Sećanje na Batu

Najveći jugoslovenski i srpski glumac jednako je opčinjavao svoje seljake s Kosmaja, šmekere s Crvenog krsta, Tita i partiju, Liz Tejlor i Ričarda Bartona, stigavši čak do Kine. U pr­va tri me­se­ca ove go­di­ne, Ko­mer­ci­jal­na ban­ka ostva­ri­la je do­bit od dve mi­li­jar­de i 483 mi­li­o­na di­na­ra, od­no­sno oko 20 mi­li­o­na evra. Srbija je vodeća zemlja u regionu po količinama zlata deponovanog u trezorima Narodne banke

Prohujalo s Valterom

Pre godinu dana, 22. maja 2016. naš legendarni glumac Velimir Bata Živojinović otišao je među velikane "nebeskog glumišta", a pomenom u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, porodica, prijatelji i kolege, njih tridesetak, su obeležili godinu dana od njegove smrti, objavljuju Novosti.

Sećanje na Batu, kako list ekskluzivno saznaju, sačuvaće i njegova Koraćica. Batino selo na Kosmaju želi da napravi nešto u njegovu slavu što će biti trajno sećanje. Postoji inicijativa jednog dela ljudi sa kojima je Bata sarađivao, Opštine Mladenovac i meštana Koraćice da se napravi legat.

Najveći jugoslovenski i srpski glumac jednako je opčinjavao svoje seljake s Kosmaja, šmekere s Crvenog krsta, Tita i partiju, Liz Tejlor i Ričarda Bartona, stigavši čak do Kine, gde i danas ima status crvenog božanstva, objavljuje Politika povodom godinu dana od smrti Bate Živojinovića.

Podsećajući na njegovu mladost na Crvenom krstu list piše: Kažu da je već tada Velimir Bata Živojinović bio legenda koja hoda, gegajući se kao Džon Vejn. To je kasnije i postao: desperado jugoslovenske revolucije u partizanskim vesternima koji je lično upucao Treći rajh.

Godišnjica smrti velikana, piše Alo pod naslovom „Kolege zaboravile Batu Živojinovića“.

Na pomenu u Aleji zaslužnih građana, a od kolega legendarnog glumca pojavili su se samo Dragan Bjelogrlić, Radmila Živković i Radoš Bajić, objavljuje Kurir. „Požar na pomenu Bati“, naslov je u ovom tabloidu. Brzom reakcijom okupljenih plamen je ugašen, ali incident sa svećama je delovao kao neki neobičan znak.

Piker: Za Komercijalnu banku profitabilna 2017. godina

U pr­va tri me­se­ca ove go­di­ne, Ko­mer­ci­jal­na ban­ka ostva­ri­la je do­bit od dve mi­li­jar­de i 483 mi­li­o­na di­na­ra, od­no­sno oko 20 mi­li­o­na evra. Taj fi­nan­sij­ski re­zul­tat je zna­čaj­no bo­lji od pla­ni­ra­nog i vi­še od tri pu­ta je ve­ći ne­go u pr­vom kvar­ta­lu pro­šle go­di­ne, ka­že za Politiku pred­sed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Ko­mer­ci­jal­ne ban­ke dr Alek­san­der Pi­ker i do­da­je da se po­zi­ti­van trend na­sta­vlja.

„U pr­vom in­ter­vjuu po pre­u­zi­ma­nju du­žno­sti u Ko­mer­ci­jal­noj ban­ci kra­jem 2015. iz­ja­vio sam da je naj­ve­ća do­ma­ća ban­ka ’uspa­va­na le­po­ti­ca’, a upra­vo smo sve­do­ci nje­nog ’bu­đe­nja’”, is­ta­kao je Pi­ker i do­dao „da na za­do­volj­stvo ak­ci­o­na­ra, iz da­na u dan, vred­nost ban­ke ra­ste”. 

Pi­ker ka­že da Ko­mer­ci­jal­na ban­ka ima zdrav po­slov­ni mo­del. Ban­ka „ima zna­čaj­nu de­po­zit­nu ba­zu, ko­ja i da­lje ra­ste. To što ban­ka uži­va po­ve­re­nje svo­jih kli­je­na­ta, ve­li­ka je vred­nost, po­go­to­vo u vre­me­ni­ma ka­da opa­da re­pu­ta­ci­ja mno­gih ba­na­ka. Ova­kva de­po­zit­na ba­za je kon­zer­va­tiv­no upo­tre­blje­na u fer di­stri­bu­ci­ji na kre­di­te u sek­to­ru sta­nov­ni­štva, ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća i pri­vre­de”, na­gla­sio je Pi­ker.

Go­vo­re­ći o pred­sto­je­ćoj pri­va­ti­za­ci­ji, na­gla­ša­va da će mo­del pri­va­ti­za­ci­je od­re­di­ti ak­ci­o­na­ri ban­ke na pred­log pri­va­ti­za­ci­o­nog sa­vet­ni­ka. Kao pri­mar­ni za­da­tak ru­ko­vod­stva u pro­ce­su pri­va­ti­za­ci­je, Pi­ker na­vo­di na­sto­ja­nje da se odr­ži i po­ve­ća vred­nost ban­ke.

Zahvalni smo Rusiji, želimo dobre odnose i s Amerikom

Ne bih imao ništa protiv kada bi se predsednik jedne male Republike Srpske, ma ko to bio, redovno viđao i s predsednikom Amerike. Ili bilo koje druge zemlje koja takvu saradnju želi. Ali oni smatraju da ne treba da se vide s nama. A Vladimir Putin, eto, nađe vremena, rekao je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske u razgovoru za Politiku.

„I sad bih trebao biti nezahvalan Putinu? Naprotiv, veoma sam zahvalan što jedna velika Rusija u nama vidi partnera, za bilo kakav obim tog partnerstva. Drugi u nama vide objekat za demontažu, poput Brajana Hojta Jia”, rekao je Dodik, komentarišući navode tog zvaničnika Stejt departmenta, koji je procenio da Rusija podstiče separaciju RS.

U Srpskoj nema nijednog projekta ili operativne aktivnosti koja je vezana za secesiju, to su neistine izrečene od onih koji su skrivili propast ove zemlje

Srbija leži na zlatu

Svetski savet za zlato objavio je iznenađujuću lepu vest za Srbiju – da je naša zemlja vodeća u regionu po količinama ovog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke. Prema poslednjim podacima tu se nalazi 17,9 tona zlatnih poluga, što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi zemlje, piše u Politici.

U odnosu na svet, Srbija se prema trenutnoj proizvodnji zlata nalazi na 76. mestu, daleko ispod Turske, Finske, Švedske, Bugarske, Španije…

Najveći deo našeg zlata potiče iz domaćih nalazišta Bora i Majdanpeka, ali se ova ruda eksploatiše i iz rudnika „Blagojev kamen”, s Deli Jovana, iz nanosa rečnih tokova. U poređenju sa zemljama u neposrednom okruženju, odnosno bivšim republikama SFRJ, sigurno je da Srbija raspolaže znatno većim mineralnim resursima i rezervama zlata, ali za pokretanje proizvodnje u novim ležištima nedostaju nam finansije i oprema.

Novina u računanju radnog vremena za policiju

Depešom ministra policije promenjena je decenijska praksa prema kojoj se čuvarima reda i mira u radno vreme nije računao put do mesta obavljanja zadatka. Vreme koje policajci provedu na službenom putu, da bi obavili zadatak van svoje matične stanice, računaće im se kao redovno radno vreme, saznaje „Politika” u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

U proteklih desetak godina, u MUP-u je vladala drugačija praksa. Uprošćeno, kada bi policajci iz Niša odlazili u Beograd da obezbeđuju večiti derbi, period od jednog do drugog grada, koji bi proveli u prevozu, nije smatran radnim angažovanjem.

Kozirjev ubedio Jeljcina da izda Srbe

Desna ruka nekadašnjeg ruskog predsednika Kozirjev ubedio je Jeljcina da izda Srbe, eksluzivno za Novosti govori Dr Konstantin Nikiforov.

U Moskvi su dobro znali ko je rušio Jugodslaviju, prenosi list deo intervjua ukazujući i na uverenje Nikiforova da na Balkanu neće biti novog rata.

Inauguracija Vučića 23. juna

Inauguracija Aleksandra Vučića 23. juna, saznaje Alo. Svetski lideri stižu u Beograd. Svečana ceremonija uvodjenja u mandat izabranog predsednika održaće se u Predsedništvu ili u Palati „Srbija“.

Ivica Dačić: Zapad misli da sam Putinov čovek

Ministar inostrani poslova i lider socijalista Ivica Dašič izjavljuje za Alo: Zapad misli da sam Putinov čovek.

Konzervativne struje neće vladati Iranom

Iako su apatija srednje klase i nezadovoljstvo nepovlašćenih bili najveći Rohanijev neprijatelj u kampanji, dosadašnji predsednik je ipak dobio još jedan mandat, objavljuje Politika u reportaži pod naslovom „Konzervativne struje neće vladati Iranom“.

U kafeu nedaleko od trga Revolucija, u kome sam našla predah od ulične vreve, atmosfera je intimna, prisna. Devojka koja tu radi pozdravlja nas sa „Salam” dok se pridiže od stola na kome je trenutak ranije čavrljala s drugom. Za susednim stolom jedan mlađi par igra neku od društvenih igara koje su poslagane na policama s knjigama, devojke od dvadesetak godina koje sede u izlogu zapalile su cigarete.Marame koje nose na glavi – znak da smo u Islamskoj republici – jedva im pokrivaju kosu, piše u reportaži list.

Tajni život u zatvoru

Fotograf i antropolog proveo tri godine beležeći kako izgleda svakodnevica iza rešetaka, objavljuje Blic pod naslovom „Tajni život u zatvoru“.

Noć muzeja u Srbiji

Zvukom fanfara sa Vojnog muzeja na Kalemegdanu juče je počela  14. "Noć muzeja", koja se u Beogradu održava na 68 lokacija i obuhvatiće 136 dešavanja, objavljuju Novosti.
Više od 150 ustanova kulture sa više od 250 postavki otvorilo je svoja vrata za posetioce, koji su se i ove godine tiskali u redovima kako bi videli šta su kulturnjaci priredili. „Velike i male revolucije umetnosti i kulture" bila je ovogodišnja tema manifestacije, a u okviru nje, muzeji, galerije, domovi kulture i druge institucije građanima su predstavile do sada nepoznate priče o istoriji, umetnosti, književnosti, muzici, fotografiji, plesu, modi, filmu..."Noć muzeja" obeležila je i stogodišnjicu Oktobarske revolucije iz ugla zanimljive priče burnih ljubavnih života vođa i revolucionara - od Lenjina, Trockog, Kastra i mnogih drugih.

"Noć muzeja" se održava u 44 grada i mesta Srbije, sa 390 sadržaja, a sve pod sloganom "Velike i male revolucije".Sve do jedan sat iza ponoći, pored Srbije, šetaće posetioci u 120 gradova, 30 država i 3.000 muzeja širom Evrope.

Ples u začaranom glumačkom krugu

Jedna od najtalentovanijih francuskih i evropskih glumica mlađe generacije bez sumnje je Marion Kotijar, koja je kao veoma mlada osvojila Oskara za uzbudljivo i veoma zahtevno tumačenje uloge Edit Pjaf u filmu „Život u ružičastom”, bila nagrađivana za uloge u filmovima Žaka Odijara „Rđa i kost” i braće Darden „Dva dana, jedna noć” i takođe veoma rano opčinila i Holivud igrajući u filmovima Kristofera Nolana, Majkla Mena, Stivena Soderberga, Vudija Alena, objavljuje Politika .

Glumačka profesija puna je izazova, a mlada zvezda, uz svoje romantične snove iz detinjstva i još i nešto malo talenta, uložila je i mnogo upornog i vrednog rada, piše list predstavljajući svoju sagovornicu Marion Kotijar.

Priča o ruskom Robertu Redfordu

U Ho­li­vu­du je u su­bo­tu sa­hra­njen Oleg Bo­ri­so­vič Vi­dov, ru­ski glu­mac ro­đen u Pod­mo­sko­vlju, u či­joj ka­ri­je­ri je ve­o­ma va­žnu ulo­gu ima­la biv­ša Ju­go­sla­vi­ja. U „Bi­ci na Ne­re­tvi” (1969) glu­mio je ko­me­sa­ra Ni­ko­lu, ko­ji umi­re od ti­fu­sa. Po­red ovog naj­sku­pljeg ju­go­slo­ven­skog fil­ma, igrao je u još ne­ko­li­ko na­ših, uklju­ču­ju­ći i ko­pro­duk­ci­o­ne („Ima lju­ba­vi, ne­ma lju­ba­vi” 1968, „Uzrok smr­ti ne po­mi­nja­ti” 1968, „Jad” 1975, „Or­ke­star jed­ne mla­do­sti” 1983, „U za­tvo­ru” 1985, „Cr­ve­na ba­ra­ka” 1985, „Taj­na Cr­nog zma­ja” 1985, „Vuk Ka­ra­džić” 1987, „Šest da­na ta­me” 2014). Iz na­še ze­mlje je i emi­gri­rao na Za­pad 1985.godine, piše Politika.

Olivera Katarina: Pevaću „Đelem, đelem“ u Kanu

Pevaću „Đelem, đelem u Kanu“, kaže u intervjuu za Blic Olivera Katarina.

U ispovesti za Novosti Olivera Katarina kaže: Živela sam po svom i ne žalim.

Tragedija u Nišu : Dečak  pucao sam sebi u glavu

Mladić Đ. S. (17) iz Niša pucao je sebi u glavu! I pored velike borbe lekara, on je nažalost podlegao povredama, objavljuje Alo.

Policijska uprava u Nišu je juče od Hitne pomoći u 16.15 časova dobila obaveštenje da je u tom gradu preuzela maloletnika sa povredama glave, a da je mladić u tom trenutku bio živ, potvrđeno je u MUP-u.

Sumnja se da je mladić povrede zadobio tako što je sebi pucao u glavu iz vatrenog oružja, što još nije zvanično potvrdjeno. Prema nepotvrđenim informacijama, mladić je pucao u slepoočnicu iz pištolja svog oca koji je oficir Vojske Srbije, a na putu ka KBC Niš rađena je reanimacija. Motivi ove tragedije još se utvrđuju.

Mladić se ubio posle batina

Stravična prebijanja i zlostavljanje mladića Dragana Miloševića, zbog kojeg se on kasnije ubio, velika je  opomena za celo društvo, smatraju psihijatri i psiholozi. Prema njihovim rečima, pravosuđe i druge nadležne instutucije su morale da reaguju,  piše u Kuriru uz poziv : Državo reaguj.

Tragična smrt mladog fudbalera Dragana Miloševića, koga je mlađi brat pronašao mrtvog i obešenog za kvaku u njihovom stanu na Novom Beogradu, ponovo je dovela u pitanje efikasnost pravosuđa i posledice koje ono ima na prevenciju nasilja i zaštitu žrtava.

Naime, Miloševićeva majka otkrila je da je njen sin u novembru 2013. u Kraljevu bio žrtva nasilja dvojice siledžija, koji su ga brutalno izudarali u jednoj kladionici i pretili mu ubistvom. Scene brutalnog prebijanja posmatralo je nekoliko ljudi u kladionici i niko od njih prstom nije mrdnuo kako bi pokušao da zaštiti mladića

Draganova majka kaže za Kurir: Siledžije mi prete. Oni su na slobodi, a moje dete u belom kovčegu pod zemljom.

Tužilaštvo i policija štite jajare. Nasilnici još nisu osudjeni istraga trajala tri godine, piše ovaj tabloid koji batinaše naziva još i slinama ljudskim.