AMERIKA PRISLUŠKUJE GRAĐANE

Washington Post ovoga puta donosi alarmantnu priču da u Sjedinjenim Državama može da se dobije nalog putem kojeg bi bilo legalno da se prisluškuju mobilni telefoni. Federalni zvaničnici rutinski traže od sudova da zahtevaju od mobilnih operatera da narede praćenje podataka tako da bi moglo da se uđe u trag krijumčarima droge, beguncima i drugim kriminalcima. U nekim slučajevima, piše američki dnevnik, sudije su odobravale ovakve zahteve, ne tražeći od vlade da pokaže da postoji osnovana sumnja da će se desiti kriminalna radnja ili da će na ovaj način moći da se dođe do eventualnih dokaza. Pravnici iz domena zaštite privatnosti plaše se da bi ova mera mogla da ugrozi obične Amerikance izlažući ih novom stepenu (državne) bahatosti u svakodnevnom životu.

Zahtevi za prisluškivanjem su, kako piše NYT, zapečaćeni zbog čega je teško saznati koliko često su odobreni ili odbijeni. „Većina ljudi ne zna, ali ono što oni nose u džepu je zapravo sprava za praćenje“, rekao je ispred advokatske grupe za zaštitu privatnosti Kevin Benkston.

Američki vojnici tragaju za oružjem u Mosulu (foto: NYT)

New York Times piše o novoj strategiji američke vojske koja će da da veća ovlašćenja Iračanima i njihovim snagama. Plan se vrlo razlikuje od onoga što je većina američkih političara predlagala, među njima i neki demokratski predsednički kandidati, koji su tražili da se potpuno i brzo povuku sve trupe SAD iz Iraka. To su upravo one trupe koje će imati ključnu ulogu u predaji kontrole Iraku. Tako, ako se uzme u obzir da brigade imaju oko tri hiljade članova, jedan ili dva bataljona bi mogla da pomognu u treningu Iračana dok bi drugi bili zadržani kao snage za brzu akciju koje bi podržale Iračane ako naiđu na opasan otpor.

Predlog za novo grupisanje snaga trebalo bi da počne u drugoj polovini 2008. godine. Još nema konačne odluke o tome kako bi praktično trebalo da se primeni ovakva strategija.

Kako ukrasti poverljive podatke

Milioni mladih su se izložili opasnosti „krađe indentiteta“ kao i ugrožavanju njihove akademske i profesionalne perspektive time što su nepromišljeno postavili svoje lične i poverljive podatke na internet, upozorila je britanska služba za zaštitu privatnosti u saopštenju u četvrtak koji prenosi londonski Independent. Ovaj dnevnik okreće se temi koja je zapalila britansku javnost pre dva dana povodom izgubljenih diskova sa poverljivim podacima o 25 miliona ljudi, uključujući njihove adrese, godišta, bankovne račune. Događaj je pokrenuo ispitivanje svih aspekata narušavanja privatnosti i opasnosti od zloupotreba svih onih baza podataka koje Velika Britanija planira tek da napravi.

Indipendent je ovoga puta posvetio pažnju detaljima koje, prema zvaničnim informacijama, najčešće mladi između 14 i 21 godinu objavljuju na internetu te su podložni prevarama. Oni nisu ni svesni, piše ovaj list, da upravo elektronski tragovi koje ostavljaju na mreži mogu jednog dana da im kompromituju šanse da dobiju mesta na koledžima ili u kompanijama. Poenta je u tome što mnoge firme ili univeziteti pri izboru mladih često pretražuju internet kao sredstvo za prikupljanje informacija do kojih dugačije ne mogu da dođu ili - koje mogu da „iskoče“. Istraživanje je, takođe, pokazalo da mladi nikada ne čitaju polise o privatnosti na društvenim sajtovima i ne razumeju šta mogu da rade sa svojim poverljivim podacima.

Britanski Guardian bavi se vojnicima u Iraku i piše da se premijer Gordon Braun odnosi s prezirom prema vojnim snagama. Naime, bivši šef bezbenosti admiral Lor Bojs za ovaj dnevnik objasnjava da su trupe uvređene poslednjim potezom Brauna da sekretara odbrane imenuje i za sekretara za Škotsku. Bojs je vodio vojne snage u vreme invazije na Irak 2003. godine.

Vlada je odbila njegove optužbe da je vojska pretrpela štetu zbog smanjenja budžeta, dok Bojs sa svoje strane tvrdi da su životi ljudi u Iraku u opasnosti. On je priznao da su trupe u Iraku i Avganistanu dobile konačno opremu kakva im treba ali da je izostala redovna obuka, upravo zbog smanjenja obima finansiranja.

Preminuo veliki Bežar

Pariski dnevnik Liberation prvu stranu posvetio je francuskom koreografu Morisu Bežaru koji je u četvrtak umro u 80. godini. Bežar je smešten u bolnicu 16. novembra u Lozani zbog srčanih problema ali je, i narušenog zdravlja, poslednjih godina ipak pratio pripreme baletske trupe iz Lozane za predstavu „Put oko sveta za 80 minuta“ čija je svetska premijera najavljena za 20. decembra. Na čelu trupe bio je poslednjih 20 godina.

Ovaj renomirani koreograf iza sebe ima više od 250 baletskih predstava, a najpoznatija je „Bolero“ Morisa Ravela iz 1961. godine. Rođen je u Marseju 1927, a iz njegove škole plesa, piše Liberation, izašli su brojni igrači koji su kod njega stekli znanje joge, istorije umetnosti, ritma i klasične tehnike baleta.