EU ne ispunjava obećanja Srbima na Kosmetu

Srbi u poslednja četiri meseca iščekuju da se ispune mlaka obećanja Federike Mogerini i Ulrike Lunaček kako će uskoro dobiti zajednicu koja bi im dala pravnu zaštitu na Kosovu. Vučićevi saradnici neće vladu sa Dačićem. “Veliki je broj stranačkih i ličnih interesa kojima ne odgovara vlada SNS i SPS-JS”, komentariše Dačić. Na ovim vanrednim izborima ustoličena nova praksa na srpskoj političkoj sceni, oličena u otvorenom stavljanju srodnika i kumova među kandidate. U jučerašnjem glasanju, u drugom krugu predsedničkih izbora, u Austriji nije pala odluka ko će u narednih šest godina biti na čelu države – izborni maraton biće okončan danas. Beogradska Palata pravde biće u avgustu potpuno iseljena.

Beograd, 22.05.2016 - izlozba oldtajmera pod nazivom "3. memorijal Saita Hadžića" na Adi Ciganliji 

Dugo čekanje na ZSO

Priština je Briselskim sporazumom bila obavezna da do 25. decembra prošle godine da saglasnost na statut Zajednice srpskih opština, ali do sada nije napisano ni slovo, piše u Politici u iščekivanju nastavka briselskog dijaloga.

Od poslednjeg Vučićevog sastanka s Mustafom u Briselu na Svetog Savu, Srbi sa KiM ni za milimetar nisu bliži Zajednici srpskih opština. U međuvremenu Priština, korak po korak, utvrđuje samoproklamovanu samostalnost. Ulazi u Uefa, Fifu, na dobrom je putu da od EU dobije bezvizni režim. A Vašington Kosovo gura u Interpol i Partnerstvo za mir.

Srbi u poslednja četiri meseca iščekuju da se mlaka obećanja Federike Mogerini i Ulrike Lunaček kako će uskoro dobiti zajednicu koja bi im dala pravnu zaštitu na Kosovu - pretoče u stvarnost. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku kaže da se zalaže za Zajednicu srpskih opština, ali ne propušta da doda kako će zajednica delovati u okviru pravnog sistema Kosova.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo čak „preti” Srbima:

„ZSO neće imati izvršna ovlašćenja, već će to biti institucija za pružanje usluga građanima”, kaže Lunaček.

Šta će doneti nova runda razgovora Beograda i Prištine, za koju se očekuje da će biti održana sredinom jula, mesec dana posle formiranja Vlade Srbije?

Srpska delegacija će insistirati da se u celini sprovede Briselski sporazum, uključujući i formiranje ZSO, dok premijer Kosova Isa Mustafa smatra da to nije tema za nastavak razgovora. On preko prištinskih medija poručuje da će prioritet narednog kruga razgovora biti demarkacija granice Srbije i Kosova, što srpska strana kategorično odbija.

Paris, 22.05.2016 - srpski teniser Novak Djoković na proslavi rođendana tokom turnira Rolan Garos (Roland Garros)

Za i protiv socijalista

Lidera SNS pritiska vrh stranke, objavljuju Novosti pod naslovom „Vučićevi saradnici neće vladu sa Dačićem“. Protiv saveza Stefanović, Selakokvić, Babić, Mihajlovićeva...

Predsednik SPS: Nekima saradnja ne odgovara iz ličnih interesa.

“Veliki je broj stranačkih i ličnih interesa kojima ne odgovara vlada SNS i SPS-JS, ali jedan je i najveći razlog u prilog naše saradnje - to je budućnost Srbije.” To je za Novosti poručio lider socijalista Ivica Dačić uoči konsultacija o sastavu nove vlade, na koje sutra idu on i lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma.

“SNS spremio metlu”, piše u Srpskom telegrafu pod naslovom “Leteće 900 Dačićevih direktora”.

Najava podmlađivanja

Troje mladih naprednjaka na vanrednoj izbornoj skupštini SNS-a biće izabrani za njene potpredsednike, objavljuje Alo pod naslovom “Ovo su novi Vučićevi lavovi”. Uz Vučićevu fotografiju, ovaj tabloid objavljuje I likove Milenka Jovanova, Marije Obradović I Miloša Vučevića.

Ženom i svastikom protiv korupcije

Na pobedničkoj listi DS-a na Starom gradu, predvođenoj Markom Bastaćem, među kandidatima za odbornike našli su se i njegova supruga, rođak, sestra i sestrin muž, kumova majka, svastika, a članovi porodice bili su izborni adut i Aleksandra Šapića na Novom Beogradu i Ivana Kljajića (DJB) na Vračaru, piše u Politici.

„Ne vidim ništa sporno da članovi moje porodice rade sa mnom i da me podržavaju”, kaže Marko Bastać, predsednik Opštine Stari grad i tamošnjeg odbora Demokratske stranke.

Poput Aleksandra Šapića, koji je takođe svoje rođake stavio među pretendente na odbornička mesta u novobeogradskoj opštini, i Bastać je taj potez objasnio time da može da veruje članovima porodice da, ako ih narod odabere, neće trgovati mandatima.

Tako je na ovim vanrednim izborima ustoličena nova praksa na srpskoj političkoj sceni, oličena u otvorenom stavljanju srodnika i kumova među kandidate, pod parolom suzbijanja političke trgovine.

Iako ove „porodične političke manufakture” mirišu na nepotizam, Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija kaže da one ne podležu zakonskom sankcionisanju, ali svakako povlače pitanje moralne odgovornosti.

Sudeći po primeru Aleksandra Šapića, glasačima nije smetao ovaj nepotizam. Naprotiv, Šapić je dobio najveće poverenje među svojim sugrađanima. Ovaj nekad proslavljeni vaterpolista i predsednik novobeogradske opštine nije imao problem s tim da pre izbora obznani da je u vrh liste kandidata stavio oca, majku i rođaka.

Bojan Pajtić: Ne povlačim se iz politike

Ne očekujem poziv predsednika SNS Aleksandra Vučića za ulazak u novu vladu, niti bih se na takav poziv odazvao, ističe Bojan Pajtić, predsednik DS u intervjuu za Danas.

„Nepremostive su razlike između Demokratske stranke koja se zalaže za vladavinu prava i poštovanje ljudskih sloboda i Vučićevog režima u kojem važi zakon jačeg oličen u fantomkama, ekipama sa crnim džipovima koje krstare Srbijom i prete, ucenjuju i tuku i službenim medijskim glasnicima koji svakog ko je protivnik ili kritičar režima provlače kroz medijsku kaljugu“.

Vlast je krađom oduzela više od 200.000 glasova opozicije, kaže Pajtić.

„Jedini sam od svih predsednika stranaka sam sebi javno podigao lestvicu (verujući u etiku odgovornosti), rekavši da se povlačim iz politike ako budemo ostvarili manje glasova nego na prošlim izborima. Ostvarili smo više glasova i to u uslovima u kojima je Vučić učinio sve da uništi DS jer je to bio jedan od njegovih ciljeva na ovim izborima.

Pored cepanja DS i pravljenja Levice Srbije nesporedno pred izbore, posle svih krađa, pretnji i medijske blokade, hapšenja naših članova koje je držao u pritvoru a posle morao da ih pušta - nije uspeo. Preživeli smo, dobili više glasova i okupili opoziciju u odbrani izborne volje građana“, navodi Pajtić, odgovarajući na pitanje Danasa zašto će se ponovo kandidovati za predsednika DS.

Pismo javnosti zbog verbalnog sukoba sa savetnicom predsednika Srbije

Proteklih dana protiv mene je vođena orkestrirana kampanja puna neistina, poluistina i zamena teza. Iza crne propagande – u kontekstu koje se agresivno ponašanje ljudi iz vlasti skriva iza izmišljotina o ugroženosti ženskih prava – nesumnjivo stoji administracija predsednika Republike, navodi politički analitičar Dragomir Anjdelković u pismu koje je uputio javnosti zbog verbalnog sukoba sa savetnicom predsednika Srbije Stanislavom Pak, prenosi Danas.

U stvarno demokratskim zemljama, državni funkcioneri ne zovu telefonom novinare ili analitičare i ne vrše na njih pritisak da nešto kažu ili prećute. Ne pokušavaju da cenzurišu njihove reči ili da im agresivno naturaju obrasce mišljenja. Ako su nekim stavom nezadovoljni onda javno, argumentovano reaguju. U Srbiji se nažalost još snažno osećaju posledice višedecenijskog totalitarnog razdoblja.

To se jasno vidi po postupku savetnice predsednika republike Stanislave Pak, koja mi se sa motivom vršenja političkog pritiska, prvi put javila u petak u 10:09, da bi me i dobila u 11:10. Ponavljam, ona se meni javila a ja nju nikada ranije nisam zvao. Zar već to jasno ne govori o tome ko je otpočeo celu star a sada se lažno predstavlja kao žrtva, ističe se u pismu koje list prenosi pod naslovom „Andjelković: Uvučen sam u razmenu obostranih uvreda“.

Cannes, 22.05.2016 - svečana dodela nagrada na 69. Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu (69th International Film Festival): režiser Ken Loach, Zlatna palma (Palme d'or)

Britanska ministarka: Stižu nam krimosi iz Srbije

Novosti javljaju o rasističkom ispadu britanske ministarke odbrane: Biće više ubistava, kidnapovanja i onih koji poseduju oružje.

“Ukoliko ostane u Evropskoj uniji Velika Britanija će biti izložena teroristima, kriminalcima i gangsterima jer će na hiljade takvih iz Srbije, Turske, Albanije, Crne Gore i Makedonije, kada se i ove zemlje priključe EU, pohrliti ka Britaniji, izjavila je ministarka odbrane te zemlje”, Peni Mordaunt! Ona je istakla da bi se u tom slučaju značajno povećao broj ubistava, kidnapovanja kao i broj onih koji poseduju oružje.

Međutim, pristalice ostajanja Britanije u EU odmah su je optužili za "širenje predrasuda" i odbacili su njene tvrdnje kao "apsurdne i neistinite" a čak je britanski premijer Dejvid Kameron rekao da je ona pogrešila i istakao da svaka zemlja članica EU ima pravo veta kada je u pitanju priključenje neke druge zemlje. “Tako i mi možemo da sprečimo Tursku da postane članica Evropske Unije”, rekao je on.

Da li da bi primirio svoju ministarku ili privukao neodlučne glasače uoči referenduma o ostanku Britanije u EU, tek premijer Kameron je izjavio da pristupanju Turske Uniji nije opcija čak ni u bliskoj budućnosti, piše u Novostima.

Imola, 22.05.2016 - najbolji srpski automobilista Dušan Borković završio je četvrti trkački vikend TCR serije na stazi u Imoli bez bodova, posle nesportskog poteza u kojem ga je Francuz Žan Karl Verne samo jedan i po krug pre kraja prve trke, u borbi za četvrtu poziciju, udario i izbacio sa staze 

Izbori za predsednika Austrije idu u produžetak

U današnjem glasanju, u drugom krugu predsedničkih izbora, u Austriji nije pala odluka ko će u narednih šest godina biti na čelu države. Posle prebrojavanja 99,9 odsto glasova, preliminarni rezultat je pokazao da su Norbert Hofer  i Aleksander  van der Belen izjednačeni – obojica su osvojili po 50 odsto glasova, prenosi Politika.

Tako će izborni maraton za novog predsednika Republike Austrije biti okončan u toku današnjeg dana, posle prebrojavanja takozvanih izbornih karata koje Austrijanci u skladu sa zakonom mogu da koriste da bi glasali izvan izbornog kruga.S obzirom da je izdato preko 900.000 glasačkih karata za drugi krug predsedničkih izbora, konačni rezultati će do njihovog prebrojavanja ostati neizvesni.

Uvažavajući parametre izbornih analitičara - trebalo očekivati da za novog šefa države bude proglašen Aleksander van der Belen (osim u slučaju neočekivanog obrta).

Austrijanci, i svet, poznaju van der Belena kao "rasejanog profesora": u javnosti se, po običaju, pojavljuje u bež-kariranom sakou, naočari u okviru od jelenskog roga, razbarušena kosa, neobrijani obrazi...Po nacionalnom i po političkom opredeljenju je nezavistan, u punom smislu te reči. Rođen je u Beču kao dete ratnih izbeglica - otac mu je bio Rus holandskog porekla, a majka Estonka - što objašnjava njegovo razumevanje za položaj izbeglica.

Njegov stav podrazumeva političku neutralnost političara koji je spreman da služi narodu, a ne da zastupa partijske interese. Od Van der Belena se očekuje da kao predsednik spreči eventualni dolazak krajnje desnice na vlast.

Sa druge strane, eventualna pobeda slobodarskog protivkandidata Norberta Hofera omogućila bi dolazak ultradesničara na vlast. Hofer je njavio da bi mogao po potrebi da raspustiti vladu i parlament i zatraži raspisivanje vanrednih izbora.

Uprkos nešto boljim izgledima Van der Belena da postane šef države, moglo bi se ipak prosuditi da se proevropska, demokratska Austrija obrela u "plavoj orbiti" slobodara, populističko-nacionalističke stranke koja bi već posle sledećih izbora mogla da odvede Alpsku republiku u krajnje desni ugao političke Evrope.

Gde završava opasan medicinski otpad

Na teritoriji Srbije godišnje se proizvede gotovo 10.000 tona medicinskog otpada, od toga svega 2.000 tona se obrađuje na pravi način, a glavni razlog tome je nedostatak novca. Osim što se ne obrađuje na pravi način, često se dešava da opasan otpad završava na gradskim deponijama, smetlištima, kontejnerima, tamo gde mu nikako nije mesto, piše u Danasu.

Prema dokumentima u koje je Danas imao uvid, jedna od najvećih firmi koji se bave tretmanom medicinskog otpada u Srbiji Remondis Medison iz Zrenjanina je bez odobrenja lokalne samouprave sve do februara ove godine odlagala otpad na zrenjaninsku deponiju, koja nije jedna od četiri koliko ih trenutno ima u našoj zemlji opremljenih da bi ovakav otpad mogle da prime. U Srbiji se infektivni otpad odlaže na jednoj od četiri lokacije u Kikindi, Lapovu, Jagodini i Leskovcu.

Palata pravde biće iseljena u avgustu

Beogradska Palata pravde biće u avgustu potpuno iseljena, sve sudije, tužioci i zaposleni preseliće se u novu sudsku zgradu u Katanićevoj ulici, a u veliko zdanje u Savskoj ulici useliće se arhitekte i majstori svih zanata. Već u septembru počinju radovi na sanaciji i rekonstrukciji Palate pravde, koji će trajati dve godine, objavljuje Politika.

Cela zgrada biće potpuno „oljuštena” iznutra i spolja, menjaće se sve instalacije i sve će kompletno biti renovirano, uključujući i plato ispred zgrade i pešačke prilaze. Jedino će spomenik srpskog cara Dušana ostati netaknut.

Ministarstvo pravde završava pripremu tendera za rekonstrukciju i sanaciju zgrade, a očekuje se da tender bude raspisan već sledeće nedelje. Radovi na adaptaciji zgrade biće finansirani iz kredita Evropske investicione banke. Ukupna neto površina objekta je 26.340 kvadratnih metara.

 Projektom se predviđa prostorno, programsko, funkcionalno, tehničko i tehnološko unapređenje i osavremenjavanje uslova i standarda rada, svih neophodnih instalacija, sistema i opreme za efikasno, sigurno i bezbedno odvijanje svih radnih procesa budućih korisnika – rečeno je Politici u Ministarstvu pravde.

Jedini kriminal jeste rušenje naših objekata

Vlasnici srušenih objekata u Hercegovačkoj ulici demantuju da su imovinu stekli kriminalom, piše Danas u tekstu pod naslovom „Jedini kriminal jeste rušenje naših objekata“. Iz firmi „Transport Peroni“ i „Iskra“ tvrde da su sve radili po zakonu i da su uložili značajna sredstva u poslovanje. Inicijativa ne da(vi)mo Beograd najavila je novi protest za sredu 25. maj u 18 sati.

Nijedan objekat nije stečen kriminalom niti korupcijom i svi su izgrađeni u skladu sa zaključenim ugovorom i urbanističkim uslovima, što je dobro poznato državnim organima, saopštilo je preduzeće Transport Peroni d.o.o. Beograd povodom izjava zvaničnika o noćnom rušenju u Savamali 25. aprila.

Kako ističu, preduzeće je u vlasništvu radničke porodice, čiji je osnivač Slobodan Marković koji nikada nije pripadao nijednoj političkoj partiji. "Svi objekti su sagrađeni od strane vlasnika, odnosno preduzeća i nijedan nije stečen ili nasleđen od bilo koga, niti od bilo koje gradske vlasti, dok sadašnji čelnici svojim izjavama relativizuju počinjeni kriminal, vršeći dodatni pritisak kako bi nas oterali sa ove lokacije“.

Demantujući izjavu premijera Vučića da su srušeni objekti u Savamali stečeni kriminalom, vlasnik firme Iskra d.o.o. Dušan Miljević izjavio je da nema nijednu krivičnu prijavu, niti je optuživan za bilo koje krivično delo, kao i da se privatnim poslom bavi 29 godina, od toga 26 u Srbiji.

Najveći problem u poslovanju u Srbiji svih ovih 26 godina dolazio je kroz spregu mafije sa državnim strukturama. Nažalost, i danas je tako, navodi Miljević. On ističe da je Iskru kupio pre šest godina novcem iz kredita, kao „pravno lice u stečaju“, na osnovu oglasa u dnevnoj štampi, na drugoj javnoj licitaciji, i da nikog iz tog preduzeća prethodno nije poznavao.

Legija u Informeru

Informer za sutra najavljuje kao ekskluzivno, pod naslovom “Legija prvi put govori iz zatvora”. Ko je, kako i po čijem nalogu s fantomkama hapsio Miloševića, ko je tada ranjen a ko je uzeo milione, piše u ovom tabloidu.

Tabloidna potera

Tabloidi, na žalost, ne prestaju da iskorišćavaju užasno ubistvo pevačice Jelene Marjanović, za šokiranje publike, vodeći nekakve svoje istrage - sve novijim špekulacijama i optužbama. Tako danas svoja “otkrića” o ovom slučaju plasiraju Kurir (“Vašu Jelenu ubila je jedna mračna sekta”), Alo (“Muž Zoran predosetio Jeleninu smrt”) dok Informer čak nudi nagradu od pet miliona dinara “za dojavu koja dovede do hapšenja monstruma” i objavljuje elektronsku adresu za tu priliku: kojeubiojelenu@informer.rs

Blic zahvaljuje građanima na humanitarnoj  pomoći

Hvala vam što ste pomogli da Blic fondacija skupi 100 miliona dinara. Svaki dinar je otišao na najbolje mesto za srećniju budučnost naše dece, objavljuje Blic na naslovnoj strani koja je cela pokrivena sa tridesetak fotografija dece kojima je  otišla pomoć iz humanitarne akcije „Srce za decu“.

Na naslvnoj strani list još jedino objavljuje „Blic 20 godina na istoj strani vi i mi“.