Praznovanje Uskrsa

U prazničnim dvobrojima ili trobrojima, štampa donosi izvode iz poslanice patrijarha Irineja u uskršnje teme. Dok u Severnoj Koreji najavljuju novu nuklearnu probu, američka flota se približava Korejskom poluostrvu i preti napadom. Od utorka su moguće blokade ulica, mostova najavljuju učesnici „Protesta protiv diktature“.

Orzysz, 14.04.2017 - ceremoniju dobrodošlice za NATO trupe 13. aprila na poligonu u poljskom gradu Ožišu omela je jaka kiša

Srećan Uskrs

„Svetinje na Kosovu čuvaju celo hrišćanstvo“, izdvaja Blic u naslovu reči patrijarha Irineje iz Vaskršnje poslanice. Neka radosni plač novorođene dece nadjača krike smrti. Neka Srbija - i sav svet - ponovo postane velika kolevka. Vratimo se veri u život, vratimo se vaskrsenju, prenosi list poslanicu.

Hristos vaskrse, objavljuju Novosti uskršnji pozdrav. Neka sa praznikom  vaskrsne i Srbija, citira list u naslovu Vaskršnju poslanicu.

Neka sa ovim praznikom Vaskrsa vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod, poručio je patrijarh Irinej i od Boga poželeo da ljudi koji vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom Vaskrsenja i duhom vere u pobedu dobra nad zlom.

List Danas svim vernicima koji slave Uskrs čestita praznik. Povodom Uskrsa za Danas govore Episkop šabački Lavrentije: „Žao mi je mladih ljudi koji su primorani da odlaze u svet“ i Nadbiskup Stanislav Hočevar : „Mnogo se molimo za našu zemlju“.

„Bog nije u sili, Kosovo je naše“, naslov je u Informeru povodom poslanice patrijarha Irineja.

„Neka vaskrsne Srbija i vasceli srpski rod“, izdvaja u naslov Kurir iz patrijarhove poslanice. U ovom tabloidu, iz intervjua sa unukom patrijarha Pavla, piše „Moj deda je već svetac“, kao i izjava Ivice dačića „Moja i Vučićeva ćerka vodiće Srbiju jednog dana“.

Beograd, 14.04.2017 - poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej u Sabornoj ckrvi na večernjem bogosluženju sa iznošenjem plaštanice 

Za trajni mir politička volja nije dovoljna

Ovo­go­di­šnji pra­znik Vas­kr­se­nja Hri­sto­vog istog da­na pro­sla­vlja­ju svi hri­šća­ni sve­ta: pra­vo­slav­ni, ka­to­li­ci, pro­te­stan­ti. Svi za­jed­no do­ži­vlja­va­mo i pro­sla­vlja­mo naj­du­blju taj­nu ljud­ske eg­zi­sten­ci­je: po­be­du ži­vo­ta nad smr­ću.

Isto­vre­me­na pro­sla­va Vas­kr­se­nja Hri­sto­vog pred­sta­vlja vi­dlji­vi znak na­de sve­ta da će, upr­kos iza­zo­vi­ma i is­ku­še­nji­ma, glo­bal­nim i lič­nim, u sva­kom slu­ča­ju eg­zi­sten­ci­jal­nim, tri­jum­fo­va­ti ci­vi­li­za­ci­ja lju­ba­vi nad ci­vi­li­za­ci­jom ego­cen­tri­zma, ka­že u vas­kr­šnjem in­te­r­vjuu Po­li­ti­ci mi­tro­po­lit za­gre­bač­ko-lju­bljan­ski Por­fi­ri­je.

„Za trajni mir politička volja nije dovoljna“, citira list u naslovu mi­tro­po­lita za­gre­bač­ko-lju­bljan­skog Por­fi­ri­ja.

Beograd, 14.04.2017 - nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar služio je na Veliki petak u Crkvi sveti Anto

Blagoslov Hilandara za kraljeve i predsednike

Hilandar je Srbima vekovima duhovna tačka oslonca, svetionik sa kojeg se dalje i dublje vidi, kantar koji najbolje meri sve naše uspone i padove. Otkako su 1198. godine otac i sin, Sveti Sava i Sveti Simeon, iz ruku vizantijskog cara Alekseja Trećeg Anđela dobili hrisovulju kojom se Hilandar daje „da Srbima bude na večni poklon”, ovaj svetogorski manastir je prestonica ne samo duhovne već i, po nekima, idealne Srbije, objavljuje Politika u uskršnjem dvobroju.

Ovo „carstvo bez krune, država vez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca i mudrost bez škole”, kako je Sveti vladika Nikolaj opisao Svetu Goru, oduvek je privlačilo i one koji se bave narodnim i državnim poslovima. 

Hilandar su kroz istoriju posećivale i mnoge srpske krunisane glave: car Dušan 1347, kralj Aleksandar Obrenović 1896. i kralj Petar Karađorđević 1910. godine.

Od 1991. do danas zadužbinu Svetog Save i Svetog Simeona su posetila i dva predsednika Srbije, Slobodan Milošević i Tomislav Nikolić.

Pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice srpski vladari želeli da nađu duhovni mir, utehu i odgovore na teška državna pitanja.

Paris, 14.04.2017 - procesija kod bazilike Sakre ker u Parizu, na Veliki petak kada se obeležava stradanje Isusovo

Čudesa u manastiru Tumane

Alo izveštava o manastiru Tumane, kao o „novom Ostrogu kod Golupca“ pod naslovom „Čudotvorne mošti leče i daju porod“. Tabloid citira igumana Dimitrija „o čudesima koja su se dešavala posle molitvi kod moštiju prepodobnih Zosima i Jakova“:

“Mnogi su ovde našli izlečenje od najtežih bolesti a parovi bez dece dobili potomstvo“

Na korak od rata u Severnoj Koreji

Kineska avio-kompanija za ponedeljak je najavila obustavu pojedinih redovnih letova za Pjongjang, glavni grad Severne Koreje, navodno zbog slabe prodaje karata, objavljuje Politika pod naslovom „Na korak od rata u Severnoj Koreji“.

Američka televizijska stanica En-Bi-Si saopštava da će SAD izvršiti preventivni, konvencionalni, raketni udar po severnokorejskim nuklearnim postrojenjima ukoliko Pjongjang izvrši još jednu nuklearnu probu. Istovremeno, Donald Tramp upozorava Kinu da će, „ako ona ne obuzda Severnu Koreju, SAD to učiniti same”.

Ka obalama Severne Koreje plovi udarna grupa američke flote sa nosačem aviona „Karl Vinson”. Dva američka razarača opremljena krstarećim raketama već su na 480 kilometara od Severne Koreje. Teški bombarderi B-52 sa krstarećim projektilima, u bazi na ostrvu Guam, u povećanoj su borbenoj pripravnosti. Japan i Južna Koreja takođe su stavili svoje snage u povišeni stepen borbene pripravnosti.

Ruski izvori javljaju da je u Pjongjangu izvršena evakuacija oko 600.000 stanovnika. Severnokorejski mediji saopštavaju da se očekuje „veliki događaj”, a to je već standardna verzija saopštenja pred novu, šestu nuklearnu probu. Severnokorejska vojska najavljuje žestoki odgovor ako SAD izvrše napad na Severnu Koreju.

Pyongyang, 14.04.2017 - severnokorejci ostavljaju cveće ispred murala sa likovima pokojnih lidera Kim Il Sunga i Kim Džong Ila u Pjongjangu. Severna Koreja se priprema za najznačajniji praznik te zemlje - obeležavanje 105. godišnjice rođenja pokojnog osnivača Severne Koreje Kim Il Sunga 

Od utorka moguće blokade ulica, mostova...

Od utorka su moguće blokade ulica, mostova. To će biti odgovor na to što vlast ignoriše proteste, što se pravi da oni ne postoje, biće koraci koji će je naterati da počne da odgovara na naše zahteve, najavljuju sagovornici Danasa učesnici „Protesta protiv diktature“. Oni najavljuju i jače povezivanje „Protesta protiv diktature“. sa grupama i organizacijama koje imaju slične ciljeve.

U Srbiji treba da se stvore uslovi za fer i demokratske izbore sa prečišćenim biračkim spiskom pre bilo kojih novih izbora, bili oni prevremeni parlamentarni ili bilo koji drugi, kažu učesnici protesta.

Pod naslovom „Protesti nekad i sad“,  Blic objavljuje poredjenje protesta od 1996. do 2017. godine.

Beograd, 14.04.2017 - 12. "Protest protiv diktature" održan je danas u Beogradu

Šarčević odustao od kazni

Ministarstvo neće smanjiti plate prosvetarima koji su 31. marta štrajkovali,  objavljuje Danas pod naslovom „Šarčević odustao od kazni“.

Prosvetarima je data šansa da do 31. maja nadoknade izgubljene časove, saznaje list.

Kazne za Tužilaštvo zbog Savamale

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izrekao je četiri kazne Višem javnom tužilaštvu, objavljuje Danas pod naslovom „Tužilaštvo da plati 800.000 dinara zbog Savamale“.

Vučić da ostane na čelu SNS

Blic prenosi stav Miloša Vučevića: Vučić da ostane na čelu Srpske napredne stranke.

List je već spekulisao da bi, ukoliko Aleksndar Vučić zamrzne predsedničku funkciju u stranci, SNS vodio Nebojša Stefanović, sadašnji ministar unutrašnjih poslova.

Ministar otkriva zajedničkog protivnika

Nebojša Stefanović, ministar policije u razgovoru za Srpski telegraf kaže „Putina, Vučića i Orbana ruše isti moćnici“.

Pajtić: Opozicija da napusti Skupštinu

Opozicija da napusti Skupštinu, citira Blic predlog Bojana Pajtića.

Poslanici se sledeće sedmice vraćaju u skupštinske klupe - 19. aprila i najpre nastavljaju sednicu koja je prekinuta pauzom do završetka predsedničkih izbora, a za 21. april zakazana je nova sednica. Na dnevnom redu sednice "u nastavku" je 12 tačaka, među kojima više međunarodnih sporazuma.

Pojedini poslanici opozicije najavljuju da će kandidovati još jednu tačku - smenu predsednice parlamenta, jer je, tvrde, odlukom da skupština ne zaseda do završetka izbora "suspendovala parlament".

Praznični dvobroj Novosti

Za praznični dvobroj Novosti govore: Novak Đoković, Džefri Raš, Nikolaj Muhin, Ivana Španović, Ivan Tasovac.

Novak Đoković govori o praznicima, tradiciji, receptu za dugu karijeru, razlozima pada: Odlučio sam tako po cenu da ne osvajam svaki turnir. Morate da slušate svoje telo, nije nemoguće da me gledate u Tokiju 2020. Nemam šanse protiv Tea.

Oskarovac Džefri Raš govori o ulozi čuvenog naučnika u seriji „Genije”: Ne budite zadrti i ne dajte da vas privlače površne vrednosti. U detinjstvu sam želeo da postanem astronom. Nauka nije samo u znanju, već u mašti i radoznalosti

Akademik Nikolaj Muhin, rukovodilac umetničkog tima za dekoraciju enterijera vračarske svetinje, otkriva detalje ovog jedinstvenog poduhvata: Nesvakidašnje umetničko delo teško čak 40 tona. Centralni deo kompozicije, lik Hrista Spasitelja, spreman za transport. Mozaik sa Vračara zadiviće ceo svet.

Ivana Španović srpska atletska diva, o odrastanju, sazrevanju, adrenalinu, miru u prirodi: Bilo je ludo u bolidu Formule 1, na paraglajdingu sam vrištala da me spuste. Svakodnvno bacam udice na Dunavu.

Tasovac: Mnoge sam sprečio da lako lapaju pare.

Bregzit je smešan, niko ne zna šta donosi

„Naša premijerka se plaši desnice, plaši se Najdžela Faraža, ali moraće jednog dana da ustane i počne da vrišti. Margaret Tačer je otvorila kutiju pohlepe i posledice toga se evo i danas osećaju“, kaže u ekskluzivnom intervuu za Politiku britanski reditelj Stiven Frirs.

„Bregzit je smešan, niko ne zna šta donosi“, citira list u naslovu britanskog reditelja.

Većina filmova koje je od osamdesetih godina naovamo Stiven Frirs snimio bila su nominovana za Oskara, ali je njemu ova čuvena filmska statueta uvek nekako izmakla. Njegovi filmovi poput „Opasne veze“, „Visoka vernost“, „Varalice“, „Meri Rejli“ ili ovi noviji poput „Kraljice“ , „Filomine“ i „Florens“ i bez toga su širom sveta i gledani i voljeni i visoko ocenjeni. Premijera njegovog novog filma „Viktorija i Abdul“ sa Džudi Denč i indijskim glumcem Alijem Fazalom u glavnim ulogama očekuje se na Venecijanskom festivalu.

Bishkek, 14.04.2017 - grupna fotografija predsednika Evroazijske ekonomske komisije Tigrana Sarkisjana sa predsednicima država učesnica sastanka Vrhovnog evroazijskog ekonomskog saveta (Supreme Eurasian Economic Council) u Biškeku: Tigran Sarkisyan, Serzh Sargsyan (Jermenija), Alexander Lukashenko (Belorusija), Nursultan Nazarbayev (Kazahstan), Almazbek Atambayev (Kirgistan), Vladimir Putin (Rusija), Igor Dodon (Moldavija)

Živimo farsičnu političku tragediju

Povodom premijere predstave „Ričard treći“ u Narodnom pozorištu Beograd,  Danas objavljuje razgovor sa glumcem Igorom Đorđevićem - pod naslovom „Živimo farsičnu političku tragediju“.

60 godina Kulturnog dodatka

Prvi broj Politikinog dodatka „Kultura – umetnost– nauka” pojavio se 14. aprila 1957. godine, na šest stranica Politikinog formata. Najpre je izlazio nedeljom i štampan je tako da se mogao izdvojiti iz lista kao zasebna celina. Od 1963. godine izlazi subotom i do danas je popularan kao „subotnji dodatak”. U smanjenom formatu u odnosu na novinski izlazio je od 27.11. 2004 – 7.4. 2007. godine, piše Politika povodom 60 godina Kulturnog dodatka.

Na prvoj strani, u prvom broju, objavljeni su tekstovi Dušana Matića, Dušana Kostića i Milana Đokovića i ilustracije Milivoja Uzelca i Sretena Stojanovića.

Za prvog urednika Kulturnog dodatka imenovan je pesnik Risto Tošović, ranije sekretar Saveza književnika Jugoslavije, glavni urednik „Književnih novina” i nekadašnji glavni urednik časopisa „Mladost” (koji je zabranjen 1952), a promovisao je modernu svetsku i našu književnost, kao i nove tendencije u umetnosti uopšte. Risto Tošović je Kulturni dodatak uređivao sve do 1962. godine.

Manjak vizija, višak haosa

Pitanje kulture je uvek bio problem čovečanstva. I u velikim duhovnim epohama uvek se insistiralo na kulturi, jer je ona pouzdan posrednik između ponašanja, saznanja, znanja i njihovih primena u društvu. Ali činjenica je takođe da je kultura u nekim periodima i nekim društvima bila nemoćna da spreči velike ideološke, ratne i religiozne katastrofe, pa i vezivanja ruku samoj kulturi, objavljuje Politika u jubilarnom broju Kulturnog dodatka.

Kada je Osvald Špengler pre gotovo sto godina u svojoj slavnoj i opsesivnoj knjizi Propast Zapada govorio o krizi ove civilizacije, on je govorio pre svega o krizi kulture. Kultura je jedno uzvišeno, ekumensko mesto sa koga su govorili veliki umovi, ali može biti i svratište, da ne kažem krčma, iz koje su iskakali monstrumi čovečanstva.

Pokušaj atentata

„Norveški agenti pokušali da ubiju Cecu“, piše u Srspkom telegrafu. „Špijun Trond Bole dao lokaciju NATO gde da ispali tomahavk“, objavljuje ovaj tabloid kao i da su „pevačica i komandant prež

Iveli jer je Norvežanin greškom dao koordinate kineske ambasade“.

Informer objavljuje izjavu poznate pevačice „Ceca: Vera me spasava“