Istorijska poseta kineskog predsednika Srbiji

Prva poseta jednog kineskog predsednika Srbiji posle 32 godine već se ocenjuje kao istorijska, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu. Džejms Ruf, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda, dan uoči tehničkog otvaranja pregovora poručio da nema povećanja plata i penzija ni ove ni sledeće godine. Srpski premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović sastaće se u ponedeljak, 20. juna. Visoka delegacija SPC, koju čini dvadesetak arhijereja, stigla na zasedanje Svepravoslavnog sabora na Kritu.

Stokholm, 16.06.2016 - srpska atletičarka Ivana Španović pobedila je na mitingu Dijamantske Lige u Stokholmu (2016 IAAF Stockholm Diamond League)

Istorijska poseta – politički i ekonomski

Prva poseta jednog kineskog predsednika Srbiji posle 32 godine već se ocenjuje kao istorijska, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu. Si Đinping, prvi čovek jedne od ekonomski najmoćnijih i politički najuticajnijih država u svetu, u Beograd donosi 24 sporazuma, čime će dve zemlje potvrditi strateško partnerstvo sklopljeno pre sedam godina, objavljuje Politika pod naslovom “Šta Srbiji znači strateško partnerstvo sa Kinom”.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, na čiji poziv predsednik Kine dolazi u Srbiju, juče je za kineski radio rekao da se nikada još nije desilo da nam dođe predsednik neke države, a da imamo toliko pripremljenih sporazuma.

On je ocenio da će posetom predsednika Sija biti otvorena nova stranica bilateralnih odnosa.

„Nakon toliko godina, kineski predsednik dolazi u Srbiju. To je kao kada posle duge zime dođe proleće. Sve će da procveta posle ove posete druga Si Đinpinga, jer vrlo dobro znamo da ono što je dogovoreno pred predsednikom Kine više niko u Kini ne može da spreči”, kazao je Nikolić, preneo je Tanjug, piše u Politici.

Kineski predsednik danas u Srbiji, čuvaće ga 5.000 policajaca, piše u Novostima pod naslovom “Muzika iz ´Valtera´ i Carevac za Đinpinga”, uz fotografiju spomenika Konfučiju koji će biti postavljen u Beogradu.

Poseta kineskog predsednika predstavlja veliki geopolitički događaj, tvrde analitičari, objavljuje Danas pod naslovom “Si Đinping turneju počinje u Srbiji”. Kineski predsednik će do 24. juna posetitiPoljsku i Uzbekistan, a prisustvovaće i 16. liderskom samitu Šangajske organizacije za saradnju.

MMF protiv povećanja plata i penzija a za otpuštanje prekobrojnih u javnom sektoru

Džejms Ruf, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je, kada je o kreiranju medijske slike reč, ovoga puta preduhitrio premijera Aleksandra Vučića. Prvi put – od kada je Srbija u novembru 2014. sklopila aranžman iz predostrožnosti sa ovom institucijom – MMF je pregovore započeo jakom medijskom strategijom. Tako je Ruf, dan uoči tehničkog otvaranja pregovora preko nedeljnika NIN poručio da nema povećanja plata i penzija ni ove ni sledeće godine.

Obično je situacija bila obrnuta. I pre nego što pregovori počnu, premijer Vučić je u domaću javnost najčešće slao poruku da će plate i penzije biti povećane. Ovoga puta, Ruf je udario u najbolniju tačnu pregovora i poručio da to nije moguće. Doduše, u nastavku rečenice pisalo je i „osim ako vlada ne identifikuje značajne nove fiskalne uštede”. Međutim, Rufov zaključak je da u ovom trenutku MMF ne vidi prostora za to ni u 2017. Godini, objavljuje Politika pod naslovom “Ko je jači Ruf ili Vujović”, uz fotografija šefa misije MMF i ministra finansija Srbije.

Do zasedanja borda direktora MMF-a, vlada Srbije moraće da dokaže da je broj ljudi u javnom sektoru manji za 14.500. Nalaženje strateškog partnera za EPS i smanjenj broja zapsolenih za hiljadu kao i povećanje cene struje, najavljuje Politika zahteve MMF.

Sankt Peterburg, 16.06.2016 - susret ruskog predsednika i predsednika Evropske komisije na marginama Međunarodnog investicionog foruma u Sankt Peterburgu: Vladimir Putin, Jean-Claude Juncker

Sindikati u Fijatu traže veće otpremnine

U jučerašnjim pregovorima sindikata i menadžmenta Fijat Krajsler automobila o socijalnom programu za prekobrojne radnike, postignut je određeni napredak, ali ne i dogovor, te će razgovori o stimulativnim otpremninama, na kojima insistiraju sindikalci, biti nastavljeni narednih dana, objavljuje Danas pod naslovom “Država ne brine o svom udelu u Fijatu”.

Sindikat FCA Srbija ponovo je juče pozvao premijera Aleksandra Vučića da odmah dođe u Kragujevac i uključi se u rešavanje problema nastalog zbog smanjenja proizvodnje i najavljenog masovnog otpuštanja oko 900 zaposlenih. Problem je tim veći što se očekuje lančana reakcija i kod dobavljača koji su otvorili fabrike u Kragujevcu, u firmama Manjeti Mareli, Džonson kontrol, Sidžit i drugim, u kojima bi ukupno bez posla moglo da ostane i do 1.500 radnika.

Ministartsvo privrede tvrdi da je o problemima u Fijatu saznalo iz medija, ali nema odgovor na pitanje da li je imenovan predstavnik srpskog državnog kapitala u toj kompaniji.

Sindikalci najavljuju da će ukoliko Vučić opet bude ignorisao njihov poziv, kaošto je to činio mnogo puta do sada, i ako u međuvremenu ne bude ispunjen njihov zahtev o stimulativnim otpremninama za radnike koji žele da odu iz fabrike, u ponedeljak započeti protestne šetnje u fabrici i na kragujevačkim ulicama. Inače, u pregovorima sa menadžmentom Fijata, koji su započeli prekjuče, sindikati su nezadovoljni ponudom da se radnicima daju otpremnine prema aktuelnom Zakonu o radu, što podrazumeva trećinu bruto plate po godini radnog staža, plus određeni iznos. Sindikalci tvrde da su u kragujevačkoj fabrici zaposleni mahom mladi radnici sa malo godina staža, te bi im i otpremnine obračunate prema Zakonu o radu, bile male.

Vučić sa hrvatskom predsednicom?

Srpski premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović sastaće se u ponedeljak, 20. juna - saznaju Novosti. Prema informacijama ovog lista, planirano je da Vučić i šefica hrvatske države obiđu rodnu kuću čuvenog naučnika Milutina Milankovića, gde će položiti vence, a predviđena je i zajednička poseta Vukovaru.

Ovaj iznenadni susret trebalo bi da otvori novu stranicu u odnosima dveju država i da pokaže da su i Srbija i Hrvatska spremne da prevaziđu nesuglasice iz prošlosti, zbog kojih je saradnja u poslednjih nekoliko meseci spuštena na veoma nizak nivo, piše u Novostima pod naslovom “Vučić sa Kolindom u Vukovaru”. Cilj je da se “otope” odnosi između dve države, tvrdi list.

Delegacija SPC stigla na Krit

Kritski arhiepiskop Irinej, arhijereji iz nekoliko pomesnih pravoslavnih crkava i počasna garda grčke vojske dočekali su na aerodromu u Hanji delegaciju Srpske pravoslavne crkve predvođenu patrijarhom Irinejem. Visoka delegacija SPC, koju čini dvadesetak arhijereja, na zasedanje Svepravoslavnog sabora na Kritu, stigla je iz Atine redovnim letom koji je imao vanredno svečani doček.

U istom avionu, bile su i delegacije Jerusalimske patrijaršije i Albanske pravoslavne crkve predvođene njihovim poglavarima, Teofilom i Anastasijem.

Prema najavama iz ruske, bugarske, gruzijske crkve i Antiohijske patrijaršije, međutim, na zasedanju neće biti svih 14 autokefalnih pravoslavnih crkava, već njih deset.

SPC, odlukom sa proširenog zasedanja Svetog arhijerejskog Sinoda, odlučila je da ipak učestvuje na zasedanju, na kojem će insistirati da Sabor bude samo prva sesija i da se njegov rad nastavi sledeće godine. 

Mladićev svedok napustio suđenje

Ruski pukovnik Andrej Demurenko priredio je nemalo iznenađenje svim akterima haškog procesa generalu Ratku Mladiću. Iako je trebalo da okonča iskaz kao svedok Mladićeve odbrane, Demurenko se jednostavno nije pojavio u sudnici broj jedan Haškog tribunala. Predsedavajući sudija Alfons Ori rekao je da je raspravno veće obavešteno da je Demurenko nešto posle ponoći, u noći između srede i četvrtka, napustio Holandiju, objavljuje Politika pod naslovom “Ruski pukovnik Demurenko misteriozno napustio Hag”.

U dvodecenijskoj praksi Haškog tribunala nije se, koliko se zna, dogodilo da svedok svojevoljno napusti Hag neposredno pre kraja svog iskaza. Zabeleženo je da su se svedoci pojavljivali pred sudom i odbijali da svedoče, a od toga da li su prethodno položili svečanu zakletvu zavisilo je da li su bili gonjeni zbog nepoštovanje suda.

Karakterističan je primer bivšeg pripadnika OVK Šefćeta Kabašija, koji je 2007, pred sudijama dao zakletvu, a zatim odbio da svedoči protiv vođe te albanske paravojske Ramuša Haradinaja. Iste noći, Kabaši je iz hotela u Hagu pobegao u SAD, gde je živeo. Iako ga je Tribunal odmah optužio za nepoštovanje suda, Kabaši se pred sudijama u Hagu ponovo našao tek 2011, kada je osuđen na dva meseca zatvora.

Nedugo zatim, još jednom je odbio da svedoči na ponovljenom suđenju Haradinaju, koga je Tribunal dva puta oslobodio krivice za zločine nad Albancima i Srbima u okolini Dečana 1998. Ponovo mu je bilo suđeno zbog nepoštovanja suda, ali je ovog puta bio oslobođen.

Budući da je pukovnik Demurenko već dao glavni iskaz i odgovorio na većinu pitanja tužioca u unakrsnom ispitivanju, malo je verovatno da će on biti optužen za nepoštovanje suda. Politika podseća da je on tokom ove nedelje svedočio o drugoj eksploziji na pijaci Markale. Prema optužnici, minobacačku granatu na Markale ispalila je VRS. Demurenko, koji je tada bio načelnik štaba Unprofora u sektoru Sarajevo, posvedočio je da granata nije mogla biti ispaljena sa srpskih položaja u pravcu doleta projektila koji su prethodno odredili francuski „plavi šlemovi”.

Tužioci su, u jučerašnjem unakrsnom ispitivanju, pobijali tu Demurenkovu tvrdnju, navodeći da on nije u obzir uzeo sve moguće srpske artiljerijske položaje i da je pogrešno tumačio nalaze istrage francuskog Unprofora. Zbog svedokovog svojevoljnog odsustva, unakrsno ispitivanje ostaće verovatno nezavršeno.

Ubistvo poslanice britanskog parlamenta

Četrdesetjednogodišnja Džo Koks, laburistička članica britanskog parlamenta, podlegla je povredama posle podne u Zapadnom Jorkširu nakon što je na ulici tri puta ustreljena i izbodena nožem od strane čoveka sa kojim se sporečkala prilikom izlaska sa uobičajenog susreta sa glasačima u svom izbornom okrugu.

Prema prvim policijskim izveštajima, ubica je tokom napada uzviknuo: „Prvo Britanija!”, zbog čega se sumnja da je pripadnik desničarske političke grupacije. Kampanja za referendum o ostanku Velike Britanije u EU odmah je obustavljena, a premijer Dejvid Kameron otkazao je ranije zakazani miting na Gibraltaru, piše u Politici pod naslovom “Obustavljena kampanja zbog brutalnog ubistva članice parlamenta”.

Policija je saopštila da je uhapsila 52-godišnjeg osumnjičenog koji se zove Tomas Tomi Mer, a očevici su naveli da je na trotoaru izbila svađa u kojoj su učestvovali britanska parlamentarka i još dva muškarca, od kojih je jedan izvukao pištolj i prvim pucnjem oborio Koksovu. On je potom još dva puta pucao u nju, dok joj je istovremeno zadavao povrede nožem. Povređen je još jedan, zasad neidentifikovani muškarac.

Zašto je umro Manda

“Mandu ubio kredit u švajcarcima” naslov je u Kuriru gde piše da je glumac Milorad Mandić uzeo kredit od banke od 79.000 evra a dug je već narastao na 85.000. Radio je krvnički za porodicu i brinuo a mu deca ne ostanu bez krova nad glavom. Srce mu nije izdržalo, Ovo je priča mnogih ljudi u Srbiji, piše u ovom tabloidu.

“Mandu ubio kredit za stan u švajcarcima”, naslov je u Informeru koji citira bivšu suprugu preminulog glumca: “Taj kredit ga je bukvalno ubijao. Rata mu je bila veća od plate upravnika pozorišta”.

“Radio je dan i noć da bi vraćao dug u švajcarcima”, piše u Srpskom telegrafu.

Neobjašnjena smena policijskog načelnika

Dragan Kecman smenjen je sa mesta načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) PU Beograd, nezvanično saznaje Politika. Šef radne grupe za istragu ubistva novinara Milana Pantića i operativac kome se pripisuju zasluge za rešavanje ubistva novinara Slavka Ćuruvije sada je savetnik u Direkciji policije.

Od Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, i Veselina Milića, načelnika PU Beograd, novinari Politike nisu dobili obrazloženje Kecmanove smene. Pozicija načelnika beogradskog UKP-a jedna je od najznačajnijih u MUP-u jer se oko 70 odsto ukupnog kriminala u Srbiji događa u glavnom gradu.

Zbog čega je Kecman, načelnik uprave koja je 2015. imala stoprocentni učinak u rešavanju ubistava, doživeo sudbinu savetnika i da li su u ovom slučaju posredi interesi određenih grupa unutar policije, pita Politika.

“Smena u policiji zbog ubistva pevačice”, naslov je u Blicu gde piše da Dragan Kecmanović, načelnik kriminalističke policije nije rešio ni pokušaj ubistva Milana Beka.

“Velika čistka u policiji zbog Beka I Borče”, piše u Kuriru.

Ko koga laže?

Šta su sve pričali svedoci noćnog rušenja u Savamali 24. Aprila, objavljuje Danas pod naslovom “Fantomi vezivali, policajci se šetkali”. Prošlo je više od mesec i po dana od noćnog rušenja pod fantomkama u Savamali, a jedino što javnost zna je da iza toga stoje najviši organi gradske vlasti, kako je nedavno izjavio mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić. On je takođe rekao da prema njegovim saznanjima niko te noći nije vezivan.

“Slušali su i kako su ljudi vezivani, a imamo 11, ne jednog svedoka, da nije bilo tako. I to su lagali, kao i oko mnogo drugih stvari po tom pitanju”, rekao je Vučić poručivši da će se saznati kompletna istina, svidelo se to nekome ili ne.

Dok čekamo da se povodom ovog slučaja izjasni Više javno tužilaštvo, izdvajamo neke od izjava koje su u prethodnih mesec i po dana davali svedoci rušenja u Savamali, objavljuje Danas. List prenosi izjave svedoka koji tvrde suprotno od premijera.

Muzeji apsolutizma

Neće biti muzeja apsolutizma i Vučićeve diktature u kojem bi bile izložene naslovnice gde je Aleksanvar Vučić prikazan kao prostitutka sa fantomkom, Hitler i džihadista, rečeno je Danasu u Vladi Srbije. Kako je objašnjeno, ta mandatarova izjava bila je Vučićev ironični osvrt na pisanje medijao njemu i nema nikakve veze sa izložbom "Riječ, slika i neprijatelj" koja je 2013. organizovana u Podgorici a na kojoj su bile izložene naslovne strane opozicionih medija u Crnoj Gori, a koje su većinom u negativnom kontekstu bile posvećene Milu Đukanoviću, predsedniku Crne Gore.

Vučić je, podsetimo, pre par dana vrlo ozbiljnim tonom izjavio da ćeosnovati muzej apsolutizma i njegove diktature kako bi pokazao da su novine u zemlji zapravo opozicione i da je laž da sprovodi medijsku torturu i cenzuru. On je kazao da neće da kritikuje medije, bez obzira na to šta pišu o njemu, ali da će SNS iznajmiti prostor i napraviti muzej "Vučićevog apsolutizma i diktature" u kojem će biti sve naslovne strane i tekstovi koji će svedočiti o neosnovanosti takvih optužbi

- Tako će građani moći da se uvere u kakvoj diktaturi žive – naveo je on.

Deo javnosti je tu najavu, neznajući da je reč o šali, vrlo ozbiljno shvatila a komentari su bili vrlo ozbiljni od podrške do ironije, piše u Danasu.

Ostavka direktora DS

Skandali tresu vrh DS, objavljuje Informer pod naslovom “Žuti kradu sami sebe, iz partijske kase nestalo 60.000 evra”. Direktor DS Amir Beslami daje ostavku, osumnjičio Gorana Ješića za pljačku, piše u ovom tabloidu.

“Borba za moć i uticaj: Štrajk u DS, ostali bez dve plate”, naslov je u Blicu gde piše da je “Bislimi prozvao Ješića za 60.000 evra”.

“Raspad u Demokratskoj stranci: Bislimi odlazi, Ješić ga zapalio za 60.000 evra?” objavljuje Alo.