eventualna posledica po sportistu koji se ogluši o ovaj propis može biti diskvalifikacija.

Pitanje da li olimpijci imaju pravo na izražavanje političkih stavova postalo je aktuelno u februaru, posle vesti da Velika Britanija i Novi Zeland nameravaju da traže od sportista da potpišu ugovore kojima bi se obavezali da neće govoriti o politički osetljivim pitanjima. Obe zemlje su brzo odustale od ove namere.

Olimpijski komitet SAD smatra da sportisti mogu izražavati svoje mišljenje, sve dok time ne krše Olimpijsku povelju. Portparol Međunarodnog olimpijskog komiteta Žizel Dejvis izjavila je da sportisti neće biti kažnjeni zbog odgovora na pitanja novinara.

Iako nije uobičajena situacija da sponzori ograničavaju slobodu govora sportista, ona se može promeniti zbog pogoršanja stanja na Tibetu. Mnogi standardni ugovori o sponzorstvu sadrže klauzule koje čine raskid saradnje mogućim. Uobičajena formulacija je da ugovor može biti raskinut ako sportista svojim delanjem čini štetu kompaniji.

Olimpijski komitet SAD organizuje obavezne dvodnevne "ambasadorske" treninge za sve učesnike. Trening pokriva teme poput kineske kulture i olimpijskih vrednosti, uz minimalno osvrtanje na komunikaciju sportista sa medijima. Sportistima se govori da na Olimpijadu idu kao predstavnici svoje zemlje, kao predstavnici sportske discipline u kojoj se takmiče, kao članovi svetske olimpijske familije, ali i kao gosti zemlje domaćina, prenosi Njujork tajms.

Olimpijska baklja u Pekingu

Olimpijska baklja, upaljena prošle nedelje u Olimpiji, stigla je juče u Peking, odakle će krenuti u 137.000 kilometara dug put po planeti, prenosi današnji Figaro. Kinezi su sa radošću dočekali baklju, koja je uz jako obezbedjenje stigla čarter letom iz Grčke. Predsednik Kine Hu Djintao predao je baklju Liju Ksijangu, olimpijskom šampionu na 110 metara sa preponama, koji je na Trgu Tjenanmen optrčao krug i simbolično obeležio početak putovanja štafete. Ceremoniji je prisustvovalo oko 5.000 posmatrača, od toga 220 novinara. Prva naredna zemlja koju će baklja obići na putu oko sveta je Kazahstan, a zatim slede London, Pariz i San Francisko. U Peking se vraća 6. avgusta, dva dana pre zvaničnog početka Olimpijskih igara.

Predviđeno je da baklju, između ostalog, alpinisti iznesu na Mont Everest, a uprkos nestabilnoj političkoj situaciji ona će proći i kroz Tibet. Prošlonedeljna ceremonija paljenja baklje u Olimpiji bila je obeležena demonstrantima, koji su tražili slobodu za Tibet. Takvi incidenti nisu viđeni juče, s obzirom na visoke mere obezbeđenja u Pekingu. Ipak, neke grupe su već najavile nameru da organizuju demonstracije tokom puta olimpijske baklje po svetu.

Velika depresija

Današnji Independent prenosi priču o markicama za hranu, simbolu siromaštva u SAD. Od kraha na tržištu stambenih kredita avgusta 2007. godine sve veći broj Amerikanaca, njih 28 miliona, oslanja se na njih da bi preživelo - to je siguran znak da je najjača svetska ekonomija u ekonomskoj krizi.

Od uvođenja programa pomoći u hrani šezdesetih godina prošlog veka nikad veći broj Amerikanaca nije koristio markice za kupovinu osnovnih namirnica. Od 2007. godine broj korisnika ovog programa je porastao za 1,5 miliona, delom i zbog akcije podizanja svesti javnosti u vezi sa ovim problemom, ali prvenstveno zbog činjenice da je mnogo Amerikanaca izgubilo svoje domove zbog krize na tržištu hipotekarnih kredita, rastuće nezaposlenosti i sve većeg rasta cena.

Program markica za hranu počeo je sa realizacijom pre nekih 40 godina, kada je glad još uvek bila svakodnevna činjenica za mnoge Amerikance. Usled skorašnjeg prelaska sa kupona na sistem kartica korisnici ovog programa više nisu javno obeleženi u prodavnicama, s obzirom da one sada izgledaju kao kreditne kartice. Program je dostupan onima čija su primanja malo iznad linije siromaštva.

Dodatan problem pravi inflacija, koja smanjuje vrednost beneficija. Ministarstvo poljoprivrede SAD je objavilo podatak da su troškovi prehrane porodice koja ima niske prihode porasli za 6% u poslednjih dvanaest meseci, a iznos na kartici nije pratio ovaj trend. Primećene su i zloupotrebe. Korisnici programa prave dogovor sa vlasnicima manjih trgovinskih radnji i menjaju vrednost sa svojih kartica za keš, iako je ovo nelegalna praksa. Na deset dolara na kartici mogu dobiti 7 dolara u kešu. Ostaje pitanje na šta korisnici programa troše taj novac, s obzirom da je evidentno da to nije na osnovne namirnice.

Prognoze su sumorne. Očekuje se da će u martu 50.000 ljudi izgubiti posao, a stopa nezaposlenosti možda dostići i 5%, pa se i ne može očekivati smanjenje korisnika ove pomoći, navodi Independent.

Rekordna inflacija u evrozoni

Inflacija u evrozoni dostigla je u martu nivo od 3,5% godišnje. Inflacija u februaru bila je 3,3%, što je daleko iznad cilja koju je postavila Evropska centralna banka od 2%. Reč je o najbržem inflatornom rastu od kako je Eurostat počeo pre 12 godina da beleži podatke za zemlje koje su prihvatile zajedničku valutu 1999. godine, prenosi francuski list Le Mond.

Od 27 članica Evropske unije, trenutno njih 15 ima zajedničku valutu evro. Inflaciju guraju naviše visoke cene energenata, s obzirom da je sirova nafta dostigla cenu od 110 dolara za barel. Uz rast cena prehrambenih proizvoda i smanjenu potrošnju stanovništva, ugrožena je osnova ekonomskog rasta evropskih država. U skladu sa novim tendencijama, Evropska komisija je prošlog meseca smanjila procenu rasta u evrozoni na 1,8 odsto, navodeći da su svetski ekonomski izgledi vrlo neizvesni, pošto ekonomija SAD usporava a pristup kreditima je sve više ograničen.

Inflacija je već sedmi mesec zaredom iznad zacrtanih 2%, što znači da Evropska centralna banka verovatno neće menjati sadašnju čvrstu monetarnu politiku i visoke kamatne stope, i pored bauka recesije u SAD i rekordnog pada dolara u odnosu na evro.

Malverzacije u trgovini biogorivom

Evropska unija je pozvana da preduzme akciju u cilju sprečavanja malverzacija u trgovini biogorivom, s obzirom na to da kompanije zloupotrebljavaju poljoprivredne subvencije u SAD i miniraju borbu protiv globalnog zagrevanja, prenosi današnji Gardijan.

Procene su da je oko 10% biogoriva uvezenog iz SAD u Evropu deo ove šeme. Biogorivo stiže iz Evrope u SAD, gde ga trgovci mešaju sa delom goriva proizvedenog u svojoj zemlji, čime ostvaruju subvencije od 11 penija po litru proizvoda. Ono se zatim šalje nazad u Evropu i prodaje ispod cene na domaćem američkom tržištu, što ugrožava evropsku industriju biogoriva.

Ova trgovina nije nelegalna, ali zbog nepotrebnog transporta preko Okeana narušava osnovni princip zbog koga se biogorivo uopšte proizvodi - smanjenje emisije štetnih gasova. Evropski odbor za biogoriva otkrio je ovu trgovačku šemu kao deo šire istrage vezane za pitanje zašto su se britanski, nemački i španski proizvođači našli u finansijskim problemima, uprkos visokoj ceni biogoriva. Odbor traži adekvatnu antidamping akciju EU.

Biogoriva se proizvode od biljaka poput kukuruza, šećerne repice ili soje. Njihova proizvodnja je skupa, ali su ona i dalje relativno jeftinija od sirove nafte, čija je cena na tržištu premašila 100 dolara za barel.

Avganistan - francuski rat?

Današnji Liberasion prenosi rezultate istraživanja javnog mnjenja prema kome dve trećine Francuza ne odobrava slanje vojnog pojačanja u Avganistan.

Ovaj problem će biti dodatno razmatran sutra, na Samitu NATO u Bukureštu. NATO je na prvoj linija vatre u Avganistanu, kao i na Kosovu. Mesecima države koje su se najviše angažovale u ratu (SAD, Velika Britanija, Kanada, Holandija) traže pomoć od svojih saveznika. Pojačanje im je potrebno usled pogoršane situacije na terenu.

Francuska bi trebalo da pošalje dodatnih 1000 vojnika, čime bi se broj njenih trupa u Avganistanu popeo na 2500. Pitanje je da li je Sarkozi spreman da obezbedi traženo, i ono će biti razmatrano u Bukureštu. Francuska postavlja svoje uslove za pojačanje, koji su pre svega vezani za rekonstrukciju zemlje, verujući da rešenje ne može biti samo vojno.

Na diplomatskom planu, Sarkozi želi da iskoristi predstojeće predsedavanje Francuske Evropskom unijom za jačanje evropske odbrane, ali mu je jasno da njegovi evropski partneri ovo pitanje ne razdvajaju od NATO. Na unutrašnjem frontu, Nacionalna skupština će sprovesti sopstvenu debatu po ovom pitanju, ali bez glasanja, na insistiranje Sarkozijeve partije. Levica se protivi slanju dodatnih trupa u Avganistan, navodi Liberasion.