Dačić: podela Kosova bolja od Tomine platforme

Dačić i dalje smatra da je podela Kosova i Metohije najbolji, najpravedniji i jedini moguć pristup rešavanju tog problema. Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da njegovo zalaganje za diversifikaciju gasa nije „zaokret ka Americi” već želja da obezbedi energetsku sigurnost i efikasnost za Srbiju. Veran Matić na čelu novoformirane komisije za rasvetljavanje ubistva braće Bitići. Đaci u Srbiji školu pamte po druženju, maturi, ekskurziji i velikom odmoru. „Ponovo od Vašingtona tražimo da prestane da pokušava da sebe postavi za sudiju daleko izvan svojih granica“ - zahtevaju Rusi.

“Nisam čitao platformu”

Vicepremijer i šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je za  Novosti da je zakasnela teza predsednika države Tomislava Nikolića da se autonomijom Kosova unutar Srbije može rešiti taj problem, jer Albanci to ne prihvataju, kao što Srbi ne prihataju jednostrano proglašenu nezavisnost. On smatra da se Srbija neće suočiti sa zahtevom za priznanjem Kosova, jer ni sama Evropa, kako je naglasio, o tome nema jedinstven stav.

"U ovom trenutku niko u Briselu ne zna šta će tačno pisati u sporazumu, ali je tačno da se od nas trži da sa Prištinom potpišemo pravno obavazujući sporazum", rekao je on. Dačić i dalje smatra da je podela Kosova i Metohije najbolji, najpravedniji i jedini moguć pristup rešavanju tog problema - Srbiji treba da pripadne sever, a Albancima teritorije južno od Ibra. On je, na pitanje da li je platforma tačka razdora između predsednika Nikolića i vlade, odgovorio da mu je bliska politika koju vodi premijer Aleksandar Vučić, ali da je sigurno da predsednik vlade ima kontakte sa predsednikom države, kao i da se njih dvojica konsultuju u vezi međunarodnih tema. Dačić je "priznao" da nije čitao platformu, ali je naglasio da je najvažnija svrha tog dokumenta, podsetivši da je velika razlika između političkih deklaracija u Beogradu i potreba ljudi na terenu.

Vučić se zbog gasa okreće prema SAD?

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da njegovo zalaganje za diversifikaciju gasa nije „zaokret ka Americi” već želja da obezbedi energetsku sigurnost i efikasnost za Srbiju, piše Politika. Podsetivši da 2019. Rusija prekida snadbevanje Evrope gasom preko Ukrajine i da od te godine Srbija neće imati obezbeđen gas iz pravca Mađarske, premijer je rekao:

„Kad 2019. godine Rusi prestanu da šalju gas preko Ukrajine, pitaću vas odakle da ga uzmemo”.Istakavši da je „mali” da bi govorio o Rusiji ili Americi, Vučić je rekao da svako treba da brine za sebe, te da je njegov posao da se stara o Srbiji.

„Hoću da neko ko dođe posle ima obezbeđene cevovode, interkonektore sa određenim zemljama, da možemo da imamo gas i da ga, ako je moguće, imamo i jeftinije nego danas i nego što nam neki nude”, rekao je Vučić upitan da li spremnost za diversifikaciju gasa znači zaokret ka SAD. Ekonomista Mahmud Bušatlija ocenio je da prvo treba ustanoviti da li mogućnost da se Srbija pridruži gasovodu koji ima američku podršku i koji će sprovesti gas iz Azerbejdžana u Evropu tehnički postoji i dodao da azerbejdžanski gasovod nije ni blizu kapaciteta koji je bio predviđen Južnim tokom.

Beograd, 28.05.2015 - panel diskusija, posle "Beogradskih dijaloga", na temu "Politička i privredna delatnost – problemi, izazovi i perspektive" u organizaciji Foruma Srbija - Nemačka, u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, i uz podršku nemačkog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj u Skupštini grada Beograda: Sonja Liht

Matić istražuje smrt braće Bitići

Veran Matić me je pisanim putem obavestio da ga je premijer Srbije Aleksandar Vučić zamolio da bude na čelu novoformirane komisije za rasvetljavanje ubistva moje braće, kaže za Danas Fatos Bitići, brat američkih državljana Ilija, Agrona i Mehmeda, koji su ubijeni 1999. u Petrovom selu. On za naš list napominje da mu je Veran Matić napisao da je zainteresovan da stane na čelo te komisije, odnosno da slede sastanci na kojima bi trebalo da se utvrdi kakve ingerencije bi imao nad tim slučajem i u koliko meri bi imao "odrešene ruke". Takođe, kako saznajemo, za petak je zakazan sastanak Verana Matića u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država tim povodom. Podsetimo, Veran Matić se od 2013. nalazi na čelu Komisije za istraživanje ubistava novinara - Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Nerasvetljen slučaj ubistava braće Bitići, državljana SAD čija su tela pronađena u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, kočnica su u odnosima Srbije i SAD. Do sada nijedna vlast nije pokazala volju da kazni krivce za ubistvo braće Bitići. Uoči odlaska u zvaničnu posetu Americi, premijer Aleksandar Vučić je kao jedan od prioriteta u spoljnoj politici naveo bolje odnose sa Sjedinjenim Državama, a kao jednu od dve prepreke naveo je nerešen slučaj Bitići.

Artemije neće da se miri

Bivši vladika raško-prizrenski Artemije ne prihvata poziv Svetog arhijerejskog Sabora SPC i patrijarha Irineja da, kako su oni od njega tražili, "krene putem mira i jedinstva sa Crkvom", pišu Novosti. Sveti arhijerejski Sabor SPC i patrijarh Irinej pozvali su u sredu bivšeg vladiku Artemija da "krene putem mira i jedinstva sa Crkvom" ili će Sabor biti primoran da umesto jedinog spasonosnog rešenja preduzme dalje i konačne kanonske mere.

Žalbeno veće iz Haga - podeljeno

Sudije Žalbenog veća Haškog tribunala Bahtijar Tuzmukhamedov i Kofi Kumelija Afanđe, koje su odbile da potpišu zahtev da Vojislav Šešelj bude hitno vraćen u pritvor, smatraju da je odluka Žalbenog veća Haškog tribunala bila preuranjena i neopravdana, piše Politika. Kako navodi list, oni su u zajedničkom mišljenju ocenili preuranjenom odluku Žalbenog veća Haškog tribunala da se lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj do 26. maja ili čim bude izvodljivo posle tog datuma, prebaci iz Srbije i stavi pod nadzor službenih lica Holandije. "Osim toga, Pretresno veće, prema odluci većine članova Žalbenog veća, tek treba da izvrši procenu Šešeljevog mogućeg daljeg privremenmog puštanja na slobodu, a da pritom razmotri eventualne novoprikupljene informacije o Šešeljevom zdravstvenom stanju. Imajući u vidu konkretne i specifične okolnosti ovog predmeta, tumačenje kojim se pretresnom veću oduzelo diskreciono ovlašćenje u sprovođenju naloga Žalbenog veća moglo bi se krajnje nepovoljno odraziti na prava optuženog", navodi se u zajedničkom mišljenju Tuzmukhamedova i Afanđea.

Srbija će trpeti posledice zbog Šešelja

S obzirom na to da dopis Žalbenog veća u kojem se traži hapšenje Vojislava Šešelja još uvek nije javni dokument, on najverovatnije neće biti uzet u obzir u šestomesečnim izveštajima koji Savetu bezbednosti UN početkom juna podnose predsednik Haškog tribunala Teodor Meron i glavni tužilac Serž Bramerc, o saradnji Srbije sa Tribunalom. Međutim, ako se Vlada Srbije i dalje bude protivila izvršenju naloga suda, bilo Žalbenog ili Pretresnog veća, to može imati posledice po Srbiju, o čemu će odlučivati Savet bezbednosti UN - kaže za Danas vršilac dužnosti portparola Haškog tribunala, Nenad Golčevski.

Pamte školu po velikom odmoru

Đaci u Srbiji školu pamte po druženju, maturi, ekskurziji i velikom odmoru, pokazuje najnovije istraživanje sprovedeno među 800 učenika osmih razreda.  Specijalista pedagogije Slobodan Malušić, kaže za Politiku da će se iz školskih dana uvek više pamtiti druženje od nastave, te da to nije iznenađenje. Ali jeste iznenađenje istraživanja što je nastava dobila mnogo negativnih poena.

Miler stigao u Srbiju

Nemački ministar za ekonomsku saradnju i razvoj  Gerd Miler, koji je juče u kasnim poslepodnevnim satima zajedno sa srpskim  premijerom Aleksandrom Vučićem trebalo da otvori skup "Beogradski dijalozi",  došao je u prestonicu Srbije da bi obeležio 15 godina bilateralne saradnje Srbije i Nemačke u domenu održivog razvoja i najavio dodatna sredstva pomoći, objašnjavaju za Danas izvori bliski Vladi u Berlinu. Naši sagovornici preciziraju  da je pre posete Beogradu Miler boravio u Prištini, gde se "uglavnom razgovaralo  o problemu azilanata". "Beogradski dijalozi" je projekat Foruma Srbija-Nemačka i Beogradskog fonda za političku izuzetnost, uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Kameron sprema referendum

U pokušaju da nametne reforme u Evropskoj uniji i pripremi teren za organizovanje referenduma 2017. ili ranije o "izlasku" Britanije iz Unije, Dejvid Kameron je juče započeo dvodnevnu turneju po evropskim prestonicama. U Hagu, Parizu, Varšavi i Berlinu Kameron upozorava svoje evropske kolege da će Britanija glasati o napuštanju EU ukoliko reforme koje je inicirao ne budu prihvaćene, kaže šef britanske diplomatije Filip Hamond, piše Danas. Hamond je izrazio uverenje da će premijer obezbediti "važne promene" ne isključivši mogućnost da glasanje bude organizovano naredne godine. On je rekao da će biti potreban "značajan paket reformi" u Evropi pre nego što Kameron organizuje referendum.

Mišković četvrti u regionu

Ivica Todorić najbogatiji je čovek u regionu, a slede ga još dvojica Hrvata, Branko Roglić i Emil Tedeski. Todorić i "Agrokor" imaju prihod i vrednost deonica 3,379 milijardi evra, a najveće je iznenađenje što je sa 2,5 milijardi evra prihoda i vrednosti deonica Roglić, vlasnik "Orbica", pretekao Tedeskija iz "Atlantik grupe", čiji je prihod i vrednost deonica 1,533 milijarde evra, pišu Novosti. Najbogatiji Srbin i četvrti na listi najbogatijih u regionu je Miroslav Mišković, za kojeg se procenjuje da ima 463 miliona evra prihoda. Na "Forbsovoj" listi na drugom mestu, kada je reč o najbogatijim Srbima, su Saša Glušac, Ivica Vukelić i Velibor Đurović iz "Autoritas investimentsa" sa prihodom od 369 miliona evra. Prošlogodišnji lider Miodrag Kostić i njegova "MK grupa" imali su za 20 odsto manji prihod nego lane i više nije u "prvoj ligi".

Afera Fifa: Rusi optužuju SAD

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da sve ukazuje na to da je hapšenje višerangiranih zvaničnika iz FIFA nelegalan pokušaj SAD-a da nametnu svoje zakone drugim državama, piše Politika. „Bez ulaženja u detalje o iznesenim optužbama, ukazujemo na činjenicu da je ovo još jedan slučaj nelegalne vanteritorijske primene američkih zakona“, navodi rusko Ministarstvo inostranih poslova.U saopštenju je izražena nada da hapšenja neće biti iskorišćena za narušavanje imidža FIFA i da neće „baciti senku na odluke koje je ta organizacija donela, uključujući i lične“.

„Ponovo od Vašingtona tražimo da prestane da pokušava da sebe postavi za sudiju daleko izvan svojih granica i da prati opšte prihvaćene pravne procedure“, dodaje se u saopštenju.Sedam zvaničnika svetske kuće fudbala uhapšeno je jutros u akciji švajcarske policije u Cirihu. U toku je ispitivanje deset lica koja su učestvovala u procesu glasanja za domaćine takmičenja 2018. i 2022. godine, ali ni protiv koga nije podignuta optužnica. Vlasti SAD-a optužile su devet visokih fudbalskih zvaničnika FIFA i pet sportskih marketinških zvaničnika za reketiranje, novčanu prevaru i pranje novca u poslednjih 20 godina.

Odbačena prijava protiv hrabrog Francuza

Francuzu Emanuelu Danjonu, koji je braneći sebe i porodicu presudio šestostrukom ubici iz Martonoša, Radetu Šeferu (55) vraćen je pasoš i on je otputovao u svoju zemlju. Kako Novosti nezvanično saznaju, Više javno tužilaštvo u Subotici odbacilo je krivičnu prijavu protiv francuskog državljanina koju je podnela Policijska uprava u Kikindi, ocenivši da je počinio ubistvo u nužnoj odbrani, štiteći sebe, svoju suprugu, svoje malo dete i još oko deset osoba koje su se našle na nišanu Šeferove lovačke puške.