Vlada Srbije pomagala Bogićeviću oko spornih kredita

Vlada Srbije direktno je uticala na državne banke da obezbede finansiranje Farmakomu, u vlasništvu tajkuna Miroslava Bogićevića, i da ga izuzmu iz redovnog postupka naplate dugova. Početkom sledeće sedmice ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički trebalo bi da saopšti tačan broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i koliko će njih do kraja ove godine biti otpušteno. Počinje raspisivanje javnih poziva za privatizaciju medija, a rok za njihovu prodaju je do 1. jula a za koje ne bude kupaca ti mediji će biti ugašeni.

Amsterdam, 21.05.2015 - revija kolekcije posvećene Kejt, vojvotkinjii od Kembridža (Kate, Duchess of Cambridge) na Svetskom sajmu mode u Amsterdamu (World Fashion Fair): kolekcija - Gottex 

Država štitila Farmakom do propasti

Vlada Srbije direktno je uticala na državne banke da obezbede finansiranje Farmakomu, u vlasništvu tajkuna Miroslava Bogićevića, i da ga izuzmu iz redovnog postupka naplate dugova, pokazuju dokumenti do kojih je došao Danas, piše u ovom listu pod naslovom “Štetne odluke bankari donosili pod pritiskom političara: Država zaštitila Bogićevića od naplate”.

Država je uticala da banke poverioci sistema Farmakom daju saglasnost da Mediolanum invest finansira Mlekaru Šabac i rudnik Lece u Bogićevićevom vlasništvu, potvrđuje zapisnik sa sednice Odbora poverilaca Farmakoma, do koga je Danas došao i gde se kao bitan učesnik pojavio Siniša Mali u svojstvu savetnika za ekonomiju tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Mali se čak složio i sa konstatacijom da bi Narodnoj banci Srbije trebalo uputiti predlog da se donese poseban zakon - lex specialis - kojim bi bilo odloženo stavljanje Koncerna Farmakom u rang "default" klijenta (firme koja ne može da vraća uzete kredite), kako bi državne banke (veštački) bile zaštićene od pada kapitalne adekvatnosti, saznaje se iz zapisnika.
Mali je državnim bankarima rekao i da bi oko toga zatim trebalo organizovati sastanak sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković i čak im najavio da se razmatra otkup nenaplativih kredita firmi u restrukturiranju, o čemu će se "voditi razgovori na najvišem nivou".
Pomenuta sednica održana je 2. jula 2013. godine u Jubmes banci, a prisustvovali su direktori Privredne banke Beograd, Poštanske štedionice, Univerzal banke, Jubmes banke, Jubmes faktora, Srpske banke, Dunav osiguranja i AMSS-a. Osim njih, sednici je prisustvovao i, kako se navodi, "predstavnik Republike Srbije dr Siniša Mali, savetnik prvog potpredsednika Vlade RS".
Mali po zakonu nije imao nikakvog osnova da prisustvuje Odboru poverilaca privatne firme, a još manje da vodi glavnu reč na sastanku na kojem se odlučivalo o tome kako će niz banaka regulisati svoje odnose sa svojim dužnikom. Ali, upravo to se dogodilo.

Da država nije samo u ovom slučaju intervenisala u cilju zaštite Farmakoma, pokazuje i drugi dokument do kojeg je došao Danas - Interventne poslovne mere koje je Privrednoj banci Beograd propisao njen Upravni odbor 26. marta 2013 - dakle četiri meseca pre gorepomenutog sastanka Malog sa bankarima. PBB je bila većinski državna banka, pa je i članove njenog UO postavljala Vlada.
Interventnim merama je Izvršnom odboru PBB-a, koja je zapala u probleme sa likvidnošću mahom baš zbog kredita davanih Bogićeviću, naređeno da preduzme sve mere za naplatu dugova i smanjivanje troškova prema svim klijentima, ali sa jednim izuzetkom: rukovodstvu banke je zabranjeno da samostalno preduzima bilo kakve mere naplate prema Farmakomu i svim sa njim povezanim licima.

Farmakom je na kraju ipak propao kada su privatne banke počele da mu blokiraju račune uprkos intervencijama državnih organa da se to ne čini. Nakon toga je uhapšen i Bogićević i rukovodstvo PBB-a, dok su državni funkcioneri počeli da se masovno ograđuju od ovog biznismena i svih zajmova koji su mu odobravani.

Beograd, 21.05.2015 - svečani prijem povodom gradske slave Spasovdana: Siniša Mali

Otpuštanja od početka jula

Početkom sledeće sedmice ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički trebalo bi da saopšti tačan broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i koliko će njih do kraja ove godine biti otpušteno, saznaje Danas u Vladi Srbije. Prema aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, Srbija u javnom sektoru ove godine treba da smanji broj zaposlenih za pet odsto - penzionisanjem i otpuštanjima, a koliko taj procenat podrazumeva ljudi biće poznato od ponedeljka, dok se prva otpuštanja očekuju već od 1. jula.

Ukupan i precizan broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji i dalje ne postoji, a prema poslednjim okvirnim podacima, zaposleno je oko pola miliona ljudi, što bi trebalo smanjiti za 7.000 do 15.000. Tako je, barem, izjavila ministarka Kori Udovički pre dva meseca. 

Maksimalan broj zaposlenih u sistemu državnih organa, sistemu lokalne samouprave i sistemu javnih službi biće određen aktom Vlade Srbije, koji će utvrditi i maksimalan broj zaposlenih za svaki organ, organizaciju, službu i drugi organizacioni oblik u javnom sektoru, osim u lokalnim samoupravama. Prethodno kvote za broj zaposlenih biće utvrđene na predlog ministra državne uprave, broj profesionalnih vojnika na predlog ministra odbrane, a za MUP resornog ministra. Broj zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima predlagaće šef diplomatije, a u sudovima, javnim tužilaštvima i državnom pravobranilaštvu ministar pravde.
Maksimalan broj zaposlenih u sistemu lokalne samouprave odrediće se primenom propisanih kriterijuma i merila. Tako će one sa do 50.000 stanovnika moći da imaju 9,50 zaposlenih na 1.000 stanovnika, od 50.000 do 100.000 - 11 zaposlenih na 1.000 stanovnika, piše u Danasu.

Možda će najveće žrtve nacrta zakona o maksimalnom broju državnih službenika, ukoliko ga vlada usvoji, biti zaposleni u opštinama i gradovima u Srbiji, piše u Politici. Jer, po svemu sudeći, ta mera će najviše pogoditi lokalne samouprave koje su jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji. Prema podacima Svetske banke u njima radi 163.000 ljudi što je čak desetina svih zaposlenih u zemlji.

Nacrt zakona predviđa da opštine koje imaju do 50.000 stanovnika ne mogu da zaposle više od 475 radnika. Prema podacima Svetske banke, ima opština gde je broj zaposlenih dva ili tri puta veći od optimalnog.

Sidnej, 21.05.2015 - festval svetlosti, muzike i ideja u Sidneju (Vivid festival in Sydney)

Prodaja medija

Agencija za privatizaciju narednih dana će početi sukcesivno sa raspisivanjem javnih poziva za privatizaciju medija, a imajući u vidu da je rok za njihovu prodaju do 1. jula, što je za malo više od mesec dana, biće primenjene skraćene procedure za završetak procesa privatizacije, rečeno je Danasu u toj agenciji.

Akcije medija za koje ne bude zainteresovanih biće ponuđene zaposlenima, a ukoliko i oni ne prihvate ti mediji će biti ugašeni. Mediji sa negativnim kapitalom najverovatnije će otići u stečaj. 
Do kašnjenja sa raspisivanjem javnih poziva za prodaju medija došlo je, jer osnivači medija, uglavnom lokalne samouprave, koji su bili dužni da dostave neophodnu dokumentaciju i donesu odluku o modelu privatizacije, to nisu uradili na vreme.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliju rekao je juče da taj savet radi na formiranju televizije na albanskom jeziku, koju će činiti televizije Preševo i Bujanovac, koje su u procesu privatizacije. "Mi smo o tome već doneli odluku i radimo na njenom sprovođenju, a obavestili smo sve nadležne institucije, rekao je Musliju. On je dodao da po zakonu Nacionalni savet može biti osnivač medija na jeziku svoje nacionalne manjine, a na pitanje šta će biti sa informisanjem srpske zajednice, odgovorio je da to treba pitati državu. On je objasnio da je Nacionalni savet Albanaca jasno bio protiv privatizacije televizija Bujanovac i Preševo, kao i Radija Medveđa, zbog multietničnosti, specifične situacije i višenacionalnog sastava stanovništva.

Sarajevo, 21.05.2015 - jedinice američkih marinica, sa više od 100 policijaca BiH, na zajedničkoj antiterorističkoj vežbi specijalnih snaga FASTEUR (Fleet Anti-Terrorism Security Team Europe)

Vučićeva poseta Albaniji

Tema razgovora premijera Srbije i Albanije tokom posete Aleksandra Vučića Tirani biće, između ostalog, izgradnja autoputa Niš-Priština do luke u Albaniji, kao i rekonstrukcija pruge preko Kosova do Albanije, saznaje Danas od izvora bliskih Vladi Srbije. Iako plan posete Vučića još nije do kraja utanačen, infrastrukturni projekti, prema saznanjima Danasa, biće među najvažnijim temama.

Kako saznaje ovaj list, još nije poznat pun sastav delegacije premijera Srbije koji će otputovati u Tiranu 27. maja, ali odlazak nam je potvrdila Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka saobraćaja, građevine i infrastrukture. 

Potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić otputovaće u petak u zvaničnu posetu Albaniji. Kako ističe za Danas, najpre će prisustvovati sastanku ministara spoljnih poslova Regionalnog saveta za saradnju na kojem bi trebalo da Goran Svilanović bude ponovo izabran za generalnog sekretara tog saveta. 

Premijer Aleksandar Vučić otputovaće u prvu zvaničnu posetu Albaniji 27. maja. To će biti prva zvanična poseta srpskog zvaničnika na najvišem nivou ikad obavljena. Ni Josip Broz Tito, tokom svoje tridesetpetogodišnje vladavine SFRJ, nije nikada boravio u zvaničnoj poseti Albaniji.
Domaćin srpskog premijera biće premijer Albanije Edi Rama, koji je 10. novembra 2014. boravio u Beogradu u prvoj zvaničnoj poseti najvišeg albanskog zvaničnika u poslednjih 68 godina. Poslednji albanski državnik koji je posetio Beograd bio je Enver Hodža, koji je 1946. bio gost Josipa Broza Tita. To je bio prvi i jedini susret tako visokih zvaničnika tadašnje Jugoslavije i Albanije.

Beograd, 21.05.2015 - sastanak ministra spoljnih poslova Srbije i predsedavajućeg OEBS Ivice Dačića sa svojim specijalnim predstavnikom za Južni Kavkaz, ambasadorom Anđelom Gnedingerom, kopredsedavajućim Minsk grupe – ambasadorima Igorom Popovim (RF), Pjerom Andrjueom (Francuska) i Džejmsom Vorlikom (SAD), sa ličnim predstavnikom za konflikt u Nagorno-Karabahu, ambasadorom Andžejem Kaspržikom: Ivica Dačić, Anđelo Gnedinger, Igor Popov, Pjer Andrju, Džejms Vorlik, Andžej Kaspržik

Orden Srbije za Fidela Kastra

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uručio je lideru kubanske revolucije i bivšem predsedniku Kube Fidelu Kastru Orden Republike Srbije za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje između Srbije i Kube, javlja Politika.

Nikolić je tom prilikom izjavio da je taj čin za njega ostvarenje sna. On je juče, na kraju trodnevne zvanične posete Kubi, na koferenciji za novinare u Havani izrazio veliko zadovoljstvo zbog susreta sa Fidelom Kastrom, javila je kubanska agencija Prensa latina.

On je rekao da je za vreme boravka na Kubi mogao videti narod koji, kao i srpski narod, zna da ceni slobodu.

“Srpski oreden na Kastrovoj trenerci”, naslov je u Novostima.

Havana, 21.05.2015 - susret predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa Fidelom Kastrom u Havani

Platforma o Kosovu i Metohiji

“Platforma o Kosovu predsednika Tomislava Nikolića je veoma ozbiljan i obiman tekst o kome će najpre razgovarati državni vrh, a kasnije će u razgovore biti uključeni intelektualci, javne ličnosti, pravnici”, rekao je premijer Aleksandar Vučić, razvejavši time nagađanja o tome da li je u Nemanjinu stigao predsednikov predlog za rešenje pitanja Kosova. Napominjući da je ovaj tekst više puta pročitao, on je najavio i da će široj javnosti platforma biti predstavljena tek kada se sagleda šta od tog teksta može da se sprovede u delo, piše u Politici pod naslovom “Vučić: Neću svađu sa Nikolićem”.

Odgovarajući na pitanje da li platforma unosi razdor unutar SNS-a, premijer je rekao da, iako je na sebe preuzeo sve što u Srbiji niko nije hteo da uradi, „a svi su znali da je to moralo da se uradi”, on neće da se „prepire s predsednikom Nikolićem”.

Pod najavom “Otkrivamo: Brisel o platformi predsednika”, Blic objavljuje naslov “Srbija u problemu ako Nikolić misli ozbiljno”.

Kabupaten Aceh Timur/Indonesia, 20.05.2015 - migranti, na putu ka Jugoistočnoj Aziji, na svom plovilu u očekivanju da ih spasu indonežanski ribari. Indonezija i Malezija ponudile su privremeni smeštaj hiljadama migranata, koji plutaju na moru već nedeljama, kako bi se izbegla humanitarna katastrofa 

Peter Handke

Devetnaest godina pošto je napisao svoj putopisni esej „Zimsko putovanje, pravda za Srbiju”, austrijski pisac Peter Handke dobio je u Oslu Ibzenovu nagradu, najvrednije priznanje za dramskog pisca, koje se poredi sa Nobelovom nagradom za književnost. Ali na ulazu u teatar čekale su ga gromoglasne pogrde organizovane gomile. Kako se osećao?

Grupe koje me nisu ni poznavale čekale su me ispred hola u kome se dodeljivala nagrada. Bila je nedelja, a oni su čekali noseći plakate sa mojom slikom, neko im je rekao da se tu pojave, umesto da provedu dan sa svojom porodicom. Kada sam prilazio, oni su počeli da izvikuju pogrde. To nije bila nimalo prijatna muzika. Kad gomila ljudi urla na jednog pravog pisca, kakvim sebe smatram, to je nešto što nikako ne zvuči kao Mocart. To je produkcija buke sa ciljem da se sve drugo zagluši.

Vikali su: „Fašisto, fašisto!” Stao sam da razgovaram sa njima, pitao sam ih odakle su, zašto viču? Ali oni nisu hteli da razgovaraju, nastavili su. A kada sam ušao u teatar, norveški novinari su me pitali zašto sam „provocirao” te ljude. To je danas novinarstvo”, piše u Politici pod naslovom “Peter Handke: Kako su me kaznili zbog Srbije”, kao najava intervjua koji će objaviti u nedelju.

“Zapad mora da prizna krivicu zbog neprave prema Srbima”, naslov je u Novostima za tekst o razgovoru sa Peterom Handkeom koji je “od juče počasni Beograđanin”.

Beograd, 21.05.2015 - na svečanom prijemu povodom gradske slave Spasovdana, Peteru Handkeu uručena je Povelja počasnog građanina Beograda

Rehabilitacija đenerala Draže

Vojislav Mihailović, unuk đenerala Draže, govori za Novosti, prvi put u javnosti, o rehabilitaciji vođe ravnogorskog pokreta: “Dočekali smo da se sa našeg prezimena skine žig izdajnika, ratnog zuločinca i saradnika okupatora”.

Prvi put posle sudske rehabilitacije njegovog dede, Mihailović otvoreno i bez političkih "oblandi" i "rukavica" komentariše ovu istorijsku odluku, piše u Novostima pod naslovom “NATO partizane boli istina o mom dedi Draži”.

List istiće akcente iz razgovora:”Možda oni bolje znaju od Trumana I De Gola na čijoj je strani bio đeneral”. “Nisu bolji ni NATO četnici koji su prešli u tabor Čičinih dželata”. “Titotisti I hrvatski lobisti rugaju se državi i njenim sudovima”.

Moskva, 21.05.2015 - ruski predsednik Vladimir Putin odlikovao je ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova Ordenom za službu u otadžbini (For Service to the Fatherland)

Otimanje i preprodaja imovine

“Kada je nešto oteto to bude i prokleto” piše u Politici povodom slučaja jedne vile u Vrnjaćkoj Banji koja je mennjala naziv i vlasnike a prvom i pravom vlasniku odavno je otela država i ustupila ugostiteljskom preduzeću. Potom je u privatizaciji prodao onaj ko nije bio vlasnik a sada se zbog više sudskih postupaka ne zna kome će vila pripasti jer na nju mnogi polažu pravo vlasništva, piše u Politici pod naslovom “Slučaj vile Kazablanka – prodaj to ponovo Sem”.

Beograd, 21.05.2015 - otvaranje izložbe slika Miroslava Lazovića

Dragan Nikolić u bolnici

Blic, Kurir i Informer javljaju o bolesti poznatog glumca Dragana Nikolića koji je prebačen u bolnicu. Prema nekima listovima, stanje mu je bolje u više nije priključen na aparat za veštačko disanje.

Medijski projekti ministrove porodice

“Ministarske kombinacije: Tasovac Gašiću trpao milione”, naslov je u Kuriru gde piše da je ministar kulture firmama žene i sina ministra odbrane iz budžeta isplatio 1,7 miliona dinara za dva medijska projekta.