Dveri – DSS ipak ušli u skupštinu

Kineska banka odobrila je kompaniji Hestil kredit od 600 miliona dolara, namenjen za investicije i obrtna sredstva za „Železaru Smederevo”, mada je prvobitno je bilo najavljeno da će Kinezi u železaru uložiti 130 miliona evra pa je kasnije taj iznos povećan na 300. Koalicija DSS - Dveri biće sedma izborna lista koja ulazi u parlament dok je Srpska napredna stranka na ponovljenim izborima juče dobila znatno više glasova nego 24. aprila. Hrvatska je na sastanku zemalja članica EU u Briselu ponovila da ne može da se složi sa otvaranjem poglavlja 23 u pregovorima Srbije i EU, uz već poznate argumente. Evropska komisija preporučila da se Ankari, od koje zavisi zaustavljanje izbegličkog talasa, odobri bezvizni režim iako nije ispunila sve uslove.

Beograd, 04.05.2016 - izjava predsednika Srpske napredne stranke (SNS) povodom preliminarnih rezultata izbora koji su ponavljeni na 15 biračkih mesta: Aleksandar Vučić

Kinezi ulažu 600 miliona dolara u Smederevo

Kineska banka odobrila je kompaniji „Hestil” kredit od 600 miliona dolara. Zajam je namenjen za investicije i obrtna sredstva za „Železaru Smederevo”, saznaje Politika. Prvobitno je bilo najavljeno da će Kinezi u železaru uložiti 130 miliona evra. Kasnije je taj iznos povećan na 300 miliona evra, a u jednom trenutku, pre potpisivanja ugovora, spominjao se i iznos od 900 miliona evra. Na dan potpisivanja ugovora, 18. aprila, premijer Aleksandar Vučić najavio je da će „Hestil” uložiti 300 miliona evra. U ugovoru o preuzimanju 98 imovinskih celina iznos investicija uopšte se ne spominje.

Sa druge strane, predstavnici evropske industrije čelika sve glasnije negoduju zbog kineskog prodora na Stari kontinent i prevelike ponude jeftinog čelika iz ove azijske zemlje. Nakon što je pre nekoliko nedelja britanska čeličana „Tata stil”, zapala u probleme, i španska „Selsa grupa” sve glasnije negoduje zbog kineskih damping cena, piše u Politici pod naslovom „Kinezi u železaru ulažu 600 miliona dolara”.

Dopunski izbori: Koalicija DSS-Dveri ulazi u Skupštinu Srbije

„Dveri – DSS ipak ušli u skupštinu“, naslov je u Novostima gde piše da je ova koalicija, nezvanično, osvojila oko 20 odsto glasova na ponovljenim izborima u Srbiji. Prema preliminarnim podacima Republičke izborne komisije (RIK), na osnovu uzorka od 99,99 odsto, lista Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje osvojila je 48,25 odsto glasova i imaće 131 mandat u Skupštini Srbije.

„Vučić: SNS osvojio više glasova nego 24. aprila; Ivić Rašković: Mi smo pobednici izbora“, piše u ovom listu.

Koalicija DSS - Dveri biće sedma izborna lista koja ulazi u parlament dok je Srpska napredna stranka dobila znatno više glasova nego 24. aprila, piše u Politici. Ovo su pokazali prvi podaci koji su stigli sat i po posle zatvaranja birališta. Kako je obraćajući se javnosti dva sata nakon zatvaranja birališta saopštio vidno raspoloženi Aleksandar Vučić, njegova Srpska napredna stranka je na ponovljenim izborima ubedljivo pobedila političke protivnike osvojivši daleko veći broj glasova nego pre deset dana.

Naime, na 13 od 15 biračkih mesta SNS je dobila više od 56 odsto glasova dok je u prošlom krugu na tim mestima imala manje od 46 odsto glasova. Na nekim biračkim mestima, kako je rekao, poput dva mesta u Vranju rezultati su „neverovatni” jer je SNS tamo osvojila 71,5 odsto glasova.

Vučić je saopštio i da je posle SNS-a najbolje plasirana koalicija DSS-Dveri koja je osvojila oko 22 odsto glasova dok su svi drugi dobili minoran broj glasova.

Slične rezultate imali su i u štabu Demokratske stranke Srbije. Prema njihovim informacijama na 10 biračkih mesta dobili su 932 glasa što im je sasvim dovoljno da uđu u parlament. Prema njihovim podacima izlaznost je bila oko 40 odsto.

Do 20 časova na glasanje za ponovljene parlamentarne izbore na 15 biračkih mesta je izašlo 41,9 odsto (8.227) građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta, saopštila je CRTA posmatračka misija „Građani na straži”.Najviše glasova osvojila je izborna lista Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje - 4.292 glasova.Nakon njih sledi koalicija Dveri-DSS sa osvojenih 1.996 glasova, zatim koalicija okupljena oko SPS-a 623 glasova, lista „Dosta je bilo-Saša Radulović” 328 glasova, Srpska radikalna stranka - 242 glasova, koalicija LDP-SDS-LSV 241 glasa i lista „Za Pravednu Srbiju - Demokratska stranka” 195 glasa. Broj nevažećih listića je bio 116, javlja Politika.

Naslov u Blicu je „Vaistinu cenzus“ gde piše o „najradosnijem opozicionom prazniku“ i kako je koalicija DSS-Dveri osvojila 25 odsto glasova na ponovljenim izborima.

Hrvatska ponovo blokira Srbiju

Holandija, predsedavajuća Evropske unije, ponovo je, posle pauze od nekoliko nedelja, pokušala da postigne konsenzus zemalja članica o otvaranju poglavlja 23 u pregovorima Srbije i EU, ali je Hrvatska ostala pri stavu da ne daje saglasnost, objavljuje Politika pod naslovom „Hrvatska opet blokirala otvaranje poglavlja 23”.

Kako saznaje Tanjug, Hrvatska je na sastanku zemalja članica EU u Briselu na ambasadorskom nivou ponovila da ne može da se složi sa otvaranjem poglavlja 23 uz već poznate argumente u vezi s regionalnom nadležnošću srpskog suda za ratne zločine i zastupljenošću hrvatske manjine u parlamentu Srbije.

I pre mesec dana, tačnije 7. aprila, propao je pokušaj predsedavajuće EU da se odblokiraju srpski pregovori.

Izvori u EU, kako je preneo RTS, kažu da će se konsultacije Brisela i Zagreba o ovom pitanju nastaviti narednih dana, a da cilj i dalje ostaje otvaranje poglavlja 23 i 24 za vreme holandskog predsedavanja, što znači pre kraja juna. Mada, objektivno, sve je manje vremena za neophodne proceduralne pripreme.

Izvori sa sastanka kažu da su u Evropska komisija i neke zemlje članice, posebno Nemačka, insistirale da je otvaranje poglavlja 23 potrebno zbog očuvanja kredibiliteta procesa, podsećajući Zagreb na deklaraciju Hrvatskog sabora kojom se obavezao da neće blokirati susede u evropskim integracijama zbog bilateralnih pitanja koja nisu deo evropskog zakonodavstva.

Ali, pojedini izvori iz EU prenose da su na sastanku neke članice imale izvesnog razumevanja za hrvatske argumente, ali da su ipak za otvaranje poglavlja 23 u junu.

Iako se poslednjih dana nekima moglo učiniti da bi hrvatska rampa, pod pritiskom Brisela i Berlina, ipak mogla biti uskoro podignuta, jer Zagreb nije bio toliko glasan, to se nije dogodilo. U međuvremenu, Hrvatska se, umesto spuštanja lopte, dala u potragu za saveznicima.

O tome svedoči susret hrvatskog ministra spoljnih poslova Mira Kovača sa bugarskim kolegom Danijelom Mitovim u Zagrebu. Mitov je, posle razgovora, podržao Hrvatsku, rekavši da ona ima pravo da zahteva da Beograd ispuni potrebne kriterijume u pregovorima u poglavlju o pravosuđu i vladavini prava.

„Zagreb i dalje blokira Beograd na putu ka EU“, naslov je u Novostima.

Tramp kandidat za predsednika SAD

„Rijaliti zvezda i tajkun zaista može da postane predsednik SAD“, naslov je u Politici povodom pobede Donalda Trampa na unutarstranačkim izborima čime je stekao kandidaturu Republikanske stranke na predstojećim predsedničkim izborima na jesen u SAD.

Tužilaštvo traži od policije odgovore za Hercegovačku

Još nije poznato ko je srušio nekoliko objekata u delu Savamale u Beogradu. Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od policije da prikupi informacije o tome ko je 25. aprila bespravno srušio nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, rečeno je Danasu u Višem javnom tužilaštvu.

Više javno tužilaštvo uputilo je nadležnim policijskim organima zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja i proveru navedenog dogadjaja. Nakon dostavljanja izveštaja javnost će biti informisana o daljem toku postupka, rekla je Tatjana Sekulić, PR Višeg javnog tužilaštva.

Istovremeno, Danas je poslao i zahteve za dobijanje informacija o ovom događaju koji je uznemirio javnost, i Ministarstvu unutrašnjih poslova i Komunalnoj policiji Beograda ali do zaključenja ovog izdanja lista odgovori nisu stigli, pa je ostalo nepoznato šta su policija i komunalci do danas preduzeli na rešavanju ovog slučaja.

Tridesetak ljudi sa fantomkama je u noći 25. aprila bagerima srušilo nekoliko objekata na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice. Pritom su lišavali slobode građane i legitimisali ih. Ostalo je nejasno zašto nije reagovala policija na pozive građana.

Odbornička grupa Socijaldemokratske stranke u opštini Savski venac uputiće skupštini predlog za sazivanje sednice na čijem dnevnom redu bi trebalo da bude rasprava o bespravnom rušenju objekata u Hercegovačkoj ulici, saznaje Danas.

Šabić ocenjuje saopštenje Tužilaštva kao skandalozno

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je, povodom pretnji upućenih povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Rodoljubu Šabiću,  preduzelo sve mere u pravcu utvrđivanja identiteta NN lica, koje je uputilo navedene pretnje, prenosi Danas.

Više javno tužilaštvo je, kako se navodi, pozvalo poverenika kako bi dao potrebna obaveštenja i podatke u cilju rasvetljavanja ovog događaja, identifikaciji i otkrivanju učinioca. Iako je prilikom davanja izjave u policiji po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja tužilaštva, poverenik Rodoljub Šabić naveo da ne želi da sarađuje, Više javno tužilaštvo zajedno sa nadležnim organima policije nastavlja dalji rad na ovom slučaju.

Šabić je za Insajder.net negirao tvrdnje iz saopštenja Tužilaštva. On je rekao da nije tačno da je odbio da saradjuje, a tvrdnju Tužilaštva je ocenio kao skandaloznu. 0n je najavio da će ako Tužilaštvo nastavi sa ovakvim skandaloznim saopštenjima, stvarno i “odbiti saradnju”.

Šabić je objasnio i da je pretnja koju je preneo na Tviteru bila izrečena na javnom mestu na kojem se on često pojavljuje i da nije bila slučajno upućena, jer se znalo da će mu biti preneta. "Sve to ne treba da odvuče pažnju sa pravog pitanja, a to je ko je rušio objekte u Savamali i ko su ljudi s fantomkama", rekao je Šabić.

Nepoznate osobe pretile su povereniku zbog toga što se javno zalagao da policija istraži ko su ljudi s fantomkama koji su srušili nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici. Pretnja je glasila : "Nastavi da se interesuješ za akciju ljudi pod fantomkama, i bićeš u prilici da se sretneš sa njima".

Liberalno-demokratska partija (LDP) osudila je pretnje upućene povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću koje su se dogodile posle njegovog javnog zalaganja da se istraži ko su ljudi sa fantomkama koji su rušili objekte u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Ta stranka konstatuje da je neobično da posle više od nedelju dana od samog događaja i dalje u javnosti postoji određeni strah da se o tome govori, a svako ko postavi pitanje kako je moguće da u 21. veku u centru Beograda neko sa fantomkama ugrožava nečiji integritet i imovinu, biva napadnut i obeležen.

Mali: Nisam se raspitivao o rušenju

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da se nije raspitivao o noćnom rušenju više zgrada u Savamali jer ne želi da se meša u rad nadležnih organa, koji istražuju slučaj ljudi sa fantomkama koji su srušili te zgrade, prenosi Danas.

Niti je grad, niti su gradske institucije bile umešane u to i nema potrebe da se ja mešam u rad ministarstva policije, rekao je on na konferenciji za novinare. On je potvrdio da su zgrade koje su noću srušili ljudi u fantomkama nalazile na prostoru koji pripada Beogradu na vodi, ali da misli da tu nisu planirani objekti. Upitan da li se on oseća bezbedno, Mali je odgovorio da se apsolutno oseća bezbedno, jer još niko nije utvrdio šta se tamo desilo.

Turska, „preko veze“, bez viza za EU

Evropska komisija preporučila da se Ankari, od koje zavisi zaustavljanje izbegličkog talasa, odobri bezvizni režim iako nije ispunila sve uslove, piše u Politici. Dok je Evropa, zbog terorističkih napada i uspona krajnje desnice, nazadovala u bezbednosti i demokratičnosti, Turska je, izgleda, u rekordnom roku postala lučonoša Starog kontinenta. Evropska komisija (EK) je, naime, juče preporučila članicama Evropske unije da se saglase sa zavođenjem bezviznog režima za građane Turske koji od juna budu putovali u šengensku zonu, objavljuje Politika.

Tako je ispalo da je Ankara fantastičnom brzinom – za svega nekoliko meseci, usred obrušavanja sve autoritarnije vlasti na kritičare i otvaranja nečega što bi se gotovo moglo nazvati građanskim ratom s kurdskom manjinom – dosegnula demokratske i bezbednosne standarde Evropske unije, one za koje je Srbiji, na primer, priznato da ih je sustigla tek devet godina nakon obaranja Slobodana Miloševića i demokratskih promena.

Postoji, međutim, i drugi način da se shvati jučerašnja odluka EK: Brisel je popustio pred ucenama Turske i spreman je da ukine vize njenim građanima samo da ne bi umesto njih morao da prima milione izbeglica s Bliskog istoka.

Turska je otvoreno pretila da se, ako joj do početka leta ne bude odobren ulazak u šengensku zonu, neće pridržavati sporazuma s EU prema kojem bi trebalo da priguši priliv izbeglica u Evropu, piše u Politici pod naslovom „Turska ucena slomila Evropu”.

Ankara, 04.05.2016 - premijer Ahmet Davutoglu na sednici Parlamenta Turske u Ankari

Istrajna mržnja uz pomoć vlasti

Bele ruže koje su u utorak u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu položili članovi njihovih porodica i delegacija Republike Srpske u znak sećanja na pripadnike JNA ubijene na ovom mestu 1992. godine, prvo su bačene u kontejner, zatim vraćene na mesto na koje su položene, da bi ih nepoznate ruke odmah opet bacile, ovog puta u Miljacku. Reka je odnela i sveće prislužene žrtvama zločina za koji za četvrt stoleća niko nije odgovarao, piše u Politici.

Ovaj neljudski postupak političko Sarajevo primilo je potpuno ravnodušno, nisu ga osudile ni političari, ni nevladine organizacije, ni sarajevski intelektualci. Federalni mediji koji su izveštavali o događanjima u Dobrovoljačkoj ovog 3. Maja, pomenuli su i reakciju premijera Kantona Sarajevo Dina Konakovića sa njegovog Fejsbuka da je „bacanje ruža u smeće sramotan čin” i da „to nije Sarajevo”.

Nije se oglasio ni prvi u Bošnjaka, Bakir Izetbegović, koji tako često naglašava da „BiH nema budućnost bez dobrih odnosa među svim narodima koji u njoj žive” i da je „preduslov za pomirenje priznavanje svih zločina i procesuiranje njihovih počinilaca”. Međutim, Izetbegović je potpuno prećutao to što se dogodilo u Dobrovoljačkoj ulici. Bacanje ruža i sveća Bogdanke Tomanović, koja je i ovog 3. maja došla na mesto gde je ubijen njen devetnaestogodišnji sin Zdravko, i drugih majki koje su joj se pridružile, baca senku na Izetbegovićevu retoriku pomirenja, u kojoj se u ratne zločine izgleda ne računaju zločini nad Srbima.

UEFA cinično odgovara na proteste iz Srbije

Nema kraja bahaćenju UEFA. Samo što je skandaloznim kršenjem sopstvenog statuta i prijemom Kosova u članstvo, posle tajnog glasanja na Kongresu u Budimpešti, pokazala da je zapravo "družina lažnih osmeha", ova institucija se u sredu okomila na Fudbalski savez Srbije, piše u Novostima pod naslovom „UEFA napala Srbiju zbog političara“. Kako Novosti saznaju, iz sedišta UEFA u Nionu stigao je diskretan, diplomatski uvijen prigovor na adresu našeg saveza zato što su "politika i političari počeli da se petljaju u fudbal".

Naime, odmah posle odluke UEFA, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić su na zajedničkoj konferenciji za medije osudili skandaloznu odluku kojom se "uništavaju principi koje smo učili i za koje se zalagala evropska kuća fudbala, a da su se u kampanji za prijem Kosova zloupotrebila deca i njihova fudbalska budućnost, a da će država zajedno sa FSS da se pred Sportskim sudom u Lozani bori za svoja prava".

Ovo je u UEFA protumačeno kao "nelogičan potez i direktno uplitanje politike u sport". Toliko o duplim aršinima i tumačenju istine, objavljuju Novosti. 

MOK pokrenuo lavinu

Od prijema u Međunarodnu stonotenisku organizaciju 2003. godine, preko dozvole FIFA da igra prijateljske utakmice sa zvezdicom pored imena do članstva u UEFA, Kosovo je prešlo put priznavanja međunarodnih sportskih asocijacija na koji će po svoj prilici biti stavljena tačka prijemom u punopravno članstvo Međunarodne fudbalske federacije na kongresu koji se održava u Meksiko Sitiju 12. i 13. maja, piše u Danasu.

Prijemom u UEFA Kosovo je ostvarilo najbitniji uslov da postane članica najvažnije fudbalske organizacije prema čijem se statutu “članstvo dozvoljava jedino ako je (nacionalna) Asocijacija trenutno član Konfederacije (UEFA, prim. aut.)". U statutu takođe stoji da “asocijacija u regionu koji još uvek nije dobio nezavisnost može uz saglasnost asocijacije zemlje od koje je zavisan, da aplicira za prijem u FIFA”.

Najveća pobeda za kosovske sportiste bila je prijem u Međunarodni olimpijski komitet u decembru 2014. godine što je imalo dvostruki značaj - prvo, omogućeno im je učešće na Olimpijadi u Riju, odnosno Evropskim igrama u Bakuu prošle godine, i drugo, utrlo je put za dalje ulaske u svetske sportske organizacije. MOK je tada svoju odluku obrazložio time što je olimpijski komitet Kosova ispunio uslove za priznavanje, uključujući sportske i tehničke zahteve, kao i da je nezavisna država prepoznata od strane međunarodne zajednice, navodeći da je Republiku Kosovo priznalo 108 od 193 UN članica.

Lančanom reakcijom nakon odluke MOK-a Kosovo je primljeno u 11 međunarodnih organizacija, uključujući Evropsku atletsku asocijaciju, tenisku, odbojkašku, plivačku i košarkašku federaciju. Obrazlažući prijem u FIBA čelnici su se direktno pozvali na prethodnu odluku MOK-a, što je bila osnova i za prijeme u ostale organizacije. Od 2003. godine Kosovo je primljeno u 31 međunarodnu sportsku organizaciju. Broj internacionalnih federacija u kojima će Kosovo imati predstavnike povećaće se nakon što FIVB-a (Međunarodna odbojkaška organizacija) ratifikuje pridruženo članstvo na Svetskom kongresu 2016. godine koji će biti održan u oktobru.

Jura i u Slovačkoj kažnjava svoje radnike

Južnokorejskom firmom nisu nezadovoljni samo zaposleni u njene četiri fabrike u Srbiji. Jura i u Slovačkoj kažnjava svoje radnike. Sindikalci su krivili manedžment da ponižavaju radnike, koji su imali gotovo dvostuko veće plate u Slovačkoj, da  krše njihova oprava i diskiriminišu one koji pokušavaju da organizuju sindikat, objavljuej Danas.

Zaposleni u južnokorejskim kompanijama u Srbiji moraju da ćute o svim podacima vezanim za njihovo radno angažovanje. U Juri su ugovori o radu "strogo poverljivi" i zaposleni ne sme da prosledi bilo koju informaciju o sadržaju Ugovora trećim licima, navodi se između ostalog u ugovoru o radu između radnika i poslovodstva Jure, u koji je Danas imao uvid, a koji je, tipski i za ostale zaposlene u toj južnokorejskoj kompaniji, koja ima pogone u Rači, Leskovcu i Nišu.U ugovorima o radu Jura prilično precizno definiše prava i obaveze zaposlenih, a ne pominje pravo na sindikalno organizovanje.

Raspodela vlasti

Porasli apetiti naprednih dama, piše u Blicu pod naslovom „Zorana bi da bude Vučićev PPV“. Titulu prvog potpredsednika vlade je ranije nosio i sam Vučić, kada je u narodu i nastala skraćenica PPV, objavljuje ovaj list kao i tvrdnju da „Maja Gojković hoće da vlada Vojvodinom“.

Pajtić, Dačić i Šešelj šefovi klubova

Već se odlučuje ko će predvoditi poslanićke grupe u parlamentu, piše Danas u tekstu pod naslovom „Pajtić, Dačić i Šešelj šefovi klubova“.

Poslanička grupa DS zatražiće razrešenje predsednika RIK Dejana Đurdjevića i direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića.

Nostalgični tvitovi Dačićevih o Titu

Socijalisti preko društvene mreže odali počast doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, objavljuje Danas u tekstiu pod naslovom „Nostalgični tvitovi Dačićevih o Titu“.

Godišnjica smrti Josipa Broza i dalje okuplja brojne poklonike. Pre 36 godina umro je Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i predsednik Saveza komunista. Mnogi građani iz bivše SFRJ i danas posećuju njegov grob, u u Kući cveća na Dedinju, gde je nedavno sahranjena i njegova supruga Jovanka. Sahrani Josipa Broza Tita u Beogradu prisustvovalo je više od 200 istaknutih ličnosti iz celog sveta. Deset godina kasnije bivša Jugoslavija bila je poprište građanskih ratova.

Tito je godinama vešto balansirao između istočnog i zapadnog bloka i bio jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. U unutrašnjoj politici ostavio je uređenje koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ, poput Ustava iz 1974. godine koji je praktično razvlastio državu na račun republika. Upravljao je Jugoslavijom 35 godina.

Beograd, 04.05.2016 - poštovaoci posećuju Kuću cveća povodom 36. godišnjice smrti Josipa Broza Tita

Nakon duge bolesti preminula Jadranka Stojaković

Poznata kantautorka Jadranka Stojaković preminula je u 66. godini u Banjaluci nakon duge i teške bolesti. Ova nekadašnja jugoslovenska zvezda, a kasnije i uspešna kantautorka i slikarka u Japanu, poslednjih godina živela je u Domu za stare "Karitas" u Banjaluci, gde se borila sa bolešću motornog neurona koja ju je zadesila nakon pada na bini 2009. godine, objavljuje Danas.

Studirala je Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu, a muzikom je počela da se bavi obrađujući sevdalinke i izvodeći poeziju Desanke Maksimović u novom muzičkom aranžmanu. NJene pesme poput "Sve smo mogli mi", "Što te nema", "Čekala sam", "Ako me ikada nađeš", "Ko zna reći", "Šumi voda", "Pamtiš li"... dirnule su milione srca širom sveta.

Voljena pesnikinja nesrećno zaljubljenih karijeru je započela u grupi Kombo 6, a sarađivala je sa brojnim sarajevskim muzičarima, poput Indeksa, Kemala Montena, Zdravka Čolića, Bijelog dugmeta... S Bregovićem je snimila pesmu "Čekala sam", a često je izvodila i numeru "Ima neka tajna veza" u akustičnoj verziji.

Zahvaljujući njenim unikatnim interpretacijama, dobila je poziv da učestvuje na festivalu Komunističke partije Japana. Nastupala je na napuštenom američkom aerodromu pred 300.000 posetilaca. Ubrzo je snimila i prvi album na japanskom jeziku "Ranka San". U Japanu je provela 23 godine.

Njena interpretacija pesme Alekse Šantića "Što te nema" uvrštena je među deset najljepših etno pesama u Evropi. - "Što te nema" je pesma koja se prima na svakom podneblju. LJudi na različitim stranama sveta su prepoznali emociju, kao da je njihova. Treba li da kažem da je vreme njenog nastajanja bilo i vreme neuzvraćene ljubavi? - objašnjavala je Stojaković.

„Umrla kantautorka Jadranka Stojaković“, piše u Novostima o reagovanjima na smrt poznate pevačice i kompozitorke.