Balkan – poslednja stanica za izbeglice?

Na konferenciji u Londonu sutra biće dodeljena sredstva iz fonda EU kako bi se izbeglice zadržale u Srbiji i Makedoniji. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ponovio da Srbija ne može da dozvoli da se pretvori u sabirni centar. Prosečne maloprodajne cene goriva u Srbiji lagano opadaju, ali su i dalje među najvišim u regionu. Stari kontinent, kojem se zbog zatvaranja granica pred izbeglicama spočitava da se pretvara u „tvrđavu Evropu”, Pentagon će ubrzati u fortifikaciji tako što će naredne godine više nego učetvorostručiti svoj budžet za ovaj deo sveta da u Evropu pošalje još tri do pet hiljada vojnika opremljenih teškim naoružanjem i oklopnim vozilima.

Kopenhagen, 02.02.2016 - Nedelja mode u Kopenhagenu (Copenhagen Fashion Week): kolekcija - Tuesday 

U Srbiji gorivo najskuplje

“Dizel i dalje najskuplji u Srbiji” piše u Politici. Upućena je inicijativa državi da preispita visinu akciza na auto-gas koji je u Srbiji skuplji za 26 dinara u odnosu na BiH.

Prosečne maloprodajne cene goriva u Srbiji i dalje lagano opadaju, ali su i dalje među najvišim u regionu. Za poslednjih sedam dana prosečna cena litra benzina niža je za oko dinar, a dizela za dva. I pored toga, dizel je među najskupljim u regionu. Skuplje ga od Srbije toči samo Albanija.

Po ceni dizela, Crna Gora (97,6 dinara), u međuvremenu se pridružila tradicionalno najjeftinijim tržištima Makedoniji (76,86 dinara) i BiH (104,2). Čak je, i u Grčkoj (109,8 dinara) prosečna cena dizela pala ispod jednog evra, ali se u Srbiji i dalje toči za 1,037 evrocenti ili (127,69) dinara za litar.

Upitan, otkud da i Grčka sada ima jeftiniji dizel od nas kada je uvek bio skuplji, Tomislav Mićović, sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže, da je prethodnih dana bilo pumpi na kojima se dizel mogao točiti jeftinije od benzina. Razlog za pojeftinjenje dizela ispod evra u Grčkoj je posledica pada cene ovog derivata na svetskoj berzi, s tim što ne može istovremeno pad cene da se reflektuje i na ostala tržišta.

Pojedine naftne kompanije u Srbiji krenule su da jevtinije naplaćuju veće količine kupljenog goriva. Ako se, recimo, natoči 25 litara dobija se popust pet dinara po litru. Realno je očekivati da ove akcije prerastu u redovnu prodaju i da benzin u Srbiji uskoro počne da se toči ispod evra, kaže Mićović.

(ilustracija, Politika)

EU sutra odlučuje o Srbiji i Makedoniji kao tampon zoni za smeštaj izbeglica

Sirijski fond, osnovan za pomoć sirijskim izbeglicama i okolnim zemljama koje ih primaju, poput Libana, Turske, Jordana i Iraka, biće korišćen i za pomoć migrantima u Makedoniji i Srbiji, kako bi ostali tamo, izjavio je neimenovani evropski funkcioner, objavljeno je na sajtu Euraktiv. Evropski funkcioneri su, kako se navodi, brifovali novinare uoči konferencije o podršci Siriji i regionu 4. februara u Londonu, objavljuje Politika pod naslovom “Da li je Balkan poslednja stanica migrantskog karavana”. Na konferenciji u Londonu biće dodeljena sredstva iz fonda EU kako bi se izbeglice zadržale u Srbiji I Makedoniji, piše na portalu Euraktiv, prenosi Politika.

Jedan od funkcionera je rekao da će Fond EU za odgovor na sirijsku krizu, poznat kao Madad fond, koji je EU uspostavila u decembru 2014. godine, pomoći i da se „izbeglice zadrže u Makedoniji i Srbiji”. Prema njegovim rečima, fond ima ukupno 650 miliona evra a taj novac se koristi za osnaživanje izbeglica, odnosno njihovo zadržavanje tamo gde se nalaze, uglavnom u Jordanu i Libanu.

„Ali, počećemo da delujemo i na Zapadnom Balkanu, za one izbeglice koje su stigle do Makedonije i Srbije,” rekao je on.

Ovo je prvi put da je jedan funkcioner EU govorio o „zadržavanju izbeglica tamo gde su” a da je pri tom govorio o Makedoniji i Srbiji, navodi taj portal.

Te zemlje, kako se dodaje „ne žele da postanu tampon zona” a, štaviše, i većina od migranta „nemaju nameru da se tamo nastane već obično nastoje da prođu kroz njih što je brže moguće na putu ka bogatijim zemljama poput Austrije i Nemačke”.

EU je rešena da ponudi 2. 2 milijarde evra, rečeno je novinarima.

„Evropska unija će igrati veliku ulogu na ovoj konferenciji jer može i mora”, rekao je jedan funkcioner EU novinarima, javlja Tanjug a prenosi Politika.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Sofiji da bi eventualno lančano zatvaranje granica za migrante na gornjem toku zapadno-balkanske rute stvorilo opasnu situaciju za Srbiju i čitav region i ponovio da Srbija ne može da dozvoli da se pretvori u sabirni centar niti može da primi migrante koji su prešli preko njene teritorije, a nisu dobili azil u EU.

„Bez obzira na svo razumevanje i empatiju koje imamo prema migrantima, mi ne možemo dozvoliti da se Republika Srbija pretvori u svojevrsni sabirni centar za migrante. Srbija takođe nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava niti smo prva zemlja ulaska”, rekao je Dačić na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, javlja Beta a prenosi Politika.

Sofia, 02.02.2016 - prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova "Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSJIE)" (South-East European Cooperation Process - SEECP), kojem ove godine predsedava Bugarska

Evropa – američka tvrđava

Stari kontinent, kojem se zbog zatvaranja granica pred izbeglicama spočitava da se ionako sve više pretvara u „tvrđavu Evropu”, Pentagon će ubrzati u fortifikaciji tako što će naredne godine više nego učetvorostručiti svoj budžet za ovaj deo sveta, sa 789 miliona na 3,4 milijarde dolara. To povećanje će američko ministarstvo odbrane iskoristiti da u Evropu pošalje još tri do pet hiljada vojnika opremljenih teškim naoružanjem i oklopnim vozilima. Oni će biti razmešteni unutar NATO trupa, mahom u centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj ovog dubljeg „ukopavanja u rovove” nije zaustavljanje izbeglica – mada će delimično poslužiti i za eventualnu pripomoć oko migrantske krize – već je namera, prema izvorima Njujork tajmsa, da se Rusija odvrati od daljeg prodora u Evropu, objavljuje Politika pod naslovom “Amerika naoružava „istočni front” prema Rusiji”.23

Ovako drastično bildovanje budžeta signal je namere Vašingtona da na duže staze ojača svoje vojno prisustvo u zemljama koje se osećaju ugroženim otkako je Moskva pre dve godine anektirala Krim. Na prvi pogled, ovo i nije velika novost jer je Amerika u proteklih 12 meseci već uputila još vojnika i oružja u Evropu.

Kako su najozbiljniji pretendenti na Belu kuću listom veći „jastrebovi” od Baraka Obame, još spremniji od njega da se služe vojskom u inostranstvu, teško da i naredni američki predsednik, koji će na dužnost stupiti početkom 2017. godine, neće i nakon toga odobriti da evropski budžet Pentagona ostane na istom nivou, barem ako se situacija potpuno ne preokrene.

Za poboljšanje odnosa s Rusijom šanse su trenutno slabe.

Na Zapadu se strahuje od širenja ruskog uticaja na Balkanu, pa je želja da se on suzbije najverovatniji razlog zbog kojeg ke Podgorica napokon primila poziv da se pridruži NATO-u, piše u Politici.

Ministar odbrane SAD Ešton Karter najavio je danas veliko povećanje vojnih troškova u cilju suprotstavljanja Rusiji i snaženja američkog prisustva na istoku Evrope, kao i jačanja kampanje protiv Islamske države.

Karter je rekao da će ukupan budžet za fiskalnu 2017. godinu iznositi 583 milijarde dolara što, navodi AFP, daleko nadmašuje budžet drugih zemalja i prevazilazi ukupne vojne troškove narednih osam najvećih vojski na svetu.

U taj iznos uključeno je i 3,4 milijarde dolara za operacije u Evropi u cilju odvraćanja, kako je naveo Karter, „ruske agresije”.

„Mi jačamo naše položaje u Evropi kako bismo podržali svoje NATO saveznike nasuprot ruske agresije”, rekao je Karter.

Earlham, 02.02.2016 - snežna oluja zahvatila je američke oblasti Kolorado, Nebraska i Ajova

Vojna simulacija mirovne misije u Srbiji

Rusko srpski manevri u prvom kvartalu ove godine, saopštila je pres služba Ministarstva odbrane Ruske federacije, objavljuje Danas pod naslovom „Vojna simulacija mirovne misije u Srbiji“.

Tokom 2016.godine biće i šest zajedničkih vojnih vežbi sa Sjedinjenim Državama, navodi Danas na naslovnoj strani.

Moskva, 02.02.2016 - susret ruskog predsednika i premijera: Vladimir Putin, Dmitry Medvedev

Fantomske firme za utaju poreza

Pod naslovom “Lažne firme državi otele 13,5 milijardi”, u Novostima piše da je oko 230 fantomskih firmi tokom 2015. godine utajilo porez. Te firme se vode na imena ljudi kojima je ukraden identitet, objavljuju Novosti.

Guangzhou, 02.02.2016 - gužva uoči lunarne nove godine na železničkoj stanici u kineskoj provinciji Gaungdong, gde su otkazani vozovi zbog snežnih padavina

Predizborne probe u Americi

Pod naslovom “Prvi hladan tuš za Hilari i Trampa”, u Politici piše kako je biznismen izgubio izbore u Ajovi, dok je nekadašnja državna sekretarka izjednačena sa socijaldemokratom koji je proglasio revoluciju protiv „klase milijardera”.

Na prvim ovogodišnjim stranačkim izborima Hilari Klinton, nekadašnja državna sekretarka, i Berni Senders, socijaldemokratski senator iz Vermonta, takoreći su izjednačeni. Razlika među njima izražava se u promilima u njenu korist (videti okvir) zbog čega Demokratska stranka još nije proglasila konačne rezultate, ali je to učinio izborni štab bivše senatorke iz Njujorka saopštavajući da je ona pobednik.

Nategnuta pobeda je hladan tuš za Klintonovu jer je u Ajovi očekivala trijumf baš kao i republikanac Donald Tramp, koji je mesecima ubeđivao glasače da je rođeni pobednik, da bi na partijskim izborima u ovoj američkoj državi bio tek drugi posle ulatrakonzervativnog senatora iz Teksasa Teda Kruza.

Američki mediji ističu da su najbolje prošli Senders, koga su pojedini mediji, analitičari i Klintonova mesecima potcenjivali kao socijalistu koji nema nikakve šanse u američkom izrazito kapitalističkom društvu, i senator sa Floride Marko Rubio, koji je trećeplasirani među republikancima sa samo jednim procentom razlike u odnosu na Trampa.

Des Moines/Iowa, 02.02.2016 - kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD senator iz savezne države Vermont Bernard "Berni" Sanders (74) u obraćanju svojim pristalicama posle saopštavanja prvih preliminarnih rezultata. Sanders i njegova protivkandidatkinja Hilari Klinton (Hillary Diane Rodham Clinton, 68), supruga bivšeg predsednika SAD Bila Klintona (William Jefferson "Bill" Clinton, William Jefferson Blythe III, 69), na stranačakim izborima osvojili su, prema 95 odsto obrađenih rezultata, gotovo istovetan broj glasova 

Još jedna laž “na visokom nivou”

Informacija koje se pojavila u hrvatskim medijima o odlaganju posete predsednika Srbije je medijski spin jer nije ni ugovorena, kažu za Politiku izvori bliski kabinetu srpskog predsednika. Inicijativa da predsednik Srbije Tomislav Nikolić dođe u posetu Zagrebu potekla je od hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović na samitu „Brdo – Brioni” koji je održan krajem novembra prošle godine u Zagrebu, odnosno dva i po meseca posle Nikolićeve posete Vatikanu, kažu za „Politiku” izvori bliski kabinetu predsednika Srbije reagujući na pisanje zagrebačkog „Jutarnjeg lista” po kome je, navodno, hrvatski državni vrh odlučio da odloži više puta najavljivanu posetu srpskog predsednika Hrvatskoj zbog njegovog zahteva papi Franji da zaustavi proces kanonizacije Alojzija Stepinca, piše u Politici pod naslovom “Poseta Zagrebu dogovorena dva i po meseca posle Nikolićevog razgovora sa papom”.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić će otputovati u Zagreb u prvu zvaničnu posetu Hrvatskoj, ukoliko poziv hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović bude upućen, rečeno je Danasu u Predsedništvu. Na Andrićevom vencu za list navode da prvi put čuju za informacije koje je preneo hrvatski Jutarnji list da je vrh te države odlučio da odloži posetu Nikolića.

Hrvatski državni vrh odlučio je da odloži više puta najavljivanu posetu predsednika Nikolića Zagrebu, piše sada Jutarnji list. Glavni razlog, kako navodi list, pozivajući se na diplomatske izvore, je zahtev upućen papi Franji da zaustavi proces kanonizacije Alojzija Stepinca, iako se procenjuje da odnose između Hrvatske i Srbije treba normalizovati posle zaoštravanja s početka migrantske krize, a "zaslugom" bivšeg premijera Zorana Milanovića.

 Zagrebački dnevnik piše da je hrvatski državni vrh zaključio da je srpski predsednik ušao u osetljivo područje verske politike, te da to nije trebalo da napravi. "Stepinčeva beatifikacija nije tema za Srbiju, već pitanje za Rimokatoličku crkvu, a uz to ima veliko emocionalno značenje za većinu vernika u Hrvatskoj.

List zaključuje da to znači da još neko vreme neće doći do hrvatsko-srpskog sastanka na vrhu, što im je potvrdio portparol hrvatske predsednice Luka Đurić i Dario Mihelin, predsedničin savetnik za spoljnu politiku. Oni, međutim, kako se konstatuje, nisu želeli da razgovaraju o razlozima odlaganja susreta.

Velika provokacija iz Zagreba. Kolindinih pet uslova za Nikolića, objavljuje Blic na naslovnoj strani.

Sankt Peterburg, 02.02.2016 - retrospektivna izložba meksičke umetnice Fride Kalo (Kahlo), prva u Rusiji

Nema snajperista ali “javljaju se” špijuni

Zvaničnici iz Ankare u utorak demantovali da naši državljani ratuju na strani Kurda. Pojavio se novi video na kojem policija privodi špijune, navodno poreklom iz Srbije, objavljuju Novosti pod naslovom “Naši snajperisti ne ratuju na strain Kurda”. Turska policija odbacila je medijske spekulacije ali su tamošnji mediji lansirali novu "bombu" - da je u zapaljivoj pokrajini Dijarbakir u gradu Sur na jugoistoku ove zemlje, uhapšena osoba poreklom iz Srbije i to zbog špijunaže! Ipak, verodostojnost tog snimka još nije potvrđena. Kako je Novostima rečeno u našem Ministarstvu spoljnih poslova, nikakva zvanična informacija od vlasti iz Ankare nije dobijena o ovoj "špijunskoj aferi" koja za sada postoji samo u turskim medijima. 

Mogadiš, 02.02.2016 - pilot Vladimir Vodopivec iz Beograda uspeo je bezbedno da spusti avion sa 74 putnika i članova posade na aerodrom u Mogadišu u Somaliji, posle eksplozije koja je raznela deo trupa kod desnog krila letelice

Preminuo mladi srpski naučnik

“Virus ubio skromnog srpskog genija”, piše u Novostima. Srbija je, zauvek, izgubila još jednog genijalca. Filipa Brkovića, doktora nauka i najmlađeg diplomca Beogradskog univerziteta. Preminuo je u Briselu, iznenada, prošlog petka, posle kratke bolesti, tek što je 16. decembra, dan pred rođendan, dobio doktorsku titulu. Narednog dana napunio je 29 godina. Rad koji je branio bio je namenjen stvaranju sistema koji će poljoprivrednim proizvodima Srbije na duže staze omogućiti lakši pristup svetskom tržištu, i čemu je želeo da se posveti po povratku u zemlju i primeni sve što je, tokom školovanja, izučio i naučio. Preminuo je, kako su mediji preneli, od entero virusa, koji mu je napao najpre pluća, potom čitavo telo". Rad njegovog srca opadao je sve više. Pao je u komu. I, nažalost, iz nje se nije vratio, objavljuej ovaj list.

Istraga o uhapšenima ispred manastira Dečani

Jedan od nedavno uhapšenih kod manastira Visoki Dečani borio se u Siriji. Drugog člana četvoročlane grupe sprečili da otputuje na Bliski istok, objavljuju Novosti pod naslovom “Borio se u Siriji pa hteo da pali Dečane”.

Ovi navodi iz tužilaštva u Peći, koje su u utorak preneli prištinski mediji, negiraju prvobitne izjave predstavnika kosovske policije da nema dokaza da se uhapšeni ispred manastirske kapije mogu povezati sa radikalnim islamistima.

I dok tužilaštvo u Peći još nije pribavilo dokaze da su osumnjičeni želeli da izvrše teroristički napad, već se za sada terete za posedovanje oružja bez dozvole, iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić opominje da sigurno nije reč o turistima i pita šta su uhapšeni naoružani "kalašnjikovom" sa 20 metaka i pištoljem sa 16 šaržera, tražili u večernjim satima ispred manastirske kapije.

Uhapšeni Albanci, koji su do manastirske kapije stigli u "golfu" uroševačkih registarskih tablica, prema rečima tužioca, Valjbone Diše-Hađosaj, mogu biti odgovorni i za oružani napad na kuću Srbina u selu Berkovo, u opštini Klina koji se dogodio istog dana nešto ranije na dan kada su uhapšeni. Osumnjičeni su, inače, priznali da su posedovali oružje, ali su kazali da su krenuli da kampuju u planinama Dečana.

NJUJORK, 02.02.2016 - debata predsednika Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj (CIRSD) Vuka Jeremića i pezionisanog američkog generala Davida Petreusa u Harvard klubu u Njujorku

Karadžić: Ništa sporno u izboru UO RTS

Ne mogu da razumem šta znači da je izbor članova Upravnog odbora RTS "namešten". Svi članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) su glasali, a pred samu sednicu imali smo sastanak kako bismo razmenili stavove i svako je rekao šta misli. Za izbor UO RTS 19 različitih kandidata je dobilo glasove i glasalo se u dva kruga, tako da ne vidim ništa sporno, navodi za Danas Goran Karadžić, predsednik Saveta REM, odgovarajući na navode članice Saveta REM Gordane Suše da sumnja da je izbor bio namešten.

Karadžić dodaje da je Suša na sednici Saveta REM rekla kako smatra da su se neki ljudi dogovorili o glasanju, ali da su takve tvrdnje "smešne". Prema njegovim rečima, važno je da niko nije imao primedbu na zakonitost celog procesa. Da smo izglasali kandidate, za koje je Suša mislila da treba da budu izabrani, onda se verovatno ne bi bunila - objašnjava Karadžić.

Savet REM dobija novog predsednika pošto Karadžiću drugi mandat ističe 17. februara, i  nema više pravo da se kandiduje.  Iako se spekulisalo da će nova predsednica biti članica Saveta Olivera Zekić, nezvanično, najviše šansi za to mesto ima ipak Miloš Rajković, takođe član Saveta, piše u Danasu.

Beograd, 02.02.2016 - utakmica 1. kola grupe A Evropskog prvenstva u futsalu Srbija - Slovenija, 5:1

Informer zavađa Dačića i Vučića

Branko Ružić ocinkario šefa, piše u Informeru pod naslovom “Istina je, Dačić je protiv Vučića”.

Dačiću je dosta šikaniranja I ponižavanja od strane SNS! Ako to ikako bude bilo moguće SPS posle izbora neće praviti vladu sa Vučićem, već sa demokratam, poverioi se Branko Ružić zapadnim diplomatama, objavljuje ovaj tabloid.