Kako će izgledati poseta kineskog predsednika?

Tokom predstojeće posetekineskog predsednika Srbiji biće potpisano čak 18 međudržavnih sporazuma, a najviše njih biće iz oblasti građevinarstva i infrastrukture. “Proces formiranja nove vlade počeće posle istorijske posete kineskog predsednika Si Đinpinga”, rekao je Aleksandar Vučić, dodajući da će posle toga otići u Brisel na sastanak sa evropskim čelnicima, a u SAD zasad neće ići. Nova pokrajinska vlada, predvođena Igorom Mirovićem, biće formirana u ponedeljak, 20. juna. Zasedanje na Kritu pretvorilo u odmeravanje snaga Moskovske i Vaseljenske patrijaršije u kojem nijedna strana, za sada, nema nameru da popusti. Nekoliko anketa javnog mnjenja prognozira da će Britanci na referendumu sledeće nedelje glasati većinom za napuštanje EU.

Beograd, 14.06.2016 - konferencija za novinare predsednika Srpske napredne stranke (SNS) i mandatara za sastav nove Vlade Srbije: Aleksandar Vučić

Šta potpisuju Beograd i Peking

Koliko god to Srbima zvučalo kao beznačajan detalj, kad je kineski predsednik Si Đinping prošle godine posetio Veliku Britaniju, princeza Kejt Midlton nosila je crvenu haljinu. Na crvenom tepihu, sva u crvenom čekala ga je i Tereza Mej, britanska ministarka unutrašnjih poslova. Po stazama kojim je hodao Britanci su prostirali crveni tepih. O tome da se sa kraljicom vozao zlatnim kočijama posred Londona da i ne govorimo, piše u Politici.

Kao epilog ovakvog dočeka, između Britanije i Kine sklopljeni su trgovinsko-investicioni poslovi vredni čak 40 milijardi funti. Samo u Blok „C” nuklearne elektrane „Hinkli point” Kinezi će uložiti šest milijardi funti. Dnevni list Gardijan ovaj industrijski projekat nazvao je „zlatnom erom” britansko-kineske saradnje.

Šta će se u Srbiji promeniti nakon posete kineskog predsednika Si Đinpinga i kakav protokol i program za njega spremaju državni zvaničnici?

Kako Politika saznaje, tokom predstojeće posete biće potpisano čak 18 međudržavnih sporazuma, a najviše njih biće iz oblasti građevinarstva i infrastrukture. U okviru megaprojekta „Novi put svile“ za Srbiju je izdvojeno 1,5 milijardi dolara. Velika kineska kompanija želi da investira u stratešku luku nedaleko od Mosta „Mihajlo Pupin“. Biće osnovan zajednički centar za infrastrukturu i srpsko-kineska poslovna komora, saznaje list.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova najavilo je pre dva dana da će predsednik Si Đinping u periodu od 17. do 22. juna posetiti Srbiju, Poljsku i Uzbekistan. Čajna dejli podseća da je još 2009. potpisano strateško partnerstvo naše dve države. Srbija je bila prva zemlja centralno-istočne Evrope koja je takav dokument potpisala sa Kinom, podseća Čajna dejli a prenosi Politika.

Informer najavljuje “Istorijsku posetu – kineski predsednik stiže u Beograd”, pod naslovom “Si Đinping nam donosi milijarde investicija”. Đinping dolazi sa 200 saradnika, zakupio tri sprata “Hajata”, piše u ovom tabloidu.

Srbija i ambasadori, Rusija i Kina, Savamala i demokratija

“Proces formiranja nove vlade počeće posle istorijske posete kineskog predsednika Si Đinpinga”, rekao je Aleksandar Vučić, dodajući da će posle toga otići u Brisel na sastanak sa evropskim čelnicima, a u SAD zasad neće ići. Mandatar za sastav nove vlade je poručio da se strateški pravac Srbije i politika ne menjaju: „Srbija će nastaviti evropski put, ali i odličnu saradnju sa Rusijom i Kinom. Pratićemo pravac koji donosi najbolje rezultate za naše građane”, prenosi Politika.

Zašto je predsednik vlade otkazao odlazak u Brisel i u SAD i postoji li iza toga neki skriveni razlog, novinari su probali da čuju, postavljajući praktično isto pitanje na više načina, ali Vučić je, kako god ga pitali, isto odgovarao. Rekao je da nema suštinskih i strateških nesporazuma u odnosima sa EU i SAD, da u određenim pitanjima postoje različita mišljenja. On je naglasio i da „krpe i otirače niko ne poštuje”.

Odgovarajući na pitanja o razgovoru sa ambasadorima SAD i EU Kajlom Skotom i Majklom Davenportom, Vučić je kazao da je bio pristojan i da je uveren da oni žele najbolje Srbiji i njenim građanima. Nije, međutim, hteo da govori o sadržini razgovora, objasnivši to ovako: „Časni ljudi nikada ne prepričavaju sastanke tet-a-tet”.

Na pitanje da li je sa ambasadorima bilo reči o sastavu nove vlade, Vučić je odgovorio: „Taj koga bi ambasadori predložili da bude ministar nikad ne bi mogao da bude ministar u mojoj vladi, jer bi on zastupao njihove interese”. O rušenju u beogradskoj Savamali, Vučić je rekao da nije saglasan sa motivima tog protesta i ne misli da su ambasadori SAD i EU imali ulogu u protestima zbog Savamale i RTV Vojvodine.

“Vučić: Idemo ka EU ali nismo otirač!”, naslov je u Novostima. Put prema EU ostaje strateško opredeljenje Srbije i on ne zavisi od dnevnopolitičkih prilika niti od bilo čijih ličnih odnosa. Ovo je danas, povodom poslednjeg zatezanja odnosa sa administracijom EU i SAD, dan posle sastanka sa njihovim ambasadorima, poručio premijer Aleksandar Vučić i naglasio da naša zemlja istovremeno nastavlja “odlučnu saradnju sa Rusijom i Kinom”.

Razgovor sa ambasadorom SAD Kajlom Skotom i šefom delegacije EU Majklom Devenportom mandatar je ocenio kao otvoren i pristojan, ali nije želeo da govori o detaljima:

“Ne delimo uvek iste stavove, ali evropska vrednost je da možete da podelite drugačije mišljenje. Zadovoljan sam što to mogu, smem i hoću da učinim. Dok sam živ i na ovom mestu, niko me neće tretirati kao krpu otirač, jer bi to značilo da tako tretiraju našu zemlju. Oni su se prema meni odnosili s poštovanjem, bez ijedne ružne reči.”

Komentarišući medijske navode da je otkazao planirane susrete sa zvaničnicima SAD i EU, Vučić je potvrdio da je odložio put u Ameriku:

“Ispratiću prvi let za Njujork, ali neću putovati jer moram da se posvetim formiranju Vlade. U Brisel ću iću čim Vlada bude formirana i razgovaraću sa svim evropskim čelnicima.”

Otkazivanje puta preko Atlantika, prema oceni premijera, neće negativno uticati na odnose sa Vašingtonom. On je rekao da u odnosima sa Amerikom i EU nema suštinskih nesporazuma, ali da u “određenim pitanjima imaju različita mišljenja”.

Negirao je da je kamen spoticanja odnos prema rušenju objekata u Savamali, iako su se u pojedinim medijima pojavile tvrdnje da SAD i EU stoje iza protesta “Ne davimo Beograd”.

Komentarišući mitinge zbog rušenja u Savamali i protiv smena u RTV, Vučić je rekao da misli da ambasadori SAD i EU nisu imali nikakvu ulogu u njima. Skupove je ocenio kao “demokratske”, piše u Novostima.

Mirović, premijer Vojvodine

Nova pokrajinska vlada, predvođena Igorom Mirovićem, biće formirana u ponedeljak, 20. juna i imaće 12 umesto dosadašnjih 11 sekretarijata. A ko će uz SNS i SVM sedeti u vladajućoj koaliciji, znaće se do petka. Ovo je Mirović danas potvrdio Novostima neposredno pošto je premijer Srbije Aleksandar Vučić saopštio da će upravo njega predložiti stranačkim organima za čelno mesto u novoj pokrajinskoj vladi, piše u Novostima pod naslovom “Igor Mirović na čelu Vojvodine”.

Mirović kaže da će tokom današnjeg dana biti definisani detalji o učešću u vlasti stranaka koje su sa SNS bile na izbornoj listi, a do petka će biti obavljeni razgovori i sa drugim strankama. Do tada će, kako naglašava, biti potpuno definisani budući koalicioni odnosi.

On naglašava da njegova vlada neće ni na koji način biti suprotstavljena Vladi Srbije, prenose Novosti.

„Predložiću stranačkim organima Igora Mirovića za predsednika Vlade Vojvodine”, najavio je Vučić. Prema Vučićevim rečima, pokrajinska vlada biće formirana iduće nedelje, piše u Politici.

Odnosi Srbije i Zapada: Atmosfera nepoverenja i međusobnog optuživanja

Ukoliko mandatar želi, iz samo njemu poznatih razloga, da izgubi podršku velikih igrača EU, onda je na odličnom putu, tumače ponašanje premijera Aleksandra Vučića sagovornici Danasa.

Vučić je optužio  Majkla Davenporta da delegacija EU u Srbiji radi "protv interesa Srbije", podržavajući, pre svega, nevladine organizacije koje organizuju proteste protiv vlasti. Prema saznanjima Danasa iz diplomatskih krugova, u kojima su neposredni učesnici u razgovorima, koje je ovih dana premijer vodio sa ambasadorima država članica EU i SAD, Kosovo i RS uopšte nisu bile teme razgovora, već isključivo najnovije optužbe mandatara Vučića koje je izrekao na konferencijama za štampu - da EU i SAD pokušavaju da "sruše vlast u Srbiji".

Članice EU nemaju nikakve nove uslove za nastavak puta Srbije ka članstvu u EU i pojedini mediji nepotrebno dižu prašinu, uključujući spekulacije da će Beograd promeniti spoljnopolitički smer, kao i plasiranje tvrdnje da Zapad sprovodi "akciju rušenja srpske vlade", kažu za Danas nezvanično diplomatski izvori, komentarišući aktuelne odnose Srbije i zapadnih zemalja.

Kako Danas saznaje, Majkl Davenport održao je preksinoć sastanak sa ambasadorima država članica EU.

Szeged, 14.06.2016 - susret načelnika Štaba odbrane Mađarske general-pukovnika Tibora Benkea i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića u Segedinu 

Umesto pravoslavnog jedinstva – odmeravanje snaga Moskovske i Vaseljenske patrijaršije

U  Pravoslavnoj akademiji na Kritu, nedaleko od grada Hanja, gde bi u ponedeljak trebalo da počne zasedanje Svetog i velikog sabora,  pripreme za sabor su u punom jeku. Za njih, očigledno, nema dileme da li će sabor biti održan, objavljuje Politika.

A upravo to pitanje nametnulo se u javnosti, ali i u pojedinim crkvenim krugovima posle odluke najmnogoljudnije pravoslavne crkve, ruske, da i ona otkaže svoje učešće na saboru. Tako se svega nekoliko dana pred održavanje Svetog i velikog sabora, umesto svedočenja pravoslavnog jedinstva, što je bio jedan od osnovnih ciljeva ovog istorijskog skupa, zasedanje na Kritu pretvorilo u odmeravanje snaga Moskovske i Vaseljenske patrijaršije u kojem nijedna strana, za sada, nema nameru da popusti. Uprkos tome što je neučestvovanjem i samo jedne, a kamoli četiri pravoslavne pomesne crkve, jasno da se sabor ne može zvati svepravoslavnim i da njegove odluke teško mogu da važe za članove crkava koje nisu na njemu ni bile prisutne, Vaseljenska patrijaršija ne pokazuje nameru da odustane od njega.

Dolazak patrijarha Irineja i episkopa i učešće naše crkve od izuzetnog je značaja, ne samo za našu crkvu već i za sveukupno pravoslavlje – kaže za Politiku mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji na Kritu učestvuje u radu komisije za pripremu poruke sabora.

Većina Britanaca za napuštanje EU

Iako je britanska opoziciona Laburistička partija pojačala kampanju za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji, nekoliko anketa javnog mnjenja prognozira da će Britanci na referendumu sledeće nedelje glasati suprotno. Čak je i najtiražniji britanski list "San" u svom jučerašnjem izdanju podržao kampanju za napuštanje EU, objavljuje Danas.

"Van okvira EU možemo da postanemo napokon bogatiji, bezbedniji i slobodni da sami određujemo svoju sudbinu, kao što to već rade Amerika, Kanada, Australija i Novi Zeland i mnoge druge velike demokratske zemlje", navodi tabloid kojeg citira EUobzerver. S druge strane, kako se dodaje, "ako ostanemo (u EU), Britaniju će za nekoliko kratkih godina progutati neprestano širenje dominantne federalne zemlje Nemačke".

Prema anketi ICM, tabor koji se zalaže za napuštanje EU za pet poena je u prednosti u odnosu na onaj koji je za ostanak u Uniji. Onlajn anketa JuGav pokazuje da opcija za izlazak iz Unije ima podršku 46 odsto ispitanika, dok ona suprotna ima 39 odsto, dok je ispitivanje javnog mnjenja ORB ukazalo da odricanje od članstva želi 49 odsto ispitanika, dok ostanak u EU želi 48 odsto.

Glavni argument tabora koji se zalaže za ostanak u Uniji jeste da će Britanija imati negativne ekonomske posledice ako napusti EU, dok okosnicu suprotnog tabora predstavlja imigrantska kriza. Pošto pristalice ostanka u EU gube zamajac, britanski premijer Dejvid Kameron se distancirao od kampanje i sve više prepušta opozicionoj Laburističkoj partiji levog centra da predstavlja argumente za ostanak u evropskoj porodici.

Greška poreznika košta privatnike milijardu dinara

Vlasnici firmi koji su od 2013. do 2015. godine po osnovu Zakona o akcizama iskoristili pravo na povraćaj plaćene akcize na dizel gorivo, moraće po svoj prilici taj novac da vrate Poreskoj uprave, jer su poreznici naknadnim tumačenjem zakona utvrdili da privrednici nisu ni imali pravo na ova sredstva, objavljuje Politika.

Umesto izvinjenja za sopstveni propust i očigledno nepoznavanje Zakona o akcizama, poreznici su rešili da kazne krajnje kupce, uprkos tvrdnjama vlasnika ovih firmi da su oni koristili samo ono što im zakon dozvoljava, te da novac niko nije mogao da dobije, a da prethodno Poreska uprava to nije aminovala.

Svaka od firmi koja je konkurisala za povraćaj akcize morala je da zadovolji kriterijume Ministarstva finansija. Uslov da se ostvari pravo na povraćaj para imao je krajnji kupac koji je platio račun u kome stoji obračunati iznos akcize, ili svako ko ima fiskalni isečak, odnosno račun da je platio gorivo.

Saša Janković: Utisak namerne greške gradskih vlasti u Savamali

Organi i službe Gradske uprave grada Beograda grubo su povredili Ustavom i zakonom zagarantovana prava građana i principe dobre uprave u slučaju rušenja objekata u Savamali, zaključak je Zaštitnika građana u izveštaju koji je sačinjen po obavljenoj kontroli zakonitosti i pravilnosti rada Gradske uprave grada Beograda. Pritom, kako je navedeno, građanima se nije omogućilo da iskoriste redovna pravna sredstva kako bi zaštitili svoja prava, prenosi Danas.        

Zaštitnik građana je utvrdio da su propusti u radu organa i službi gradskih vlasti "toliko teški i očigledni da odaju utisak namerne greške, a ne slučajnog propusta". Na osnovu zapisnika i službenih beležaka gradskih službi i organa, stiče se utisak, kako se u izveštaju i eksplicira, da je postupanje organa i službi bilo i više nego organizovano kako bi što pre otpočeli radovi na toj lokaciji.

"Propuštanje organa i službenih lica da se bave suštinom stvari, već umesto toga, iscrpljivanje u opravdanjima, unutrašnjim procedurama, i formom, karakteristično je obeležje loše uprave", kaže se u izveštaju.

Novi rok za bolji život

Nakon razgovora sa predstavnicima MMF-a Aleksandar Vučić korigovao je obećanja. Premijer je u januaru izjavio da očekuje da prosečna plata dostigne 500 evra već 2017. godine, zatim je u aprilu pomerio rok na 2018. godinu, da bi sada, u junu, rok vezao za naredni mandat, primećuje Danas.

Nova ruska baza u Srbiji

Moskva bi da u Vojvodini pravi trenažni centar, objavljuje Blic pod naslovom „Nova ruska baza u Srbiji“. Trn u oku EU i SAD: Zapušteni aerodrom Ečka kod Zrenjanina postao bi trenažna baza za ruski humanitarni centar u Nišu. Opcija B: da vojska Srbije ustupi jednu od kasarni u Bepogradu ili Pančevu, objavljuje list.

Dokazivanje lekarske greške sve teže

Novosti javljaju o izmenama u građanskom zakoniku pod naslovom “Još teže dokazati lekarske greške”. List objavljuje da će oštećeni, iako nema stručna znanja, morati da dokazuje krivicu doktora. Moguća “poplava” sporova pred sudom u Strazburu.

Obezbeđenje za završne testove osnovaca

Testovi za malu maturu danas se distribuiraju iz Zavoda za štampanje novca u školske uprave pod jakim merama bezbednosti kako se ne bi dogodilo da testovi odu u javnost pre zakazanog polaganja, objavljuju Novosti pod naslovom “Mala matura, veliko obezbeđenje”.

“Testovi se čuvaju na posebnim sigurnosnim uređajima i svi računari koji se nalaze u toj prostoriji su isključeni sa mreže”, rekla je Dragana Stanojević, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Nil Ferguson predstavio knjigu o Kisindžeru u Beogradu

Profesor istorije na Harvardu Nil Ferguson u intervjuu za Politiku kaže da je Vuk Jeremić dobar kandidat za generalnog sekretara UN i da je dolazak na to mesto veoma težak i komplikovan proces.

„Iznenadio bi se kada Kosovo ne bi postalo novi Molenbek“, rekao je na ovu temu  Ferguson.

Nil Ferguson poznat je daleko široj publici nego što su njegovi studenti na Harvardu. Škot je i predstavlja se kao britanski istoričar, ali živi u SAD i aktivno komentariše tamošnju politiku. Bio je čak i savetnik dvojici poslednjih republikanskih kandidata za predsednika. Veliki je kritičar predsednika Obame, za koga kaže da je „geopolitički ekvivalent Hamletu“. Magazin Tajm ga je svrstao u sto najuticajnijih ljudi na planeti. Napisao je biografiju „Kisindžer, 1923-1968:idealista“. Reč je tek o prvom tomu koji pokriva prvu polovinu života kontraverznog američkog državnog sekretara. Ferguson je došao u Beograd radi promocije ove knjige koju je na srpskom jeziku objavio Centar za medjunarodnu saradnju i održivi razvoj, poznatiji kao centar Vuka Jeremića, piše list.

Beograd, 14.06.2016 - promocija knjige Nila Fergusona "Kisindžer 1923-1968: Idealista" (Niall Ferguson, Kissinger 1923 - 1968: The Idealist) koju je izdao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj: Vuk Jeremić - osnivač i predsednik CIRSD, Nil Ferguson, autor

Emisija "Radar" skinuta sa programa RT Vojvodine

Analitička emisija „Radar“ autorke Marine Fratucan ne nalazi se u letnjoj šemi programa Radio-televizije Vojvodine, potvrdila je Fratucan za Danas. „Radar“ nikad nije imao pauzu. U trenutku kada zemlja treba da izabere republičku i pokrajinsku vladu, kada pričamo o pregovorima sa EU, prekidanje jedine analitičke političke emisije po prvi put ne mogu da tumačim drugačije nego kao politički pritisak na medije i javni servis - navela je Marina Fratucan za Danas.

Ona je istakla da sa njom nisu vođeni razgovori o produženju ugovora i da je ni v. d. urednika programa, a ni v. d. generalnog direktora nisu obavestili o tome. Ovo je pritisak na pokušaj drugačijeg izveštavanja - rekla je Marina Fratucan uz konstataciju da odlazi sa RTV-a.

Ako žele da dokažu da ovo nije politički pritisak, neka nastave emisiju u septembru. Ne mogu sve emisije da nestanu zato što je došlo leto i sija sunce. Sad ni Vučić ne treba da napravi vladu do septembra? - zaključila je Marina Fratucan. 

Spomenik junacima sa Košara

Beograd će dobiti obeležje braniocima karaule na srpsko - albanskoj granici, objavljuju Novosti pod naslovom “Junaci sa Košara dobijaju spomenik”, u znak sećanja na vojnike koji su sprečili agresiju sa teritorije Albanije na našu zemlju 1999. Godine.

Tirana, 14.06.2016 - susret ministra inostranih poslova Albanije Ditmira Bušatija i šefa diplomatije Nemačke i predsedavajućeg Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS, Organization for Security and Co-operation in Europe - OSCE) Frank-Valter Štajnmajera u Tirani

Ubistvo iz osvete

Stojan Stanojević (67) uhapšen je danas zbog sumnje da je u širem centru Požarevca, hicem iz pištolja ubio Dragana Stepića (57), vlasnika građevinske radnje "Stepić plus", javljaju Novosti. Napad se dogodio u Jugovićevoj ulici, a kako saznaje ovaj list, motiv je - osveta. Naime, ubica je Stepića krivio za smrt svog sina, koga je pre nekoliko godina zatrpala zemlja dok je radio na terenu.

“Stojan je Dragana stalno krivio za smrt našeg sina Jovice 2002. godine. Tad su radili u selu Zabrega, kopali su neku kanalizaciju. Naš Jovica tu je nastradao jer ga je zatrpala zemlja u kanalu dubokom četiri metra. Za glavnog krivca Stojan je smatrao Dragana i nikad mu to nije oprostio”, kaže Divna Stanojević, supruga uhapšenog Stojana. Njena i Stojanova ćerka, Sonja Stanojević kaže da su na sudu očekivali pravdu, ali da je Stepić osuđen na samo šest meseci zatvora.

“Čak ni tako malu kaznu nije robijao i nikad nam nije rekao da mu je žao, ili da se kaje. To moj otac nije mogao da prihvati i zato je ovo uradio”, kaže očajna Sonja. Ističe da je njen otac svih ovih godina, 24 sata bio u mislima sa pokojnim sinom i da nikad nije uspeo da se pomiri sa takvim gubitkom.

“Povukao se u sebe, sklanjao od ljudi, bunio se kad gledamo TV ili slušamo muziku. Nikako nije mogao da prihvati pogibiju mog brata i nepravdu koja nam je naneta u sudskom postupku”, kaže Sonja.