Nema dogovora o sirijskom predsedniku

Barak Obama i Vladimir Putin nisu postigli dogovor o Siriji jer nisu uspeli da se dogovore o sudbini sirijskog predsednika Bašara el Asada. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, dva puta se sreo sa američkim predsednikom Barakom Obamom. Tači tvrdi da je Priština dobila saglasnost za formiranje oružanih snaga.

Bez dogovora o Siriji Obame i Putina

Nema dogovora oko toga da li sirijski predsednik pomaže ili odmaže u borbi protiv Islamske države, objavljuje Politika pod naslovom “Obama i Putin –sto minuta o četiri godine rata”.

Ni posle dugo očekivanog susreta u Njujorku, Barak Obama i Vladimir Putin nisu postigli dogovor o Siriji jer nisu uspeli da se dogovore o sudbini sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Dvojica lidera izbegavala su se dve godine, pa se mnogo očekivalo od njihovog konačnog sastanka preksinoć na marginama Generalne skupštine UN, ali njihovi stavovi ostali su duboko suprotstavljeni. Putin smatra da treba podržati Asada kao legitimnog predsednika i borca protiv ID, dok Obama veruje da Asad ne može da ostane na vlasti jer je brutalnom vladavinom doveo do pobune, radikalizacije društva i nastanka pomenute ekstremističke grupe.

Šef Kremlja je posle sat i po vremena razgovara sa Obamom izjavio da bi SAD i Rusija mogle da pronađu zajednički jezik u Siriji i pored dubokog neslaganja o Asadovoj vladi, prenosi „Njujork tajms”. Obama nije davao izjave, ali su njegovi neimenovani saradnici saopštili da je razgovor bio „usredsređen”, kao i da niko nije pokušavao da „postigne poen”.

Obama i Nikolić

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, dva puta se sreo sa američkim predsednikom Barakom Obamom, piše u Novostima.

- Vi ste lično najzaslužniji za uspostavljanje stabilnosti u regionu jugoistočne Evrope. Samo tako nastavite. Ako Srbiji bude potrebna bilo kakva pomoć, pozovite me - poručio je Obama u ponedeljak uveče Nikoliću na tradicionalnom prijemu koji predsednik SAD organizuje jednom godišnje, povodom početka zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Nikolić i Obama imali su prilike da razmene mišljenja o bilateralnim odnosima dveju zemalja, ali i najaktuelnijim globalnim pitanjima na prijemima za svetske lidere, objavljuju Novosti pod naslovom “Obama poručio Nikoliću: Zovite me kad god zatreba”.

Soros i izbeglice

Danas objavljuje tekst Džordža Sorosa o tome kako organizovati prijem i kako integrisati izbeglice, pod naslovom “Evropska unija da prihvata najmanje milion azilanata godišnje”.

Autor, koji je predsednik Soros fonda i fondacije Otvoreno društvo, piše za Danas kako “EU treba da obezbedi 15.000 evra po tražiocu azila u prve dve godine da bi pomogla njihovo stambeno zbrinjavanje, zdravstvenu negu i obrazovanje - i da prihvatanje izbeglica učini dopadljivijim državama članicama”.

“Evropska unija treba da prihvati odgovornost za nedostatak zajedničke politike azila koji je ovogodišnji rast broja izbeglica od problema kojim se može upravljati pretvorio u još jednu političku krizu. Svaka država članica sebično se usredsredila na svoje sopstvene interese, često radeći protiv interesa drugih. To je ubrzalo paniku među tražiocima azila, u opštoj javnosti i kod vlasti zaduženih za zakon i poredak. Glavne žrtve su bili tražioci azila”, piše Soros koji izlaže svoj “sveobuhvatni plan” u šest tačaka. To su, ustvari, zadaci koje Soros utvrđuje za Evropsku uniju, pokazujući tako da Evropu smatra za najodgovorniju za “veliku seobu naroda” iz Afrike I Azije usled ratova na tim područjima.

Nato podržava vojsku Kosova

Tači tvrdi da je Priština dobila saglasnost za formiranje oružanih snaga, objavljuje Danas pod naslovom “NATO: Vojska je unutrašnja stvar Kosova”.

“Tači:NATO saglasan da KiM ima svoju vojsku;Đurić u to ne veruje”, naslov je u Politici.

Kosovski šef diplomatije Hašim Tači izjavio je u Njujorku da je Kosovo dobilo saglasnost NATO za formiranje Oružanih snaga Kosova i da je za to sada potrebna saglasnost kosovskog parlamenta, objavljeno je na sajtu ministarstva spoljnih poslova u Prištini.

„Kosovo je spremno da uspostavi Oružane snage Kosova, dobilo je saglasnost NATO u tom pogledu, i to sada zahteva saglasnost Skupštine Kosova”, rekao je Tači u Njujorku, nakon razgovara sa glavnim zamenikom pomoćnika državnog sekretara Biroa za političke i vojne poslove Stejt departmenta, Todom Čepmenom.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da ne veruje u istinitost navoda o navodnoj saglasnosti NATO za formiranje Oružanih snaga Kosova, piše u Politici.

Kasarna "Rastko Nemanjić"/Pančevo, 29.09.2015 - svečanost povodom obeležavanja Dana Specijalne brigade Vojske Srbije – 29. septembra

Vučić na utakmici u Albaniji?

Još nije definitivno potvrđeno ko će prisustvovati utakmici 8. oktobra, piše u Danasu pod naslovom “Vučić najverovatnije putuje u Albaniju sa fudbalerima”.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić će u naredna dva dana odlučiti da li će prisustvovati fudbalskom meču između Albanije i Srbije, koji se 8. oktobra odigrati u gradu Skadar u Albaniji. Kako je rečeno Danasu u kabinetu predsednika Vlade Srbije, premijer Vučić će najverovatnije otputovati sa srpskom reprezentacijom u Albaniju, iako to još nije definitivno potvrđeno.

Lekari bez radne licence

Od prvog januara naredne godine građani će na sajtu Lekarske komore Srbije (LKS) moći da provere koji lekari imaju dozvolu za rad – bilo da su u državnoj bilo privatnoj službi. Licencu mogu da dobiju samo oni koji su od upisa u komoru 2007. svake godine prikupili po 24 boda kao dokaz o unapređenju svog medicinskog znanja. Poeni se dobijaju na osnovu objavljenih naučnih radova, održanih predavanja ili prisustvovanja stručnim seminarima ili konferencijama.

Direktorka Lekarske komore Srbije dr Vesna Jovanović kaže da između 15 i 20 odsto lekara u Srbiji nije prikupilo potreban broj bodova. Zbog toga će, u skladu s Pravilnikom o relicenciranju, morati da polažu stručni ispit pred komisijom LKS i tako nadoknade „manjak bodova”, objavljuje Politika pod naslovom “Svaki peti lekar ne ispunjava uslov za radnu licencu”.

Demokratska stranka i policija

Ako načelnik beogradske policije Veselin Milić ne bude smenjen ili ako ne podnese ostavku, to će značiti da živimo u zemlji u kojoj za one koji služe SNS ne važe ni pravo ni zakon, i da svakom može da se desi da mu policija upadne u posed a zatim to negira, kaže za Danas portparolka demokrata Aleksandra Jerkov. Demokratska stranka juče je zatražila smenu načelnika beogradske policije zbog toga što je uhvaćen u tri laži u dva dana. Jerkov kaže da DS neće objaviti o čemu su policajci koji su ušli u prostorije DS razgovarali sa zaposlenima, što je načelnik beogradske policije tražio, piše u Danasu pod naslovom “DS traži smenu načelnika Milića”. 

Sukob na relaciji MUP i DS nastao je nakon što su demokrate u nedelju objavile da je policija upala u prostorije njihovog Gradskog odbora u Beogradu, što je MUP demantovao. Demokrate su u ponedeljak objavile snimak ulaska policajaca, nakon čega je načelnik beogradske policije Veselin Milić pozvao Demokratsku stranku da saopšti šta je bio sadržaj razgovora između policijskih službenika, koji su se u prostorijama GrO Beograd zadržali dva minuta, i zaposlenih u DS. On je u pisanoj izjavi Tanjugu naveo da će MUP ako DS to ne bude učinila, objaviti sadržaj razgovora između policajaca i zaposlenog lica DS, kako bi javnost videla da policija nije učinila ništa protivzakonito.

- Problem je u tome što je isti taj čovek u ime policije pre dva dana (u nedelju) izdao saopštenje u kojem je kategorički tvrdio da policija nije bila u našim prostorijama, baš kao što je tvrdio da nije tačno da nisu hteli ni da prime prijavu našeg skupa i baš kao što su policajcima koji su satima stajali na kiši izdali nalog da propuštaju samo građane sa članskom kartom SNS - ističe Jerkov.

Policijski sindikat Srbije oglasio se juče da bi, kako se navodi u saopštenju, "sprečili politizaciju policije i njeno korišćenje za stranačka razračunavanja". Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije, u razjašnjavanju činjenica oko dolaska policijske patrole u sedište DS 27. septembra navodi da je tog dana patrola Policijske stanice Stari grad obavila službeni razgovor sa predstavnicima DS, kao podnosiocima prijave za održavanje javnog skupa. Kako je rekao, razgovor je obavljen sa osobom koja je potpisana kao podnosilac prijave sa ciljem da se sazna da li će se građani okupljati i ispred zgrade DS, odakle bi eventualno organizovano otišli na drugo mesto, sa ciljem pružanja pomoći organizatora policiji zbog bezbednosti kao i eventualnih informacija o potrebi da se angažuje saobraćajna policija na trasi kretanja kolone. "Ovakvi razgovori se obavezno vode svaki put sa strankama ili organizacijama koje organizuju javne skupove i nisu nikakva novost, već praksa stara decenijama. Nikakvog pretresanja, saslušanja niti oduzimanja dokumentacije u prostorijama DS nije bilo. Stoga molimo političare i sa vlasti i iz opozicije da umesto neispunjenih priča o depolitizaciji policije to stvarno i urade time što će za početak prestati da zloupotrebljavaju policiju kojoj bi ako treba uništili i kredibilitet zarad dnevne popularnosti - naveo je Mijailović, piše u Danasu.

Demokratska stranka i MUP pokrenuli rat saopštenjima zbog protestnog skupa protiv „Beograda na vodi” u nedelju i ulaska policajaca u prostorije gradskog odbora DS-a, objavljuje Politika pod naslovom “Kamen temeljac posvađao DS i policiju”.

Šešelj u Farmi

Deveti krug pakla na televiziji: rijaliti politička kampanja, piše u Blicu pod naslovom “Šešelj prosi glasove u blatu Farme”. Dno dna: lider srpske rijaliti stranke sa osuđenikom Kristijanom. Gostovanje u rijalitijim diže Šešelju popularnos na nivo cenzusa, piše u Blicu koji lidera srpskih radikala naziva – očajnikom. List objavljuje kako Željko Mitrović ne otkriva kolikoje platio Šešelju (za pojavljivanje u Farmi) koji je u besparici.

Lider radikala Vojislav Šešelj ponovo se obrušio na ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, dok je na kratko boravio u rijalitiju "Farma". Kada su ga učesnici u rijalitiju upitali o vremenu koji je proveo u Haškom tribunalu, Šešelj je rekao da ga je vlada Zorana Đinđića poslala u Hag.

- Đinđić je rekao Karli Del Ponte : "Vodite ga i nemojte ga vraćati". Evo, ja sam se ipak vratio, a šta mislite, da li će se vratiti Đinđić? - upitao je Šešelj prisutne, prenosi Blic.

Čime se voze papa i vladike

Ulazak pape Franje u „fijat 500L“ sa kojeg se zavojirila žuto-bela zastavica Vatikana umesto u neku luksuznu, impozantnu limuzinu, odmah je doveden u vezu sa svim onim što je u mnogo prilika papa govori o skromnosti. Ovdašnji mediji su sa  simpatijama naglašavali da se poglavar Rimokatoličke crkve ulicama Vašingtona provozao u modelu automobila koji se pravi u Srbiji. Taj domaći, kragujevački proizvod, međutim, retko je izbor visokodostojnika SPC – ni u jednoj od eparhija koje smo kontaktirali „fijat 500 L“ nije službeno vozilo. Ni u Patrijaršiji u Beogradu nema ga među službenim automobilima. Ali, voze ga sveštenici, objavljuje Politika pod naslovom “Veliki „fića“ mali za vladike”.

Otkriće ili reklama?

Da li su se slučajno poklopile vest o pronalasku tekuće vode na Marsu i premijera novog naučno-fantastičnog filma Ridlija Skota, pita Danas u tekstu pod naslovom “Marsovac u pravom trenutku”. Ekranizacija bestselera Endija Vira odlična je promocija rada NASA i planirane misije na Crvenu planetu.

Akcija antikorupcijske agencije

Novosti pišu o “širokoj akciji Agencije za borbu protiv korupcije”. Pod naslovom “Zahteva se smena 45 funkcionera, list objavljuje da su do sada pokrenuta 133 postupka zbog zloupotrebe položaja. Ministri, odbornici i poslanici upali u zamku sukoba interesa, ukazuju Novosti.

Novi tom srpskog rečnika

Objavljen je devetnaesti tom „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika”, kojim je završena obrada reči koje počinju na slovo „o” i započeta obrada leksike na slovo „p”, piše u Politici pod naslovom “Leksikografi stigli do „petoglasnika”.

„Postoji samo jedna knjiga koju stvaraju svi Srbi. Nastaje uvek i svuda, gde se god srpska reč izgovara i sluša. To je najobimnija, najpotrebnija i najbolja srpska knjiga. Njeni su tvoritelji i oni koji ne umeju da čitaju. Bez nje ne mogu ni oni koji je ne otvaraju. Većina našeg sveta za nju nije ni čula, a svako časno njene delove kazuje. U njoj se sabiraju vekovi, teritorije, knjige iz svih oblasti nauke i umetnosti, književnost, imena i prezimena, dijalekti, narečja, akcenti i značenja svih vrsta reči. U njoj su azbučnim redom nagoveštena svedočanstva o svemu što Srbi smišljaju, zapisuju i govore, o svemu što su tako radili u ranijim vremenima. U njoj su osnovni znakovi narodnog umeća, trajanja, posebnosti, nasleđivanja i svega što može da stane pod reč identitet, pod takav zaklon i sigurno mesto. Ona izvire iz svakog srpskog glasa, a zapravo je nevidljiv okean čije su kapi izgovorene reči.”
Ovim rečima Miro Vuksanović, dopisni član SANU i urednik Tribine Biblioteke SANU, otvorio je skup na kojem je predstavljen devetnaesti tom „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” (Ocat – petoglasnik).

“Muzička bitka” na Kolarcu

Dva istinska asa umetničke muzike, potekla sa ovih, ex-SFRJ prostora - Stefan Milenković i Edin Karamazov, ukrstiće ponovo koplja svojih instrumenata na večerašnjem koncertu u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Šalu na stranu, ova muzička bitka će po svemu sudeći doneti pobedu obojici ravnopravno, bez svake sumnje, a njihovoj publici zadovoljstvo da još jednom prisustvuje trijumfu tonske lepote, originalnog stila i izazovnog repertoara piše u Danasu pod naslovom “Klasična publika ne postoji”.

O ovom koncertu u organizaciji CEBEF-a, repertoaru, karijeri, publici, o tome kako izgleda kada zajedno nastupaju sve velike muzičke zvezde, Danas objavljuje razgovor sa jednom od njih - proslavljenim violinistom Stefanom Milenkovićem.