Neće hapsiti Šešelja

Dopis Žalbenog veća nije isto što i nalog Pretresnog veća za hapšenjem, te bez dodatnog pojašnjenja iz Tribunala nećemo hapsiti Vojislava Šešelja, izričit je u izjavi predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa tribunalom Rasim Ljajić. Pred posetu premijera Aleksandra Vučića Tirani: Srbija i Albanija – nova stranica ili stari sukobi? Vojvođanska koalicija jednoglasna je oko stava da je pripajanje Elektrovojvodine Elektrodistribuciji Beograd zapravo „gašenje“ tog preduzeća sa sedištem u Novom Sadu i da je ono „štetno“ po interese AP Vojvodine i njenih građana.

Nju Delhi, 26.05.2015 - nemačka ministarka odbrane Ursula von der Lejen u poseti Indiji

Nedoumice oko zahteva Haškog tribunala

Dopis Žalbenog veća nije isto što i nalog Pretresnog veća za hapšenjem, te bez dodatnog pojašnjenja iz Tribunala nećemo hapsiti Vojislava Šešelja, izričit je u izjavi predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa tribunalom Rasim Ljajić, objavljuje Danas pod naslovom “Rasim Ljajić: Nećemo hapsiti Šešešlja”.

Nastavljaju se kontroverze oko poteza Haškog tribunala u vezi sa liderom radikala, piše u ovom listu. U Tribunalu smatraju da Srbija mora da postupi po nalogu suda. Šešelj kaže “Moraće da me nose do aerodroma”.

U Haškom tribunalu naglašavaju da su sve odluke suda podjednako obavezujuće, te da vlasti u Srbiji ne mogu da biraju koju će poštovati, a koju ne. U Tribunalu, u toku jučerašnjeg dana, nisu imali informaciju da je u Srbiju poslat nalog Žalbenog veća za Šešeljevim hapšenjem.

Rasim Ljajić kaže da 26. maj, koji je u dokumentu naznačen kao datum kada lider radikala treba da bude uhapšen i pritvoren, nije nikakav "dan D", te da će Vlada Srbije u narednom periodu raspravljati o slučaju ali i tražiti dodatna pojašnjenja iz Haga, nakon čega će doneti odluku, piše u Danasu.

“Žalbeno veće Haškog tribunala je u slučaju Šešelja zaobišlo pretresno, koje je donelo odluku o puštanju na privremenu slobodu”, kaže za Politiku Saša Obradović koji u ime Srbije vodi postupak o vraćanju Šešelja u Sheveningen. Obradović je podsetio da Beograd još nije dobio nalog za hapšenje Šešelja, što je poseban dokument koji se daje okrivljenom prilikom hapšenja. Taj zahtev je neophodan da bi se pokrenula procedura I on se uručuje ambasadi Srbije u Hagu. A kada se dobije – uručuje se Ministarstvu pravde pa odatle nadležnom sudiji. Sve posle toga je - postupak pred našim pravosuđem.

Srbija i Albanija

Već tokom ove godine možemo očekivati da Evropska unija finansijski podrži zajedničke infrastrukturne projekte Albanije i Srbije, ocenjuje za Danas Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka saobraćaja, građevine i infrastrukture, uoči današnje posete premijera Srbije Tirani. Ona će biti jedini član Vlade Srbije koji će zajedno sa premijerom otići u ovu istorijsku posetu najvišeg srpskog zvaničnika toj državi, piše u Danasu pod naslovom “Mihajlović: EU će finansirati projekte Srbije i Albanije”.

Najavljujući teme koje će se naći na stolu u razgovorima sa najvišim zvaničnicima Albanije, Mihajlović ističe za Danas da će osim poruka o dobroj saradnji i stabilnosti u regionu, u fokusu biti infrastrukturni projekti koji bi trebalo da povežu Srbiju i Albaniju. Reč je strategiji EU za razvoj transevropske saobraćajne mreže.

Pod naslovom “Srbija i Albanija – nova stranica ili stari sukobi”, Politika objavljuje kako Dačić traži specijalni sud za zločine na Kosovu a Tači preti Srbiji optužbom za genocid.

Proces međusobnog pomirenja ne može biti potpun bez sudskog procesuiranja bivših pripadnika OVK, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije na sednici Saveta bezbednosti UN. Tači traži uzajamno priznanje, piše u Politici.

Priština, 26.05.2015 - u prisustvu bivših pripadnika OVK u Prištini je sahranjeno osam Albanaca koji su poginuli u sukobu sa makedonskom policijom u Kumanovu 9. maja 2015.

Vojvođanska skupština brani Elektrovojvodinu

Vojvođanska koalicija jednoglasna je oko stava da je pripajanje Elektrovojvodine Elektrodistribuciji Beograd zapravo „gašenje“ tog preduzeća sa sedištem u Novom Sadu i da je ono „štetno“ po interese AP Vojvodine i njenih građana. Takve ocene u zaključku koji je juče usvojila Skupština Vojvodine podržao je i vladajući Savez vojvođanskih Mađara, stranka koja je i deo republičke vlade po čijoj saglasnosti je inače pokrenut postupak reorganizacije Elektroprivrede Srbije.

Te promene, podseća Politika, predviđaju između ostalog da se četiri privredna društva za distribuciju, među kojima je Elektrovojvodina, pripoje Elektrodistribuciji Beograd i da od 1. jula svi rade kao jedinstveni EPS distribucija, piše u Politici pod naslovom “Vojvođanska skupština protiv „gašenja“ Elektrovojvodine”.

Međutim, pokrajinska skupština insistira na sprovođenju zaključaka koji je taj dom usvojio 2012. godine i predlaže republičkoj vladi: da uključi predstavnike vojvođanske skupštine, vlade i sindikalne organizacije Elektrovojvodine u rad stručnih timova za reorganizaciju EPS-a, da se zadrži decentralizovan sistem za distribuciju i da Elektrovojvodina bude jedan od operatera za distribuciju, kao i da to preduzeće koje smatra strateški značajnim za AP Vojvodinu zadrži status privrednog društva.

Rusija nema obavezu da objašnjava

Sve države imaju pravo da pojedinim osobama zabrane ulazak u zemlju, čak i ako neko ima vizu. I to mogu da urade bez ikakvog obrazloženja, ističe za Danas Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, povodom zabrane ulaska u Rusiju srpskom novinaru Stevanu Dojčinoviću do 2020. bez ikakvog obrazloženja. Dačić dodaje da ne zna o čemu je reč u ovom slučaju, da može da se traži objašnjenje, ali da „zemlja nije u obavezi da ga da“.

Šef srpske diplomatije poručio je ovo juče za ovaj list iz Njujorka, gde je sinoć predstavljao Srbiju na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji.

Stevan Dojčinović, novinar međunarodne novinarske organizacije Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (OCCRP) i bivši urednik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, trebalo je da održi predavanje studentima Fakulteta za žurnalistiku u ruskom gradu Voronježu o istraživačkom novinarstvu. Na moskovskom aerodromu 13. maja 2015. i pored uredne dokumentacije i pozivnog pisma, zadržan je na graničnoj kontroli, 24 časa bio izolovan i potom vraćen redovnim letom u Srbiju. Dojčinović je bio primoran da potpiše papir u kojem se navodi da mu je zabranjen ulazak u Rusiju do 2020. bez ikakvog obrazloženja i da će, ukoliko ponovo bude pokušao da dođe, biti uhapšen. Novinarska udruženja u Srbiji su osudila ovakav potez ruskih vlasti. Dojčinović je, inače, i autor knjige „Šarić - kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu“.

Papin izaslanik ponovo u Beogradu

Izaslanik pape u Beogradu, javlja Politika pod naslovom “Poverljivi razgovori o Stepincu”. Švajcarski kardinal Kurt KOh, predsednik papskog veća za unapređenje jedinstva hrišćana, po drugi put je u poseti Srbiji od početka ove godine. On bi sutra trebalo da ima sastanke sa patrijarhom Irinejem, predsednikom Tomislavom Nikolićem i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. U intervjuu za Politiku kardinal Koh kaže da ova poseta treba da produbi prijateljstvo dve crkve Rimokatoličke i Srpske pravoslavne. Prilikom prethodne posete kardinala Koha na dnevnom redu su blia bolna pitanja za odnose dve crkve: spporni događaji iz Drugog svetskog rata.

Islamski teroristi kupuju zemljište u Bosni

“Kamp džihadista na 250 kilometara od Beograda”, naslov je u Novostima gde piše da je napušteno srpsko selo Ošve kod Maglaja postalo uporište islamista. Iz ovog mesta u Siriju je otišlo 12 fanatika od koji su petorica tamo i poginuli. Pravoslavno groblje u selu je uništeno a svakodnevno se čuju pucnji iz automatskog oružja.

Informacija da u mestu Ošve, kod Maglaja, borci Islamske države (ID) uveliko kupuju zemljište, pod lupom je policije ali i bezbednosnih stručnjaka koji ukazuju da je to selo postalo izvor terorističke pretnje za BiH, pišu „Nezavisne novine“ a prenose Novosti. Najnovije informacije ukazuju da je, kako navodi list, navodno čak i Harun Mehičević, najveći bezbednosni problem Australije, kupio zemljište u Ošvama, koje su procentualno „iznedrile“ najviše džihadista, odnosno boraca terorističke organizacije ID u Siriji i Iraku.

Mehičević, koji važi za opasnog zagovornika vehabizma, mogao bi uskoro, kako se pretpostavlja, da preuzme primat u tom mestu gde je kupio 20 duluma zemlje (dva hektara), iako trenutno živi u Melburnu.

U Ošvama je plac, navodno, kupio i Jasin Rizvić, koji je trenutno na sirijskom ratištu.

Štaviše, brzinom svetlosti proširio se i podatak prema kom je tu plac kupio i počeo da gradi kuću i Osman Kekić, pređašnji žitelj vehabijskog gnezda Gornja Maoča, koji je nedavno otišao u Siriju, navode „Nezavisne“.

Komentarišući ove informacije, direktor Centra za bezbednosne studije iz Sarajeva Armin Kržalić kaže da je već niz puta ukazivano da će ljudi koji se u BiH vraćaju sa stranih ratišta biti velika pretnja po bezbednost. Iz policije poručuju da su sa dešavanjima u Ošvama upoznati ali da će ipak sprovesti dodatne provere.

„Na području Maglaja imamo lica koja su pod našom opservacijom, nekoliko njih ima obavezu da se javlja policijskoj stanici. Nekih izmena, u pogledu novih lica, grupa i dešavanja — nema. Ali, naravno, sve se proverava i prati i ako bude kakvih promena policija će reagovati“, navela je portparolka MUP-a Zeničko-dobojskog kantona Aldina Ahmić.

Optužnica zbog Privredne banke Beograd

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Miodraga Salaija, bivšeg predsednika Izvršnog odbora Privredne banke Beograd, ali se ispostavilo da je optužnica manjkava pa je vraćena nazad na doradu, objavljuje Danas pod naslovom “Tužilaštvo na popravnom”.

Kako je ovom listu potvrđeno u Tužilaštvu, optužnica je podignuta 20. maja, odnosno prošle srede. To je samo dva dana pre nego što je isticao poslednji rok do kojeg je Salai po zakonu mogao da bude držan u pritvoru, u kojem se nalazi od prošle godine. Pritvor mu je nakon toga produžen, ali optužnicu nije dobio.

Prema rečima Dragana Mrakovića, Salaijevog branioca, optužnica je po zakonu morala da bude uručena optuženom u roku od 24 časa od donošenja "ili u izuzetnim slučajevima, najduže u roku od tri dana", ali to nije učinjeno.

Salaiju je pred kraj 2014. određen pritvor pod sumnjom da je odobravao kredite firmama povezanim sa Miodragom Bogićevićem bez adekvatnog obezbeđenja, odnosno samo uz menice Farmakoma, firme u vlasništvu ovog šabačkog biznismena, te da ti zajmovi nisu vraćeni, čime je Privredna banka oštećena.