Pamćenje zla nanetog Srbiji

Anđelka Nikolić

(nedelja, 19. mart, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Paris/Orly, 18.03.2017 - na pariskom aerodromu Orli danas je ubijen muškarac koji je pokušao da otme pušku vojniku na jednom terminalu

„Razgovori” u Rambujeu i bombardovanje Srbije kao njihov ishodu: svakog marta protekne godišnjica više od njihovog događanja, godišnjice koje se pamte po zlu nanetom Srbiji. „Lečićemo rak već za pet godina“, najavljuju ruski naučnici. Država mora da definiše da bazične nauke, posebno društvene i nacionalnog karaktera, ukoliko ne želimo da ih izgubimo, moraju da imaju neku vrstu pozitivne diskriminacije, kaže akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU.

moda-sao-paolo-neimar-

Sao Paulo, 18.03.2017 - Nedelja mode u Sao Paolu (Sao Paulo Fashion Week): kolekcija - A. Niemeyer

Od  Rambujea do Brisela - Drakonska kazna za srpsko ne

Ratko Marković piše za Politiku o „razgovorima” u Rambujeu i bombardovanju Srbije kao njihovom ishodu: Svakog marta protekne godišnjica više od njihovog događanja. Te godišnjice pamte se po zlu nanetom Srbiji. I „razgovori” u Rambujeu i bombardovanje Srbije suprotni su zdravom razumu.

„Razgovor” je trebalo da bude govor, komunikacija između državne delegacije Republike Srbije i kosmetskih Albanaca. Te dve delegacije nisu se nikada u Rambujeu sastale, a kamoli razgovarale. Obe su se sastajale samo s tri predstavnika Kontakt grupe („trojkom”) ali, bar kada je reč o delegaciji Srbije, ni s njima nikakvih razgovora nije bilo, nego su u nastavcima, s nedopustivo dugim pauzama između, stizala poglavlja Privremenog sporazuma, ultimatuma Srbiji koji je u Parizu (gde se samo gubilo vreme), uz mnogo obećanja potpisala samo delegacija kosmetskih Albanaca. Čak je i jedan predstavnik „trojke” odbio da potpiše dva poglavlja jer se o njima prethodno nije raspravljalo u Kontakt grupi.

Zbog toga što nije dala potpis, Srbija je dobila bombe (mnogo manjim delom i Crna Gora, samo da bi joj se stavilo do znanja koliko je njena državna veza sa Srbijom opasna po nju). Shvativši da je nemilosrdno ubijanje nevinih ljudi, razaranje materijalnih dobara i trovanje prirodne okoline besmisleno opravdati nepotpisivanjem jednog dokumenta, NATO je kao povod za bombardovanje medijski isfabrikovao progon kosmetskih Albanaca od strane države Srbije.

Sećanje na budne noći

Politika, u znak sećanja na 24. mart 1999. godine i početak bombardovanja Srbije, na naslovnoj strani nedeljnog „Magazina” objavljuje fotografiju Beograda pod bombama Tomislava Peterneka i tekst pod naslovom „Bile su to paklene noći“.

Tinejdžerima rođenim posle dvehiljadite fotografija Tomislava Peterneka na naslovnoj strani „Magazina” možda će ličiti na scenu iz filma i odličan trik, jer u ovu palatu oni danas ulaze da „potroše vreme”, druže se u kafiću, nešto kupe. Oni koji pamte bombardovanje pod okriljem „Milosrdnog anđela”, nedužne žrtve i sirene reći će, verovatno: „Ne ponovilo se!”.

Politika je uz ovaj snimak, inače jedan sa izložbe „45 paklenih noći nad Beogradom” u Domu vojske Srbije, objavila „Da se nikad ne zaboravi”. Jer, kako obrazlaže list, 24. marta 1999. nastupile su budne noći za sve.

Blic objavljuje tekst pod naslovom „Generacija rođena pod NATO bombama“.

tramp-florida-

West Palm Beach, 18.03.2017 - američki predsednik Donald Tramp sa prvom damom Melanijom i sinom Baronom po dolasku na aerodrom u Vest Palm Biču, Florida

Lečenja raka najavljuju ruski naučnici

Novosti objavljuju razgovor sa dr Viktorom Timošenkom, vođom tima sa moskovskog univerziteta Lomonosov, pod naslovom „Lečićemo rak već za pet godina“.

Kombinacija silicijuma „dekstrana“ i ultrazvuka guši ćelije kancera. Nova metoda moguća i kod drugih teških oboljenja, piše u Novostima.

Krkobabić: obnova sela kroz model zadrugarstva

Zadruge su u Srbiji postojale još u 19. veku, u Evropi one i danas uspešno rade i okupljaju milione ljudi, ističe u razgovoru za Politiku Milan Krkobabić, lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije i ministar zadužen da brine o ravnomernom razvoju Srbije.

Tema zadrugarstva je posebno važna, kao koncept koji je vekovima održavao srpsko gazdinstvo i sada je potpuno jasno da ekonomska obnova naših sela treba da pođe upravo od modela koji se istorijski pokazao najuspešniji. Zato Krkobabić ističe ove argumente, navodeći da ne treba izmišljati ono što već postoji i Vlada Srbije samo treba da primeni dobro poznati recept koji i u Evropi dobro funkcioniše.

Za penzije izdvajamo 4,5 milijardi evra godišnje i tu nema igranja, jer tek kada izgubiš novac shvatiš koliko je bitan, kaže Krkobabić. List u naslovu citira Krkobabića: „Direktori javnih preduzeća moraju da imaju rezultat“.

Položaj naučnika u Srbiji

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je upravo objavilo izmene i dopune Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, kojim se drugačije, jasnije i preciznije utvrđuju pravila u vezi s postupkom sticanja naučnih zvanja, rokovima u kojima se pokreću navedeni postupci kao i u kriterijumima neophodnim za sticanje naučnih zvanja, piše za Politiku ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Prosvetne vlasti tvrde da se izašlo u susret višemesečnim zahtevima naučne zajednice, da su čak usvojene i primedbe koje nisu stigle napismeno, ali istraživači ponovo nisu zadovoljni kriterijumima za izbore u zvanja, piše Politika u tekstu pod naslovom „Bunt društvenjaka protiv novog vrednovanja“.

I dok jedni hvale što se u nauci konačno nešto menja, drugi, posebno društvenjaci, tvrde da su kriterijumi zapravo pooštreni i smatraju da su u pitanju samo kozmetičke promene.

Nigde se u svetu pravilnici ne donose na nivou nekih hajdučkih sastanaka. Država mora da definiše da bazične nauke, posebno društvene i nacionalnog karaktera, ukoliko ne želimo da ih izgubimo, moraju da imaju neku vrstu pozitivne diskriminacije, za Politiku govori akademik Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Po naučniku 15 evra

Na svetu najveće izdvajanje za nauku i razvoj ima Koreja – 4,15 odsto BDP, prosek Evropske unije je oko dva procenta, dok Srbija za nauku i dalje daje samo 0,3 odsto domaćeg proizvoda. Po glavi stanovnika, naša zemlja za nauku izdvaja 15 evra, dok zemlje koje tehnološki napreduju izdvajaju – po 50, piše Politika.

Iako je u svim strateškim dokumentima naše države odavno zapisano da je nauka ta koja treba da podstakne ekonomski rast i kroz zapošljavanje poboljša kvalitet života stanovništva, realnost je da za ostvarenje tog cilja još ne postoji privredno okruženje, niti adekvatna podrška naučnicima.

Srpsko oružje

Novosti najavljuju „uzlet naše namenske industrije“ pod naslovom „Srpsko oružje sve traženije širom sveta“.

Zorana Mihailović „otkriva sve o izborima“

Vučić je bio moj predlog za predsednika. Videćemo da li će biti drugog kruga, neće biti lako, Srbiji je potreban jedan snažan državnik - kaže Zorana Mihailović u intervjuu za Blic u kome, kako najavljuje list, „otkriva sve o izborima“.

„Mi našu kampanju vodimo uglavnom uveče i da li premijer ne sme nigde da se pojavi samo zato što je kandidat za predsednika... Zašto je blaćenje ako kažem da ne može mrtvo dete da se koristi u kampanji, zašto je blaćenje ako se kaže da nas je Jeremić kao ministar inostranih poslova svađao okolo, zašto je blaćenje ako kažete da neko pominje vešanje na Terazijama“, odgovara na pitanja lista Zorana Mihailović pitanjima.

Skupština bi ovih mesec dana samo bila politički poligon za kampanju i opozicije i pozicije, objašnjava Mihailovićeva. Po njenim rečima naprednjaci neće priznati nezavisnost Kosova niti ko to od nas traži.

Optužbe bivšeg britanskog ambasadora

Kurir „otkriva najčuvaniju tajnu rata“ pod naslovom „Sloba naručio ubistvo Karadžića“. U ovom tabloidu piše da „Ajvor Roberts, bivši britanski ambasador u SRJ tvrdi da je Jovica Stanišić dobio zadatak da ubije Radovana Karadžića zbog zarobljenih vojnika UN“.

seminar-v.-brit-s

Zrenjanin, 18.03.2017 - u organizaciji Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane i uz podršku Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva, u Zrenjaninu je organizovan seminar o regionalnoj vojnoj saradnji i bezbednosnim izazovima 

„Neobavešteni“ tabloid

Alo objavljuje „Koštunica se oženio“. Ovaj tabloid tvrdi kako „nekadašnji srpski premijer i predsednik SRJ uživa u ljubavi sa dugogodišnjom prijateljicom Ljiljanom“. List navod i „Voja za Alo: Vi ste skroz neobavešteni“.

Nemamo more, ali imamo Dunav

Nautika je šansa koju ne koristimo. Holanđani su odavno od plovidbe i brodova napravili jaku privrednu granu za razliku od nas, objavljuje Politika u dodatku „Magazin“ pod naslovom „Nemamo more, ali imamo Dunav“.

Nautičar Petar Đorđević tvrdi da smo imali jači nautički turizam 1935. godine nego danas iako nam najveća evropska reka protiče „kroz dvorište” pa se čini da je Dunav svuda iskorišćen osim u Srbiji. Najposećenija je reka na svetu, ispred Nila i Jangce u Kini. Ne tako daleko, na reci Ljubljanici u Ljubljani, koja je više potok nego reka i duga nekih od pet do sedam kilometara, ima 17 pristana. Kod nas ni jedan, tako da izgleda da bukvalno bacamo pare u vodu...

Psi lutalice mogu da pomažu oboleloj deci

Dejan Miletić, predsednik Udruženja za zaštitu životinja „Akcija život(inje)” tvrdi da bi psi mogli da budu vrlo korisni pomoćnici obolelima od dijabetesa, autizma, epilepsije, cerebralne paralize i još oko dvadeset drugih bolesti, objavljuje Politika u nedljnom „Magazinu“, pod naslovom „Prijatelju nije mesto na ulici“.

Dejan, ipak, ne teoretiše i ne priča, već se obratio beogradskim vlastima da zajedno stupe u akciju…


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...