Građani se ponovo zadužuju sve više

U prva tri meseca ove godine broj dinarskih gotovinskih kredita porastao do 70 odsto. Vlada Srbije namerava da poništi konkurs za finansiranje nauke od 2016. do 2019. godine.U Jasenovcu  razmirice i podele zasenile počast žrtvama a kod spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu juče je obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta. Dolazak u Sarajevo Džona Brenana, direktora američke obaveštajne agencije – CIA, nije bio najavljen u javnosti.

Beograd, 22.04.2016, promenadni defile reprezentativnog orkestra Garde Knez Mihailovom ulicom povodom obeležavanja 23. aprila - Dana Vojske Srbije

Građani se zadužuju sve više

U prva tri meseca ove godine broj dinarskih gotovinskih kredita porastao do 70 odsto. Istovremeno promet u trgovini na malo povećan je za desetak odsto, piše u Politici pod naslovom “keš krfediti pogurali potrošnju”.

Podaci iz banaka pokazuju da su građani u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, uzeli novih kredita u vrednosti od oko 300 miliona evra.

Građani su počeli da koriste prednosti jevtinijeg pozajmljivanja novca kod banaka. Naime, kamate za najtraženije – gotovinske kredite prepolovljene su u odnosu na period od pre godinu I po dana i danas su od sedam do 12 posto, piše u Politici.

Moscow, 22.04.2016 - Amerikanac, umetnik, bivši dvostruki šampion sveta u brazilskoj džijudžici Džef Monson (45) na obeležavanju 146. rođendana ruskog revolucionara i predvodnika Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina (22. april 1870 - 21. januara 1924) kod njegovog mauzoleja na moskovskom Crvenom trgu: Džef Monson (Jeffrey William Monson)

Pada Verbićev zakon?

Vlada Srbije namerava da poništi konkurs za finansiranje nauke od 2016. do 2019. godine, objavljuju Novosti pod naslovom “Poništava se konkurs o naučnim projektima”. Dokument o poništavanju Akta o vrednovanju naučnih projekata i Konkursa za odabir istraživačkih projekata koji bi bili finansirani iz republičkog budžeta je pripremljen, i o njemu će se ministri izjasniti na prvoj narednoj sednici Vlade Srbije.

Kao razlog za poništavanje konkursa koji je potpisao dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, navedeno je da nije ispoštovana pravna procedura i da konkurs objavljen na sajtu Ministarstva prosvete nije u skladu sa drugim zakonima i Ustavom. Konkursom je bio nezadovoljan i deo naučne zajednice, čije plate i celokupan rad zavise upravo od toga da li će im projekti biti odobreni na konkursu i da li će ih država finansirati.

Dokumentom o poništenju konkursa, vlada je predvidela i da se postojeći projektni ciklus, započet 2011. godine, produži do kraja 2016, tj. da se rad svih 11.000 naučnika u institutima i na univerzitetima finansira kao i do sada. U međuvremenu, u roku od 90 trebalo bi da bude raspisan novi konkurs, sa drugačijim uslovima. 

“Vlada poništava konkurse za naučnoistraživačke projekte” naslov je u Politici. Ministarstvu prosvete dat je rok od 90 dana da se izrade nova dokumenta na osnovu kojih će se ponovo raspisati konkurs.

Na sajtu Ministarstva prosvete večeras je objavljeno obaveštenje povodom, kako se navodi, dezinformacija koje su se na društvenim mrežama pojavile u vezi sa konkursom za novi ciklus naučnoistraživačkih projekta, navodi Politika. U obaveštenju se navodi da istraživači zvaničnim i validnim mogu smatrati samo one informacije koje su objavljene na sajtu Ministarstva prosvete i dokumenta koja je potpisao ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić, sa pečatom ministarstva.Na naše nekoliko puta ponovljeno pitanje da li se ovim demantuje autentičnost predloga rešenja o poništavanju konkursa, koji je naša redakcija dobila od izvora iz Vlade Srbije, iz Ministarstva prosvete novinarima Politike nije dat konkretan odgovor.

Ministar prosvete dr Srđan Verbić, koji je u popodnevnim satima od Politike saznao za predlog rešenja, bio je neprijatno iznenađen ovom informacijom i nije želeo da je komentariše.

Vlada Srbije poništiće u ponedeljak konkurs za novi ciklus naučnoistraživačkih projekata, raspisan za period od 2016. do 2020. godine, kao i prateći akt o vrednovanju, izboru, finansiranju i praćenju tih projekata, saznaje nezvanično Danas.

Skoplje, 22.04.2016 - policija obezbeđuje antivladine demonstracije u Skoplju

Srbija u nedelju izlazi na birališta

Srbija u nedelju izlazi na birališta. Za jedan mandat potrebno je od 14 do 16 hiljada glasova, piše Danas i istražuje ima li smisla izborna tišina u eri društvenih mreža?

Izbornu tišinu ili treba potpuno ukinuti ili smanjiti njeno trajanje na jedan dan, jer je u suštini zastarela forma, a u eri društvenih mreža izborne kampanje stranaka ne staju, već se sele na platforme kao što su Fejsbuk, Tviter ili Jutjub, a državne institucije nemaju delotvorne mehanizme za njihovo ograničavanje, smatraju sagovornici Danasa. Prakse zemalja su različite, pa tako tišina u Hrvatskoj i Rusiji traje 24 sata, a u Slovačkoj čak sedam dana.  

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Krstić objašnjava za Danas da izborna tišina „posebno ima značaja u zemljama krhke demokratije gde se lako može zloupotrebiti izborni proces buđenjem velikih strasti, zaoštravanjem odnosa sa političkim konkurentima i senzacionalističkim nastupima političkih predstavnika neposredno pred dan određen za glasanje. On je zagovornik postojanja izborne tišine kako bi građani ipak imali priliku da dobro i racionalno razmisle za koga će glasati.

Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, za Danas kaže da je izborna tišina u suštini zastarela forma i da se odnosi na stanje koje je bilo pre 25 ili 30 godina.

 “Da li je izborna tišina prevaziđena u eri interneta”, pita Politika i navodi kako u Hondurasu pet dana pred izbore staje predizborna kampanja, a u SAD i Velikoj Britaniji nema izborne ćutnje.

Ipak, uprkos nameri da glasači, zahvaljujući predizbornoj tišini, na miru sumiraju utiske i odluče kome će dati glas, sve češće se čuju mišljenja da je privremena zabrana kampanje besmislena u eri interneta, ali i da predstavlja atak na slobodu govora.

Njujork, 22.04.2016 - na ceremniji u sedištu UN, predsednik Srbije potpisao je Pariski sporazuma o klimatskim promenama: Tomislav Nikolić

Jasenovac:  Razmirice i podele zasenile počast žrtvama

Povodom sedamdeset prve godišnjice proboja Jasenovca, održana je zvanična komemoracija, koju je organizovala Javna ustanova spomen-područje Jasenovac pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, ali su je bojkotovali predstavnici jevrejske opštine, Srpskog narodnog veća i antifašističkih organizacija jer smatraju da je u hrvatskom društvu na delu "relativizacija ustaštva", prenosi Danas.

Jasenovac je simbol mržnje, poručila nekadašnja logorašica devedesetpetogodišnja Pava Molnar,  što je na komemoraciji, pročitala dramska umetnica Branka Cvitković. 

Marijana Mirt, aktivistkinja Udruge slobodarskih aktivista, kaže za Danas, komentarišući politizaciju teme Jasenovca i činjenicu da se organizuje više komemoracija, da "danas nažalost svjedočimo prljavim igrama raznih političkih i uhljebničkih grupacija koje sjećanje na tragičnu sudbinu nesretnih ljudi koriste za pokušaj ostvarivanja partikularnih interesa". Žalosno je da za mnoge Drugi svjetski rat još nije završio i željno očekuju njegov nastavak, poručuje Mirt.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ocenjuje za Danas da je nesloga u vezi sa obeležavanjem godišnjice proboja Jasenovca posledica radikalizovane situacije u Hrvatskoj, "pa ispada da su kvislinzi bili heroji, a antifašisti neprijatelji".

U Hrvatskoj je nedavno emitovan i film u kojem se žrtve prikazuju kao da su maltene same krive za tragediju koja ih je zadesila, a istinski antifašisti se kritikuju, ukazuje Popov.

Hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović izjavio je uoči zvanične ceremonije jasenovačkim žrtvama da ne oseća "nikakvu osobnu odgovornost" zbog toga što se ove godine održavaju tri komemoracije u Jasenovcu, a odgovornim smatra one koji "bojkotiraju službenu državnu komemoraciju".  

Blic uz subotnje izdanje poklanja knjigu „Zločini u logoru Jasenovac“, u kojoj su date ispovesti žrtava logora smrti: „Svake noći sanjamo užas Jasenovca“.

Beograd, 22.04.2016 - polaganje venaca na spomen-obeležje žrtvama genocida na Starom sajmištu povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu

Selaković: Suprotstavimo se reviziji istorije

Kod spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu juče je obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma, objavljuje Danas.

Ministar pravde Nikola Selaković poručio je da je "naša obaveza da se širenjem istine suprotstavljamo težnjama revizije istorije i izvrtanja činjenica, ali i borba protiv povampirenog nacizma i ustaštva".

Beograd, 22.04.2016 - konferencija za novinare Udruženja porodica nestalih i poginulih iz Zapadne Slavonije. "Zapadna Slavonija - bez prošlosti nema budućnosti" 

Nastavak spora oko imovine bivše SFRJ

Srbija traži izmenu sporazuma o sukcesiji, piše u Novostima pod naslovom “Borba za ambasadu bivše SFRJ u Moskvi”. Beograd ne da objekte u Rusiji, Indiji I Etiopiji. Vrednost nekretnina oko 26,5 miliona dolara.

Šef CIA iznenada u Sarajevu

Dolazak Džona Brenana obavijen velom tajni, pa ni pojedini državni funkcioneri nisu znali razlog njegovog boravka u BiH, objavljuje Politika pod naslovom “O čemu je šef CIA razgovarao u Sarajevu”.

Samo pojačane mere obezbeđenja u centru Sarajeva ukazivale su na to da je u gradu strani zvaničnik visokog ranga. Dolazak Džona Brenana, direktora američke obaveštajne agencije – CIA, nije bio najavljen u javnosti, a kako se ispostavilo ni pojedini državni funkcioneri nisu znali razlog njegove posete. Federalni ministar unutrašnjih poslova Aljoša Čampara demantovao je sinoć medijske navode da je reč o nenajavljenoj poseti, izjavivši za Slobodnu Bosnu da Brenan u glavnom gradu BiH boravi na poziv Osmana Mehmedagića, direktora Obaveštajno-bezbednosne agencije (OSA).

Šef CIA sastao se na radnom ručku sa članovima Udarne grupe za borbu protiv terorizma, koju čine čelnici policije oba entiteta, direktor OSA, ministar bezbednosti BiH i glavni tužilac, a nakon toga sreo se i sa članovima Predsedništva BiH. U tom razgovoru bilo je reči o stanju bezbednosti u BiH i mogućnosti uspostavljanja regionalne radne grupe balkanskih zemalja za borbu protiv terorizma.

Moglo se pretpostaviti da će šverc oružja biti tema razgovora budući da je prvi čovek CIA u Sarajevo doputovao samo dan nakon dvodnevne Interpolove operacije „Balkanski okidač” u kojoj je u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Srbiji i Sloveniji učestvovalo oko 5.000 policajaca, a uhapšeno 14 ljudi i zaplenjeni oružje, municija i eksploziv. Informacije prikupljene u ovoj akciji mogle bi da budu od koristi u otkrivanju eventualnih veza sa terorističkim aktivnostima u regionu. Podsećanja radi, neke od automatskih pušaka korišćenih u novembarskim terorističkim napadima u Parizu potiču upravo sa Balkana. 

Govoreći o razlozima posete direktora CIA, stručnjak za terorizam Dževad Galijašević ocenio je da do sada u BiH nije bilo efikasnih akcija u obračunu sa radikalnim islamistima.

„SAD žele konkretnu akciju koja podrazumeva pronalazak veće količine skladišta naoružanja i opreme koju koriste islamisti, presecanje tokova finansiranja u BiH, adekvatnije mere nadzora nad islamističkim grupama i sprečavanje propagande koja se ovde nesmetano odvija”, kazao je Galijašević agenciji Srna.

Koliko je Brenanova poseta iznenadila neke od ovdašnjih zvaničnika i do juče i za njih bila tajna, svedoče izjave ministra bezbednosti BiH Dragana Mektića i federalnog ministra policije Aljoše Čampare, date uoči susreta sa gostom, da ne znaju šta će biti tema razgovora, piše u Politici.

Sarajevo, 22.04.2016 - direktor Američke obaveštajne službe (CIA) Džon Brenan, koji je došao u Sarajevu u nenajavljenu posetu, sastao se sa članovima Predsjedništva BiH, iza zatvorenih vrata, i predstavnicima policijskih agencija, Obaveštajne službe BiH, ministara unutrašnjih poslova i ministra sigurnosti BiH: John O. Brennan

Fanovi odaju počast Princu - Purpurno, volimo te, purpurno

Znani i neznani fanovi širom sveta nastavljaju da odaju počast preminulom muzičaru Princu.Genije... Vizionar... Virtuoz... Nedodirljivi... Ljubav, mir i zahvalnost, ovim rečima se od čuvenog muzičara Princa oprostila njegova podjednako slavna koleginica Eni Lenoks. Njene reči su samo jedan dragulj u nizu počasti koje su upućivane i upućuju se na račun interpretatora hitova poput "Purple Rain" , "Kiss" i "The Most Beautiful Girl in the World", od kako je objavljena vest da je on pronađen mrtav u 57. godini u svom domu u Minesoti. objavljuje Danas.  

U čast preminulog Princa poznate zgrade u NJujorku i Nju Orleansu obasjane su purpurnom svetlošću, a istu nijansu nakratko su poprimili i Nijagarini vodopadi, dok je NASA objavila fotografiju ljubičaste magline. Takođe, društvene mreže preplavila je ilustracija na kojoj je on prikazan kao Mali Princ iz pera Antoana de Sent Egziperija. I logo MTV-ja na internetu je promenio kolorit u purpurno, dok je na naslovnici britanskog lista San objavljeno: "Došao je kraj purpurnoj kraljevini".

Predsednik SAD Barak Obama, preko Fejsbuka je poručio: "Danas je svet izgubio kreativnu ikonu. Mišel i ja pridružili smo se milionima fanova širom sveta u žalosti zbog iznenadne smrti Princa.. Kao jedan od najtalentovanijih i najplodnijih muzičara našeg vremena, Prince je sve obuhvatio. Funk. R&B. Rock and roll. Bio je virtuoz sa instrumentima, briljantni vođa benda i fantastičan izvođač“.

Las Vegas, 22.04.2016 - arhivska fotografija muzičara Prinsa  (19. maj 2013.) koji je preminuo u svom domu u Mineapolisu u 57. godini

Koren podela u Srbiji

“Filozofija palanke – knjiga koja je podelila Srbiju na prvu i drugu”, naslov je teksta koji Politika najvljuje za svoj nedeljni broj.

Za razliku od običnog, „prostog” sveta, koji sliku najvećeg zla obično smešta u nepoznato, ono što je daleko ili drugačije, ušuškane "sofisticirane" elite vole da ga vide oko sebe, iza prvog musavog zida i blatnjavog ćoška, usred onoga što im je najbliže i što najbolje poznaju.

Ipak, retko je u delima koja nisu završila u ropotarnici intelektualne istorije jedno zlo – uokvireno prepoznatljivim kulturalnim obrascem i ilustrovano stihovima pesnika naroda kome pripada autor – predstavljano toliko velikim, duboko ukorenjenim i neuništivim, kao u knjizi pežorativnog naslova „Filosofija palanke”. Pre nego što nam, negde pri kraju, saopšti da palanka, u stvari, nema svoju filozofiju, Radomir Konstatinović iznosi razmišljanja koja su hipnotisala srpsku liberalnu elitu i zagrejala srca ekstremnih nacionalista u okruženju.

Bez uzimanja u obzir sadržaja i uticaja „Filosofije palanke” nije moguće razumeti dubinu podela u Srbiji, iscrpljujući „kulturni rat” dve Srbije kome se ne nazire kraj. Za mnoge antinacionaliste, slučajne Srbe, ona predstavlja Bibliju antifašizma, knjigu koja je najavila i objasnila srpske zločine. Opisivana je kao ne „samo otkrivalačka nego, gotovo, i proročka”.

Latinka Perović je u njoj otkrila kristalnu kuglu u kojoj se vidi naše neevropsko sutra – "služeći se mimikrijom, duh palanke kao infrastruktura nacionalizma drži i dalje Srbiju na odstojanju od Evrope." Iako ističe da se o njoj "raspravljalo na naučnim skupovima" moćna istoričarka smatra da je to "nedovoljno za knjigu koja bi trebalo da postane nova Biblija".

Istovremeno, ona je u najužoj konkurenciji za Bibliju srpskog autošovinizma. Postala je sofisticirano priručno opravdanje za stavove koji bi, izgovoreni o nekom od komšijskih naroda, privukli pažnju ako ne tužilaštva onda resornih organizacija građana u civilu.

Ali, šta je poručio sam Konstantinović, rodonačelnik Druge Srbije? Da li je njegova knjiga alatka za borbu protiv "srpskog nacizma" ili sredstvo za "nacifikovanje" Srba? Pomaže li "Filosofija palanke" da postanemo (pravi) Evropljani ili nam poručuje da to nikada nećemo biti? Konačno, treba li je uopšte čitati, piše Zoran Ćirjaković za izdanje Politke koje će se pojaviti u nedelju.

Beograd, 22.04.2016 - tradicionalni prijem ministra odbrane i načelnika Generalštaba Vojske Srbije povodom Dana Vojske Srbije

Kurir - režiser

“Kurir režirao filmsku pljačku”, naslov je u Novostima povodom nesvakidašnjeg epiloga spektakularne pljačke kurirske službe "AKS ekspres". Prijavio lažno razbojništvo, da bi prikrio manjak.

Epilog spektakularne pljačke vrednosnih pošiljaka kurirske službe "AKS ekspres", 12. aprila na auto-putu Beograd - Zagreb, kod isključenja za Zemun, je hapšenje njihovog službenika Nemanje A. (23). On je osumnjičen da je inscenirao čitav napad, sam sebe povredio i uzeo dva i po miliona dinara.

Naime, kurir ove šabačke firme zadužio je veći broj vrednosnih pošiljaka, namenjenih primaocima u Zemunu, koje nije isporučio. Potom je falisifikovao njihove potpise, da je roba navodno primljena. Osumnjičeni je novac, kako se pretpostavlja, zadržao za sebe, a potom lažno prijavio razbojništvo kako bi prikrio napravljeni manjak.

Uhapšen zbog reketa dok je čekao kaznu za ubistvo

Velibor Bakić (32), koji je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva Smaila Tarića iz Malog Zvornika 2008. godine i trenutno čeka da bude pozvan na odsluženje kazne, uhapšen je u petak po podne u Beogradu zbog sumnje da je izvršio krivično delo iznude. Policija ga je, u spektakularnoj akciji, privela na uglu Višegradske i Savske ulice, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, i određeno mu je zadržavanje do 48 sati, posle čega će biti priveden u Tužilaštvo na saslušanje, objavljuju Novosti pod naslovm “Glavoseča pao zbog reketa”.

Bakić je iz pritvora pušten u martu prošle godine, posle više od šest godina otkako se iza rešetaka našao zbog sumnji da je učestvovao u Tarićevom ubistvu. Ovaj zločin izazvao je veliku pažnju javnosti, pošto je Tarićeva odrubljena glava pronađena u crnoj plastičnoj kesi 22. avgusta 2008. na Bulevaru kralja Aleksandra, posle anonimne dojave upućene beogradskim medijima. Policija je sutradan u donjem delu Karađorđevog parka pronašla i spaljeno Tarićevo telo u žbunju.

Prvom presudom Višeg suda, Bakić je bio osuđen na 35 godina zatvora, ali je ova presuda ukinuta. Posle drugog suđenja, izrečeno mu je 20 godina robije, ali je Apelacioni sud otvorio novi pretres i doneo pravosnažnu presudu od 15 godina.

Kad je pred Apelacionim sudom zaključen pretres, Bakiću je ukinut pritvor, koji mu je bio određen zbog uznemirenja javnosti ali je, prema stavu ovog suda, protokom vremena od šest i po godina, "opao intenzitet uzmenirenja" koje bi njegovo puštanje na slobodu moglo da izazove u javnosti.

Održavanje napetosti povodom istrage o ubistvu pevačice

Svedok zločina rešava misteriju: Istražiteljima se javio očevidac ubistva Jelene Marjanović, piše u Informeru gde se najavljuje “obrt u istrazi”.

“Krug oko ubice se steže, hapšenja u narednih nekoliko dana”, objavljuje ovaj tabloid.