Gugl na hrvatskoj strani

Na mapi najpoznatijeg internet pretraživača - umesto da su ucrtane po sredini međunarodne plovne reke, kako nalaže međunarodno pravo -  granice su označene onako kako se zalaže Hrvatska. Kako je moguće da danas drogu diluju deca u sedmom ili osmom razredu osnovne škole. Krivci za velike decembarske račune za struju na koje su se građani opravdano žalili u januaru ove godine, su očitavači jer nisu izašli na teren da upišu stvarnu potrošnju.

(ilustracija, Novosti)

Hrvatska granica na Guglu

"Gugl prekraja granice Srbije”, objavljuju Novosti. Na mapi najpoznatijeg internet pretraživača našoj zemlji "otkinuto" gotovo 11.000 hektara. Veći deo opština Bačka Palanka, Apatin i Sombor - u Hrvatskoj, kao u vreme Austrougarske.

Umesto da su ucrtane po sredini međunarodne plovne reke, kako nalaže međunarodno pravo, granice su označene onako kako se zalaže Hrvatska - na osnovu katastarskog premera iz vremena Austrougarske. Čini se da je Gugl doneo odluku i pre konačnog razgraničenja. I uprkos reagovanju našeg Ministarstva spoljnih poslova, u više navrata od 2014. godine, način prikaza dunavskog dela granice između Srbije i Hrvatske na mapama Gugla nije popravljen. U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije rekli su novinarima  da su kompaniji Gugl, u dopisima, više puta ukazali da Republika Srbija i Republika Hrvatska nisu međusobno ugovorom definisale zajedničku državnu granicu.

Droga i deca

“Deca u lancu dilera droge”, naslov je u Blicu. “Kako je moguće da danas drogu diluju deca u sedmom ili osmom razredu osnovne škole, pitali sui z Blica policijske inspektore, sociologe, psihologe, tužioce.

Skupa struja zbog lenjosti?

Krivci za velike decembarske račune za struju na koje su se građani opravdano žalili u januaru ove godine, dolijali su. Za prekomernu potrošnju struje nisu krivi Sveti Nikola, Sveti Jovan, Božić, i Nova godina, a ni to što je struja očitavana kasnije nego inače, kako se tvrdilo – već očitavači.

Oni nisu izašli na teren da upišu stvarnu potrošnju, već su EPS-u predali podatke „iz fotelje”, nezvanično saznaje Politika.

Prodat Želvoz

Nekadašnji gigant prodat iz stečaja za 163 miliona dinara firmi „Viktori solušn”, koja se bavi transportom i izvozom, objavljuje Politika pod naslovom “Bivša mis Braničevskog okruga nova vlasnica Želvoza”.

Nekadašnji srpski gigant, remonter vagona „Želvoz” iz Smedereva, nedavno je prodat iz petog puta. Oko 20 hektara zemljišta i 95.500 kvadratnih metara zgrada sa opremom, nedaleko od centra grada, kao i četiri povezana preduzeća sa kompletnom imovinom, otišlo je u ruke novog vlasnika, firme „Viktori solušns” iz Beograda. Preduzeće je kupljeno za 163 miliona dinara, što je praktično oko 14 odsto procenjene vrednosti.

Odluku da se fabrika u stečaju proda ovom ponuđaču doneo je Odbor poverilaca, postupajući po zakonu, potvrdila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Kultura i finansije

Najveći broj umetnika koje prepoznajemo kao velikane u istoriji ljudskog roda nije finansirala država, nego su živeli od prodaje svojih dela, od sponzorstava ili mecenatstva, kako se to ranije zvalo, kaže za Politiku Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja.

Prvi dokument potreban da bi se odredile smernice srpske kulturne politike iznet je pred sud javnosti. Strategija razvoja kulture zamišljena je kao putokaz za srpsku kulturu u narednih deset godina. Slične strategije u praksi evropskih zemalja donose se na kraći period, a Ministarstvo kulture i informisanja imalo je ambiciozniji plan, s namerom da uredi oblast kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva.

S ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem razgovarali smo o ciljevima koji su postavljeni, akterima na kulturnoj sceni, položaju umetnika i smeru u kojem se kreće srpska kultura, objavljuje Politika pod naslovom “Kulturu ne može više da finansira samo država”.

Beograd, 10.06.2017 - obraćanje učesnika Beogradskog kontrapunkta, susreta savremenih književnih autora: ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević

Izgubljena sigurnost

Statistika pokazuje porast kriminala na grčkim ulicama, a od nekadašnjeg dobrog glasa Atine kao najbezbednije metropole – ostalo je samo nostalgično sećanje, piše u Politici pood naslovom “Grci opet zaključavaju stanove i automobile”.

Do pre desetak godina Grčka je važila za jednu od najbezbednijih zemalja, a glavni grad Atina za najsigurniju metropolu. O tome je pisalo u turističkim vodičima, o tome su svedočile sada već zaboravljene i promenjene navike Grka – da ne zaključavaju vrata stanova i automobila.

Mirno se noću moglo kretati gradom bez straha, ne zaključavati automobil živeti u sigurnsti da će vam novčanik koji ste zagubili biti vraćen netaknut. Istina, to se i danas često dešava ako ste u okruženju Grka.

Novi predsednik i bivši gradonačelnik

“Vučić u patološkom sttrahu od Đilasa”, naslov je u Kuriru gde piše “dva puta ga razbiio na izborima”. Ovaj tabloid tvrdi da je “novoizabrani predsednik u panici od bivšeg gradonačelnika posle njegovog nagoveštaja da će se uskoro vratiti u politički život Srbije”.

Kineski pisac

Jedan od najvažnijih kineskih stvaralaca Ju Hua (1960) bio je gost dvodnevne manifestacije „Beogradski kontrapunkt”, u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja, a ujedno je u izdavačkoj kući „Geopoetika” govorio o svom romanu „Sedmi dan” (prevod Zoran Skrobanović), alegoričnoj pripovesti o junaku koji posle smrti pokušava da se sahrani i nađe svoj mir. Sećajući se prethodnog života, on sreće bivšu ženu koja ga je ostavila zbog uspešnog poslovnog čoveka, a zatim se ubila zbog dugova i prevara sa kojima je ovaj ostavio. Suočava se i sa užasnim slikama beba kao medicinskog otpada, bedom poniženih koji žive u podzemlju velikog grada... objavljuje Politika pod naslovom “Na Tajvanu se štampaju knjige nepoželjne u Kini”.

“To naše kretanje ka budućnosti podseća na ulazna vrata hotela, stalno se zapravo vcrtimo ukrug”, kaže kineski pisac.

Ju Hua se školovao u doba Kulturne revolucije, kada je čitanje književnih dela bilo zabranjeno, a u razgovoru „Kontrapunkta” ispričao je da ga je upravo to što je čitao zabranjene i oštećene knjige, koje su prelazile iz ruke u ruku i nisu imale početke ili poslednje stranice, navelo da smišlja zaplete i završetke. I da postane pisac.

Narodno uživanje?

“Narod ne trpi, narod uživa u partijskom zapošljavanju”, naslov je u Blicu za intervju sa Milošem Radovanovićem, piscem i rediteljem.

Preživljavanje boljitka

Kurir objavljuje razgovor sa Lanetom Gutovićem, glumcem, pod naslovom “Valjda ćemo preživati I ovaj Vučićev boljitak”.

Istorija na staklu

Iz radionice „Niški grafit” put sveta odlaze na staklu ovekovečeni motivi iz nacionalne istorije: novčić iz doba despota Stefana Lazarevića, delovi „Miroslavljevog jevanđelja” i Dušanovog zakonika, grb dinastije Nemanjić, kruna kralja Petra Prvog Karađorđevića, objavljuje Politika pod naslovom “Srpska istorija u staklu”.

Uramljena stakla na kojima su s unutrašnje strane ovekovečeni artefakti srpske prošlosti krase sve prostorije stana u beogradskoj Ulici Svetozara Markovića. Čak se i zidovi u predsoblju jedva vide od zastakljene istorije koju Ljuba Marković, sa svojim saradnicima iz radionice „Niški grafit”, stvara kombinovanim tehnikama – od crtanja i štampe do vajarskih otisaka i mozaika. Taj prostor je već dve godine beogradski atelje, u kojem je šezdesetdvogodišnji Nišlija, po obrazovanju pravnik, primio ekipu Politike.

Stara Pazova, 10.06.2017 - pripreme A reprezentacije Srbije uoči kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo protiv Velsa

Klimatske promene u Srbiji

Kli­ma u Sr­bi­ji se pro­me­ni­la u po­sled­njih po­la ve­ka. Sve če­šće su eks­trem­ne vre­men­ske pri­li­ke – obil­ne ki­še pra­će­ne gra­dom, su­še i po­rast tem­pe­ra­tu­re u svim go­di­šnjim do­bi­ma, objavljuje Politika pod naslovom “Nekada su padale sekire, a danas kiša”.

Poslednjih godina sve češće gledamo u nebo, kako bi predvideli šta će nam se strovaliti na glavu: sneg pred leto, grad veličine smatrfona od pet inča ili opasno UV zračenje koje oko Nove godine preti da nas pretvori u roštilj, piše u Politici.

Rođenje

Novosti i Alo objavljuju na naslovnim stranama detalje povodom rođenja deteta Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.