Blerov sistem rada srpske vlade polako se gasi

Sistem "deliveri junit" je nakon godišnjice ove vlade u aprilu počeo da se gasi a šefove stručnih timova više niko ne viđa u Nemanjinoj 11. Bivši telohranitelj ubijenog premijera Zorana Đinđića Srđan Babić već pet meseci se nalazi zatočen u Libiji. U Ministarstvu odbrane ističu da zajedničke vojne vežbe sa Rusijom ne predstavljaju nikakvu novinu ili odluku koja se donosi "danas za sutra", već su odavno utvrđene sporazumom. Hrvatska je primljena u EU zato što je tri meseca pre punopravnog članstva uvela ćirilicu u Vukovar, ali ta ista Evropa danas ćuti zbog ukidanja tog pisma u tom gradu. SNS će do kraja avgusta doneti odluku o izborima, koji se najverovatnije planiraju za mart sledeće godine.

Zlatibor, 19.08.2015 - polaganje kamena temeljca za izgradnju panoramske gondole na Zlatiboru 

Ko upravlja kabinetom premijera?

Glavni koordinator pet stručnih timova u okviru sistema "deliveri junit", formiranih u kabinetu premijera Srbije Aleksandara Vučića, je, prema nezvaničnim saznanjima Danasa, izabran, ali predstavnici vlasti njegovo ime još drže pod velom tajne. U kabinetu predsednika vlade, naime, ni nakon nekoliko pokušaja da saznamo ko je na čelu sistema upravljanja premijerovim kabinetom, po modelu bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, odgovor nismo dobili. Međutim, kako za Danas nezvanično kažu zaposleni u Vladi Srbije, sistem "deliveri junit" je nakon godišnjice ove vlade u aprilu počeo da se gasi, a šefove stručnih timova više niko ne viđa u Nemanjinoj 11.

Pyongyang, 19.08.2015 - nastup slovenačke rok grupe Lajbah (Laibach) u Pjongjangu

SNS ima na računu dva miliona evra

Srpska napredna stranka jedina neće imati problem da plati skupu kampanju za predstojeće lokalne i pokrajinske izbore. Naprednjaci, kako Blic nezvanično saznaje, u ovom trenutku na računu stranke imaju oko dva miliona evra. Kako je za taj list potvrđeno u SNS-u, njihov predsednik Aleksandar Vučić ima isti princip rada u vladi i u stranci - štednja.

- Iako je po nalogu Vučića prošle godine za 35 odsto smanjen, iznos koji stranke dobijaju od države, naš predsednik troši minimum novca, samo tamo gde je neophodno. Zato je SNS danas jedina stranka koja za domaće uslove ima veliki novac na računu - kažu u SNS.

U Libiji zatočen bivši telohranitelj Zorana Đinđića

Bivši telohranitelj ubijenog premijera Zorana Đinđića Srđan Babić već pet meseci se nalazi zatočen u Libiji, piše Politika. Babića drži lokalna islamistička milicija. Okolnosti pod kojima je Babić zatočen su nejasne. Za njega nije tražen nikakav novčani otkup, niti je optužen za bilo kakvo krivično delo. Kada je „priveden“, rečeno mu je da je to „radi njegove lične sigurnosti“. Ipak, pet meseci kasnije, on je i dalje zatočen, a kontakt sa porodicom mu je omogućen tek preksinoć. Babić je javnosti poznat kao čovek koji na jedinom snimku posle atentata na Đinđića zaustavlja automobile u Nemanjinoj ulici kako bi smrtno stradali premijer brzo bio prevezen u Urgentni centar.

Zajedničke vojne vežbe sa Rusima nisu novina

Poziv za organizovanje zajedničkih vojnih vežbi Rusije i Srbije, koji je Sergej Šojgu, ministar odbrane Ruske Federacije, uputio Srbiji početkom nedelje, predstavlja samo političku retoriku, s obzirom na to da su zajedničke vojne vežbe predviđene bilateralnim sporazumom o vojnoj saradnji dve zemlje, rečeno je Danasu u Ministarstvu odbrane u odgovoru na pitanje da li se razmatra preispitivanje odluke o zajedničkoj vojnoj vežbi sa Rusijom, nakon kritika koje su usledile iz Evropske unije. Sagovornici Danasa u Ministarstvu odbrane ističu da zajedničke vojne vežbe sa Rusijom ne predstavljaju nikakvu novinu, ili odluku koja se donosi "danas za sutra", već su odavno utvrđene sporazumom. "Ne možemo da preispitujemo odluke koje smo odavno utvrdili potpisivanjem bilateralnog sporazuma sa Rusijom. To bi bilo jako neozbiljno i gotovo je nemoguće bez nekakvog zaokreta na nivou Vlade Srbije u promeni geostrateške politike", ističu sagovornici Danasa u Ministarstvu odbrane.

Istovremeno, ambasador SAD Majkl Kirbi i ministar odbrane Bratislav Gašić  će u Bujanovcu prisustvovati završetku radova na obnovi dve dečje ustanove, što su zajednički realizovali pripadnici Nacionalne grade Ohaja i Vojske Srbije. Američki gardisti i srpski vojnici su prethodnih dvadesetak dana, u okviru projekta "Humanitarna asistencija", zajednički radili na rekonstrukciji muzičke škole za osnovno obrazovanje i vrtića "Naša radost".

Premijer posetio migrante

Park pored dolaznog perona glavne beogradske autobuske stanice, u kome dnevno boravi između 500 i 700 ljudi iz ratom i bedom zahvaćenih područja Sirije, Avganistana, Eritreje i Somalije, posetili su juče predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, ministri Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović, kao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Toj političko-medijsko-bezbednosnoj sviti prva su u susret krenula deca. Stigla su pravo pred srpskog premijera, rukovala se i slikala s njim. Odgovarala na njegova pitanja o fudbalskim idolima, da li više vole Mesija ili Ronalda. Mališani su od Vučića dobili kese iz kojih su virili peškiri. Pakete sa pelenama, sredstvima za higijenu, voćem i sokovima delile su i ekipe Crvenog krsta, piše Politika.

Za izbeglice od 3,2 miliona evra

Evropska unija će u narednih šest meseci do godinu dana pružiti više pomoći Srbiji za prihvat migranata i za to će uputiti 3,2 miliona evra, rekao je juče u Preševu zamenik šefa Delegacije EU u Beogradu Oskar Benedikt, prenosi Danas.

„EU je već učinila prvi korak i izdvojila 150.000 evra za nabavku hrane i higijenskih sredstava u prihvatnom centru, koji će biti dovoljni za oko 70.000 migranata koji se očekuju u naredna tri meseca”, rekao je Benedikt nakon obilaska Prihvatnog centra za migrante, dodajući da će ta pomoć biti pružena preko Crvenog krsta.

Bogosavljević: Nije jasno – otkud sad izbori?

"Nije najjasnije zbog čega Aleksandar Vučić najavljuje prevremene izbore na svim nivoima. On ima izrazito stabilnu podršku koja nema tendenciju pada. Trenutna podrška njemu i njegovoj stranci ide preko 40 odsto i nema nikoga na političkoj sceni ko bi i približno mogao da mu parira. Opozicija stoji katastrofalno, najjača opoziciona stranka - Demokratska stranka se kreće oko šest do sedam odsto. Zaista mi nije jasno zbog čega Vučić najavljuje izbore", ocenjuje za Danas Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos stratedžik marketinga.

SNS će do kraja avgusta doneti odluku o izborima, koji se najverovatnije planiraju za mart sledeće godine, pišu Novosti.

Evropa ćuti zbog ćirilice, Zagreb vraća pismo

Hrvatska je primljena u EU zato što je tri meseca pre punopravnog članstva uvela ćirilicu u Vukovar, ali ta ista Evropa danas ćuti zbog ukidanja tog pisma u tom gradu, piše Politika. Beogradska vlast je čekivala a će Hrvatima biti izrečena bar opomena. Nikola Selaković je za RTS rekao da Evropska unija nije jedina međunarodna adresa koja treba da se oglasi povodom ukidanja ćiriličnih tabli u Vukovaru, već da to mogu i Savet Evrope kao najstarija organizacija za zaštitu ljudskih prava i visoki komesar OEBS-a za zaštitu prava manjina. 

Hrvatski ministar uprave Arsen Bauka rekao je da će biti razmotrena mogućnost zaobilaženja Gradskog statuta Vukovara koji od ponedeljka ne predviđa dvojezične natpise na području Vukovara. Bauka navodi da će Ministarstvo uprave razmotriti mogućnost neposredne primene Zakona o upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina u Vukovaru, prenose Novosti  izjavu ministra.

Početak višepartijske budućnosti

U leto 1990. već se zahuktavala kampanja za prve višestranačke izbore u Srbiji, koji će se održati u decembru i na kojima će zvanično učestvovati 53 političke partije. Postignut rezultat SPS 46,1 odsto glasova i osvojenih 194 od 250 poslaničkih mesta, SPO sa 15,8 odsto dobija 19 mesta, a DS 7, 4 odsto i sedam mandata. Kontekst, ratni ali i vrlo blizak sadašnjim glavnim političkim temama - u Hrvatskoj sprskom balvan-revolucijom otvoreno pitanje granica u još postojećoj zajedničkoj jugoslovenskoj državi, na Kosovu albanski bojkot glasanja, piše Danas. Bio je to početak višepartijske budućnosti u kojoj je deo građanskih analitičara očekivao da se etabliraju, kao u anglosaksonskim sistemima, dve jake političke partije koje će generisati politički život. Na to se naslanjala i marksistička tradicija da su političke stranke deo društvene nadogradnje koje bi trebalo da interese društva prelivaju u ono što bi se hegelovski moglo smatrati državnim, odnosno javnim interesom. Četvrt veka kasnije očigledno je da se to nije dogodilo, naprotiv, budućnost se sastojala od instant stranaka i koalicija, a politički život se ufokusirao na česte izbore, odnosno ad hok kampanje pridobijanja podrške. Od tri stranke iz prvog saziva parlamenta, SPO je gotovo iščezao osim što učešća nekolicine stranačkih funkcionera u lukrativnim delovima vlasti, dok je, začudo, u DS i SPS iz potpuno različitih pozicija, na delu očita kriza liderstva. Socijalistima, kao baštinici Komunističke partije koji su 1990. načinili svojevrsni istorijski presedan, postavši gotovo jedina partija sem Bugarske, i tada još zajedničke federalne jedinice Crna Gora, u kojoj su trijumfovali komunisti, sada se dešava gotovo neverovatan organizacioni paradoks.

Vučićeva vlada, dvanaesta po redu

Aktuelna vlada Aleksandar Vučić, je 12. po redu od uvođenja višestranačja u Srbiji 1991. i sedma od demokratskih promena 2000. godine. To će biti druga vlada koju većinski čini Srpska napredna stranka, piše Danas. Posmatrajući prethodnih 11 vlada, od 1991. do 2014. godine, samo dva premijera su imala dva uzastopna mandata - Mirko Marjanović od 1994. do 1998. i od 1998. do 2000, a posle oktobarskih promena to je bio Vojislav Koštunica od 2004. do 2007. i od 2007. do 2008. godine. Najduže su, po četiri godine, trajale prva vlada Mirka Marjanovića i vlada Mirka Cvetkovića koju je predvodila Demokratska stranka (2008-2012).

Nemeš: Aušvic je opomena Evropi

Scene iz ostvarenja "Šaulov sin" proganjaće vas danima nakon što ste odgledali film. Zvuci i slike iz fabrike smrti, ljudskom rukom stvorenog pakla, urezaće se u vaše pamćenje i kao aveti iz prošlih vremena neće vam dati mira. Ali mađarski reditelj Laslo Nemeš smatra da priča o užasima Aušvica ne treba da bude opomena samo gledaocu kao pojedincu, već samoj Evropi na trenutak u kojem je ubila samu sebe. Ideja za film došla je nakon čitanja knjige "Glasovi pod pepelom", koja se sastoji od pronađenih rukopisa članova Zonderkomanda u logorima. Njihovo iskustvo preneli smo na film, ali ta knjiga je bila samo početak. Mnogo vremena i truda smo posvetili istraživanju. Imali smo i konsultante za istoriju iz Francuske, Mađarske i Izraela prilikom rada na scenariju. Jedan od likova na filmu, doktor, inspirisan je memoarima jednog mađarskog logoraša koji je napisao knjigu "Mengelino nasleđe" nakon rata. Ali istorija je samo osnova. Film nije dokument već fikcija - kaže u razgovoru za Danas Laslo Nemeš (38), nekadašnji pomoćnik režije Bele Tara.