Kina – Srbija: potpisani i nepotpisani ugovori

Predsedniku Kine uručen je i Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici, a delegacije dve države potpisale su 22 sporazuma. Kolika je ukupna vrednost sporazuma koji su potpisani, u zvaničnom delu razgovora – nije bilo reči ali je upadljivo da se na spisku potpisanih dokumenata nalazi samo jedan komercijalni ugovor. Valutni svop aranžman kjineske i srpske centralne banke može da znači veću investicionu aktivnost kineskih firmi ovde, a u praksi im omogućava plaćanje u nacionalnoj valuti. „Mnogo toga u infrastrukturnim projektima nas čeka“, naglasio je Aleksandar Vučić. Svetska atletska federacija (IAAF) potvrdila je kaznu Rusiji, što znači da na Olimpijskim igrama u Riju neće biti atletičara iz te zemlje.

BEOGRAD, 18.06.2016 - predsednik Srbije Tomislav Nikolić pripredio je svečani doček predsedniku Kine Si Đinpingu ispred Palate Srbija

Strateško partnerstvo Srbije i Kine i  22 sporazuma

Kineski predsednik Si Đinpig drugog dana posete Srbiji, sastao se sa najvišim srpskim zvaničnicima, predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i predsednicom parlamenta Majom Gojković.
Predsedniku Kine uručen je i Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici, a delegacije dve države potpisale su 22 sporazuma, izveštavaju Novosti. Tekst na naslovnoj strani list nastavlja na tri unutrašnje strane.

„Srbija je zemlja, kojoj ne treba nikakva pomoć, već samo da počne da radi, očekujemo da nam to omogućite“, izjavio je Nikolić u razgovoru sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji je uzvratio da je Kina spremna da podigne nivo odnosa i nastavi strateško partnerstvo sa Srbijom.
Nikolić je rekao da je Kina je velika država koja nema sukob ni sa kim, koja, kao ni Srbija, nikad nikog nije napala. Prema njegovim rečima, Kina je zemlja koja iz osnova menja svetski ekonomski poredak a ne meša se u politiku i vojne sukobe. „Mislim da vam je veliki deo čovečanstva na tome zahvalan“, ocenio je Nikolić.

I kineski i srpski narod, se bore za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, zato su naši narodi veoma jaki. Mi smo zato spremni da neprekidno doprinosimo očuvanju svetskog mira, poručio je Si.

Predsednici Kine i Srbije potpisali su zajedničku izjavu o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva, a predstavnici dve zemlje potpisali su i sporazum o uspostavljanju Centra za saradnju u oblasti saobraćaja i infrastrukture između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope.

U prisustvu dva predsednika, kao i premijera Vučića, potpisani su brojni međudržavni sporazumi o ekonomsko-tehničkoj saradnji i građevinarstvu, saobraćaju, infrastrukturi, nauci, tehnologiji, industriji, obrazovanju i kulturi. Delegacije dve države potpisale su 22 sporazuma.

Politika o poseti kineskog predsednika piše pod naslovom „Ekonomijom se učvrščuje tradicionalno prijateljstvo“.

Beograd, 18.06.2016 - potpisivanje Međudržavnih sporazuma između Srbije i Kine u prisustvu predsednika dve zemlje Tomislava Nikolića i Si Đinpinga: Tomislav Nikolić, Si Đinping, Aleksandar Vučić, Zoran Đorđević, Li Mančang - ambasador Kine u Beogradu

Koliko je zaista moguć kineski san u Srbiji

Iako je predsednik Tomislav Nikolić istakao da za nas „poseban značaj ima modernizacija pruge Beograd–Budimpešta”, kada je o ovom poslu reč nijedan dokument nije potpisan, objavljuje Politika u tekstu „Koliko milijardi vredi kineski san u Srbiji“. Kako saznaje list, aneks sporazuma koji nije obavezujući, pripremao se na inicijativu kineske strane poslednjih šest meseci, ali zbog nemogućnosti da se u pravnom smislu uskladi s regulativom Evropske unije – nije potpisan.

Predsednik Nikolić je spomenuo još nekoliko projekata za čiju realizaciju nisu potpisani nikakvi papiri. Prvi je kineska industrijska zona koja bi se nalazila u neposrednoj blizini mosta „Mihajlo Pupin” koji su izgradili Kinezi. I u ovom poslu, kako saznaje list, problem je to što Brisel ne gleda blagonaklono na slobodne carinske zone, gde su firme, koje su u njima pozicionirane, obično oslobođene plaćanja nekih poreza i carina. Zvanični stav EU je da to remeti konkurenciju na tržištu.

Izostalo je i potpisivanje memoranduma o razumevanju o izgradnji strateške luke na Dunavu. Taj projekat vezan je za industrijsku zonu, a Kinezi su zainteresovani da investiraju 300 miliona evra u potpuno novu luku s multimodalnim transportnim centrom.

A kolika je ukupna vrednost sporazuma koji su potpisani, u zvaničnom delu razgovora – nije bilo reči. Upadljivo je, ipak, da se na spisku potpisanih dokumenata nalazi samo jedan komercijalni ugovor. Reč je o projektu izgradnje autoputa E-763, konkretno o deonici Surčin–Obrenovac. Kako je saopšteno, vrednost ovog posla je 233,69 miliona dolara.

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, realizovao je ono što je prethodnog dana najavio na kineskoj Si-Si-En televiziji. Reč je o Memorandumu o razumevanju za projekat otpadnih voda između grada Beograda i dve kineske kompanije.

Treba reći i to da memorandumi o razumevanju po svojoj pravnoj formi nisu obavezujući. Potpisano ih je ukupno devet. Ukoliko se oni realizuju u praksi, Srbija će, uz pomoć kineskih partnera, ulagati u projekte obnovljivih energija, biće izgrađena i elektrana za proizvodnju struje od otpada, zajednički će se finansirati i razni naučnoistraživački projekti. Takođe, memorandumom je predviđeno i da se upravo u Srbiji osnuje regionalni centar za saradnju u oblasti saobraćaja i infrastrukture koji bi u okviru „Novog puta svile” povezivao Kinu i 16 država Evrope.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je s gostima iz Kine potpisao dva dokumenta. Kako kaže za Politiku, suština Memoranduma o razvijanju Informatičkog puta svile formalno znači saradnju u oblasti e-poslovanja i digitalne ekonomije, a podrazumeva i saradnju fakulteta i obrazovanih institucija. Drugi okvirni sporazum između Ministarstva trgovine potpisan je s Eksim bankom.

(ilustracija: Politika)

Šta znači sporazum o svop operacijama

Guvernerka Jorgovanka Tabaković i kineski ambasador Li Mančang potpisali su bilateralni valutni svop aranžman. Šta to u praksi zapravo znači? Dokument je dogovor dve centralne banke o razmeni nacionalnih valuta, po kome će Srbija dobiti 1,5 milijardi kineskih juana, a zauzvrat centralnoj banci Kine proslediti 27 milijardi dinara, prenosi Politika.

Kako je saopšteno iz NBS, osnovna svrha ovog aranžmana je unapređenje bilateralne trgovine i direktnih ulaganja radi ekonomskog razvoja dve zemlje, kao i podrška očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Prema rečima stručnjaka, ovaj aranžman u budućnosti može da znači veću investicionu aktivnost kineskih firmi ovde, a u praksi im omogućava plaćanje u nacionalnoj valuti.

Zajednička konferencija za štampu

"Inicijativa Sija da osnaži ulogu svoje zemlje kroz projekat 'Jedan pojas, jedan put' omogućiće da se čvršće povežu zemlje koje se nalaze na tom putu, razmene tehnologije i znanja, zaposle operativu i ljudstvo", rekao je Nikolić, na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Kine, prenele su Novosti. On je dodao da je to razlog zbog koga je Srbija ponudila Kini da Centar za saradnju Kine i zemalja centralno-istočne Evrope bude osnovan u Beogradu i izrazio uverenje da će od danas budućnost Srbije izgledati potpuno drugačije.
„Zajedno s našim prijateljima, u veoma kratkom roku, možemo da ostvarimo srpsko-kineski san“, rekao je Nikolić. Predsednici Srbije i Kine su razgovarali i o saradnji u oblasti rudarstva i energetike, kao i o projektu "Morava".

"Ja sam izrazio spremnost naše države da kineska strana podigne posebnu kinesku industrijsku zonu na Dunavu, sa lukom i multimodalnim transportnim centrom", rekao je Nikolić.

On je rekao da je Siju poručio da će Srbija dosledno nastaviti da podržava politiku jedne Kine "i principijelnu politiku" koja vodi saradnji i mirnom rešavanju svih pitanja kroz dijalog.
Si je rekao da podržava napore Srbije da postane članica EU i rekao da je Srbija spremna da bude most za zajedničku izgradnju četiri partnerstva mira, rasta, reforme i civilizacije između Kine i EU.
"Srpska strana podržava i aktivno učestvuje u inicijativi 'Jedan pojas, jedan put', i spremna je da igra vodeću ulogu u saradnji Kine i zemalja centralne i istočne Evrope", rekao je Si.

BEOGRAD, 18.06.2016 - predsednik Srbije Tomislav Nikolić uručio je danas predsedniku Kine Si Đinpingu najviše državno odlikovanje Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici

Vučić i Si Đinping

Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je poseta predsednika Kine Si Đinpinga izvanredna prilika da se odnosi dve zemlje unaprede u svim sferama, navodeći da će Srbija i Kina imati još mnogo zajedničkih infrastrukturnih projekata, prenose Novosti.
„Nadam se da se niste i da se nećete pokajati posle mojih pomalo i nepristojnih molbi da dođete u posetu Beogradu i Srbiji i da ćete osetiti iskreno prijateljstvo srpskog naroda na svakom koraku“, rekao je Vučić na sastanku sa SiĐinpingom.
Vučić je izneo očekivanje da će uskoro biti postignut i komercijalni ugovor za izgradnju pruge Beograd-Budimpešta. „Mnogo toga u infrastrukturnim projektima nas čeka“, naglasio je Vučić.
Vučić je prisustvovao potpisivanju Memoranduma o razumevanju u vezi sa osnivanjem kinesko - srpskog (Hebej) industrijskog parka prijateljstva u Slobodnoj zoni "Smederevo".

„Vućić: Čeka nas mnogo projekata sa Kinom“, akcentira Blic na naslovnoj strani, a Alo donosi naslov: „Si i Vučić najavili milionske investicije u Srbiju“.

„Mihailović: Srbija će biti centar za ulaganje u celom regionu“.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da će Srbija, zahvaljujući saradnji sa Kinom postati centar za ulaganje celog regiona, prenose Novosti u okviru opširnog izveštaja o poseti kineskog predsednika. Mihajlović je, gostujući na RTS-u, kazala da su odnosi i uzajamne posete Kine i Srbije poruka svim zemljama Evropske unije da je "Srbija igrač".

"Mi smo tranzitna zona i to hoćemo da iskoristimo. Sve investicije i roba prolaziće iz EU ka Kini i obrnuto", rekla je Mihajlović.

Prva dama Kine zapevala sa decom

Supruge predsednika Kine i Srbije, Peng Lijuan i Dragica Nikolić obišle su u Zemunu Osnovnu školu "Sava Jovanović Sirogojno" za decu sa smetnjama u razvoju, prenele su Novosti. Bio je ovo deo plemenite misije prve dame Kine, po kojoj je prepoznaju u celom svetu. Deca su ih dočekala horskom pesmom na kineskom. Jednom novijom, laganih stihova i drugom koja se u Kini pevala i u davnim, dalekim vremenima: o ptici kojoj je priroda uskratila krila, a ona želela da se vine visoko, putem svog odlazećeg jata. Peng Lijuan se pridružila malenom horu i sa decom zapevala pesmu koju je nekada i sama pevala.

„Supruga kineskog predsednika donirala je našoj školi 20.000 evra za opremanje senzomotornog kabineta“, kazao je za Novosti Salim Goranac, direktor škole.

Dragica Nikolić i Peng Lijuan obišle su i Botaničku baštu u centru Beograda, gde su zasadile drvo prijateljstva.

Jeremić na svečanoj večeri

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić priredio je, u zgradi Predsedništva svečanu večeru za goste iz Kine, prenose Novosti.
Tokom večere, lider najmnogoljudnije zemlje na svetu razgovarao je i sa porodicom nedavno preminulog glumca Velimira Bate Živojinovića.
Na svečani banket koji je sinoć u čast predsednika Đinpinga priredio Nikolić pozvano je oko 100 ljudi iz političkog, kulturnog i javnog života. Na listi zvanica je i kandidat Srbije za generalnog sekretara UN Vuk Jeremić. U diplomatskim krugovima se navodi i da je Kina spremna da mu pruži podršku tokom finalnog glasanja na Ist Riveru na jesen ove godine.

Ovo nije kriza izbeglica, već evropske politike

Svetski dan izbeglica, 20. jun, u Misiji UNHCR-a, dočekuju bez mnogo razloga za slavlje, ističe u razgovoru za Politiku prvi čovek predstavništva Visokog komesarijata Hans Šoder. Ove godine broj prisilno raseljenih ljudi u svetu dostigao je rekordan nivo, objašnjava šef UN agencije za izbeglice u Srbiji i iznosi broj od čak 65 miliona ljudi, što je više nego što imaju stanovnika velike evropske države poput Francuske, Italije ili Velike Britanije.

Evropa se prošle godine suočila s više od milion izbeglica, a to je veoma malo u poređenju s tri puta većim brojem ljudi koje je primila, recimo, samo Turska.

Ova kriza je bila manje kriza izbeglica, a više kriza evropske politike. Pravni instrumenti koji postoje u evropskom pravu, kao što je na primer EU direktiva o privremenoj zaštiti, koja je mogla i možda trebalo da bude korišćena kao odgovor na situaciju, nisu bili upotrebljeni. Isto tako, prošle godine propuštena je šansa da se stvore solidarnost i razumevanje između zemalja članica EU da obezbede funkcionalan i delotvoran sistem azila i migracija. Umesto toga, uspostavljene su ad hok restriktivne mere. Pojedinačne zemlje ili grupe zemalja su, nezavisno od drugih, uvodile nezakonite mere, ukazuje Šoder.

Srbija je odbila da zatvori granice i pritvara izbeglice, čime je, kako ukazuje,  postupala mnogo bolje nego neke države u regionu i članice EU.

Dok ne bude sistemskih rešenja, ovakve situacije mogu se ponavljati. Potrebno je hitno podržati zemlje prvog utočišta: Tursku, Liban, Jordan... Ne smeju se dogoditi u Evropi 21. veka slike porodica koje danima i nedeljama pešače, prizori zaglavljenih u blatu ili snegu.

Kara Tepe, Lesbos, 18.06.2016 - generalni sekretar UN posetio je izbeglički kamp na grčkom ostrvu Lezbos: Ban Ki-moon

Čekovi se vraćaju u modu?

Kupovina na odloženo uzima maha, piše u Novostima pod naslovom „Potpisali smo 12,5 miliiona čekova“.

Državo, zašto ti glumci žive i umiru kao mučenici

Povodom smrti glumca Milorada Mandića Mande usred predstave,  Blic pita „Državo, zašto ti glumci žive i umiru kao mučenici“.

List prenosi izjave Radoša Bajića: „Samo neki dan pred smrt, Manda mi je pričao da ne zna da li će za života moći da otplati kredit u švajcarcimna“ i Seke Sablić: „Mlade kolege su ucenjene i vrlo često prevarene. Oni s velikim rizikom prihvataju ponude jer je posla sve manje“.

Beograd, 18.06.2016 - sahrana glumca i direktora Pozorišta Boško Buha Milorada Mandića Mande na Novom Groblju, u Aleji zaslužnih građana

Oprez pri kupovini hrane

Novosti upozoravaju na neophodni oporez priliko odlaska u trgovine u tekstu pod naslovom „Jedemo meso prepuno aditiva“. List tvrdi da u hrani koja se nudi postoje dodaci opasni po zdravlje.

Beograd, 18.06.2016 - otvaranje Dino parka "Jura avantura" na Kalemegdanu

Kad sećanje deli, a kada ujedinjuje Srbiju

Obeležje koje bi 2018. trebalo da dobije Zoran Đinđić nije prvo koje je uzburkalo javnost i izazvalo debatu o istorijskom kontinuitetu, pomirenju i dnevnopolitičkim i drugim interesima, objavljuje Politika.

Biste Karađorđa i Miloša Obrenovića stopile su se u jedan spomenik, a preko njihovih prsa izlivena je jedna zastava zemlje za čiju su se slobodu borili. Verovatno bi većini Srba i danas bilo teško da poveruju da je takvo obeležje moglo da bude izrađeno samo godinu dana posle Majskog prevrata, i to na stogodišnjicu početka Prvog srpskog ustanka, a kamoli da je u ta vremena ono na kratko bilo i izloženo.

Takav rad od vajara Đoke Jovanovića naručio je Marko Stojanović, ugledni advokat i viceguverner Narodne banke. Ovo umetničko delo bilo je postavljeno ispred Stojanovićeve kuće na kraju Knez Mihailove, preko puta Kalemegdana, ali toliko kratko da stručnjaci ne znaju precizno kada i koliko dana. Skulptura je nazvana „Pomirenje”, ali javnosti kao da u to vreme nije bilo do mirenja ljutih dinastičkih protivnika, pa je liveni simbol sklonjen od pogleda nervozne, podeljene i uzburkane čaršije. Bilo je ideja da se obeležje čak i uništi, ali se to ipak nije desilo, pa je kasnije izloženo u zdanju Patrijaršije, gde se i danas nalazi.

Danas su ta vremena i međudinastički obračuni daleko, ali stranačke razmirice našle su se i u centru aktuelnog dnevnopolitičkog komešanja zbog podizanja spomenika Zoranu Đinđiću, planiranog 2018. na 15. godišnjicu atentata.

Beograd, 18.06.2016 - koncert Partibrejkersa na Tašmajdanu

Krcunov sin

Novosti objavljuju razgovor sa Reljom Penezićem, sinom „čuvenog šefa Ozne“, pod naslovom „Nema dokaza da su mog oca Krcuna ubili“. Sagovornik lista priča kako je otišao u Ameriku zbog lične slobode i da nije hteo u partiju niti u disidente.

Beograd, 18.06.2016 - Beogradski noćni market na pijaci Bajloni - predstavljanje proizvođača hrane i pića na savremen i zanimljiv način

Meka moć Politike

Već se plašim studije o kineskoj „mekoj moći”. Još ne znam hoće li je pisati Sonja Biserko ili Jelena Milić, ali posle istorijske posete kineskog predsednika Srbiji, narudžbina će svakako stići, možda s onog istog mesta koje je finansiralo istragu ruske moći u Srbiji. Kuku nama! A gospođa Biserko tek što nas je optužila da radimo za Ruse, objavljuje Politika reč glavne urednice Ljiljane Smailović.

Šalu na stranu, čitalac je sigurno primetio da je Si Đinping uoči dolaska u Beograd objavio autorski tekst u Politici. Nema tu neke velike tajne. Ispostavlja se da se predsednik Narodne Republike Kine uvek prvo obavesti koje su najuglednije novine tamo kuda ide. I ruski predsednik i francuski premijer su prilikom poslednjih poseta Beogradu izabrali da daju intervjue Politici. Nije posredi puka slučajnost.

Iz Pariza, Pekinga i Moskve vidi se jasno, kao iz aviona, da nema važnijeg ni uticajnijeg srpskog lista od Politike. Znamo da to nije isključivo zasluga današnje generacije Politikinih novinara koji stoje na ramenima prethodnika.

Zato pravo pitanje nije kako se Si Đinping odlučio da piše za Politiku. Pravo pitanje je kako je Politika postala trn u oku tolikim ljudima koji u osnovi zarađuju za život brinući o ljudskim pravima i slobodi izražavanja u Srbiji i zašto u njenu odbranu ustaju samo njeni čitaoci, piše Ljiljana Smailović.

Kaliningrad, 18.06.2016 - odbojkaši Srbije pobedili su Bugarsku sa 3:0 (28:26, 27:25, 25:18), u Kalinjingradu, u drugom meču prvog vikenda Svetske lige

U Riju neće biti atletičara pod ruskom zastavom

Svetska atletska federacija (IAAF) potvrdila je kaznu Rusiji, što znači da na Olimpijskim igrama u Riju neće biti atletičara iz te zemlje. Putin ogorčen, objavljuje Politika.

Postoji ipak mogućnost da se neki atletičari takmiče bez ruskih obeležja, pod olimpijskom zastavom. Jedna od najvećih doping afera u atletici sama po sebi je bolna za Rusiju, pa se trenutno niko od sportskih autoriteta u toj zemlji ne izjašnjava da li bi uopšte bilo prihvatljivo za njihove olimpijce da se takmiče bez nacionalnih obeležja.

Hemeimeem, 18.06.2016 - ministar odbrane Rusije posetio je vazduhoplovnu vojnu bazu u Siriji: Sergei Shoigu

Tragedije na kupalištima

Crni dani na rekama u našoj zemlji, piše u Novostima pod naslovom „Talasi odneli četiri dečaka“. Pronađena su tri tela a za četvrtim se traga, objavljuje ovaj list.

„Četvoro dece se udavilo za 24 sata“, naslov je u Kuriru.