DAČIĆ: SPREČEN SEVERNOAFRIČKI SCENARIO

Neke grupacije su planirale da skup u nedelju dovede do ljudskih žrtava, i da sve dobije političku konotaciju, želeli su severnoafrički scenario u Srbiji, te incidenti nisu planirali samo u Beogradu – kaže ministar policije. Organizatori Parade ponosa i dvadesetak aktivista u subotu su nešto posle 11 časova blokirali saobraćaj na Terazijama. Kabinet Mirka Cvetkovića će verovatno ući u istoriju kao Vlada koja je najviše zadužila građane Srbije. Prema zvaničnoj statistici, u našoj zemlji ima oko 400.000 radnika koji nemaju ni najosnovnija prava, ali s obzirom na to da država ne radi mnogo da bi sprečila epidemiju socijalnih slučajeva koji primaju platu „na ruke", realnije je da ih ima između 600.000 i 800.000. Odbojkašice Srbije danas od 18 časova, u svom drugom evropskom finalu, pokušaće da savladaju Nemačku i osvoje svoju prvu zlatnu titulu u istoriji.


Vojna parada u Nikoziji povodom proslave 51. godišnjice nezavisnosti Kipra

Dačić: Huligani hteli da otmu autobus

Ministar policije Ivica Dačić tvrdi za Pres da je odluka o zabrani Parade ponosa doneta isključivo na osnovu bezbednosne procene i operativnih podataka, bez bilo kakve političke kalkulacije i namere pridobijanja simpatija širokih narodnih masa. U intervjuu za taj list ministar Dačić otkriva na šta su sve razne ekstremističke organizacije bile spremne ovog vikenda, te da zbog toga nijedan skup nije dozvoljen: “Osim bejzbol palica, lanaca, petardi, kesa i kondoma sa farbom, eksploziva u plastičnim kutijama od vitamina, planirali su i otmicu autobusa Gradskog saobraćajnog preduzeća kojim bi došli praktično do učesnika Parade ponosa. Zatim, planirali su podmetanje požara na obodima Beograda, na području Avale i sličnim lokacijama. Požari su ovog leta najdominantnija elementarna nepogoda i oni su na taj način želeli da skrenu pažnju odnosno da policiju po sistemu pauka razvuku na više lokacija, kako se ne bi koncentrisala na onim mestima u gradu gde je Parada planirana. Takođe, neke grupacije su planirale i da skup dovede do ljudskih žrtava, i da sve dobije političku konotaciju. Želeli su severnoafrički scenario u Srbiji, te incidenti nisu planirali samo u Beogradu”.

Bez masovnih okupljanja

U Beogradu i drugim gradovima Srbije u subotu nije bilo masovnih okupljanja, a preventivno je povećan broj policajaca kako bi se sprečili eventualni pokušaji oglušivanja o zabranu skupova visokog rizika koji su bili planirani za ovaj vikend, pišu Novosti. U MUP kažu da je u policiji preventivno povišen stepen pripravnosti kako bi se garantovalo poštovanje javnog reda i mira. U najužem centru Beograda broj policajaca bio je povećan, a bili su u opremi za razbijanje demonstracija. Ipak, organizatori Parade ponosa i dvadesetak aktivista u subotu su nešto posle 11 časova blokirali saobraćaj na Terazijama. Oni su u znak protesta zbog zabrane održavanja Parade izašli na ulicu i razvukli transparent na kome je pisalo „Ljubav. Normalno“, a potom prosuli farbu u duginim bojama na kolovoz kako bi „Beograđani na točkovima preneli ljubav po celom gradu“. Saobraćaj je bio blokiran desetak minuta, ali nije bilo incidenata jer su jake snage policije okružile aktiviste.

Predstavnik Organizacionog odbora „parade ponosa” Goran Miletić izjavio je na konferenciji za novinare da ne veruje da su bezbednosne procene toliko loše da skup nije mogao da se održi i dodao da je od preksinoć stiglo mnogo poruka solidarnosti aktivista iz drugih zemalja. „Prajd je mogao da se održi, ali je nedostajala politička volja”, rekao je Miletić, dodajući da su do četvrtka uveče organizatori imali uveravanja da će se parada održati, piše Politika.

Cvetkovićeva vlada nas zaduživala 58 evra u sekundi

Kabinet Mirka Cvetkovića će verovatno ući u istoriju kao Vlada koja je najviše zadužila građane Srbije, objavljuje Blic. Ako se saberu svi dugovi, zajedno sa milijardom dolara za koliko je Vlada nedavno prodala državne obveznice, za tačno tri godine smo pozajmili 5,7 milijardi evra. Najveći deo je potrošen na plate i penzije, dok na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma. Ukupan javni dug na početku mandata 2008. je iznosio 8,7 milijardi evra. Danas je nešto iznad 14 milijardi, a samo u ovoj godini država je zadužila građane Srbije za oko dve milijarde evra. Sa 29,2 odsto bruto društvenog proizvoda u 2008, dug se povećao na 42 procenata na kraju 2010, odnosno na trenutnih 43,1 odsto. Ekonomista Miroslav Zdravković je izračunao da je zaduženje države u vladi premijera Cvetkovića svake sekunde raslo za 58 evra.

Opet barikada na Jarinju

Na putu ka administrativnom prelazu Jarinje iz pravca centralne Srbije, u međuzoni, postavljena je barikada od zemlje preko obe kolovozne trake. Pripadnici Kfora otvorili su pre podne administrativni prelaz Jarinje. Saobraćaja preko prelaza, međutim, nema, jer ga onemogućava barikada koju su postavili Srbi, pišu Novosti.

Počeo popis

Kako se zovete? Koliko članova broji vaše domaćinstvo? Površina stana u kome živite? Kolika vam je kuhinja? Od čega je sazidana zgrada u kojoj živite? Kako se grejete zimi? Ova pitanja prvi put postavilo je u subotu više od 40.000 anketara u domovima građana širom zemlje. Oni će zajedno sa 5.000 opštinskih i gradskih instruktora tokom naredne dve nedelje raditi na popisu stanovništva, domaćinstava i stanova Srbije, pišu Novosti.
Marković: Odluka o bojkotu popisa politička

„Odluka o bojkotu popisa doneta je na relaciji Priština–Bujanovac–Preševo. Očigledno je da se radi o političkim razlozima koji nemaju veze sa građanima Preševa, Bujanovca i Medveđe. U to sam apsolutno siguran.” Ovako Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela vlade za jug Srbije, komentariše za Politiku najavu Albanaca u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa da će bojkotovati popis. Marković dodaje da su njegovo mišljenje o političkim razlozima bojkota potvrdili i nedavni razgovori i atmosfera u Bujanovcu i Preševu, kada je – pošavši od toga da oni treba da znaju da bojkot nanosi samo štetu procesu koji treba da reši probleme u ove dve opštine, a koji je pokrenula vlada Srbije pre tri godine i koji sada daje rezultate – albanske lidere pitao za razlog neizlaska na popis.

U poseti veteranima OVK

Reporteri Presa prvi su Srbi koji su posetili „veterane" terorista iz OVK, istih onih koji su sejali smrt i činili najstrašnija zlodela u nekadašnjoj operativnoj zoni Šalja, od Mitrovice do Prištine. Sada vele da je njihov rat završen i zvuče kao da su iz Vojske spasa, a ne jedne toliko okrutne organizacije.

“Nijedan pripadnik UČK ne bi učinio takva zla o kakvim govorite, naprotiv! Evo, naša jedinica je zarobila osam vojnika i oficira vaše vojske, sigurno se sećate tog slučaja?! Devet dana su bili kod nas, spavali s nama, jeli s nama, čak smo im omogućili i da se jave porodicama, a isprva su bili ubeđeni da ćemo ih postreljati. Nisu ni šamar dobili od naših vojnika, i devetog dana su svi oslobođeni i ispraćeni do bezbedne teritorije za njih”, pričaju oni za Pres.

Tadić: Srbija želi svoje spokojstvo

Srbija želi da zauvek izađe iz istorijskih spirala nasilja i mržnje, i da gradi svoje spokojstvo i blagostanje rešavajući mirno i na demokratski način probleme sa onima uz koje živi, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić na komemorativnoj svečanosti posvećenoj žrtvama nacizma u Jajincima, pišu Novosti. Upozorio je, međutim, da na Balkanu i danas ima onih koji ne dele takvu viziju budućnosti.

U Srbiji 1.200.000 raznih cevi

Podaci Centra za kontrolu malog i lakog naoružanja u istočnoj i jugostičnoj Evropi (SEESAC), kazuju da na ovom prostoru, sa oko 19 miliona stanovnika, ima više od 4.300.000 komada oružja. Prema podacima srpske policije, u našoj zemlji je registrovano oko 1.200.000 raznih cevi. Od pomenutog broja, 45.000 vatrenih cevi je u vlasništvu 3.300 pravnih lica, a ostalih 96 odsto je u posedu 600.000 građana. To znači da svaki građanin sa dozvolom za oružje prosečno ima po dve puške ili pištolja, piše Blic. Međunarodna studija iz Ženeve pak sugeriše da na 100 stanovnika Srbije dolazi 38 registrovanih cevi, što je za samo jedan komad manje nego u Iraku. Ispred nas su, po ovom izvoru, samo stanovnici SAD, Jemena, Finske i Švajcarske.

Piraterija smanjena za 74 procenata

Stopa piraterije u Srbiji pre devet godina bila je 99 odsto, a danas je svedene na neka 74 procenta. U poređenju sa zemljama regiona nismo dobro rangirani, jer su ispod nas jedino Albanija i Crna Gora, dok su Bugarska, Hrvatska i Slovenija ispred nas, kaže u intervjuu za Politiku Jugoslav Pirić, direktor „Microsofta” za Srbiju. „Microsoft” posluje u Srbiji od 2002. godine, od potpisivanja ugovora o naučnotehničkoj saradnji sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem. Imamo prodajni deo koji drži marketing, prodaju i servise, u kojima radi oko 60 zaposlenih, kao i razvojni centar, u kojem je zaposleno oko 80 ljudi. To znači da u Srbiji imamo 140 zaposlenih – kaže Pirić.

Na crno radi između 400.000 i 800.000 ljudi

Po nepisanom, ali utemeljenom pravilu, problem rada na crno, postaje aktuelan tek kada se desi katastrofa, poput pogibije četvorice neprijavljenih radnika na gradilištu u Zemunu, koji su na kobnom klizištu radili za sitne pare koje bi im gazda davao na ruke. Ako i to. Prema zvaničnoj statistici, ima oko 400.000 radnika koji nemaju ni najosnovnija prava, ali s obzirom na to da država ne radi mnogo da bi sprečila epidemiju socijalnih slučajeva koji primaju platu „na ruke", realnije je da ih ima između 600.000 i 800.000, piše Pres. Sindikati pak tvrde da u Srbiji trenutno ima više od milion ljudi koji su obespravljeni kod poslodavaca i nevidljivi za inspekciju. I ima ih u svim granama privrede, od građevine, preko tekstilne, hemijske, metalne industrije i ugostiteljstva, sve do medija, kulture i umetnosti.

Kako preživeti 15 dana sa prosečnom platom

Reporterka Presa pokušala je da živi nedelju dana sa svojim suprugom i trogodišnjim sinčićem na budžetu prosečnog tročlanog domaćinstva u Srbiji. Nisu ostali ni gladni ni žedni, ali su računi ostali neplaćeni, a u pomoć su joj pritekli familija i jedna davno zaboravljena banknota u novčaniku: “Priznajem poraz i zaključujem: u Srbiji je nemoguće da prosečna porodica preživi samo od prosečne plate. To jedva da je dovoljno za hranu i plaćanje računa. A za nedelju dana tokom trajanja zadatka nisam nijednom išla u pozorište ili bioskop ili bilo gde izašla s mužem i detetom, kao ni sa prijateljima. Jer svaki odlazak van kuće je trošak bilo da je u pitanju obična šetnja sa detetom po gradu (tražiće kokice, sladoled, igračku), bilo piće. Ili, daleko bilo, večera u restoranu” - piše reporterka Presa.

U “avaksu” iznad Libije

Američki, britanski, francuski i NATO „avaksi” iz Isturene operativne baze NATO u Trapaniju, na zapadu Sicilije, imaju po mandatu Saveta bezbednosti UN zadatak da kontrolišu Zonu zabranjenog leta iznad Libije i da obezbeđuju pomorsku blokadu zbog zavedenog embarga na isporuke oružja, a reporter Politike je devet sati u “avaksu” patrolirao iznad zaliva Sirt. “Letimo na visini između 28.000 i 30.000 stopa brzinom od oko 400 kilometara na sat. Kružimo iznad zaliva Sirt. Svakih 20 minuta jedan krug. „Avaksova” misija obično traje oko 10 sati, može i duže ako se tankuje gorivom u vazduhu. Jedan sat misije košta blizu 20.000 dolara. Jedan avion košta oko 250 miliona dolara. Usavršavanje poslednje generacije američkih „Avaksa E-3A” koštalo je 1,6 milijardi dolara” - piše reporter.

Kod junakinje filma „Jedna žena - jedan vek“

Dugometražni dokumentarni film „Jedna žena - jedan vek“, reditelja i scenariste Želimira Žilnika, oživeo je sudbinu Dragice Vitolović Srzentić, glavne junakinje, kroz čiji su život rekonstruisani burni događaji naše savremene istorije. Zanimljivo je da je svoj život na filmskom platnu zajedno sa publikom na premijeri u Domu omladine pratila i Dragica Srzentić, žena koja je 1948. lično nosila u Moskvu čuveno pismo u kojem je Tito rekao Staljinu istorijsko „ne“. Dva dana posle projekcije sa koje je ispraćena višeminutnim ovacijama, reporteri Novosti su je posetili u njenom novobeogradskom stanu, i ona odmah počinje priču kako je bila dirnuta tolikim ljudima koji su došli da vide film.

Odbojkašice u finalu!

Beograd - reprezentativke Srbije proslavljaju pobedu nad ekipom Turske i
plasman u finale Evropskog prvenstva u odbojci za žene

Odbojkašice Srbije savladale su selekciju Turske rezultatom 3:2 (25:10, 25:22, 23:25, 23:25, 15:12) i tako izborile plasman u finale 27. po redu Evropskog prvenstva koje zajednički organizuju naša zemlja i Italija, piše Pres. U veoma neizvesnom i dramatičnom meču izabranice Zorana Terzića vrlo lako su dobile prva dva seta i već posle nešto više od pola sata igre bile na korak od drugog finala u istoriji. Međutim, Turkinje se nisu predavale i uspele su u završnicama naredna dva seta da slave identičnim rezulatom - 25:23. U odlučujućem petom setu, koji se igrao do 15 poena, viđena je prava, lavovska borba. Turkinje su već na samom startu stigle do 5:1, ali smo mi sa dva bloka Jelene Nikolić i poentiranjem Jovane Brakočević uspeli da se vratimo u duel (6:6). Turska je ponovo stigla do značajne prednosti (9:7), ali su naše protivnice sa par vezanih grešaka prosto poklonile prvo vođstvo Srpkinjama u petom setu (10:9). A onda, kod rezultata 12:12, Brižitka Molnar iz bloka donosi veliki poen Srbiji, koji diže na noge sve prisutne u hali "Pionir". Posle tajm-auta na servis odlazi Milena Rašić, koja, uz pomoć mreže Srbiji donosi dve vezane meč lopte. Prva je iskorišćena tako da je Srbija po drugi put u istoriji, posle 2007. godine i poraza od Italije u Belgiji, stigla u priliku da se ponovo bori za evropsko zlato.

Nikolićeva i drugarice u nedelju od 18 časova, u svom drugom evropskom finalu, pokušaće da savladaju Nemačku i osvoje svoju prvu zlatnu titulu u istoriji, pišu Novosti.