BANKARSKE MALVERZACIJE U BRITANIJI

Američki predsednik Džordž Buš konstatovao je u ponedeljak, navodi Njujork tajms, da se nacija suočava sa "ekonomskim izazovima“ usled rastuće cene nafte, krize hipotekarnog tržišta i problema na tržištu rada. Ova izjava predstavlja zaokret od uobičajeno optimističkih Bušovih ekonomskih procena.

 

Buš priznaje – možda sledi kriza

Pošto je poslednjih meseci naglašavao snagu američke ekonomije, ovu priču je napustio u ponedeljak kada je priznao da "mnogi Amerikanci strepe zbog ekonomske situacije“ i primetio da se "radna mesta sporije otvaraju“. Rekao je da je bazna inflacija niska - "izuzev kad odete na benzinsku pumpu, tad ne izgleda tako niska“.

 

"Ne možemo uzeti ekonomski rast zdravo za gotovo“, rekao je Buš u svom govoru pred grupom poslovnih ljudi. Ipak, iako je stopa nezaposlenosti prethodnog meseca skočila na 5%, u poredjenju sa 4,7% u novembru, Buš nije ukazao na mogućnost da bi SAD mogle zapasti u recesiju.

 

Demokrate za bržu akciju

S obzirom da sve veći broj analitičara predviđa da će ekonomski pad biti neizbežan i predsednik Buš i lideri Demokratske partije koja u Kongresu ima većinu, izjavljuju da razmatraju mere neophodne za borbu protiv preteće recesije u kojoj ekonomske aktivnosti opadaju a nezaposlenost raste u dužem vremenskom periodu. I pored istog cilja, ove dve strane će bez sumnje zauzeti različite stavove po pitanju njegovog ostvarenja, što će verovatno biti dominantna tema u predstojećoj izbornoj kampanji.

 

Ako se iz prošlosti nešto može naučiti, predsednik Buš će verovatno naglasak staviti na smanjenje poreza kao što je radio i početkom svog predsedničkog mandata. Demokrate razmatraju nešto drugačiji pristup - smanjenje poreza, programe državne potrošnje ili kombinaciju oba - da bi pomogli nižim i srednjim slojevima koji bi bili najviše pogođeni padom u ekonomskoj aktivnosti, prenosi Njujork tajms.

 

Bela kuća, i pored svega, nije ubeđena da mora odmah da dela. Buš je izjavio da odluku o tome da li da ponudi stimulativni paket, kao i kakav bi njegov sadržaj bio, neće doneti do kraja meseca. Ovaj stav je podržao i američki sekretar za finansije, Henri Polson koji je protiv ubrzanih akcija.

 

Na Kapitol hilu, demokrate se trude da preduhitre bilo koji predlog Bele kuće. Predsednica američkog Predstavničkog doma, Nensi Pelosi, izjavila je da tek treba da donese odluku da li je stimulativni paket potreban, ali da se sastala sa grupom ekonomskih savetnika prošlog meseca, koji su insistirali da je neophodna brza akcija da bi se stabilizovala klimava ekonomija i podiglo poverenje potrošača.

 

Ankete pokazuju da su Amerikanci sada više zabrinuti zbog ekonomije nego rata u Iraku, što se odrazilo na predsedničku kampanju - pitanja kao što su cena energenata ili zdravstvena zaštita su u centru pažnje.

 

Otkrivena nova bankarska pljačka

Kako navodi Independent, neke od najvećih engleskih  banaka su beskrupulozno iskoristile prošlomesečni pad referentne kamatne stope - ovo smanjenje se nije osetilo u padu kamatne stope koju banke obračunavaju na kredite ali, sa druge strane, smanjene su stope na štedne uloge.

 

 

Engleska centralna banka je u decembru prošle godine smanjila referentnu kamatnu stopu za 0,25%. Podaci pokazuju da je 18 banaka smanjilo kamatne stope na štedne uloge za više od 0,25% u poslednjih mesec dana. U istom periodu, 14 banaka nije smanjilo kamatne stope na kredite za odgovarajući procenat.

 

U međuvremenu, banke su podigle i provizije za svoje usluge, očajnički pokušavajući da povrate prihod koji gube usled kreditne krize. Većina velikih banaka je u poslednjih nekoliko meseci uvela kompleksnu mrežu obračuna provizije za svoje usluge, prenosi Independent, a sve u cilju dodatnog izvlačenja para iz džepa svojih klijenata. I dok klijenti nisu u mogućnosti da povrate nepravično naplaćene provizije kroz sudske tužbe - pošto se čeka ishod tužbe Kancelarije za pošteno trgovanje protiv osam najvećih banaka u Engleskoj - banke i dalje naplaćuju visoke kazne za kašnjenje u izvršavanju obaveza. Tako neke banke naplaćuju kazne i od po 60 funti za prekoračenje limita od samo 50 funti.

 

Laburista prikrivao donacije

Piter Hejn, bivši zamenik lidera laburista, biće primoran da prizna da je prikrio na desetine hiljada funti vredne donacije biznismena i sindikata, saznaje Gardijan. Ova afera će oživeti kontroverze oko finansiranja Laburističke stranke i razbesneti britanskog premijera Gordona Brauna koji se nadao da će u novoj godini podvući crtu ispod pitanja donacija njegovoj stranci, koje trenutno istražuje Skotland Jard.

 

 

Hejn je sam odlučio da lično uradi reviziju finansijkih izveštaja o donacijama tokom kampanje za parlamentarne izbore održane u maju prošle godine. Izveštaj je podneo šest meseci posle roka za prijavu donacija. Izborna komisija, kako prenosi Gardijan, najavila je istragu i moguće kazne za Hejna zbog netačnih navoda u izveštaju i zbog kašnjenja u predaji izveštaja. Po izbornom zakonu, Hejn je lično odgovoran za izveštaj koji je podneo.

 

Kako Gardijan navodi, ukupan iznos neprijavljenih donacija dostiže desetine hiljada funti. Hejn je takođe daleko nadmašio svoje rivale tokom partijskih izbora za zamenika lidera. Donacije koje je objavio da je primio već premašuju 80.000 funti ali je izvesno da su bile veće od 100.000 funti što je duplo više od sume koju je prikupila Harijet Harman, pobednica ovog izbora.

 

Španci protiv terorizma

Na naslovnoj strani madridskog lista Elmundo najavljuje se borba protiv terorizma uz reči Alfreda Pereza Rubalkabe, ministra unutrašnjih poslova. Nakon dosadašnjeg traljavog rada španskih snaga bezbednosti, ministar najavljuje: "Civilna garda i Ministarstvo unutrašnjih poslova u budućnosti će tesno sarađivati sa sudstvom, kako u vezi sa rezultatima samih antiterorističkih akcija, tako i u vezi sa kažnjavanjem onih koji svoj posao otaljavaju. To je trenutno naš prioritet“.

 

 

Ministar je ove reči uputio u prolazu, objašnjavajući tako situaciju, znatno komplikovaniju nego što izgleda na osnovu njegove izjave. Španci su, naime, u dugogodišnjem strahu od terorističkih napada, koji je uzeo maha nakon eksplozije u madridskoj železnici 11. marta 2004. i sebe smatraju jednom od glavnih meta terorista.

 

Dževa na ostrvu Kurasao

Antilska saga se nastavlja. Holandske novine Folkskrant dalje prenose događaje u vezi sa mogućim prekidom državnih odnosa između Kraljevine Holandije i Holandskih Antila. Skupštinsko zasedanje najavljeno za juče na ostrvu Kurasao, nije donelo konkretne rezultate jer je poslaniku Partije za slobodu (PVV), Hero Brinkmanu, onemogućen pristup zgradi Skupštine.

Brinkman, zajedno sa poslanicima Gornjeg i Donjeg doma holandskog Parlamenta, čini deo uprave na Antilima a uzburkao je javnost nazvavši lokalne političare "većinski korumpiranom gomilom zlikovaca“ i odbivši potom da pruži izvinjenje. Poslanici antilske skupštine su nakon toga izglasali predlog koji podrazumeva da, ukoliko to bude potrebno, protiv Brinkmana budu pokrenute stroge mere, prenosi Folkskrant.

 

 

Član holandske delegacije Vilibrord van Bejk, na zabranu Brinkmanu da pristupi zgradi Skupštine gleda kao na zabranu upućenu celoj delegaciji Kraljevine Holandije. Odluku o pokretanju strožih mera protim Brinkmana karakteriše kao "nepotrebno jaku i preuranjenu“, a zasedanje Skupštine kao "propalo“.