Nikolić i Vučić protiv referenduma u Republici Srpskoj

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je protiv referenduma u Republici Srpskoj i deli mišljenje Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije, o ovom pitanju. Premijer Vučić od Glavnog odbora Srpske napedne stranke traži da ga ovlasti da donese odluku o vanrednom izlasku na biralište. Kada je reč o pokrajinskim izborima, oni najranije mogu da budu održani 24. aprila, u kom slučaju bi morali biti raspisani 22. marta, a najkasnije 22. maja. Ko je američki a ko ruski čovek u Srbiji.

Tomislav Nikolić je protiv referenduma u RS

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je protiv referenduma u Republici Srpskoj, izjavio je za Danas Ivan Mrkić, savetnik predsednika Srbije, upitan da li je Tomislav Nikolić zauzeo jasan stav u odnosu na namere Milorada Dodika, predsednika ovog bosanskohercegovačkog entiteta, da pozove građane na referendumsko izjašnjavanje.

Tomislav Nikolić deli mišljenje Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije, o ovom pitanju rekao Mrkić.

Predsednik Vlade Srbije izneo je više puta stav da je protiv referenduma u RS. Nakon prekjučerašnjeg saopštenja za medije iz kabineta predsednika Republike, o sastanku sa Dodikom, nije se mogao izvesti jasan zaključak o tome kakav je stav Nikolića o referendumu u RS. Naprotiv, na osnovu prethodnih izjava Nikolića u vezi sa ovim problemom, mogao se steći utisak da je on na strani Dodika. Na osnovu rečenice koju je sadržao dopis iz Predsedništva, da je "Dodik zahvalio predsedniku Nikoliću na borbi za očuvanje RS", a u kontekstu prethodnog iskustva, mogao se izvesti zaključak da Nikolić podržava Dodikov referendum, smatra Danas.

Takođe, imajući u vidu nedvosmislenu podršku koju je Rusija dala Dodiku, odnosno privrženost ruskoj politici koju predsednik Srbije u svojim javnim nastupima izražava, činjenica da je Nikolić ovog puta stao na suprotnu stranu, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, izvesno predstavlja svojevrsni zaokret, zaključuje list.

Za građane je bolja kraća kampanja

Danas istražuje da li strankama više odgovara kraći ili duži rok za izbornu kampanju. Predstavnicima većine stranaka je svejedno da li će formalna izborna kampanja biti duža ili kraća, odnosno da li će trajati mesec ili dva, jer, kako kažu, ona već traje godinama. U SVM i DSS smatraju da je za građane bolje da ona kraće traje, a u SPS očekuju da će ona biti spakovana u najkraćem zakonskom roku. Iz Lige socijaldemokrata Vojvodine jasno poručuju da su oni siromašna stranka i da bi im odgovaralo da kampanja bude kraća.

Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, za Danas navodi da bi opoziciji više odgovarala kratka, terenska i manje medijska kampanja, jer nema puno novca, ali može vlasti koliko toliko da parira svojim aktivistima i volonterima. Kada je reč o naprednjacima, Vuković kaže da imaju ogroman broj volontera i ljudi koji rade za stranku iz različitih razloga, predominantnu medijsku poziciju i finansijski jako dobro stoje jer, kako se hvale, imaju višak u bilansu stranke i dobiće dosta novca i javnih sredstava. - Njima odgovara duža i jaka medijska kampanja jer vole da promovišu Vučića kao kandidata za sve nivoe vlasti - kaže Vuković.

Vučiću „svega dosta“ hoće na izbore

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je prelomio da raspiše izbore, tvrde u SNS. Vučiću je „svega dosta“ i hoće na izbore, saznaje Blic.

Izbori sve izvesniji. Premijer Vučić od Glavnog odbora Srpske napedne stranke traži da ga ovlasti da donese odluku o vanrednom izlasku na biralište, piše u Novostima pod naslovom „Premijer spreman i na ostavku“.

Rokovi za raspisivanje izbora

Kada je reč o pokrajinskim izborima, oni najranije mogu da budu održani 24. aprila, u kom slučaju bi morali biti raspisani 22. marta, a najkasnije 22. maja. Parlamentarne izbore raspisuje predsednik Republike na predlog Vlade. Ukoliko bi izbori bili održani 24. aprila, o čemu se već uveliko spekuliše, oni bi morali da budu raspisani najranije 24. februara, a najkasnije 10. marta. Ako bi opšti izbori bili održani 22. maja, što je prema najavama za pokrajinske izbore poslednji rok, morali bi da budu raspisani najranije 7. aprila ili najkasnije 23. aprila, objavljuje Danas.

Američki i ruski ljudi u srpskoj vlasti

„Ko je američki a ko ruski čovek u Srbiji“, naslov je u Politici gde piše kakko se ne može političarima zabraniti da osećaju naklonost prema nekoj zemlji, pod uslovom da to ne utiče na politiku vlade, smatra Zoran Stojiljković. Tekst podstiče podsećanjem kako je nedavno potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin, kada je sleteo na beogradski aerodrom, dočekan toplom dobrodošlicom njegovog srpskog kolege Ivice Dačića. A potom je iz Beograda ovaj ruski zvaničnik „ispraćen“ rečenicom da treba da „brine o svojoj državi“ a da ćemo „mi o Srbiji“. Ovu poruku Rogozinu uputila je ministarka Zorana Mihajlović.

Obama: Amerika je najmoćnija zemlja sveta i – tačka

Američki predsednik Barak Obama održao je svoj sedmi i poslednji govor o stanju nacije.Obama je izrazio veliki optimizam kada je reč o putu na kojem se zemlja nalazi, i to ne samo što se tiče 2016, već i u godinama mnogo posle njegovog odlaska iz Bele kuće, prenosi Danas Glas Amerike.

Obama je odbacio kritike na račun svoje ekonomske politike i poručio da su SAD u ovom trenutku najsnažnija i najtrajnija ekonomija sveta. Obama je odlučno odbacio i retoriku da američki neprijatelji postaju snažniji, dok Amerika slabi. "SAD su najmoćnija zemlja sveta. Tačka... Mi trošimo više na našu vojsku nego osam sledećih zemalja na toj listi zajedno. Naše trupe su najjača borbena sila u istoriji sveta.

Američki predsednik je istakao da i Al Kaida i Islamska država predstavljaju veliku pretnju za SAD i pozvao Kongres da konačno glasa i dozvoli upotrebu vojne sile protiv ISIL-a.

"U Obaminom poslednjem govoru o stanju nacije nije bilo uobičajnih političkih predloga, najava izvršnih akcija i novih vladinih programa. S druge strane, kada se zna da će većinu u oba doma Kongresa do kraja 2016. imati republikanci, šanse predsednika Obame da 'progura' neku svoju zakonodavnu inicijativu su ravne nuli", ocenjuje Glas Amerike.

Kraj „tiranije dobrote“

Norveškoj ne sme da se dogodi ono što se desilo u Kelnu i drugim gradovima Nemačke, kada su grupe mladića sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike organizovano napastvovale žene, rekla je ovih dana norveška ministarka Silvi Listhaug (38), prenosi Politika. Za novopostavljenu ministarku migracije i integracije, koja je od rane mladosti revnosni pripadnik desne Partije progresa, nema dileme da je Norveška godinama sprovodila pogrešnu i naivnu politiku prema migrantima. Samo mesec dana pre nego što je na ministarskom nivou zadužena za „migracije” (decembar 2015), Silvi Listhaug je jasno definisala novi norveški pravac u politici prema izbeglicama: kraj „tiranije dobrote”, koja opseda norvešku debatu o imigrantima i početak novog, razumnijeg hrišćanskog pristupa prema unesrećenima. To se ogleda u izdašnim donacijama za izbeglice u inostranstvu i mnogo restriktivnijoj politici prema azilantima u Norveškoj. Iz njene partije je još 2008. došao predlog da se „nepismenim” migrantima i onima sa veoma niskim obrazovanjem ne dozvoli nastanjivanje, jer oni, po mišljenju ove stranke, „nisu u stanju da se prilagode norveškom načinu života”.

Dačić se preko Ružića nudi DS-u

Aleksandar Vulin govori za Novosti o sukobu sa socijalistima. Novosti ovaj intervju objavljuju pod naslovom  „Dačić se preko Ružića nudi DS-u“.

Ružića u političkom delovanju vodi mržnja prema ljudima koji su sposobniji i uspešniji od njega, poput Vučića i Vulina. Istina, za njega je mnogo pogubnija neskrivena ljubav koju on duže vremena iskazuje prema Draganu Đuriću i sličnim ljudima koji su debelo profitirali na nesreći građana Srbije.Ovako u Pokretu socijalista odgovaraju na poslednju "strelicu" koju je na Vulinov račun uputio potpredsednik SPS Branko Ružić izjavom da ga "ne zanimaju gluposti" koje dolaze iz njihove stranke.

Zamenik predsednika SPS Aleksandar Antić, međutim, kaže za "Novosti" da odnosi u vladajućoj koaliciji i između SPS i SNS počivaju na prilično jakim temeljima da bi bili poljuljani bilo čijom polemikom, "pa i gospode Ružića i Vulina":

Ruski gas za sada jedina opcija

Dok evropski, ali i srpski energetski zvaničnici grozničavo traže zamenu za otkazani projekat Južni tok, odnosno načine na koji će se "stari kontinent" snabdevati potrebnim količinama gasa, eksperti kažu da istinska alternativa ruskom "plavom energentu" ne postoji, objavljuje Danas.

Iako EU čvrsto stoji na stanovništu da projekat Južni tok ne može da bude obnovljen dok se ugovori potpisani sa ruskim Gaspromom ne revidiraju, odnosno prilagode evropskim pravnim standardima, pojedine zemlje članice odstupaju od zvanične "linije" koju diktira Brisel i izražavaju otvorene simpatije za nastavak tog projekta. Pozivajući se na premijera Bojka Borisova bugarski list Standard piše da bi Rusija u narednih nekoliko sedmica trebalo da obnovi izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da u datom trenutku ne postoji realna alternativa izgradnji Južnog toka i da su sve ostale alternative bez osnove u realnosti ili projekti "na dugačkom štapu". - Južni tok je prekinut iz političkih, a ne ekonomskih razloga. Verujem da će ekonomski interesi ipak preovladati i da će EU na kraju doneti odluku da se projekat obnovi.

Egipatski resursi će biti dostupni tek za 20 godina.Tesla projekat je neizvodljiv. Od alternativnih rešenja je jedino izvodljivo rešenje, kada je o Srbiji reč, da se gasom snabdeva iz Severnog toka. Međutim u finansijskom pogledu to bi bilo lošije rešenje od Južnog toka, jer bi Beograd morao da plaća tranzitne takse kroz nekoliko zemalja kroz koje bi gas proticao, ističe Vučletić.

Šef sme da vam gleda mejlove

Pravo poslodavca da kontroliše proces rada ne bi smelo da vodi u totalitarnu kontrolu, već treba da bude opravdano svrhom. U suprotnom, posledice bi mogle da budu "pravo" na slušanje svih razgovora, čitanje na poslu primljenih SMS poruka, snimanje tokom celog procesa rada i slično. Potpuno ukidanje privatnosti na poslu bi bilo direktno suprotno svim dosadašnjim shvatanjima i opredeljenjima relevantnih subjekata uključujući i dokumenta Međunarodne organizacije rada, kaže za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, komentarišući jučerašnju presudu Evropskog suda za ljudska prava, koji je odlučio da kompanije imaju pravo da nadgledaju privatne poruke na internetu svojih zaposlenih.

Prema Šabićevim rečima, do donošenja konačnog suda o posledicama presude, treba sačekati da vidimo odluku u celosti.

Novi propisi za direktore

Pod naslovom „Zamerka revizora dovoljna za smenu direktora“ Politika objavljuje da će direktor javnog preduzeća - ako kojim slučajem ne dostavi izveštaj o tromesečnom poslovanju – biti razrešen. Isti ishod ga čeka i u slučaju da ne dostavi plan poslovanja, a još brže i njegovo neostvarivanje. Ukoliko državni revizor iznese negativno mišljenje na godišnji finansijski izveštaj preduzeću, direktoru će to biti znak da pakuje kofere. Desi li mu se da protiv njega bude potvrđena optužnica – sleduje mu suspenzija. 

Ove uslove za razrešenje direktore propisuje novi zakon o javnim preduzećima. Propis je javno predstavljen i vlada bi trebalo uskoro da ga usvoji. 

Hrvatska i Srbija su još uvek u situaciji nemačke nulte godine

Slobodan Šnajder, dramski pisac i književnik, govori za Danas o novom romanu "Doba mjedi", "Hrvatskom Faustu", seobama i deobama.

Seobe su barem tako važan dio svjetske historije kao i deobe i sigurno su u uzajamnoj vezi. U pradoba zvalo se to seobama naroda i nama današnjima ne pada više na pamet da se i tada radilo o osvajanjima i protjerivanjima: pa tako je nastala Europa .... Germani koji su skakutali u kožicama uzduž zidina rimskog imperija bili su, po mjerilu rimskih careva, teroristi koji su ugrožavali rimski poredak. I naravno da jesu. Uljuđena Europa hoće vjerovati da je s time gotovo. Bit će gotovo samo kada, po crti državnog razloga, "humano" preselimo još koji milijun ljudi... bit će kad protjeramo par desetaka tisuća iz Posavine ili Istočne Slavonije, pa koju stotinu tisuća iz Krajine, kaže Šnajder.

Prošlost mora biti probavljena, ako ne želimo da se dogodi nešto posve obratno. Nažalost, pod pojmom lustracije, koju novi režim u Hrvatskoj tako usrdno zaziva, nitko ne misli da bi ona bila zaista nužna i donekle efikasna u kontekstu zadnjih balkanskih ratova. Niti govora o tome, već naprotiv, počinitelji, uz rijetke iznimke, jesu nedodirljivi heroji. Na djelu je proces točno obrnut od svake pomislive lustracije. I Hrvatska i Srbija danas su još uvijek u situaciji njemačke nulte godine , smatra Šnajder.