Sprema se vlada koja će ostaviti bez posla desetine hiljada radnika

Danas nova Skupština Srbije, juče izabran predsednik Skupštine Vojvodine. Da li će SPS ipak biti u Vladi? Ukoliko se vlast u Srbiji dosledno bude pridržavala obaveza koje je preuzela prema međunarodnim finansijskim organizacijama, do kraja godine će bez posla ostati najmanje nekoliko desetina hiljada radnika. Nemački Bundestag usvojio je rezoluciju kojom se masakr i deportacije oko milion i po Jermena u Osmanskom carstvu u toku Prvog svetskog rata priznaje kao genocid. Tek svaki deveti plaća porez na dedinjske placeve pošto je toliko rešenja sačinila Uprava javnih prihoda grada Beograda.

Beograd, 02.06.2016 - koncert Nemanje Radulovića i Beogradske filharmonije (BF), pod nazivom „Predmoskovske večeri“, zakazan za 3. septembar na Kolarcu, rasprodat je i odmah je otvorena prodaja karata za dodatni termin

Nova Skupština Srbije

Danas konstitutivna sednice Skupštine Srbije, najavljuje Danas na naslovnoj strani. Na sednici Skupštine će biti verifikovani mandati 250 novih poslanika. Na dnevnom redu biće i izbor predsednika najvišeg zakonodavnog tela, kao i izbor potpredsednika i generalnog sekretara Skupštine Srbije.

Nakon ponovljenih izbora, i prelaska cenzusa DSS Dveri, srpski parlament će izgledati ovako: Koalicija oko SNS 131mandat, SPS-JS 29, SRS 22, DS 16, "Dosta je bilo" 16, Dveri-DSS 13, SDS-LDP-LSV 13, SVM 4, Lista Moamera Zukorlića 2, SDA Sandžaka 2, Partija za demokratsko delovanje 1, Zelena stranka po jedan mandat 1.

Sumnje u izborne rezultate sele se u parlament, piše list.

Colorado Springs, 02.06.2016 - ceremonija promocije kadeta američke vazduhoplovne akademije

I radikali podržali Pastora

Lider SVM Ištvan Pastor izabran je za predsednika Skupštine AP Vojvodine. Iako je Pastorov reizbor bio izvestan, jer je to raniji dogovor Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara – dveju stranaka od kojih prva i sama ima apsolutnu većinu (63 od 120 poslanika) – juče se pokazalo da lider SVM-a ima i podršku socijalista, ali i Srpske radikalne stranke. Predložilo ga je 80 poslanika sa izbornih lista SNS-a, SVM-a i SPS-a, a uz glasove radikala na kraju je izabran sa 91 glasom „za”, piše u Politici.

To što je Ištvan Pastor predstavnik „mađarskog bratskog naroda” motivisalo je radikale u Skupštini Vojvodine, na prvoj sednici nakon izbora 24. aprila, da ga podrže za predsednika parlamenta .

Protiv su glasale demokrate, deo poslaničkog kluba „Dosta je bilo” i Mađarski pokret, ukupno njih 14. Klub Lige socijaldemokrata Vojvodine i Zelene stranke kao i ostatak DJB-a bili su uzdržani (13).

Da li ovo glasanje odražava sliku buduće pokrajinske vlade, koja se očekuje, kako je rečeno novinarima, za 10 do 15 dana? „Ako ovako bude izgledalo, onda mislim da to neće biti neko veliko iznenađenje”, izjavio je Pastor, koji je za Tanjug na kraju sednice rekao da to „može da bude, ali ne mora da znači”. On ipak sve inicijative oko sastava vlade ostavlja SNS-u.

Pastor je za Tanjug, međutim, precizirao da je malo verovatno da će DS i SRS biti deo vladajuće većine u pokrajinskom parlamentu, odnosno deo nove pokrajinske vlade.

Novi Sad, 02.06.2016 - obraćanje poslanicima novoizabranog predsednika Skupštine Vojvodine: Ištvan Pastor

Da li će SPS ipak biti u Vladi?

Politika na naslovnoj strani objavljuje tekst sa temom „Da li će SPS ipak biti u Vladi?“

Pod naslovom „Vučić Dačiću smanjuje apetit“, Novosti pišu o varnicama izmedju SNS i socijalista.

Član Predsedništva SNS-a Nebojša Stefanović izjavio je da bi nova vlada sa SPS-om umanjila svoju snagu, a građani Srbije ne bi dobili ništa jer, kako je objasnio, ne mogu se imati ministri, a raditi protiv programa premijera. U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, Stefanović navodi da su mandatar Aleksandar Vučić i SNS bili potpuno jasni kada su govorili o potrebi da jedinstvo treba da bude temelj nove vlade kako bi Srbija nastavila put snažnog ekonomskog razvoja i rasta. Ako uđe u vladu SPS bi bio unutrašnja opozicija, naveo je Stefanović, prenose Novosti.

On kaže da je za očekivati da se, kada se budu donosile neke teške odluke ili suprotstavljalo pritiscima na Srbiju, pojavi neko iz tih redova ko bi svojim stavom bio na potpuno suprotnoj strani od vlade, ostavljajući dovoljno prostora da javnost razmišlja da li je to stvarni, a tobože prikriveni stav SPS-a.

Rome, 02.06.2016 - performans akrobatskog tima Ratnog vazduhoplovstva Italije (Aeronautica Militare) "Frecce Tricolori" tokom današnjeg obeležavanja 70. godišnjice formiranja Republike Italije 

Armiju nezaposlenih uvećaće desetine hiljada radnika

Vlada Srbije bi do kraja juna trebalo da donese odluku o broju prekobrojnih radnika u javnom sektoru. Ukoliko se vlast u Srbiji dosledno bude pridržavala obaveza koje je preuzela prema međunarodnim finansijskim organizacijama, do kraja godine će bez posla ostati najmanje nekoliko desetina hiljada radnika, objavljuje Danas.

Samo iz javnog sektora bi do kraja godine trebalo da ode 14.500 zaposlenih. Toj cifri treba dodati i bar nekoliko hiljada radnika iz 17 preduzeća u restukturiranju, mada ne bi iznenadilo da njihov broj bude i veći. Na kraju, očekuju se i otpuštanja u javnim preduzećima poput Srbijagasa, Elektroprivrede i Železnice.

Ono što je jasno već u ovom trenutku je da će do smanjenja broja zaposlenih svakako doći. Izbori su prošli, te vlada koja će uskoro biti formirana nema razloga da se pribojava besa onih koji će ostati bez posla. Proces koji sledi će svakako izazvati i veliki šok, ne samo među onima koji će ostati bez posla, već i u javnosti, jer će nastupiti prva masovnija otpuštanja otkako Srbijom vlada Srpska narpredna stranka i jedno od najmasovniji otkako je počela tranzicija na našim prostorima.

Analitičari, medjutim, ne očekuju “vruću jesen” niti velike socijalne proteste .

Stručnjaci smatraju da je Vlada  morala prvo da istinski restruktuira privredu kako bi tržište rada moglo da apsorbuje viškove u javnom sektoru.

Berlin, 02.06.2016 - nemački parlament - Bundestag je usvojio rezoluciju u kojoj se Turska optužuje za genocid protiv Jermena u vreme Prvog svetskog rata

Nemci potvrdili genocid u Jermeniji, Turci negiraju

Bezmalo jednoglasno nemački Bundestag usvojio je rezoluciju kojom se masakr i deportacije oko milion i po Jermena u Osmanskom carstvu u toku Prvog svetskog rata priznaje kao genocid, uprkos žestokom protivljenju Turske uoči glasanja, objavljuje Politika na naslovnoj strani.

Prema saznanjima medija, zvanična Ankara je odmah povukla svog ambasadora iz Berlina, što je potez koji se u Nemačkoj već očekivao, uzimajući u obzir kako je Turska reagovala kada su slične rezolucije donosile i druge države, poput Francuske.

Od ukupno 630 poslanika Bundestaga protiv rezolucije pod nazivom „Sećanje na genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima 1915. godine” bio je samo jedan poslanik, jedan je bio uzdržan, a primetno je bilo odsustvo tri najznačajnija člana nemačke vlade – kancelarke Angele Merkel, vicekancelara Zigmara Gabrijela i šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera.

I dok je kancelarka dan pred glasanje, preko portparolke, izjavila da podržava rezoluciju, ali da neće prisustvovati odlučivanju u Bundestagu, Štajnmajer je u intervjuima iznosio mišljenje da rezolucija neće rešiti ono što je stvarni problem, a to je nedostatak pomirenja između Turaka i Jermena više od veka posle zločina.

Prema procenama istoričara, u Osmanskom carstvu u toku i posle Prvog svetskog rata ubijeno je milion i po Jermena, što stručnjaci smatraju prvim genocidom u 20. veku. Međutim, Turska kao naslednica Osmanskog carstva to negira i tvrdi da je bio u pitanju građanski rat.

I dok odluku Bundestaga turski zvaničnici označavaju kao „istorijsku grešku”, lider Zelenih Džem Ezdemir, koji je i sam turskog porekla, rekao je u parlamentu da je bila „istorijska obaveza” Nemačke da ohrabri Turke i Jermene da se pomire.

Da su poslanici Bundestaga nastojali da umire ljutnju, pre svega, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, svedoči i to što je socijaldemokratski poslanik Rolf Micenih istakao da rezolucija nije protiv Turska i da je „predmet rasprave genocid nad Jermenima, a ne osuda predsednika Erdogana”.

Najrobi,02.06.2016 - svečani doček predsednika Turske u Najrobiju: Recep Tayyip Erdogan

Uoči glasanja, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel upozorio da će odnosi dve zemlje pretrpeti ako se Nemačka "upusti u tu igru", objavljuje Danas u tekstu pod naslovom „Rezolucija o genocidu novi problem za Tursku i Evropu“.

Usvajanje ovakve rezolucije bilo bi, prema rečima premijera Turske Binali Jildirima, izgovorenih takođe pre glasanja Bundestaga - iracionalno.                     

Zamenik premijera Numan Kurtulmuš napisao je na Tviteru posle glasanja da je Nemačka napravila "istorijsku grešku" i da je odluka Bundestaga, što se Turske tiče, ništavna. Ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da je usvajanje rezolucije "neodgovorno i neutemeljeno".

Odluka Bundestaga mogla bi da oteža primenu sporazuma EU i Turske o izbeglicama, čija je perspektiva ionako nejasna.

Poslanici su bili pod pritiskom Turaka koji su im pretili i slali pogrde preko elektronske pošte, objavila je nemačka radio-televizija ARD, a prenosi Bi-Bi-Si.

"Neke države koje smatramo prijateljskim kad god imaju problema u unutrašnjoj politici pokušavaju sa njih da skrenu pažnju. Ova rezolucija je primer za to", glasi komentar turskog premijera Jildirima sa jučerašnjeg sastanka vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), prenosi Hurijet.

Sukob Nemačka – Turska. Ako Erdogan otvori granice, kreće novi talas migranata koji bi ugozio i Srbiju, pišu Novosti pod naslovom „Evropi preti 2.000.000 izbeglica“.

Istanbul, 02.06.2016 - policija obezbeđuje zgradu konzulata Nemačke u Istanbulu, pošto je nemački Bundestag usvojio rezoluciju o genocidu Turske nad jermenima u Prvom svetskom ratu

Nova afera na diplomatskoj sceni Srbije - Kinezima za "besplatne" vize uzimali stotine evra

Na zahtev ambasadora Srbije u Kini Milana Bačevića nedavno je u Generalni konzulat Srbije u Šangaj poslata inspekcija da ispita optužbe koje su kineski biznismeni uputili na račun generalnog konzula Srbije Dejana Marinkovića, saznaje Danas nezvanično od izvora iz vrha Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu.                   

Sagovornici lista tvrde da su se "pojedini kineski biznismeni, koji su bili zainteresovani da investiraju u Srbiju, žalili Privrednoj komori Srbije da su im u Generalnom konzulatu Srbije u Šangaju naplaćivane vize u iznosu od nekoliko stotina evra, dok su stvarni troškovi tih viza jedan evro".

Za sada nisu poznati zaključci inspekcije koja je boravila u Šangaju, a pojedini krugovi u MSP-u čak tvrde da će se možda čitav slućaj zataškati. U Konzulatu Srbije u Šangaju list juče nije uspeo da dobije odgovor na pitanje da li su tačni navodi da je tu nedavno boravila inspekcija. Izvori lista takođe kažu da su u inspekciji koja je boravila u Šangaju „bili ljudi zaduženi za konzularna pitanja - Aca Jovanović i Vesna Lalić, ali da iz Beograda nije poslat niko iz Odeljenja za bezbednost MSP-a, što je začudjujuće“.

Sao Paulo, 02.06.2016, protest u Sao Paolu zbog grupnog silovanja 16 godišnje devojčice. Privremeni predsednik Brazila Mišel Temer najavio je formiranje specijalnu jedinice za borbu protiv nasilja nad ženama

Branka Lazarevića po hitnom postupku vraćaju u Beograd

Zvanični Beograd doneo je odluku da po hitnom postupku zbog afere "gorivo",  u Srbiju bude vraćen Branko Lazarević, otpravnik poslova Ambasade Srbije u Atini, saznaje Danas nezvanično u vrhu Ministarstva spoljnih poslova. List je u više navrata pisao o malverzacijama s gorivom u Ambasadi u Atini.

Sagovornici lista preciziraju da se Lazarević vraća do kraja ovog meseca i da će po povratku u matičnu zemlju biti dužan da se javi u Ministarstvo unutrašnjih poslova, gde će biti odlučeno na koji posao će biti raspoređen. Zanimljivo je da Lazareviću zvaničan mandat u Ambasadi u Atini istekao još januara 2015. godine, odnosno da je prekoračio mandat za oko godinu i po dana.

"Budući da je Lazarević sporazumno prebačen iz MUP-a u MSP, on je po povratku iz Atine dužan da se javi na posao u MUP. Ipak, imajući u vidu da se protiv njega vodi sudski postupak, po optužnici da je tokom 2008. i 2009, dok je bio na funkciji šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova, odavao informacije o praćenju pripadnika grupe Darka Šarića, neizvesno je da li će biti suspendovan u MUP-u ili raspoređen na neko radno mesto.

Barcelona, 02.06.2016 - Lionel Mesi (28), argentinski internacionalac, član aktuelnog prvaka Španije Barselone (Futbol Club Barcelona, FCB), stiže na ročište u sudu glavnog grada Katalonije. Mesi i njegov otac, Horhe Horasio (Jorge Horacio Messi), optuženi su za utaju poreza  - optužnica ih tereti da poreskom organu nisu, u periodu 2007-09, platili 4,1 miliona evra (4,5 miliona dolara), a ukoliko budu proglašeni krivim, preti im kazna za prevaru do dve godine zatvora

Svaki deveti plaća porez na dedinjske placeve

Žitelji opštine Savski venac u Beogradu, najelitnije u Srbiji, sa naseljima Dedinje, Senjak, Topčidersko brdo, tradicionalno dobijaju da plate najviši porez koji je poslednjih godina, uz porez na nekretninu, uvećan i porezom na zemljište veće od deset ari, piše u Politici.

Iznosi poreza za samo zemljište mere se stotinama hiljada dinara. Čitaoci Politike s pomenute „adrese” svesni su da stanovanje na takvoj lokaciji košta u poreskom smislu, međutim nije im bilo pravo kada su saznali da je porez na zemljište najblaže rečeno selektivan. Što znači da ovu dažbinu nisu dobili da plate svi na koje bi trebalo da se odnosi, već neuporedivo manji broj njihovih komšija.

Služba za katastar nepokretnosti dostavila im je podatak da na opštini Savski venac postoje 2.174 katastarske parcele čija je površina veća od deset ari. S druge strane, Uprava javnih prihoda grada Beograda, odeljenje Savski venac, dostavilo im je podatak da je u 2015. godini doneto 241 rešenje za poreske obveznike koji imaju ili pravo svojine ili pravo korišćenja na zemljištu preko deset ari.

To znači da je tek svaki deveti vlasnik kuće s okućnicom većom od deset ari pod „lupom” i da mu je razrezan porez na zemljište.

Politika je Sekretarijatu za finansije Beograda postavila pitanje kako je moguće da poreska rešenja nisu izdata za sve 2.174 parcele. Njihov odgovor se svodi na to da je poreski obveznik sam dužan da podnese poresku prijavu i da je podatak o pomenutom broju parcela za njih samo podatak o potencijalnom broju poreskih obveznika.

Beograd, 02.06.2016 - skup Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) "Nauka, privreda i društvo u Srbiji"  

Nisam uzeo gitaru da bih smuvao devojke

Uglavnom ne volim da budem vođa. Tek sam nedavno pronašao način da u tome uživam. I tek sad mi prija da pevam, kao nikad pre, iskren je slavni gitarista i pevač u intervjuu koji prenosi Politika.

Posle više od 50 godina karijere samo što je 30. marta proslavio 71. rođendan, Erik Klepton objavio je ovih dana novi, 24. solo studijski album kojim poručuje: „Još uvek volim”. Album „I Still Do”, na kome su se, pored originalnih Kleptonovih kompozicija našle i obrade pesama Dilana, Kejla, Liroja Kara, Pola Brejdija, još jedan je delić neverovatnog kataloga slavnog engleskog gitariste, kantautora i pevača, koji je kao klinac bio talentovani student Umetničkog koledža Kingston, ali kada je prvi put video Džerija Lija Luisa na televiziji, „odlepio” je za muzikom.

Uvek je govorio da muzici služi, pa zato i traje, a u intervjuu povodom izlaska novog albuma, urađenom zahvaljujući diskografskoj kući „Universal Music”, Klepton se seća da je gitaru prvi put uzeo u ruke kada je imao 13 godina:

– Nisam, kao što to obično moje kolege kažu, uzeo gitaru da bih smuvao devojke. Naprotiv, plašio sam se devojaka. Uvek me je zanimalo šta je to što se krije iza sviranja.

Nole će osvojiti Rolan Garos

Mima Jaušovec, vlasnica titule u Parizu: Nole će osvojiti Rolan Garos, prošli put smo plakali sa njim, prenosi Danas.

Verujem da će uspeti, ali sport je ponekad nepredvidljiv, sigurno će ga osvojiti jednog dana.

Paris, 02.06.2016 - srpski teniser Novak Djoković proslavlja sa dečkom koji donosi loptice, posle pobede, 3:0 (6-3, 7-5, 6-3) u četvrtfinalnom meču protiv Čeha Tomaša Berdiha na 115. otvorenom prvenstvu Francuske (French Open 2016) na Rolan Garosu (Roland Garros)

Država kupuje knjige Mire Marković

Pod naslovom „Tasovac našim parama plaća knjige Mire Marković“,  Blic piše da država otkupljuje za biblioteke knjigu „Bilo je to ovako“,  jer se, kako kažu, radi o „svedočanstvu jednog vremena“. Sramota, julovsko štivo za biblioteke, komentariše list. Ista komisija Ministarstva kulture odbila je otkup knjige „Isusovi memoari“, Vuka Draškovića .

Kurir Oj, Srbijo i kulturo.  Država kupuje knjige Mire Marković, objavljuje Kurir na naslovnoj strani.