BAREL NAFTE ZA 125 DOLARA

Svetska štampa izveštava o sukobu vojnog režima u Mjanmaru i Ujedinjenih nacija oko humanitarne pomoći. Sukobi u Libanu - Hezbolah je u uličnim borbama ostvario kontrolu nad velikim delom prestonice ove zemlje. Obama preuzeo vođstvo i u broju superdelegata. Zašto je Sarkozi izgubio podršku među Francuzima? I da li će se crne prognoze o ceni nafte u budućnosti ostvariti?

Život u svetu u kojem nafta košta 200 dolara

Fajnanšel tajms u uredničkom komentaru daje projekciju ozbiljnih ekonomskih problema, globalnih tenzija i valutnih kriza koji bi nastali u slučaju da nafta premaši cenu od 200 dolara za barel.

Nafta je ove nedelje postavila nove rekorde na svetskom tržištu - 126,2 dolara za barel, što je duplo više nego pre godinu dana. Godina je počela pitanjima da li će nafta konačno preći magičnu granicu od 100 dolara, a već u maju mnogi prognoziraju da će u 2009. godini barel "crnog zlata" koštati više od 200 dolara.

Uzlazne korekcije cene povećale su pritiske na OPEC da poveća nivo proizvodnje. Iz ovog kartela tvrde da nema potrebe da se proizvodnja poveća jer iza poskupljenja stoji pad vrednosti dolara, a ne nestašica nafte.

Fajnanšel tajms prenosi da je glavni razlog desetostrukog povećanja cene nafte u poslednjoj deceniji činjenica da ponuda nije pratila rast tražnje, pre svega iz zemalja u razvoju poput Kine i Indije.

Skupa nafta ima ozbiljne ekonomske posledice. Zemlje izvoznice se bogate na račun uvoznica. Proizvođači sa Bliskog Istoka sada mogu kupovati više nemačkih automobila, francuske odeće ili američkih državnih obveznica u zamenu za svaki barel koji prodaju. U zemljama uvoznicama kupci moraju da se odriču potrošnje drugih proizvoda da bi mogli da pokriju troškove energenata.

Rast cene nafte podstiče inflaciju. U teoriji, cene ostalih proizvoda bi usled smanjenja tražnje trebalo da padaju, ali prilagođavanje ne ide tako lako. Zbog skupljih energenata radnici traže veće nadnice, što onda dalje podstiče inflaciju.

Do sada je tehnološki napredak donekle sprečio razorne efekte rasta cene nafte, ali ukoliko se ovakav trend nastavi to više neće biti moguće. Za razvijene zemlje to znači manji ekonomski rast. Zemlje u razvoju će dodatno osiromašiti. Međunarodne tenzije i valutne krize su samo neke od potencijalnih posledica, navodi Fajnanšel tajms.

Vojna hunta u Mjanmaru oduzela humanitarnu pomoć UN

Kako navodi Gardijan, glad i bolest ugrožavaju skoro dva miliona Mjanmaraca zbog odluke vojne hunte da konfiskuje pomoć koju se poslale Ujedinjene nacije.

Svetski program za hranu Ujedninjenih nacija suspendovao je juče letove sa humanitarnom pomoći Mjanmaru pošto je vojna hunta oduzela dve pošiljke koje su stigle na aerodrom u Jangonu u nameri da sama raspodeljuje pomoć. Humanitarna pomoć, koja uključuje 38 tona energetskih biskvita, što je dovoljno da se nahrani 95.000 ljudi, trebalo je da bude natovarena na kamione i odvezena u ugrožena područja poplavljene delte reke Iravadi.

Ujedinjene nacije su ipak najavile da će danas nastaviti sa dostavljanjem pomoći, u nadi da će u pregovorima sa vojnom huntom doći do rešenja problema. Sukob uzmeđu režima u Mjanmaru i Ujedinjenih nacija izbio je oko izdavanja viza za 40 eksperata za upravljanje krizama. Ujedinjene nacije su do sada prikupile oko 100 miliona dolara za hitnu pomoć Mjanmaru.

Sa svih strana rastu pritisci na vojnu huntu da otvori granice i olakša proceduru dobijanja viza za humanitarne radnike. Režim je izrazio svoju zahvalnost međunarodnoj zajednici za pomoć, ali je ponovo naglasio da je najbolji način da se pomogne žrtvama slanje novca i robe, a ne pomoć u ljudstvu. Vlast u Mjanmaru navodi da je slanje spasilačkih ekipa nepotrebno i da su sposobni da sami raspodele pomoć ugroženima, piše Gardijan.

Reka smrti

Britanski list Independent i dalje najveću pažnju poklanja situaciji u Mjanmaru, a ovaj put prenosi reportažu sa reke Pajapon.

Za ljude koji žive pored reke Pajapon, pritoke moćnog Iravadija, ona predstavlja izvor života. Stanovnici ove oblasti su koristili Pajapon za navodnjavanje, kupanje, pranje odeće i ribarenje. Sada ta ista reka predstavlja smrt, pošto je na stotine leševa nanela na obalu. Mnogi poginuli su već sahranjeni, ali većina leševa pluta pored obale, napušteni i anonimni.

Zvaničnici u Mjanmaru su po ko zna koji put korigovali svoje procene nastradalih u uraganu Nargis - od početnih 350 broj žrtava je skočio na čak 100.000. Reka Pajapon pruža jezivi uvid u pravo značenje ovih brojki. Ali odakle su došli svi ti leševi? Najviše je nastradalih na južnim delovima delte, u gradovima poput Labute i Bogale, gde je talas nastao usled uragana bukvalno počistio priobalna područja. Ali, čak i u Pajaponu, koji se nalazi tri sata plovidbe uzvodno od obale, uragan je bio smrtonosan. Reka kojom plutaju leševi sada predstavlja smrt za stanovnike ove oblasti, prenosi Independent.

Sukobi između vlade i Hezbolaha u Bejrutu

Pristalice libanskog opozicionog pokreta Hezbolah juče su uspostavile kontrolu nad velikim delom Bejruta. Naoružani pripadnici Hezbolaha tumaraju ulicama, izazivajući osudu zbog korišćenja sile nad svojim sugrađanima. Borbe između pristalice vlade i opozicije traju već treći dan, a u sukobima je poginulo najmanje 14 osoba, prenosi Vašington post.

Sukobljene strane su šiitska opozicija i pristalice sunitske vlade, zbog čega se strahuje da je Liban ponovo na putu građanskog rata. Borbe su izbile posle pokušaja vlade ranije ove nedelje da zatvori telekomunikacionu mrežu Hezbolaha, što su u ovom pokretu shvatili kao objavu rata. Iz Hezbolaha tvrde da je njihova telekomunikaciona mreža važno sredstvo borbe protiv Izraela. Ulje na vatru je dodala i odluka vlade da smeni šefa bezbednosti na bejrutskom aerodromu zbog njegove bliskosti sa Hezbolahom.

Kriza u Libanu je izazov za Bušovu administraciju, koja podržava vladu premijera Fuada Siniore kao svog saveznika u borbi protiv Hezbolaha, koji uživa zaštitu Sirije i Irana. Više od 400 miliona dolara su SAD donirale za reformu libanskih bezbednosnih snaga, ali su pristalice Hezbolaha vrlo brzo uspostavile kontrolu nad prestonicom, dok je vojska stajala po strani.

U Libanu postoji nekoliko naoružanih grupa, ali je jedino Hezbolah, pored vojske, zvanično priznata oružana sila. Hezbolah se nekoliko puta zakleo da će oružje koristiti samo protiv Izraela, ali u svetlu novih događaja izgleda da to obećanje više ne važi.

Kako piše Vašington post, Hezbolah kontroliše zapadni deo Bejruta, a na svim većim saobraćajnicama su postavljene barikade. Svi letovi sa međunarodnog aerodroma u Bejrutu su otkazani.

Ovi sukobi su najgori od građanskog rata 1975-1990. godine, kada je poginulo više od 150.000 ljudi.

Obama po prvi put vodi u broju obezbeđenih glasova superdelegata

Kako navodi Njujork tajms, senatorka Hilari Klinton ostala je bez jedinog preostalog aduta u trci za nominaciju Demokratske partije - glasova superdelegata. Senator Barak Obama je po prvi put preuzeo vođstvo i na ovom frontu. Ovakav razvoj događaja povećao je pritiske na Klintonovu da barem smanji kritike na račun Obame, ako već neće da se povuče iz borbe.

Analitičari smatraju da je prelomni momenat bio rezultat preliminarnih izbora u Severnoj Karolini i Indijani održanih u utorak. Tada je Obama odneo ubedljivu pobedu u Severnoj Karolini, koja je nosila i veći broj delegata, dok se Klintonova jedva provukla i pobedila uz malu prednost u Indijani. Obami je trenutno potrebno 166 delegata da bi obezbedio neophodnih 2.025 za nominaciju demokrata.

Kako piše Njujork tajms, Obama je napravio taktički potez ponudivši pomoć timu Klintonove u otplaćivanju dugova, pri čemu je naglasio da je za takav potez, ipak, i dalje prerano, pošto je supruga bivšeg američkog predsednika i dalje u trci.

Klintonova je prihvatila sugestije iz svoje partije i promenila ton svoje kampanje, pomerivši fokus sa oštrog sukobljavanja sa Obamom na konkurenta iz Republikanske stranke, Džona Mekejna. Ona, ipak, i dalje tvrdi da je bolji kandidat od Obame na predsedničkim izborima pošto može da privuče veći broj glasova Latinosa, katolika i radničke klase. Klintonova tvrdi da je produžena borba dobra za partiju, jer "vežba jača mišiće", prenosi Njujork tajms.

Kako je Sarkozi izgubio podršku svojih birača?

Godinu dana posle izbora, francuski predsednik Nikola Sarkozi ne uživa poverenje više od 38% glasača. Posle izbora u maju prošle godine, 65% Francuza je podržavalo novog predsednika. Retko koji predsednik je imao ovako dobru početnu poziciju, a nijedan nije tako brzo pao u očima javnosti. Francuski list L Mond prenosi analizu Sarkozijevog pada.

Francuzi u početku nisu obraćali puno pažnje na Sarkozijeve ekcese, veze sa moćnim biznismenima i industrijalcima, skupa letovanja i probleme u braku. Sarkozijev pad počinje u decembru 2007. godine, što je posledica smanjene kupovne moći u Francuskoj i veze sa Karlom Bruni, usled čega je privatni život francuskog predsednika postao omiljena tema u medijima.

Sarkozi naredna tri meseca ne čini nikakve korake kako bi popravio stvari - kao da se ne osvrće na mišljenje javnosti. Predsednikova partija poražena je na lokalnim izborima održanim u martu. Sarkozijev rejting se zatim malo popravlja, što je posledica "normalizacije" veze sa Karlom Bruni i posete Velikoj Britaniji. Francuski predsednik zatim u intervjuu na državnoj televiziji priznaje da je grešio tokom prve godine svog mandata, da se nije dovoljno trudio da svoje namere objasni građanima, kao i da je svoj privatni život previše izložio javnosti.

L Mond se pita koliko će dragocene energije Sarkozi morati da potroši na popravljanje svoje slike među građanima Francuske? I, što je najgore, da li u Francuskoj trenutno postoji alternativa "sarkosizmu", neki drugi plan za reforme u zemlji? Ovaj list konstatuje da u Francuskoj trenutno ne postoji neka druga kredibilna strategija za rešavanje problema.