ALBANSKO NASILJE NA KOSMETU, SAMO UZ PODRŠKU ZAPADA

Iz više diplomatskih izvora stigle su nezvanične informacije da bi tokom proleća sever KiM mogao da doživi svojevrsnu reprizu akcije „Oluja“ u kojoj je 1995. pala Republika Srpska Krajina. Ekonomisti očekuju da će se kurs smiriti za oko mesec dana, ali na višem nivou od decembarskog. Stanje pruge Beograd - Bar više je nego alarmantno ali direktor „Železnica Srbije" tvrdi da putnici ipak ne treba da strahuju?!

Dinar i dalje klizi…

Dok dinar klizi, ekonomisti smatraju da je evro precenjen, a privrednici očajni. Rast evra za dinar privredu dodatno zadužuje za 20 milijardi dinara. Ekonomisti očekuju da će se kurs smiriti za oko mesec dana, ali na višem nivou od decembarskog, objavljuju Novosti. Da bi sprečila preterani dnevni skok evra i obezbedila dovoljno deviza, NBS je i u ponedeljak na međubankarskom deviznom tržištu prodala 40 miliona evra, tako da bi zvanični kurs u utorak trebalo da bude oko 98,50 dinara, ili za tri pare više nego u ponedeljak.
Za neplaćene doprinose 16 milijardi

Pomoć od republičke vlade za plaćanje zaostalih doprinosa do sada je zatražilo skoro 400 preduzeća! U njima je oko 55.000 radnika ostalo sa "rupama" u stažu čije će popunjavanje uskoro kreditirati - država. Za ovu akciju iz budžeta će biti izdvojeno najmanje 16 milijardi dinara, a novac će u republičku kasu biti vraćan postepeno, posle nekoliko godina, piše u Novostima.
Posledice nemara i loših poslovnih poteza poslodavaca tako je, po drugi put u poslednjoj deceniji, preuzela država. Gubitaši, koji mesecima pa i godinama nisu uplaćivali doprinose svojim zaposlenima, i time im uskratili sva prava iz radnog odnosa, uključujući i ono na penziju, podneli su zahteve za pozajmnicu, a procenjuje se da će većina dobiti "zeleno svetlo".

Štrajk u Prosveti

Zaposleni u izdavačkoj kući Prosveta već trinaest dana štrajkuju zbog neisplaćenih zaostalih dugovanja novog vlasnika. Zbog ovoga su zatvorene četiri knjižare „Geca Kon“, koja je pod zaštitom države, i to „Danilo Kiš“, „Ivo Andrić“ i „Slobodan Marković Libero“, a otvorena je samo jedna, „Grigorije Đerić“, u kojoj radi samo poslovođa. Mirjana Nardin, predsednica štrajkačkog odbora, kaže da im je prvog dana stupanja u štrajk novi vlasnik uplatio četiri zaostale zarade, ali da je ostao veliki dug zbog koga se oni neće vratiti na posao dok ne bude sve u potpunosti isplaćeno.

"Tokom akcije „Zaštitimo knjižare Geca Kon“, ministri Bradić i Dinkić izjavili su da su ove knjižare pod trajnom zaštitom međutim, uvidom u kupoprodajne ugovore, saznali smo da ova zaštita važi samo 10 godina", kaže Nardin.

Opasnosti na Kosmetu

NATO je, u skladu sa odlukom donetom jula 2009, na Kosovu i Metohiji do poslednjeg dana januara smanjio broj vojnika u sastavu Kfora sa 16 na 10 hiljada. Mark Ficdžerald, komandant Južnog krila NATO, ranije je najavio da je krajnji cilj da na KiM ostane 2.500 vojnika. Sprovođenje racionalizacije planira se u roku od 12 do 14 meseci, objavljuje Danas.

Iz Kfora je saopšteno da najnovija „rekonfiguracija neće ugroziti stabilnost na Kosovu i da je osmišljena tako da omogući međunarodnim snagama da nastave da uspešno obavljaju svoju misiju, uz neznatne izmene“. Međutim, uoči roka za smanjenje broja pripadnika Kfora, iz više diplomatskih izvora stigle su nezvanične informacije da bi tokom proleća sever KiM mogao da doživi svojevrsnu reprizu akcije „Oluja“ u kojoj je 1995. pala Republika Srpska Krajina, piše u ovom listu.

Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za KiM, izjavio je za Danas da je ovo ministarstvo obavešteno, ali ne i zvanično konsultovano o smanjenju snaga Kfora. Prema njegovim rečima, Srbija je preko predstavnika u NATO dostavila drugačije mišljenje, ali su na odluke članica Alijanse uticali problemi nedostatka vojnika u Avganistanu, ekonomska kriza i pitanje opravdanosti prisustva Kfora deceniju posle NATO bombardovanja Srbije.

"Smanjenje broja vojnika u sastavu Kfora ne znači ništa za bezbednost Srba. U prethodnih deset godina, dok je Kfor imao višestruko više pripadnika, Srbi na KiM su doživeli nezapamćen egzodus. Bezbednost Srba zavisi od albanske strane, koja će primeniti nasilje samo ukoliko dobije mig sa Zapada. To se videlo i u martovskom pogromu 2004, jer je tadašnji šef srpske diplomatije Goran Svilanović optužio pojedine države Zapada da stoje iza albanskog nasilja nad Srbima", objašnjava za Danas Marko Jakšić.

Poreski begunci na prodaju

Nemačka „cvrči” na pravno-moralnoj žeravici: da li kupiti ukradene podatke o grešnicima – bogatim pojedincima koji su, bežeći od plaćanja poreza sakrili novac u inostranstvo. Ponuda je veoma primamljiva, Berlin može da za svega dva i po miliona evra kupi disk s bankarskim podacima o hiljadu i po nemačkih „poreskih begunaca”. Podaci su, tvrde stručnjaci, veoma kvalitetni i omogućili bi nemačkoj državi da dobro zaradi od naknadne naplate poreza – čak 100 miliona evra, javlja Politika. Deo štampe izveštava, pozivajući se na osnovnu informaciju švajcarskog lista „Bazler cajtung”, da iza svega stoji izvesni Erve Falcijani (38), informatičar i bivši bankarski službenik. Za njega se kaže da je svojevremeno radio u privatnoj banci HSBC u Ženevi i da se tada dokopao „vruće robe” koju sada pokušava da proda Nemačkoj. U trenucima dok se Nemačka još „lomi” iz susedne Švajcarske stižu najozbiljnija upozorenja vlastima u Berlinu. Predsednica švajcarske konfederacije Doris Lojthard izjavila je, prenosi „Špigl”, kako ne može da prihvati da „jedna pravna država koristi ukradeni materijal”. Slično govore i drugi vodeći švajcarski političari koji otvoreno upozoravaju Berlin da bi kupovina diska s ukradenim bankarskim podacima „ozbiljno narušila odnose dve države”.

Kuda ide Amerika?

Pre samo jedne godine činilo se da je većinska Amerika svesna da je zemlja na pogrešnom koloseku i u Obami je videla mašinovođu koji će nacionalnu lokomotivu da preusmeri na onaj pravi. Danas bi dijagnoza mogla da glasi da je većinska Amerika za promene – i istovremeno za status kvo. Ono što je Obamu dovelo na vlast – obećanje velikih promena – sada se okreće protiv njega, piše u Politici.

Predsednik je u prošli petak napravio zanimljiv presedan: otišao je „na noge” svojim protivnicima, na skup republikanskih kongresmena u Baltimoru i, iznudivši da taj susret bude na televizijama „uživo”, pokazao koliko je dubok jaz između dva politička tabora zemlje, republikanaca i demokrata, zbog koga je gotovo sasvim paralizovan proces donošenja važnih zakona i doveo do situacije koju odlično opisuje naša izreka „selo gori a baba se češlja”. Republikanci naime ostavljaju utisak da imaju samo jednu politiku, koja se sastoji samo od jedne reči: „ne”. Sve što predlaže druga strana ne valja, pa makar to bilo i ono za šta su se sami do juče zalagali. Demokrate su pak podeljene i više zaokupljene svojim izgledima za reizbor, nego podrškom svom lideru.

Kao nikad dosad, utisak je da je u prošloj godini pokazana uloga „specijalnih interesa” u američkom sistemu, što je lep izraz za političku korupciju.

Italija, Izrael i Iran

Italijanski premijer Silvio Berluskoni rekao je na početku trodnevne posete Izraelu da se nada da će uvesti jevrejsku državu u Evropsku uniju, prenosi Politika. Tokom Berluskonijevog vođstva, Italija je postala jedan od najjačih evropskih saveznika Izraela. Berluskonijevim naporima da ojača veze sa Izraelom prethodile su decenije proarapske politike njegovih prethodnika, ukazuje AP. Italija je i najveći trgovinski partner Irana u EU. Izrael smatra Iran najvećom pretnjom svojoj državi, optužujući Teheran da radi na proizvodnji nuklearnog naoružanja.

Italija je navela da će, uprkos ogromnom interesu italijanskih kompanija u Iranu, „postupiti odgovorno” ukoliko Teheranu budu uvedene nove sankcije.

Izložba u bunkeru

Bunker ARK – atomska ratna komanda(vojni naziv „D-O”), koji je, nedaleko od Konjica, u unutrašnjosti brda, u podnožju planine Zlatar, podigla bivša JNA na površini od 6.500 kvadratnih metara, biće na proleće sledeće godine pretvoren u specifičan izložbeni prostor u kome će biti održan Međunarodni bijenale savremene umetnosti pod nazivom „D-O ARK Underground”. Smešten na dubini od 280 metara ispod zemlje, bunker je sagrađensa namerom da, u slučaju (atomskog) rata, funkcioniše kao centar vojnih operacija (sklonište za Štab vrhovne komande) i sklonište za predsednika Tita, njegovu porodicu i najbliže saradnike. Ovaj objekat, koji podseća na lavirint, sa više od stotinu prostorija i potpuno sačuvanim inventarom (sastoji se od brojnih rezidencijalnih prostora, sala za konferencije, kancelarija i „predsedničkog bloka”), bio je predviđen da obezbedi nesmetan život 350 ljudi tokom šest meseci. Do 90-ih godina izgradnja (koja je trajala od 1953. do 1979. i za koju je investirano 4,6 milijardi američkih dolara) i postojanje ovog bunkera, bila je najstrože čuvana vojna tajna.

Blerovi ratovi

Londonski “Tajms” odmotava klupko "ratničkih avantura" Tonija Blera. Pitanje legalnosti postavlja se ne samo u slučaju Iraka, već i Kosova, pošto tim oružanim intervencijama nisu prethodile rezolucije UN, piše u Novostima. “Tajms” je podsetio da je Bler, tokom saslušanja pred istražnom komisijom u petak, rekao da je, dok je bio na čelu vlade, četiri puta uveo Britaniju u rat - u Sijera Leoneu, na Kosovu, u Avganistanu i Iraku.

Pokrajinski poslanici – izuzetak od zakona

Vojvođanska vlast će pokušati da kod Agencije za borbu protiv korupcije „isposluje” da pokrajinski poslanici izabrani po većinskom sistemu zadrže i mesta u Skupštini Vojvodine i funkcije u lokalnoj samoupravi posle 1. aprila, saznaje Politika. Reč je 15 poslanika koji su istovremeno i gradonačelnici, odnosno predsednici opština. Njih 14 je iz koalicije Za evropsku Vojvodinu, a jedan iz SPS-a. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa da funkcioneri u Srbiji do kraja marta moraju da se odluče za jednu od funkcija. Vojvođanske vlasti smatraju da je reč o specifičnom problemu, pošto bi povlačenje funkcionera iz pokrajinskog parlamenta dovelo do vanrednih izbora u tim izbornim jedinicama, pa pripremaju inicijativu da agencija za te funkcionere napravi izuzetak.

Koliko tačno od 120 poslanika u Skupštini Vojvodine sedi u dve ili više fotelja niko sa sigurnošću ne može da kaže jer, osim funkcionera „na lokalu”, među njima je i jedan broj direktora javnih preduzeća, članova upravnih odbora… „U Vojvodini je sukob interesa pre pravilo nego izuzetak. Pa zar nije dovoljna ilustracija to što je predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić istovremeno i predsednik upravnih odbora dva najveća fonda ( za kapitalna ulaganja i razvoj Vojvodine) preko kojih ide sav novac”, kaže portparol pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije Milenko Jovanov.

Poslanička penzija – kao i za sve druge

Poslanici će odlaziti u penziju po pravilima koja važe za sve ostale građane. Neće imati privilegiju da posle dva ili tri mandata u Skupštini, kako se spekulisalo, zaborave obaveze. Plate se neće povećavati. Skupština će dobiti svoju kasu i imovinu.
Ovo je suština novog Zakona o parlamentu, piše u Novostima. Pitanje ko je vlasnik mandata - stranka ili poslanik još nije konačno rešeno, ali se razmatra mogućnost da se i na republički parlament primeni ”vojvođanski recept” (od 120 poslanika 60 se bira neposredno), pri čemu bi oni koji su direktno birani bili i vlasnici mandata.

Skromni članovi Vlade Srbije

Kakve su imovinske karte članova Vlade koje su do dana isteka roka dostavljene državnoj Agenciji za borbu protiv korupcije? Imovinski kartoni pokazuju da u Nemanjinoj 11 ipak ne sede - milioneri, a iz Agencije najavljuju proveru podataka. Živi u stanu od oko stotinak kvadrata, sve troškove pokriva mesečnom platom, vozi automobil star nekoliko godina i ima relativno skromnu ušteđevinu. To je slika prosečnog srpskog ministra dobijena sažimanjem podataka, koje su do ponedeljka u ponoć dostavili Agenciji za borbu protiv korupcije svi članovi Cvetkovićevog kabineta, piše u Novostima.

Nova obećanja za jug Srbije

Ministarstvo ekonomije formiralo je radnu grupu koja bi u toku narednih desetak dana trebalo da utvrdi koje nerazvijene opštine će biti obuhvaćene novim modelom razvoja, po uzoru na saradnju ŠIK "Kopaonik" i "Simpa". Velikim domaćim i stranim firmama biće omogućeno da pokrenu proizvodnju u preduzećima koja loše posluju i da za to dobiju povoljne kredite preko Fonda za razvoj. Procenjuje se da će za ove kredite biti izdvojeno oko 100 miliona evra.

Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, kaže za Blic da je suština da se pomogne opštinama u južnoj Srbiji koje su u teškom stanju.

I pojeftinjenje neko mora da plati

"Matematičkom računicom gas ne može da pojeftini, ali ako Vlada Srbije kaže da mora, zbog socijalnih prilika ili povećanja konkurentnosti proizvodnje, onda će biti tako. Ali, troškove neko mora da plati", kaže u razgovoru za Novosti Dušan Bajatović, generalni direktor ”Srbijagasa”. On objašnjava da zbog rasta dolara za više od 10 odsto, pada potrošnje, rasta transportnih troškova, više cene gasa koji vučemo iz skladišta ”Eona” (za oko 100 dolara za 1.000 kubika), nema prostora za pojeftinjenje.

"Nećemo isključivati toplane, blokiraćemo račune", kaže Bajatović.

Sigurni poslovi

U sledećih deset godina, do posla će bez problema dolaziti stručnjaci za informacione tehnologije, finansije, ljudske resurse, medije i komunikacije, ali i svi oni koji se bave poslovima u oblasti turizma i ugostiteljstva, procene su stručnjaka iz Nacionalne službe za zapošljavanje, objavljuje Pres.

Direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju u NSZ Dragan Đurić kaže da bi svakom maturantu preporučio da upiše elektrotehniku jer je sektor informacionih tehnologija na prvom mestu kada je reč o zanimanjima koja će biti tražena u budućnosti.

"Ako za elektroinženjere slučajno nema posla u Srbiji, oni se bez problema zapošljavaju u inostranstvu. Samo za prethodne tri godine, Amerikanci su izdali 250 radnih dozvola našim inženjerima elektrotehnike, bez prethodne nostrifikacije diploma", objašnjava Đurić.

Neustrašivi direktor

Stanje pruge Beograd - Bar više je nego alarmantno, jer su na skoro četvrtini pruge kroz Srbiju uvedene lagane vožnje sa brzinama do 30 kilometara na sat, upozorio je juče šef Odseka za železnički saobraćaj i transport Saobraćajnog fakulteta u Beogradu profesor Miloš Ivić, prenosi Pres. Ivić je upozorio i da je kroz stanicu Užice dozvoljena teretna brzina 10 kilometara na čas.

"Na oko 75 kilometara pruge dozvoljena brzina iznosi 50 kilometara na čas. Imajući u vidu te podatke i činjenicu da je reč o magistralnoj pruzi, koja ima veliki značaj za Srbiju, može se zaključiti da je stanje više nego alarmantno. Neophodno je obezbediti sredstva za njeno osposobljavanje. U slučaju da se obezbede sredstva izuzetno je značajno da se radovi izvedu kvalitetno shodno pravilima, a ne kao što je to često do sada bilo - da se samo improvizuje", istakao je Ivić.

Direktor „Železnica Srbije" Milovan Marković tvrdi za Pres da bi veće prekoračenje dozvoljenih brzina moglo dovesti do iskakanja vozova, ali da putnici ipak ne treba da strahuju?!

Preteresi u Kotoru i istraga u Vojvodini

U okviru međunarodne potrage za nekoliko Crnogoraca osumnjičenih za organizovanje šverca kokaina iz Južne Amerike, crnogorska policija je u nedelju ujutro u Kotoru pretresla više objekata i stanova i poznatu diskoteku "Maksimus", javljaju Novosti.
Ovaj poznati kotorski noćni klub nezvanično se dovodi u vezu sa Šarićem, a suvlasnik i bliski prijatelj odbeglog starijeg brata Darka je Dragan Dudić (50), zvani Fric, kotorski biznismen koji poseduje veliki broj preduzeća i enormnu imovinu. Izuzetno jak, takozvani kotorski kriminalni klan navodno je tesno povezan sa Pljevljacima i Šarićem, ali i grupama iz Srbije i italijanskom narkomafijom. Policija je pretrese obavila po međunarodnom nalogu, a rezultat je hapšenje Cetinjanina Gorana Radomana (32), kod kojeg je pronađen pištolj.

Mile Jerković, vojvođanski veleposednik, za imovinu koju je prodao Darku Šariću, osumnjičenom za organizovanje šverca 2,7 tona kokaina iz Južne Amerike, isplaćivan je u vili na Tatarskom brdu, saznaje Blic. Vilu obezbeđenu kamerama za video-nadzor pripadnici PTJ pretresli su prošlog četvrtka, kada je protiv Šarića zvanično pokrenuta istraga. Jerkoviću je u nekoliko navrata Šarić isplaćivao novac, i to isključivo u gotovini, tvrdi izvor Blica. On navodi da je to šta je sve Šarić kupio od Jerkovića predmet trenutne istrage. Ovaj po imovini treći vojvođanski veleposednik do 2008. godine kupio je sedam poljoprivrednih preduzeća, ukupno 16.000 hektara, od kojih je većinu izgubio zbog neisplaćenih obaveza.

Darko Šarić ima svoju krticu u samom vrhu MUP-a Srbije, objavljuje Pres. Naime, odbegli organizator šverca 2,2 tone kokaina iz Južne Amerike dobio je dojavu da će specijalci MUP-a 21. januara upasti u njegove objekte u Novom Sadu i Beogradu! Kako saznaje Press, Darko Šarić je i ranije dobijao dojave da policija kreće na njega.

Prema tvrdnjama našeg dobroobaveštenog izvora, informacija o pretresu 21. januara do Šarića je najverovatnije stigla iz samog vrha MUP-a.

"Sat vremena pre nego što će specijalci upasti u vilu na Tatarskom brdu u Novom Sadu, iz njene garaže je izleteo veliki crni džip. I to bukvalno odmah nakon što je izdata komanda da se krene u akciju. Mi ne mislimo da je u džipu bio Darko Šarić, jer on mesecima nije ulazio u Srbiju, ali je moguće da je bio neko od njegovih bliskih saradnika. Ili je odneta dokumentacija, možda i novac ili droga, koji bi ukazali na neke njegove poslovne ili političke veze", navodi sagovornik Presa.

A iz Švajcarske – milion evra

Milion evra koje je Dragan Ignjatović (52), bivši direktor „Gradske čistoće“, okrivljen za novčane malverzacije i pranje novca, držao na računu u jednoj švajcarkoj banci prebačen je u sudski depozit Specijalnog suda u Beogradu, saznaje Blic.

"Švajcarci nisu zadržali ništa u ovom slučaju i sav novac su predali. Finsijska istraga se nastavlja protiv Ignjatovića i ovom zaplenom nije okončana. Ovih milion evra biće u sudskom depozitu dok se ne oknča postupak za trajno oduzimanje", kaže za Blic izvor blizak istrazi. Zahtevi za privremeno oduzimanje imovine u inostranstvu već su poslati, između ostalog, za Stanaka Subotića Caneta, optuženog za šverc duvana, i Branislava Uskokovića, bivšeg direktora EDB, optuženog za malverzacije. Planirano je da uskoro bude poslat zahtev pojedinim zemljama i za plenidbu imovine Darka Šarića, osmnjičenog za šverc više od dve tone kokaina.

Žrtva snežne lavine

Tamara Cvetković (27) iz Banjaluke poginula je u nedelju posle podne kada se na nju obrušila snežna lavina na zatvorenom delu skijališta „Skočina" na Jahorini. Nesrećna devojku ostala je zatrpana pod snegom, dok su njeni prijatelji Darko Vrančić i Tibor Čavić, sin bivšeg predsednika Republike Srpske Dragana Čavića, uspeli da se spasu jer ih je sneg samo delimično zatrpao!

Tragedija se dogodila oko 13.40 časova, na stazi ženskog spusta, napravljenoj za potrebe Olimpijskih igara 1984. godine, koja je odavno zatvorena i zabranjena za skijanje. Troje Banjalučana bordovima se spuštalo niz stazu, i tako pokrenulo lavinu. Miro Kalem, šef Gorske službe spasavanja u Olimpijskom centru „Jahorina", kaže za Pres da su troje bordera, bez ičije pratnje, uprkos upozorenjima, otišli do staze zabranjene za skijaše.