Ivana Španović neutešna, Dejvid da se ne sekira

Aleksandar Vučić razgovarao  sa predsedavajućim Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta i izvestiocem za Srbiju Dejvidom Mekalisterom. Za Evropu ključno pitanje je Kosovo i odnos Srbije prema Rusiji. Da predstavlja neku od od zemalja EU, Aleksandar Vučić bi želeo Srbiju kao deo Unije . Melakister oseća da bi EU bez Srbije bila nepotpuna. Vučić Melakisteru: Dejvide, ne sekiraj se, Merkelova pobedjuje. Srbima nije baš svejedno u kojoj od četiti regionalne države EU žive: U Sloveniji  nisu priznata manjina, u Hrvatskoj se ćirilica tretira kao neprijateljsko pismo,  hrvatski Zakoni protiv Srba su nastavak „Oluje“. Srbi u Madjarskoj i Rumuniji doživljavaju renesansu u ostvarivanju svojih manjinskih prava. Naši emisari u 27 država koče prijem  Kosova u Unesko –nose pisma predsednika Vučića, u kojima se objašnjavaju pozicije Srbije u vezi sa statusom KiM. Ivana Španović neutešna -  izmakla joj zlatna medalja na Svetskom prvenstvu u Londonu u skoku u dalj  jer joj se odlepio broj na leđima i ostavio trag u pesku. Atletski savez Srbije objavio: žalba na poslednji skok Ivane Španović odbijena, kako ne bi ugrozila zlatnu i bronzanu medalju Američkoj federaciji.

NIŠ, 12.08.2017 - nastup kvinteta Ala Fostera iz SAD na Nišvil džez festivalu

Vučić: Evropu najviše zanima Kosovo i odnos sa Rusima

"Verujem da evropska perspektiva postoji", rekao je  predsednik Srbije Aleksandar Vučić na zajedničkoj pres konferenciji  sa predsedavajućim Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta i izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvidom Mekalisterom, izveštavaju Novosti.  

Da predstavlja neku od od zemalja EU, Vučić bi, kako je rekao, želeo Srbiju kao deo Unije.

Vučić je rekao  da se nada da predsednik EK Žan Klod Junker, kao i većina zemalja EU, ipak želi Srbiju kao deo unije, te da je Junkerova izjava da nije za žurbu po pitanju prijema zemalja Zapadnog Balkana ipak napredak u odnosu na raniju izjavu da ne ocekuje dalje prosirenje .

Mekalister je  rekao da je 28 šefova vlada zemalja članica EU ponovilo svoje uverenje da svih šest zemalja zapadnog Balkana imaju evopsku perskektivu. „Kada Srbija bude spremnaSrbija će moći da se pridruži EU“, rekao je Melakister i poručio: " Osećam da bi EU bez Srbije bila nepotpuna".

Vučić je rekao da  ne deli stav Mekalistera da je vladavina prava ključna oblast za napredak Srbije na putu ka članstvu u EU."Ključno pitanje je Kosovo, a drugo ključno je odnos Srbije prema Rusiji, a ne vladavina prava, mada zapadni političari to uvek "izvuku", rekao je Vučić.

Vučić : Dejvide, ne sekiraj se, Merkelova pobedjuje

Kako je Mekalister pomenuo kancelarku Angelu Merkel, Vučić se "nadovezao" da je siguran da će ona ubedljivo da pobedi na izborima u Nemačkoj: "Dejvide, ne sekiraj se, to svi u Srbiji znaju, kada ja kažem da neko pobeđuje na izborima taj sigurno pobeđuje na izborima", izveštavaju Novosti.

„To je sigurnije, nego bilo kakva kladionica i istraživanje. Znaju to svi ovde", rekao je Vučić.

„To će biti dodatno olakšanje za Evropu, a nadam se da će to značiti i dodatno ohrabrenje za evropski put Srbije, što iskreno želim i Merkel i Hrišćansko demokratskoj uniji, jer mislim da će to biti dobra vest i za Srbiju", rekao je Vučić.

Umoljani, 12.08.2017 - meteorska kiša iznad planina Bjelašnice kod sela Umoljani

Biće teška utakmica u UNESKU

Biće teška utakmica u UNESKU, kaže za Novosti Darko Tanasković, ambasador  Srbije u organizaciji pri UN.

List objavljuje i da naši emisari u 27 država koče Kosovo. Šef diplomatije Ivica Dačić će, u dogovoru sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, tokom septembra uputiti specijalne izaslanike u još osam država, a cilj je da se spreči učlanjenje Prištine u Unesko i druge međunarodne organizacije .

Specijalni emisari su, od 27 predviđenih država, do 9. avgusta posetili - 19. Izaslanici su dobili direktivu i da zvaničnicima zemalja koje posećuju uruče pisma predsednika Vučića, u kojima se objašnjavaju pozicije Srbije u vezi sa statusom KiM i politika koju Beograd vodi u cilju očuvanja teritorijalnog integriteta, zaštite ustavnog poretka i poštovanja principa međunarodnog prava.

Dijaspora gleda u maticu

U regionu van Srbije živi više srpskog naroda nego što na ovim prostorima ima Bošnjaka, Makedonaca, Crnogoraca i taj broj je gotovo istovetan broju Slovenaca u Sloveniji, objavljuje Politika pod naslovom: „Dijaspora gleda u maticu“.

Ako ste Srbin, nije baš svejedno u kojoj od četiti regionalne države EU živite. Srbi koji od poznog srednjeg veka u Beloj Krajini imaju tri autohtona sela- još nemaju status nacionalne manjine. Slovenci u Srbiji jesu priznata manjina. U hrvatskom saboru Srbi imaju čak tri saborska zastupnika, ali se ćirilica i dalje tretira kao neprijateljsko pismo. U poslednjih godinu dana broj registrovanih incidenata protiv Srba u Hrvatskoj tri puta je veći nego na Kosovu i Metohiji.

Ali zato Srbi koji već vekovima žive u Madjarskoj i Rumuniji , uprkos prirodnoj asimilaciji, poslednjih godina doživljavaju renesansu u ostvarivanju svojih manjinskih prava.

Način na koji Budimpešta i Bukurešt poslednjih godina statusno i finansijski pomažu srpsku manjinu može biti jedan od putokaza u pisanju dekeracije o očuvanju srpskog naroda u regionu i svetu, koju su najavili Beograd i Banjaluka.

U okviru teme nedelje – Položaj Srba u regionu- za list pišu Milorad Dodik, Andrija Mandić, Milorad Pupovac i Ivan Stoilkovic.

O odnosima Hrvtska prema Srbima piše i blic u dosijeu pod naslovom:  Zakoni protiv Srba nastavak „Oluje“

Kod naših zubara deset puta jeftinije

Ordinacije velikog broja srpskih stomatologa ovih dana su pune pacijenata iz inostranstva koji su odlučili da godišnji odmor, umesto na moru, provedu u – zubarskoj stolici, piše u Politici.

Za to se većina njih odlučila jer u Srbiji mogu da poprave nekoliko zuba za isto onoliko novca koliko bi u drugim razvijenim zemljama mogli da saniraju samo jedan.

Stranci rado godišnji odmor provedu u zubarskoj stolici naših stomatologa jer onda jednu krunicu plate 100 evra umesto 600 ili hiljadu, koliko košta u zapadnim zemljama.

Njujorčanin iz Makedonije

Bikini Mun Dejvis je ime Amerikanke, povratnice iz rata u Iraku koja sad prolazi pakao u Njujorku. Ona je glavna junakinja najnovijeg, američkog filma Milča Mančevskog koji će se pred publikom naći tokom naredne godine. Biće to peti dugometražni igrani film ovog kultnog makedonskog scenariste i reditelja, autora filmova „Pre kiše”, „Prašina”, „Senke” i „Majke”, za koji je osvojio i Politikinu nagradu „Eritrocit” za najbolji film beogradskog Festa 2011. godine, objavljuje Politika.

Odmah je po obavljenom zadatku predsednika žirija upravo završenog 31. Herceg Novi – Montenegro film festivala, Mančevski je otputovao za Makedoniju.

Susret sa Šekspirom posle pola veka glume

Svetlana Ceca Bojković, naša velika filmska, pozorišna i televizijska glumica, krajem prošle godine, posle skoro pet godina boravaka u Finskoj gde je njen suprug Slavko Kruljević bio ambasador, vratila se u Srbiju. Vratila se i na scenu Narodnog pozorišta posle pauze duge 24 godine i u komadu Vilijama Šekspira ,,Ričard Treći” igrala vojvotkinju od Jorka, predstavlja Politika svoju sagovornicu.

Na početku intervjua ona otkriva da, iako će dogodine obeležiti pola veka glume, prvi put igra Šekspira.

Paja Vujisić je stvarno bio gromada od glumca – kao što je Francuska imala Žan Gabena tako je Srbija imala Pavla. On je zaista bio od prirode dat spomenik, kaže za svog kolegu Ceca Bojković.

Vučić i Mekalister ipak ne idu u Guču

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ipak neće otići u Guču sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvidom Mekalisterom, što se moglo pročitati u medijima poslednjih dana, dok je Mekalister izrazio žaljenje što ne može da poseti Sabor trubača, prenose Novosti i taj detalj sa njihove zajedničke konferencije za novinare.

"Razmišljao sam, ali verovatno nećemo ići u Guču. Imaćemo radnu večeru, neki drugi put naći ćemo više vremena za zabavu. Oni koji su planirali da od toga prave lep događaj, neka ostave za sledeći put", rekao je Vučić nakon sastanka sa Mekalisterom.
Nagodbe o odlaganju krivičnog gonjenja

Novosti pišu o nagodbama o odlaganju krivičnog gonjenja, pod naslovom: Za obdaništa i bolnice 24 miliona evra od pokajnika.

Za šest godina novac je raspoređen na 98 korisnika.

Španović: Biću najbolja na svetu

Kada Jusein Bolt izgubi trku i ostane bez zlatne medalje onda je to globalna tragedija i ceo svet saoseća s njim, a kada Ivana Španović ostane bez zlatnog odličja, bez desete uzastopne medalje na velikim takmičenjima, onda to pogađa uglavnom samo nas u Srbiji. Najviše, naravno, nju, trenera Gorana Obradovića, sve koji učestvuju u njenom šampionskom putu i sve koji je poznaju, objavljuje Politika.

Ipak, tu i tamo, čuje se glas razuma.

Legendarni američki sprinter Majkl Džonson, nakon što je Ivani Španović zbog broja izmakla zlatna medalja na Svetskom prvenstvu u Londonu u skoku u dalj, istakao je da ne može da shvati da takva situacija može da se dogodi u današnje vreme.

„Od toliko novca i tehnologije, atletičarima su na obe strane dresa prikačeni papiri koji se vijore na vetru. Meni to nema smisla”, rekao je  osvajač osam zlatnih medalja na Svetskim prvenstvima za Bi- Bi-Si povodom rasprave o papirnim brojevima i zihernadlama.

Atletski savez Srbije objavio je da je žalba na poslednji skok Ivane Španović na Svetskom prvenstvu u Londonu odbijena, kako ne bi ugrozila zlatnu i bronzanu medalju Američkoj federaciji.

Španović je u poslednjoj seriji imala skok za zlato, ali se desio peh da joj se delimično odlepio broj na leđima i ostavio trag u pesku, pa joj je ostao četvrti rezultat, na samo centimetar od bronze.

List citira Ivanu Španović: „ Biću najbolja na svetu“.

Posle peha Ivane Španović Blic objavljuje: „Za sve je kriva jedna zihernadla“.

"Pod jedan - nepravda. Pod dva - iz Srbije. Znam da je zlato moje. Kad-tad", napisala je Španovićeva na "Tviteru" i jasno opisala kako se oseća posle SP u Londonu, prenosi Blic.

„Nisu dokazali da je startni broj dotakao pesak“, naslov je u Novostima. Ivana neutešna kada je saznala da je skok bio vredan medalje, objavljuje  list.

„Našoj Ivani naneli veliku nepravdu“, naslov je u Kuriru.

Ubistveni tvit?

„Pošto je predsednika uporedio sa Hitlrom, Zoran Čičak je na svom Tviteru postavio naslovnu stranu knjige ´Ubistvo u Predsedništvu Srbije´“, piše u tabloidu Alo pod naslovom „Bolesni ispad Mirinog i Sašinog ljubimca, julovac priziva ubistvo Vučića“.