Očekuju se milioni migranata na Balkanu

Premijeri Orban i Vučić nisu se složili oko zida na granici sa Srbijom, ali su saglasni u oceni da je u toku najveća migracija stanovništva u ovom veku, prava seoba naroda – očekuju se milioni migranata. Srbija zasad još nije pozvana na sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 7. jula u Njujorku, ali su premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić spremni da joj prisustvuju ukoliko dobiju poziv. Cipras: Referendum nije izjašnjavanje za evro ili drahmu, već za što časniji sporazum. Mnogi evropski lideri žele da vide leđa levičarskoj vladi premijera Aleksisa Ciprasa pošto je krajnje je neugodno da u Grčkoj imate vladu toliko rešenu da zauzda raspojasanu moć bogatih i toliko suprotstavljenu onoj vrsti politike koja je učinila sve da uveća nejednakost u puno naprednih zemalja.

Wimbledon/London, 01.07.2015 - Aleksandra Krunić u meču protiv Italijanke Sare Erani u drugom kolu na 129. Otvorenom prvenstvu Engleske u tenisu (All England Lawn Tennis Championships The Championships 2015, Wimbledon), 2:1; 6-3, 6-7, 6-2

Srpska i mađarska vlada u Budimpešti

Premijeri Orban i Vučić nisu se složili oko zida na granici sa Srbijom, ali su saglasni u oceni da je u toku najveća migracija stanovništva u ovom veku, objavljuje Politika pod naslovom “Ovo je seoba naroda”.

“Nije reč o izbeglicama ili ekonomskim emigrantima, već o novoj seobi naroda. Dugo će dolaziti u talasima i to je najozbiljniji izazov za Evropsku uniju”, saopštio je juče mađarski premijer Viktor Orban, čvrsto nameravajući da Mađarsku zaštiti od ilegalnih migranata podizanjem ograde na granici sa Srbijom.

I srpski premijer Aleksandar Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare juče u Budimpešti ostao pri svom stavu da podizanje zida nije, kako je rekao, „prijatna” činjenica za Srbiju, ali čini se da su ga Orbanovi argumenti malo „uzdrmali”. Kako je istakao, pomalo je i sam uplašen brojem ljudi za koje je čuo da će da dođu u naš region. A reč je, izgleda, o milionima migranata koji se očekuju, prenosi Politika.

Podizanje zida na srpsko-mađarskoj granici nije usmereno protiv Srbije, već kako bi se sprečio ilegalan prelazak granice. To je iznuđen potez i ne znači zatvaranje granice sa Srbijom, rekao je Viktor Orban, premijer Mađarske. Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će dve zemlje zajedno raditi na rešavanju problema povećanog broja migranata. Na konferenciji za novinare dvojice premijera, posle jučerašnje zajedničke sednice vlada dve zemlje, Vučić i Orban su se složili da dobre odnose dve zemlje treba očuvati u interesu oba naroda, javlja Danas pod naslovom “Ograda na granici je iznuđen potez”.

Mađarski premijer je objasnio da će "Mađarska nastojati, u saradnji sa svojim susedima, da preduzme adekvatne mere". "U situaciji smo da masa ljudi dolazi, a zemlje u Zapadnoj Evropi žele da ljude koji su dospeli do njih vrate nama, zbog čega imamo pritisak i sa juga i sa zapada", objasnio je Orban. Prema njegovim rečima, podizanje zida se ne odnosi na Srbiju i nije usmereno ka srpskom narodu, jer će biti postavljeni novi i prošireni legalni granični prelazi, piše u Danasu uz ocenu da je “razumevanje obeležilo zajedničku sednicu srpske i mađarske vlade u Budimpešti”.

Vučić je, govoreći o ekonomskom delu razgovora dve vlade, istakao da je bilo reči o izgradnji brze pruge Budimpešta - Beograd, koja je od velikog značaja za obe zemlje i da, uprkos nekim razlikama u studijama izvodljivosti, ona može da bude završena za tri do 3,5 godine. Mi ćemo biti spremni da krenemo u gradnju već krajem godine, poručio je Vučić, najavljujući za 16. i 17. jul sastanak ekspertskih grupa i ministara saobraćaja dve zemlje.

Vučić je zahvalio Orbanu na čvrstom stavu Mađarske da podrži gasovod iz Rusije, preko Turske i Srbije, do Mađarske jer, kako je naglasio, postojale su ideje nekih da se Srbija zaobiđe, piše u Danasu.

“Zid ne podižu protiv Srbije”, naslov je u Novostima.

Országház/Budapest, 01.07.2015 - premijer Mađarske Viktor Orban i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić potpisali su Izjavu o namerama

Svetska politika o Srebrenici

Situacija je trenutno takva da su do 7. jula sve opcije otvorene i još se ne zna da li će se SB UN izjašnjavati i o britanskoj ali i o rezoluciji koju je predala Rusija, da li će Rusija povući svoj predlog, objavljuje Danas pod naslovom “Srbija još nije pozvana u Njujork”.

Srbija zasad još nije pozvana na sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 7. jula u Njujorku, ali su premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić spremni da joj prisustvuju ukoliko dobiju poziv, saznaje Danas u Vladi Srbije. 

Prema saznanjima ovog lista, Bosna i Hercegovina je pozvana na sednicu SB UN. Kako je rečeno, među zemljama Saveta još uvek traju konsultacije i usaglašavanje teksta predloga rezolucije Velike Britanije o Srebrenici i još uvek nije poznato kakav će se tekst naći pred SB, a sagovornici Danasa ne očekuju da će Srbija biti konsultovana oko njega. Danasu je potvrđeno da je premijer juče dobio novi predlog britanske rezolucije o Srebrenici sa izmenjenim sadržajem u kojem su ubačeni delovi ruske rezolucije o Srebrenici, a ublažen je deo na koji je Vučić imao primedbu, a koji se bavio seksualnim zločinima. U novom tekstu, kako nam je rečeno, sada piše da se priznaje postojanje seksualnih zločina koje su počinile sve strane u konfliktu i naglašava se da postojanje genocida ne sme da se negira.

Velika Britanija je svoj dokument najavila kao "doprinos pomirenju u regionu". Rusija je za svoj predlog navela da je "uravnoteženiji i orijentisaniji na pomirenje, a ne na stvaranje dodatnih linija podela u BiH". Kako je rekao britanski ambasador u UN Metju Rajkroft, Velika Britanija neće povući svoj nacrt rezolucije o Srebrenici zbog toga što je Rusija priložila svoju verziju rezolucije.

Britanija uručila našoj vladi novi tekst u Srebrenici, objavljuju Novosti pod naslovom “London sada ne pominje silovanje dečaka”.

“Otkriven tajni pakt Londona, Pariza i Vašingtona iz 1995.” Naslov je u Politici gde piše da su Širak I Mejdžor imali dogovor sa Klintonom da obustave vazdušne napade na Mladićeve snage oko Srebrenice a sada holandski političari traže objašnjenje od SAD.

Kako piše u ovom listu još u maju 1995. “sklopljen je tajni dogovor” da se uzdrže od reagovanja kada Mladićeve trupe krenu u zauzimanje enklava pod zaštitom Ujedinjenih nacija u Bosni. O ovom dogovoru nisu obavestili ni holandsku vladu ni holandske plave šlemove koji su u Srebrenici u to vreme bili raspoređeni u okviru mirovne misije UN (Unprofor).

Ovi podaci obelodanjeni su u dokumentarcu koji je ponedeljak prikazan na holandskoj državnoj televiziji a navodno su slučajno pronađeni u obaveštajnim depešama u arhivi Klintonovog centra u Arkanzasu.

Beograd, 01.07.2015 - konferencija za medije na kojoj je najavljen skup" Srebrenica 1995-2015: Činjenice, nedoumice i propaganda": Marko Šukalo, Veljko Đurić - Muzej žrtava genocida, Aleksandar Pavić - politikolog

Cipras dao novi predlog, poverioci čekaju referendum

Grčki premijer Cipras je u obraćanju naciji neposredno pred vanredni sastanak Evrogrupe naglasio da su poslednji predlozi poverilaca, uz amandmane, dodatke i manja razjašnjenja, prihvatljivi za Atinu i da je, ukoliko se postigne saglasnost i prihvate grčki predlozi, spreman da odmah potpiše sporazum. Cipras je precizirao da izlazak na referendum nikako ne znači opredeljivanje za evro ili drahmu, za izlazak iz evrozone ili ostanak u njoj, već da „ne” predlogu poverilaca, na šta je pozvao sunarodnike, znači izbor Grka kako žele da žive ubuduće, piše u Politici pod naslovom “Cipras: Referendum nije izjašnjavanje za evro ili drahmu, već za što časniji sporazum”.

Grčka je u svom predlogu, koji se razmatra u Briselu, zatražila hitnu finansijsku injekciju za tekuća plaćanja i otplatu 20 milijardi duga do kraja godine. Premijer Cipras ne odustaje od zahteva da ostrva budu izuzeta iz sistema PDV, to jest da se za njih obezbedi popust od 30 odsto. Traže se ustupci u reformi penzionog sistema i odlaganje sprovođenja plana iz 2012. bar do kraja oktobra. Takođe, predlaže da se tek od jeseni primenjuju novi propisi kojima se uređuje tržište rada. Zahtev je, kako kaže, motivisan željom da se dođe do sporazuma koji je prihvatljiv za sve strane i koji se ne bi zasnivao samo na ekonomskom rastu već i na mogućnosti da se dug učini održivim.

Međutim, kreditori, koji program vide kao osnovu za sporazum o trećem programu pomoći, za sada insistiraju da se konačna odluka donese tek posle referenduma, piše u Danasu.

Igra nerava između Grčke i kreditora se nastavlja, piše u Novostima pod naslovom “Cipras pružio ruku Evropi, Angela čeka referendum”.

Politika donosi naslov “Nemačka je tri puta bankrotirala u 20. veku i nikada nije isplatila dugove”.

“U Grčkoj lav, u Evropi miš”, naslov je u Blicu gde piše da Cipras popušta pre EU i MMF ali i dalje nagovara Grke da glasaju “NE” na referendumu.

Kipar, 01.07.2015 - pripadnicima Vojske Srbije u mirovnoj operaciji UNFICYP na Kipru, dodeljene su medalje za učešće u misiji

Zašto Evropa obara Ciprasa?

“Napad Evrope na grčku demokratiju” naslov je u Danasu gde Džozef Stiglic piše o odnosu EU prema Atini.

Kreščendo prepirki i gorčine u Evropi nekome sa strane mogao bi izgledati kao neizbežna posledica žučnog finala koje igraju Grčka i njeni poverioci. U stvari, evropski lideri konačno počinju da otkrivaju pravu prirodu tekućeg spora o dugu, a odgovor uopšte nije prijatan: reč je o vlasti i demokratiji mnogo više nego o novcu i demokratiji.

Naravno, ekonomija iza programa koji je "trojka" (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) natovarila Grčkoj pre pet godina je bila bezdana i dovela do pada od 25 odsto BDP-a ove zemlje. Ne mogu da se setim depresije, iz bilo kog vremena, koja je bila toliko svesno pokrenuta i sa tako katastrofalnim posledicama: na primer, stopa nezaposlenosti mladih u Grčkoj sada je veća od 60 odsto.

Neverovatno je što je trojka odbila da prihvati odgovornost za bilo koju posledicu i da prizna koliko su njeni modeli i prognoze bili pogrešni. Ali još je veće iznenađenje što lideri Evrope ništa nisu naučili. Trojka od Grčke i dalje traži da dostigne primarni suficit budžeta (plaćanje kamata se ne računa) od 3,5 odsto BDP-a do 2018. godine.

Ekonomisti širom sveta osudili su ovaj cilj kao kaznenu meru, jer ona će se neizbežno završiti još dubljom krizom. Zapravo, čak i ako dug Grčke bude restrukturisan i više nego što se može zamisliti, zemlja će ostati u depresiji ako njeni birači prihvate meru trojke na iznenada raspisanom referendumu za predstojeći vikend, piše Stiglic.

Ali - to opet treba reći - ovde nije reč o novcu. Reč je o korišćenju "rokova" da se Grčka prisili da poklekne i da prihvati neprihvatljivo - ne samo mere štednje, već i druge regresivne i kaznene politike.

Ali zašto Evropa to radi? Zašto su se lideri Evropske unije opirali referendumu i odbijali da Grčkoj produže rok za isplatu naredne tranše MMF-u za samo nekoliko dana preko predviđenog 30. juna? Nije li Evropa isto što i demokratija, retorički pita Stiglic.

Sada, ono što zasigurno vidimo 16 godina pošto je evrozona institucionalizovala takve odnose - jeste antiteza demokratije: mnogi evropski lideri žele da vide leđa levičarskoj vladi premijera Aleksisa Ciprasa. Najzad, krajnje je neugodno da u Grčkoj imate vladu toliko suprotstavljenu onoj vrsti politike koja je učinila sve da uveća nejednakost u puno naprednih zemalja i toliko rešenu da zauzda raspojasanu moć bogatih. Oni izgleda veruju da mogu da sruše grčku vladu maltretirajući je kako bi prihvatila sporazum koji je u suprotnosti sa njenim mandatom, piše ovaj profesor ekonomije na Kolumbija univezitetu.

Beograd, 01.07.2015 - plakat predstojećeg 22. Festivala evropskog filma (FEF) na Paliću

Zašto nisu korišćeni evropski fondovi za srpsku poljoprivredu

Srbija nije iskoristila nijedan evro iz fondova EU namenjenih razvoju poljoprivrede iako je status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobila pre više od tri godine, saznaje Danas. Na godišnjem nivou gubitak države, odnosno pre svih poljoprivrednika, zbog nepovlačenja sredstava namenjenih ruralnom razvoju (IPARD) je nekih 25 miliona evra, a kakva je trenutna situacija teško da će bilo šta biti iskorišćeno pre 2017. Da bismo postali korisnici ovih sredstava postojala su dva uslova, jedan je politički koji je ispunjen marta 2012, kada smo postali kandidati za EU, a drugi je tehnički i tiče se akreditacija Ministarstva poljoprivrede, odnosno nadležnih institucija, u Direktoratu u Briselu. Gubitak je mnogo veći od 25 miliona evra na godišnjem nivou, prema nekim procenama čak duplo veći, jer su ta sredstva namenjena gotovo isključivo investicijama - kojih nije bilo.

Veliki problem jeste nedovoljna obučenost, ali i nepravovremeno reagovanje institucija u procesu akreditacije u institucijama EU. Naime, Uprava za agrarna plaćanja, čija je akreditacija neophodna da bi sredstva domaćoj poljoprivredi bila odobrena, to nije učinila. U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede je ovu Upravu izmestilo iz Šapca u Beograd i zatražilo pojačanje u ljudstvu kako bi se ceo proces akreditacije ubrzao.

Manje poverenje u EU i NATO

Oko 50 odsto građana smatra da Srbija treba da postane članica EU dok je broj onih koji se protive članstvu značajno porastao u odnosu na prethodna istraživanja i danas iznosi 37 odsto, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnenja „Aktivizam građana u Srbiji” koji su u utorak predstavljeni u Beogradu, piše u Politici.

Prema rečima programskog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESiD) Đorđa Vukovića, broj od 50 odsto građana koji podržavaju članstvo zemlje u EU predstavlja „donju amplitudu” pošto se u istraživanjima sprovedenim 2011. i 2013. godine, taj procenat kretao od 62 do 66 odsto.

„Slične podatke beležimo i kada je reč o podršci ulasku Srbije u NATO. U prethodnim istraživanjima, oko 65 odsto građana je bilo protiv članstva u NATO dok je takvu odluku podržavalo oko 25 odsto. Sada imamo situaciju gde 73 odsto građana kaže da je protiv ulaska Srbije u NATO dok članstvo u toj organizaciji podržava oko 12 odsto a bez stava je 15 odsto građana”, kazao je Vuković.

Bez zaštite od lažnih diploma

Država i dalje bez strategije za ukidanje nelegalnih isturenih odeljenja fakulteta i visokih škola, piše u Danasu pod naslovom “Lako sticanje diplome na crno”.

Osnivanje isturenih odeljenja niškog Pravnog i Ekonomskog fakulteta u Medveđi, koja nisu dobila dozvolu Ministarstva prosvete da ove godine upišu novu generaciju brucoša, nisu jedini "državni projekti" za koje se ispostavilo da su urađeni mimo zakonske procedure. Ipak, upućeni tvrde da takve ustanove ne treba stavljati u isti koš sa visokim školama i fakultetima koji su nelegalno otvarali odeljenja na crno radi sticanja profita od prodaje diploma. 

U javnosti se pominje da u Srbiji radi više od stotinu isturenih odeljenja visokih škola i fakulteta, koja nemaju ni odgovarajući prostor, niti kadrove, pa studenti slušaju "predavanja" po kafanama, bioskopima, fabričkim i sportskim halama... Prosvetna inspekcija godinama unazad najavljuje obračun sa nelegalnim odeljenjima, ali je dosad zatvoreno svega nekoliko. Ključni argument zašto država toleriše njihov rad je nedovoljan broj inspektora za visoko obrazovanje. Sa nekadašnjih četiri taj broj sada je spao na dva.

Fakulteti i visoke škole razradile su načine kako da prikriju ovu pojavu, vođenjem duplih matičnih knjiga studenata ili još jednostavnije - njihovim upisom u sedištu ustanove. Studentima se obećavaju predavanja u "konsultativnim centrima", a diploma stečena u sumnjivoj ispostavi ne razlikuje se od one sa matičnog fakulteta.

Beograd, 01.07.2015 - otvaranje izložbe fotografija "Nove slike Beograda - II deo" studenata Akademije umetnosti iz Beograda, u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda

Iz Haga ništa novo

Nema ništa novo - kratko su rekli novinarima Danasa u Vladi Srbije, odgovarajući na pitanje da li je Haški tribunal poslao nalog za hapšenje Vojislava Šešelja i da li je odobreno da komunikacija države i suda u vezi sa ovim predmetom bude tajna. S obzirom na to da je prošlo više od mesec dana od kada je Žalbeno veće Tribunala tražilo od nadležnih u Srbiji da hitno uhapse lidera radikala i isporuče ga Hagu, a pravni zastupnik Srbije Saša Obradović zahtevao je nalog za hapšenjem, očigledno je da u samom sudu postoje neslaganja u vezi sa ovim slučajem. 

Mišljenja pravnih stručnjaka o tome da li Šešeljeva sve izraženija politička aktivnost ubrzava njegov povratak u pritvorsku jedinicu su podeljena.

Jovan Simić, bivši savetnik za haška pitanja bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ocenjuje za Danas da Vojislav Šešelj sve vreme radi u korist svoje štete.

Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Milan Škulić smatra da ponašanje lidera radikala neće uticati na njegovu dalju sudbinu u Hagu, "jer su odluke Tribunala već poznate". On ih ocenjuje kao političke, dodajući da bi Šešelj već bio osuđen "da postoje dokazi".

“Šešešlj razbio Pajtića”, naslov je u Informeru gde piše da je četiri nedelje za redom SRS treća politička snaga u Srbiji. Trenutno radikale podržava 6,8 odsto ispitanika a DS samo 6,1%, objavljuje ovaj tabloid.

Greeleyville/South Carolina, 01.07.2015 - vatrogasci u borbi sa požarom u crkvi "Sionska gora" (Mount Zion) Afričke metodističke episkopalne crkve  (African Methodist Episcopal Church, A.M.E. Church), koja je obnovljena i bila u funkciji posle požara 1995. kada su je spalili pripadnici rasističkog "Kju-Kluks-Klana "(Ku Klux Klan, KKK), u saveznoj državi Južna Karolina

U Skupštinu ili u ambasadu?

Pod naslovom “U skupštinskim klupama umesto na američkom koktelu” Politika objavljuje kako su prijemi u američkoj ambasadi povodom Dana nezavisnosti SAD, prilika da se okupi gotovo čitava politička elita Srbije ali se ove godine – izgleda to neće dogoditi. U isto vreme kada je koktel u američkoj ambasadi zakazana je i sednica Skupštine Republike Srbije na kojoj će poslanici postavljati pitanja premijeru i ministrima. Pronose se glasine da je američki ambasador Majkl Kirbi zatražio od Maje Gojković da odloži sednicu, koja danas počinje u 16 časova, u isto vreme kada i njegov prijem. Sednica nije odložena a da li je takvog zahteva bilo – Gojkovićeva nije htela da komentariše, piše u Politici koja podseća da će to biti, možda prvi put posle petooktobarskih promena, da članovi vlade grupno izostanu sa prijema povodom Dana nezavisnosti SAD.

Vašington, 01.07.2015 - SAD i Kuba formalno su se dogovorile da posle 54 godine ponovo uspostave diplomatske odnose i otvore ambasade u glavnim gradovima - zgrada diplomatske misije Kube u Vašingtonu

Ko je gde u beogradskoj skupštini?

Demokratska stranka Srbije je uvek do sada delovala samo u skladu sa svojim Statutom i tako će biti i ubuduće. Ukoliko se utvrdi da su odbornici Skupštine grada Beograda napuštanjem odborničke grupe DSS prekršili Statut stranke, a mislim da jesu, biće sankcionisani brisanjem iz članstva, ističe za Danas Uroš Janković, novoizabrani predsednik Gradskog odbora DSS i zamenik predsednika opštine Čukarica. Prema njegovim rečima, šest odbornika koji su se juče pojavili na konferenciji za medije i najavili osnivanje odborničke grupe "Samostalni DSS" time su pokazali da više ne pripadaju izvornom DSS.

Na pitanje Danasa koliko je DSS-u ostalo odbornika u gradskoj skupštini, Janković dodaje da se, prema onome što je video, na konferenciji pojavilo šest od devet odbornika i da je to sve što za sada može da kaže. On dodaje i da nema informacija da su neki od predstavnika DSS prešli u SNS kao što se tvrdi.

"U narednom periodu treba prvo videti koliko je stvarno učešće DSS u gradskoj vlasti, a ono je veoma malo jer SNS vrši vlast gotovo bez DSS. Stranka će sugerisati svojim odbornicima koji su ostali kako dalje da rade i bitno je da će se za razliku od ranije stavovi DSS čuti bez obzira na to da li će se uvažavati", napominje Janković odgovarajući na pitanje da li će odbornici koji su ostali u DSS izaći iz gradske vlasti.

Novi predsednik Beogradskog odbora smatra da je stanje u stranci i dalje stabilno uprkos odlasku nekih članova.

Sedam odbornika DSS u Skupštini Beograda formirali su juče novu odborničku grupu - Samostalni DSS i poručili da ne napuštaju tu stranku, već ostaju verni DSS i njenim izvornim idejama i da ne prelaze u SNS, sa kojom su u vladajućoj većini u Beogradu.