Proslavljanje Uskrsa u Srbiji

Pravoslavci proslavljaju Uskrs, pred ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save, patrijarhu Irineju svečano je uručen Blagodatni oganj sa Hristovog groba u Jerusalimu a iz Beograda prenet u Crnu Goru i Republiku Srpsku dok danas stiže na Kosmet. Stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosi 43,2 odsto a broj apsolutno siromašnih povećan je sa 6,1 na 8,9 procenata. Premijer Aleksandar Vučić, ministar Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba VS general Ljubiša Diković posetili su na aerodromu Batajnica pripadnike 204. vazduhoplovne i 250. raketne brigade. “EU i sama još nije sigurna ni šta će sa sobom, ni šta bi sa nama”, kaže Ivica Dačić, zamenik predsednika Vlade Srbije i šef diplomatije.

Proslavljanje Uskrsa

“Pravoslavci proslavili Uskrs”, naslov je u Politici gde piše da je proslava počela ponoćnom liturgijom u Hramu Svetog Save u Beogradu a nastavljena svečanim jutarnjim liturgijama u crkvama širom Srbije. Na izmaku Velike Subote pred ponoćnu liturgiju  u Hramu Svetog Save, patrijarhu Irineju svečano je uručen Blagodatni oganj sa Hristovog groba u Jerusalimu, u prisustvu velikog broja vernika, predsednika Tomislava Nikolića i drugih zvaničnika.

Najradosniji hrišćanski praznik obeležen uz posebnu duhovnu lepotu, objavljuju Novosti pod naslovom “Sveti oganj nam ozario Vaskrs”. Jerusalimski plamen iz Beograda prenet u Crnu Goru i Republiku Srpsku a danas stiže na Kosmet, piše u ovom listu.

Siromaštvo u Srbiji raste

Stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosi 43,2 odsto a broj apsolutno siromašnih povećan je sa 6,1 na 8,9 procenata objavljuje Politika pod naslovom “Socijalna pomoć ne smanjuje siromaštvo”.

Prema podacima Svetske banke stopa siromaštva tokom ove krize je povećana sa 10 na 15 odsto, dok je prema podacima vladinog Tima za socijalno uključivanje I smanjenje siromaštva, ta stopa 2008. Godine bila 6,1 odsto da bi 2013. Dostigla 8,6 odsto. To su ljudi koji bukvalno jedva sastavljaju kraj sa krajem i čija potrošnja ne prelazi 1,5 do dva dolara dnevno.

Predsednik vlade u poseti vojnim pilotima

Premijer Vučić na aerodromu Batajnica, objavljuju Novosti pod naslovom “Nema sukoba u vojsci”. U Novostima piše i da je premijer najavio “uskoro” kupovinu dva helikoptera.

Premijer Aleksandar Vučić, ministar Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba VS general Ljubiša Diković posetili su na aerodromu Batajnica pripadnike 204. vazduhoplovne i 250. raketne brigade. Oni su posle kraćeg sastanka sa komandantom RV i PVO general majorom Rankom Živakom, komandantom 204. VVR, brigadnim generalom Predragom Bandićem i komandantom 250. RB pukovnikom Savom Milenkovićem, prisustvovali poletanju aviona MIG 21 iz dežurnog para aviona i prikazu osposobljenosti pripadnika 250. rbr.

Nakon toga premijer je razgovarao sa vojnicima i oficirima i poručio im: "ponosan sam na našu vojsku i nikom nećemo dozvoliti da nam vojsku ukine, ni da nam je uruši", piše u Novostima.

Vučić je najavio da će već u četvrtak vlada doneti odluku da se izdvoji novac za rezerve delove za lovačku avijaciju, naglasivši da su "sve četiri 29-ke i 21 spremne i uvek će biti spremne da polete kada se za to ukaže potreba i da štite naše nebo".

“Vučić utišao generale”, naslov je u Blicu gde piše da premijer na aerodromu u Batajnici nije dozvolio da Diković, Živak i Bandić odgovaraju na pitanja novinara.

Aerodrom "Batajnica"/Beograd, 12.04.2015 - predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković u obilasku jedinica 204. vazduhoplovne brigade Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO) i 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva lociranih na aerodromu Batajnica

Dačić o Evropskoj uniji

“Moj omiljeni opozicionar je Boris Tadić. Živimo u Srbiji, u kojoj bi se, da ga samo Vučić lepo pogleda, sutra i Pajtić nudio da bude deo vlade. Ministarka Mihajlović se promoviše kroz priču o SPS”, kaže Ivica Dačić, zamenik predsednika Vlade Srbije i šef diplomatije u razgovoru za Danas, pod naslovom “EU nije sigurna šta će sa nama”.

“Nismo bojkotovali ni jednu proslavu, od Dana D do oslobađanja Aušvica, pa nećemo ni paradu u Moskvi. I kada bi nam rekao da učestvovanje u proslavi koju, za Dan D, organizuju zapadni saveznici, mi ne pokazujemo posvećenost odnosima sa Rusijom, isto bismo uradili. Prisustvovali bi proslavi”, kaže Dačić, komentarišući izjavu Eduarda Kukana da je učešće srpskih vojnika na paradi u Moskvi u suprotnosti sa izjavama o posvećenosti procesu integracija u Evropsku uniju.

Očekujete li probleme za Srbiju zbog učešća na Paradi u Moskvi?
“Ne veće od onih koje već imamo. Dakle, onih koji su na nivou izjava koje su, opet, više upućene EU javnosti zbog njihovih unutrašnjih odnosa nego nama i našoj javnosti. Znate, to su vrlo nezgodne stvari i teško da bi iko mogao ozbiljno da obrazloži bilo kakvu sankciju, kaznu zbog toga što je neko obeležavao pad fašizma.”

“EU i sama još nije sigurna ni šta će sa sobom, ni šta bi sa nama. I kada se o tome razmišlja, mora se imati u vidu sve sa čim je EU danas suočena. Kriza, Grčka, Ukrajina, Bliski istok sa svojim refleksijama na Evropu, pa odnos velikih i malih u samoj EU..., kada to pogledate, bolje razumete i to što EU, na neki način, beži od svega što joj se i učini kao potencijalni problem. Zato su i priče o uslovima, kako god da su plasirane, tu - da bi se rešavanje eventualnog problema odložilo.” 

Pretnja građevinarima

“Pola milijarde evra košta javašluk na Koridoru 10”, naslov je u Politici za intervju sa Zoranom Mihajlović, ministarkom za građevinarstvo, saobraćaja i infrastrukturu.

“Iz budžeta izdvajamo 150 miliona dinara za izmeštanje dalekovoda na Koridoru 11 koji je neko zaboravio da skloni a za to vreme kineski izvođač stoji i naplaćuje odštetni zahtev”, kaže ona.

“Nenajavljeno sam pre nekoliko dana obišla dva gradilišta – Batajničku petlju i jednu traku autoputa na obilaznici oko Beograda, i zatekla 20 radnika Planuma i Ratka Mitrovića a trebalo je da ih bude 200. Zalažem se da domaće firme grade jer umeju kvalitetno da rade, ali nastave li ovako – raskinućemo ugovor”, priča ministarka.

Papa, Turska i Jermeni

Turska je pozvala na razgovor ambasadora Vatikana u Ankari, pošto je papa Franja, govoreći o masovnom pokolju Jermena pod osmanskom vlašću tokom Prvog svetskog rata, upotrebio reč "genocid". Ministarstvo spoljnih poslova Turske zahtevalo je sastanak s predstavnikom Vatikana u Ankari, izvestili su turski mediji, prenele su agencije. Jermenija i mnogi istoričari tvrde da su osmanske snage ubile čak 1,5 miliona ljudi 1915. Turska, međutim, tvrdi da je taj broj znatno manji i stalno negira da su ta ubistva genocid, objavljuje Danas pod naslovom “Papa Franja naljutio Tursku”.

Papa je reč "genocid" upotrebio tokom obraćanja na misi u bazilici Svetog Petra povodom obeležavanja stogodišnjice pokolja Jermena u Osmanskom carstvu. Kako navode agencije, on je citirao saopštenje iz 2000, koje su potpisali papa Jovan Pavle II i jermenski patrijarh. To bi moglo ozbiljno da naruši diplomatske odnose između Vatikana i Turske, ocenjuju strani mediji a prenosi Danas.

Umiranje jezika

U istoriji čovečanstva jezici nikada nisu bili toliko ugroženi kao danas i taj trend ne jenjava. Polovina svetskih jezika je ugrožena, a prema najoptimističnijim prognozama oni neće doživeti kraj veka. Brzina nestanka jezika je takva da na svakih par nedelja umre jedan jezik. O tome, ali i o važnosti proučavanja ugroženih jezika i razumevanja jezičke raznovrsnosti za Danas govori lingvistkinja Marija Runić, koja je doktorirala na Univerzitetu u Padovi, jednom od najvećih centara za dijalektologiju u svetu, baveći se rezijskim dijalektom, definitivno ugroženim slovenskim idiomom kojim se govori na severoistoku Italije, piše u Danasu pod naslovom “I u Srbiji umiru jezici”.

“Jezici umiru onda kada njima nema ko da govori. To može da se desi ili zbog toga što stariji pripadnici zajednice ne pričaju više sa decom na tom jezikom ili zato što govornici krenu da koriste samo jezik koji je dominantan u njihovoj sredini. Umiranje nekog jezika obično traje generacijama, iako zavisi od više činilaca, koji su precizno definisani u Uneskovom Atlasu ugroženih jezika. Najznačajniji za vitalnost jednog jezika je kontinuirani međugeneracijski prenos, odnosno činjenica da stariji pripadnici zajednice ne prestaju da pričaju sa decom na tom jeziku. U evropskom kontekstu, ono što pomaže očuvanju jeste i postojanje pisane norme i dostupnost materijala za učenje. Nije zanemarljiv ni stav govornika, ako se govornici stide da govore svojim jezikom ili je na bilo koji način taj jezik stigmatizovan, manje su šanse da će opstati u budućnosti”, kaže Marija Runić. Ona ukazuje da i u Srbiji ima primera umiranja jezika.

“Trenutno najugroženiji jezik je banatski bugarski ili palćenski, kojim se govori u dva sela kod Pančeva i Zrenjanina. Ima manje od 500 govornika, pri čemu mlađi pripadnici zajednice više ne vladaju njime.” 

SANU i dobrobit srpskog društva

Kako izgleda biti kompozitor umetničke muzike u Srbiji uz paralelnu uspešnu svetsku karijeru? Na koji način može i mora stvaralac sa jedinstvenom idejom vodiljom da se izbori sa nametnutim ukusima i diktatima povodljivosti? Koliko to košta? Kompozitor Ivan Jevtić govori o ovim temama za Danas kroz sliku srpske kulture danas, kao i ulozi Srpske akademije nauka i umetnosti u tekstu pod naslovom “SANU treba da govori bez straha od sopstvenog glasa”.

Sve su češći pritisci da se među članove SANU prihvate određeni pojedinci i predstavnici umetnosti koji tu do sada nisu bili. Kako komentarišete ove inicijative?
“Najčešće se postavljaju zahtevi da to budu neki filmski režiseri. Zna se koja odeljenja postoje u okviru SANU i čime se bave, kao i to šta je potrebno da bi neko postao član SANU. Ja volim film, ali imajte na umu da je u poređenju sa arhitekturom, muzikom... film efemerna pojava. Zašto? Zato što filmsko ostvarenje danas ima jednu "težinu", a sutra sasvim drugu. Delimično zbog tehnologije, ali prevashodno zbog propagandnih kapaciteta ovog medija. Ništa se ne može tako lako upotrebiti za propagandu kao film. Znate, kada američki predstavnik dođe u neku novu zemlju, prvo što uradi jeste da restaurira američki film. Time je sve postigao. To je zacrtavanje nivoa kulture, obrazovanje, stvaranje mnjenja... sve!”

 Kako komentarišete nedavni izbor predsednika SANU?
“Izbori će popraviti prilike. Vladimir Kostić je intelektualac, profesionalac, izuzetna ličnost i njegov dolazak daje nade! Trebalo bi da se nametnemo društvu, da se naš glas čuje, a to može biti samo ako glas koji dopire iz SANU bude jedinstven. Recimo, 2013. ja sam apostrofirao opskurne TV programe i predložio da se SANU obrati Vladi zvanično i po odgovarajućim procedurama. Ne kažem da sam zagovarao cenzuru i ukidanje, ali želeo sam da se nađe model da se skrajne sa prvog plana. To je protumačeno kao privatna inicijativa?! Šta onda čovek da radi? Ne mogu više nego što mogu... I tako se inicijativa gasi. Koristan predlog za društvo mora da ima prohodan put. Naša odgovornost je bila da to iznesemo pred Vladu, a šta bi tamo bilo, to je druga stvar. Kada ovde pomenete nacionalni interes, momentalno vas stave u okvir koji je jako loš. SANU treba da govori za dobrobit srpskog društva, bez straha od sopstvenog glasa.”

Rat za Srbiju

Amerika i Rusija u ratu za Srbiju, piše u Kuriru pod naslovom “Vučiću spremili pakleni maj”. Beogradu poslata poruka: ili Evropska unija ili Rusija, piše u ovom tabloidu.

Velika pljačka londonskih juvelirnica

Međunarodna kriminalna grupa opljačkala čak 72 sefa iz čuvene londonske juvelirske četvrti Haton Garden, piše u Novostima pod naslovom “Panteri oteli dragulje Englezima”.
Muškarci obučeni u radne kombinezone i s kacigama tokom uskršnjih praznika izveli krađu tešku više od 82 miliona evra, piše u Kuriru. Jednu od najvećih pljački u britanskoj istoriji, koja se tokom uskršnjih praznika dogodila u centru Londona, najverovatnije su izveli članovi kriminalne grupe „Pink Panter“. Kako prenose britanski mediji, na osnovu snimaka sa sigurnosnih kamera koji se još uvek analiziraju, policija sumnja da iza krađe dragulja i nakita, čija se vrednost procenjuje na čak 82 miliona evra, stoji upravo ova banda, čiji je znatan broj pripadnika iz Srbije i s Balkana, objavljuje ovaj tabloid.