DIKTATOR O LJUDSKIM PRAVIMA
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Libijski predsednik Muamer Gadafi koji je od ponedeljka u petodnevnoj poseti Parizu, sastao se drugi put sa šefom francuske države Nikolom Sarkozijem, piše pariski dnevnik Le Figaro.
„Oko 16 sati i 30 minuta, Gadafi je stigao u predsedničku palatu u svojoj beloj limuzini, nakon što se provozao brodom po Seni“, piše Le Figaro.
(foto: Figaro)
Dvojica državnika nisu pričala o ljudskim pravima, koja „nisu bila na dnevnom redu“. Sarkozi je, stoji u ovom dnevniku, u nekoliko navrata živo preporučivao vođi libijske revolucije da javno osudi atentat u Alžiru. Nekoliko sati kasnije, Gadafi je ocenio da su članovi Al Kaide „kriminalci koji nemaju pameti“.
Libijski pukovnik, koji boravi u Francuskoj prvi put posle 34 godine, izazvao je polemiku u tamošnjoj javnosti pošto je negirao da je sa Sarkozijem razgovarao o ljudskim pravima, kako je ranije saopštio francuski predsednik, odgovarajući na kritike ovih dana da je primio „diktatora“. Gadafi je sa svoje strane kritikovao Francusku i evropske zemlje u kojima su, kako kaže, stranci maltretirani, dok, kako je rekao, „nas ispituju o ljudskim pravima“.
Banke intervenisale na svetskom tržištu
Dan pošto su američke Federalne rezerve razočarale investitore skromnim smanjenjem kamatnih stopa, centralna banka Severne Amerike i Evrope u sredu je najavila najagresivniju infuziju kapitala u bankovni sistem od terorističkog napada u septembru 2001. godine. Mnogi stručnjaci za tržište i ekonomisti pozdravili su ovaj potez, piše američki New York Times, ali zaključuju da će verovatno imati samo delimičan uspeh u rešavanju širih problema u globalnoj ekonomiji.
O intervenciji na tržištu piše i londonski Guardian, koji ocenjuje da se Nacionalna banka Engleske pridružila centralnim bankama četiri zemlje sveta u hitnoj akciji koja će završiti uplivom od 50 milijardi funti na svetsko tržište. Radi se o potezu koji treba da predupredi sve gori kreditni krah koji preti da izbaci iz koloseka svetsku ekonomiju.
Kancelar Alister Darling rekao je za Guardian da je ovo bilo istovremeno i dobrodošlo i neophodno.
„Ovaj potez šalje vrlo jasan signal širom sveta da su centralne banke spremne da učine šta god da treba“, prenosi britanski list Darlingovu izjavu.
Pet centralnih banaka, među kojima britanska, američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka, Švajcarska nacionalna i Banka Kanade, simultano su objavile u sredu oko dva sata posle podne po londonskom vremenu, da će ubaciti novac na tržište na različite načine.
Ko je potrošio pare za pomoć veteranima?
Washington Post ovoga puta se bavi američkim veteranima i piše da su Amerikanci dali milione dolara za poslednjih godinu dana u svrhe dobrotvornih ustanova koje su formirane za pomoć ranjenima u ratovima u Iraku i Avganistanu. Međutim, nekoliko organizacija je, piše ovaj list, potrošilo relativno malo novca na same veterane.
Osam organizacija ovog tipa, uključujući i neke od najvećih, dale su, piše Washington Post, manje od trećine novca koji je prikupljen za ove svrhe. List navodi da je ova suma mnogo manja od preporučenog standarda.
Čudo za Božić
Londonski Independent bavi se pričom o Semiju Gitauu, koji je rođen u siromaštvu u Keniji, preturao po tamošnjem smeću i nabasao na prospekt Univeziteta u Mančesteru – „i san je rođen“. Prospekt je čuvao kao talisman i kao podsećanje na to kakav bi život mogao da bude. Kao i hiljade druge dece iz siromaštva kenijskog glavnog grada, malo je toga ukazivalo da bi Gitau mogao sebi da promeni život. Ali, piše Independent, Gitau je konačno uspeo da dođe na ovaj univerzitet, deceniju vredno učio da bi zaradio pravo da postane Britanac.
„Danas će mu biti uručena diploma mastera“, piše londonski dnevnik.
