Poslovi sa vetrom

Zašto građani Srbije veruju kako u svakoj delu društva veću moć imaju lobiji i klanovi nego ministri i poslanici. Bolesti srca dnevno ubiju 15 ljudi u Srbiji. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i direktor IGL Hilsa Muhamed Alabar postaviće danas kamen temeljac za gradnju Beograda na vodi. Živimo u doba robovlasničke demokratije.

Milano, 26.09.2015 - Nedelja mode u Milanu (Milan Fashion Week): kolekcija - Roberto Cavalli

Biznis u Srbiji

Zašto građani Srbije veruju kako u svakoj delu društva veću moć imaju lobiji i klanovi nego ministri i poslanici, pita se Politika u tekstu pod naslovom “Vladari iz hodnika i s tajnih računa”.

Da pismo potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu i protest ispred Brukings instituta nisu toliko razljutili premijera Aleksandra Vučića šira javnost ne bi saznala kako se zove jedna od sestara ministarke Kori Udovički, niti da je udata za američkog biznismena, niti da on ima firmu koja posluje u Srbiji, niti da je to posao u energetskom sektoru, a ni to da im se država Srbija našla na putu. Ili neko ko je predstavlja. Naravno nije sve ove detalje izneo premijer, ali je izneo dovoljno informacija da mediji mogu brzo da razaznaju o čemu je reč. Neobično porodično–poslovno– političko zamešateljstvo, u kojem izgleda određenu ulogu igraju (ili im je pripisana) brat i kum premijera Andrej Vučić i Nikola Petrović, direktor „Elektromreže Srbije”, kao i Zoran Korać (koji slovi za čoveka sa dobrim vezama u politici, sportu i biznisu ) još jednom pokazuje kako se u Srbiji može poslovati.

Premijer je faktički osumnjičio američku kompaniju „Kontinental vind” da stoji iza organizovanih protesta u Vašingtonu, nezadovoljna što joj naša država ne omogućava da gradi vetroparkove „po njenim uslovima” i prodaje nam tri puta skuplju struju. Prošle godine je ovoj firmi, koja u Srbiji posluje od 2009. godine, poništena građevinska dozvola za vetropark u Čibuku kod Kovina, jer je EMS, koji je ranije dao saglasnost na tehničke uslove, naknadno zatražio njeno ukidanje.

Schuepfheim, Lucerne, 26.09.2015 - ukrašene krave u okiru tradicionalnih svetkovina alpskih stočara povodom dolaska jeseni - povratak goveda sa letnje planinske ispaše

Bolesti srca

“Bolesti srca dnevno ubiju 15 ljudi u Srbiji!”, naslov je u Novostima. Svakoga dana srčani udar doživi gotovo 50 osoba. Infarkt sve čršće obara i mlađe od 40 godina.

Milano, 26.09.2015 - Nedelja mode u Milanu (Milan Fashion Week): kolekcija - Bottega Veneta

Kamen temeljac za Beograd na vodi

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i direktor IGL Hilsa Muhamed Alabar postaviće danas kamen temeljac za gradnju "Beograda na vodi", piše u Blicu. Postavljanjem kamena temeljca za dve stambene kule i otvaranjem Savske promenade će i zvanično početi izgradnja projekta "Beograd na vodi" vrednog 3,5 milijardi evra.
Dve stambene kule imaće 296 stanova, odnosno oko 60.000 kvadratnih metara, a prodaja stanova po principu registracije zainteresovanih za kupovinu počeće 3. oktobra, kada će se znati cena kvadratnog metra i kvadratura.

(ilusttracija, Politika)

Nikolić sa Merkelovom

Novosti izveštavaju o susretu predsednika Nikolića sa nemačkom kancelarkom u Ujedinjenim nacijama pod naslovom “Merkelova hvali Beograd”.

Politika prenosi kako su se predsednik Srbije Tomislav Nikolić i nemačka kancelarka Angela Merkel složili se u oceni da Srbija nije načinila nijednu grešku u sporu s Hrvatskom oko zatvaranja granice i izrazili zadovoljstvo što se odnosi između Srbije i Hrvatske ponovo normalizuju, saopšteno je danas.

„Srbija je reagovala odmereno ali odlučno, u situaciji koja je pre nekoliko dana izazvana neprihvatljivim zatvaranjem granica od strane Hrvatske”, ocenio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić tokom neformalnog susreta sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel u Njujorku, na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Njujork, 26.09.2015 - susret predsednika Srbije Tomislava Nikolića i nemačke kancelarke Angele Merkel na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija

Putin sa Obamom

Dvojica moćnih svetskih lidera, predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Vladimir Putin, nastavljaju svoju partiju šaha, piše u Politici. Partija je veoma teška i komplikovana, igra se u najtežim mogućim uslovima, kada u odnosima SAD i Rusije vlada polarna zima a na planeti je teško pronaći neku, makar i najmanju, kriznu tačku o kojoj dve države imaju barem slične pozicije.

U takvoj atmosferi dogovoren je, posle dosta diplomatskog natezanja, susret dvojice svetskih moćnika. Novinske agencije izveštavaju da će se Barak Obama i Vladimir Putin videti u ponedeljak, 28. septembra – na marginama zasedanja Generalne skupštine UN – ali posle ovakve kratke najave američkog-ruskog samita uglavnom stavljaju tačku. Poneko još samo podseti da su se Obama i Putin poslednji put videli još u novembru 2014. godine, na samitu Azijsko-pacifičkog foruma u Pekingu.

Ovako škrte informacije o svetskom događaju kakav je susret Obama-Putin nisu posledica diplomatskog dogovora Vašingtona i Moskve da se sve u vezi predstojećeg samita čuva u najstrožoj tajnosti. One su pre rezultat činjenice da SAD i Rusija ne mogu da se lako dogovore čak ni o čemu će razgovarati dvojica predsednika.

Izbeglice u Dubrovniku

Južna ruta bi, kako se pretpostavlja, išla preko Albanije i Crne Gore, pre nego što zađe u Hrvatsku, objavljuje Politika pod naslovom “Izbeglički talas zapljusnuće Dubrovnik”

Za prihvat izbeglica, i to onih za koje se očekuje da će, zbog blokirane granice ka Mađarskoj, preći na takozvanu južnu trasu kroz Hrvatsku, priprema se i Dubrovačko-neretvljanska županija. Iz nje su za „Jutarnji list” izjavili da se pripremaju za prijem tri do pet hiljada izbeglica. Južna ruta bi, kako se pretpostavlja, išla preko Albanije i Crne Gore pre nego što zađe u Hrvatsku, u koju bi migranti mogli prelaziti preko Vitaljine, Gornjeg Brgata i Novih Sela, prenosi Tanjug. Županijski štab za zaštitu i spasavanje je za prihvat predložio poluostrvo Prevlaka, gde već postoji potrebna infrastruktura a dodatne pripreme su u jeku.

Veruje se da bi neki od migranata u Hrvatsku mogli stići morem. U tom slučaju bi ih primali u Dubrovniku, u lučkom području ispod mosta koji nosi ime tog grada, ili možda na Lastovu, hrvatskom ostrvu najudaljenijem od kopna, na kojem se nalazi napuštena baza vojske bivše Jugoslavije.

Sve izbeglice iz Sirije koje se domognu Nemačke biće oslobođene birokratskih procedura za odobravanje azila i automatski će dobijati dozvolu boravka, ali privremenu – na tri godine, otkrio je „Špigl”. Time će se, prenosi Tanjug navode nemačkog nedeljnika, olakšati rad Službe za migracije i izbeglice, koja zbog velikog priliva azilanata ne uspeva da dovoljno brzo obavlja svoj posao.

Zakany, 26.09.2015 - izbeglice u Mađarskoj, uz granicu sa Hrvatskom

Direktor CERN-a u Beogradu

“Nije nemoguće formulisati univerzalnu hipotezu na osnovu celokupnog znanja koje smo do sada skupili, ali otkud znamo da je sve što znamo ujedno i sve što bi trebalo da znamo”, kaže profesor dr Rolf-Diter Hojer, generalni direktor CERN-a u razgovoru za Politiku, pod naslovom “Sumnjam u teoriju svega”.

Profesor dr Rolf-Diter Hojer u Beogradu nije prvi put već četvrti, ali je ovoga puta prilika zbog koje je došao posebna – u Rektoratu Univerziteta u Beogradu pre dva dana dodeljen mu je počasni doktorat, kojih do sada već ima oko dvadesetak, a čime su mu priznanje odali najprestižniji svetski univerziteti. Ovom izuzetnom naučniku, fizičaru čestica, generalnom direktoru Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), koji se ceo život bavi esencijalnim pitanjima o kosmosu, svetu i čoveku, naš Univerzitet doktorat je uručio „za izuzetne zasluge i uspešno sedmogodišnje vođenje najveće i najznačajnije naučne institucije u svetu, što je dovelo do Nobelove nagrade za fiziku 2012. godine, za dugogodišnju podršku i pomoć srpskim naučnicima u CERN-u, za donacije vredne opreme, kao i za veliku pomoć i podršku Srbiji na putu ka njenom članstvu u CERN-u”.

U njegovoj nadležnosti su istraživanja koja se obavljaju uz pomoć najveće mašine koju je čovek ikada stvorio – Velikog sudarača hadrona, prvi put puštenog u rad 2008, čiji je prečnik nezamislivih 27 kilometara i koji se prostire na impozantnoj dubini od 100 metara, ispod granice Švajcarske i Francuske. Njegovo pokretanje dovelo je 2012. do otkrića Higsovog bozona – jednog od gradivnih činilaca univerzuma.

Vedrana Rudan u Beogradu

Blic je naslovnu stranu posvetio objavljivanju intervjua sa Vedranom Rudan, knnjiževnicom koja je nedavno postila Beograd.

“Živimo u doba robovlasničke demokratije”, naslov je teksta u kome Rudan kaže “Vrag je došao po svoje”. Njena knjiga – zbirka tekstova “Zašto psujem” za kratko vreme doživela je četvrto izdanje.

Za koga radi Kori Udovički

Čitajte u Kuriru za koga radi Kori Udovički: Srpska ministarka na Vladi branila Zorana Milanovića, objavljuje ovaj tabloid. Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu bila je protiv ultimatuma Srbije kao odgovora na blokadu graničnih prelaza od strane Hrvata. Na zatvorenoj sednici Vlade samo je Udovički tražila da se sagledaju posledice koje bi te mere izazvale iako smo pod hrvatskom blokadom bili već danima.

Dačić prvi otkrio da je nekko u Vučićevom kabinetu bio protiv mera koje je podržala cela Evropa, piše u Kuriru.

Beograd, 26.09.2015 - više od 500 volontera učestvovalo je danas u akciji čišćenja jezera u Resniku, pod nazivom "Jezero u Resniku - nova zelena oaza Beograda"

Sudar “punta” i šlepera

Teška saobraćajna nesreća kod Kruševca: Tri osobe poginule, vatrogasci morali da seku smrskano vozilo, piše u Novostima pod naslovom “Tri života otišla za trena”. Nesreća se desila na regionalnom putu Pojate-Kraljevo kod Čitluka, „fijat punto“ prešao na suprotnu traku nakon preticanja i sudario se sa šleperom. Povređena žena u teškom stanju prebačena u Beograd.

“Troje pripadnika BIA poginulo u saobraćajki”, objavljuje Kurir.