Kraj medenog meseca sa EU ili farsa za lakoverne?

Nije prvi put za osam meseci ove vlade da se postavi pitanje je li ovo kraj medenog meseca srpskog premijera Aleksandra Vučića i Zapada a deo javnosti u ovakvim javnim sukobima vidi samo „nameštenu igru“ sa ciljem da se ojača Vučićev patriotski imidž. U vrhu SNS ogorčeni što socijalisti ne brane njihovog lidera od Zapada, o novim potresima u vladajućoj koaliciji socijalisti juče nisu hteli da se izjašnjavaju. Na sednici Glavnog odbora SNS, koja će biti održana u petak, raspravljaće se i o radu ministara iz redova stranke, uoči najavljene rekonstrukcije Vlade Srbije a nagađa se i o velikim promenama u sastavu GO koje je najavio Vučić. Češki potpukovnik, posle učešća u brojnim vojnim misijama širom sveta, odlučio da vrati NATO ordenje.

Strasbourg, 12.01.2015 - zasedanje Evropskog parlamenta u znaku solidarnosti sa žrtvama terorističkih napada u Parizu

Sukob u vladi ili buka u novinama?

„Dačiću preti izbacivanje iz vlade“, naslov je u Novostima. Ovaj list objavljuje  da su u vrhu SNS ogorčeni što socijalisti ne brane njihovog lidera od Zapada a da premijer sprema temeljne kadrovske rezove, do maja. Malo je verovatno da će Tadićeva SDS biti zamena za socijaliste. Visoki funkcioneri naprednjaka strahuju čak i da bi njihovlider mogao da se povuče sa čela vlade, piše u Novostima. Sagovornik lista iz vrha SNS preneo je da je to na direktan način Vučić saopštio i EU. List podseća da je premijer u odgovoru Maji Kocijančič poručio da ne želi da bude lutka na povocu EU i da je spreman i da im se „skloni s puta“, jer ima mnogo onih koji „čekaju da ulogu potrčka i poslušnika istog trenuntka preuzmu“.

O novim potresima u Nemanjinoj, socijalisti juče nisu hteli da se izjašnjavaju, piše u Novostima.

„Novi potresi u vladi – RAT – naprednjaci optužili SPS za izdaju“, naslov je u Kuriru gde piše da, tokom rasprave Vučića i EU, SPS nije stala uz premijera. Tabloid citira izjave naprednjačkih ministara. Zorana Mihajlović:“Nisu podržali nijednu tešku odluku vlade.“ Bratislav Gašić: „Ne mogu oni da budu fini sa stranim ambasadorima a da ljudi iz SNS ispadaju loši momci.“ Zlatibor Lončar: „Nije normalno biti u vladi a ne podržavati je.“ Nebojša Stefanović: „Upozoravao sam Vučića, niko iz SPS ne želi da brani stav vlade.“

Možda nije nevažno što često dobro obavešteni tabloid Informer, blizak vlastima, nema ovu temu na naslovnoj strani.

Berlin, 12.01.2015 - susret šefova diplomatija Rusije, Nemačke, Ukrajine i Francuske povodom situacije u toj zemlji: Sergey Lavrov, Frank-Walter Steinmeier, Pavlo Klimkin, Laurent Fabius (desno)

Istinska svađa ili „glancanje biste“?

Nije prvi put za osam meseci ove vlade da se postavi pitanje je li ovo kraj medenog meseca srpskog premijera Aleksandra Vučića i Zapada, mada su neki još pre pola godine ocenili da jeste. Razmena teških reči sa ambasadorima ili predstavnicima Zapada (to je nekada Brisel a nekada Vašington, mada se uglavnom misli na oba ova centra zapadnog sveta), bilo je u više navrata ali se pitanje uvek iznova postavlja, možda i zbog toga što ubrzo isti ti ambasadori u nekoj izjavi Vučića ili drugih zvaničnika budu označeni kao prijatelji Srbije ili njihovi lični. Kao, na primer, američki ambasador Majkl Kirbi koji voli da, s vremena na vreme, ode na plantaže Miroslava Miškovića, istog onog koga premijer optužuje da želi da sruši ovu vladu, piše u Politici.

Najnoviji sukob sa briselskom administracijom inicirao je premijer u petak, optužujući poimence šefa delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta (koji je inače čest gost na sednicama vlade) i Evropsku uniju da su dali pare Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) „da govore nešto protiv vlade“.

„Tim lažovima (BIRN-u) recite da su opet lagali“, nimalo diplomatski poručio je Vučić na konferenciji za novinare u sedištu svoje Srpske napredne stranke. Onda je usledio poznati odgovor portparolke Evropske komisije Maje Kocijančič o potrebi da se u Srbiji obezbede medijske slobode, a onda Vučićeve optužbe da oni hoće da mu zabrane da govori...

I juče je u razgovoru sa iranskim ambasadorom Madžidom Fahimpurom, Vučić iskoristio priliku da istakne kako Srbija vodi nezavisnu politiku ali da ne skreće sa evropskog puta.

Upravo zbog ovakvih stavova koje Vučić i članovi vlade nastavljaju da iznose, to jest odsustva namere da prekunu proces integracija, deo javnosti u ovakvim javnim sukobima vidi samo „nameštenu igru“ sa ciljem da se ojača Vučićev patriotski imidž, posle ili uoči nekih poteza  zbog kojih taj imidž može da bude ugrožen. Na tom fonu je i vanparlamentarna Demokratska stranka Srbije koja je ocenila da Vučićeve optužbe kako EU vodi kampanju protiv srpske vlade „nisu ništa drugo do obična farsa namenjena lakovernom delu domaće javnosti“, piše u Politici.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sutra sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Majklom Devenportom, najavila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima, prenose Novosti. Do sastanka dolazi nakon što je premijer nedavno izjavio da EU, odnosno Devenport, finansira pored ostalih i BIRN, koji iznosi laži u svojim tekstovima. BIRN je nedavno objavio tekst u kome se tvrdi da je bilo nepravilnosti u tenderu koji je raspisan za ispumpavanje vode iz kolubarskog kopa Tamnava.
Na premijerovu izjavu reagovala portparol EK Maja Kocijančić, odbacujući premijerove optužbe.
U Kancelariji Svetske banke u Beogradu, Tanjugu je danas rečeno da je tender za ispumpavanje vode iz kopa Tamnava - zapadno polje u svemu sproveden u skladu sa važećim propisima i praksom,
Premijer je reagujući na izjavu Kocijančičeve precizirao da su neki koji su kod EU pobedili po strogim procedurama, "pokušali da nateraju Vladu Srbije da prihvati tendersku ponudu jedne zapadne kompanije koja je čak 23 miliona evra skuplja od ponude srpske kompanije", piše u Novostima.

Pod naslovom “Bojan Pajtić: vuk dlaku menja, ali ne i ćud”, Danas objavljuje da predstavnici opozicionih stranaka kritikuju ton i način na koji je premijer Srbije Aleksandar Vučić odgovorio na saopštenje Maje Kočijančić, portparolke Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju, koja je osudila njegovu izjavu da EU pojedinim organizacijama plaća da vode kampanje protiv srpske vlade. Opozicionari smatraju da je Vučićev nastup nedopustiv i upućen njegovom biračkom telu, odnosno za unutarpolitičku upotrebu.

Bojan Pajtić, predsednik DS, za Danas navodi da je premijer svojim istupom pokazao odnos prema slobodi medija.

“Demonstrirao je retoriku karakterističnu za devedesete godine prošlog veka - vuk dlaku menja, ćud nikada. Isticali smo u više navrata da Vučić i Nikolić nastavak evropskih integracija doživljavaju kao uslov da bi ostali na vlasti, kao nužno zlo. Oni će biti za Evropu taman koliko im to bude potrebno da zadrže svoje pozicije. Jasno je da neko ko je do svoje četrdesete bio radikal, i posle četrdesete vrednosno i ideološki može samo ostati radikal. Ne verujem da neko ko se javno zalagao da se za jednog ubijenog Srbina ubije sto muslimana može postati evropejac,” ukazuje Pajtić.

Beograd, 12.01.2015 - susret predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora Irana u Srbiji Mađida Fahimapura

“Očekuju se, eventualno, određene odluke”

Na sednici Glavnog odbora SNS, koja će biti održana u petak u beogradskom Sava centru, raspravljaće se između ostalog i o radu ministara iz redova stranke, uoči najavljene rekonstrukcije Vlade Srbije. Potpredsednica Vlade i SNS Zorana Mihajlović kaže da na sednicama GO uvek postoji tačka dnevnog reda u okviru koje se razgovara o radu državnih organa, ali da je nakon toga, što se tiče rada ministara, odluka na premijeru Aleksandru Vučiću, piše u Danasu pod naslovom “Mihajlović: Uvek raspravljamo, ali odluka je na Vučiću”. Ona dodaje da će se na sednici GO raspravljati i o aktuelnoj situaciji u zemlji i radu stranačkih organa, što su teme o kojima se standardno razgovara na tom stranačkom organu. Na pitanje Danasa šta će podrazumevati velike promene u sastavu GO koje je najavio Vučić, Mihajlovićeva odgovara da će članovi analizirati ko, kako i koliko radi, pa će na osnovu toga eventualno biti donete određene odluke.

Šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić kaže za Danas da će se promene odnositi upravo na sastav GO, imajući u vidu da to telo čine članovi izabrani po funkciji i oni imenovani na osnovu drugih merila kao što su ugled, ono što su dosad radili u stranci ili za Srbiju. Članovi po funkciji su predsednik i zamenik predsednika stranke, članovi Predsedništva, ministri, republički i pokrajinski poslanici, predsednici opština i gradonačelnici i drugi funkcioneri.

Srbija se brani ćutanjem

„Da li predsednica Hrvatske otcepljuje Vojvodinu“, pita Politika. Izjava novoizabrane predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović da će se boriti da prava manjina u Hrvatskoj „budu još veća, ali da ništa manje neće tražiti za Hrvate u Srbiji , Vojvodini i drugim susednim zemljama“, čime je Vojvodinu tretirala kao zasebnu državu, u Beogradu se ne tumači kao gaf, nego kao nastavak politike Hrvatske prema Srbiji.

U vlasti zbog toga nije bilo iznenađenjaali ni namere da se reaguje na ovakav stav hrvatske predsednice. Iako je Napredni klub, na čijem je čelu istoričar Čedomir Antić, zatražio od vrha države da reaguje na ovu izjavu novoizabrane predsednice, Politikin sagovornik blizak vlasti kaže da se ne treba uzbuđivati zbog ove izjave i da su sigurni da će nova predsednica spustiti loptu i postati konstruktivnija čim uslede prvi kontakti.

„Ne može ona da bude ozbiljan državnik u ovom regionu ako nema dobre odnose sa Srbijom. Zameriće joj i oni koji su joj do sada pomagali. Ona iuma problem sa svojima kod kuće i vladom koja je ne trpi, tako da će sigurno da izvadi „našu kartu“, ali kako vreme odmiče, biće konstruktivnija“, smatra anonimni sagovornik ovog lista.

Srpski diplomata Vladislav Jovanović kaže da Hrvati imajupredvidljivu politiku prema Srbiji, koja se proteže kroz čitav vek i nemaju nameru da je napuštaju, objavljuje Politika.

“Kolinda gora od Tuđmana”, naslov je u Informeru gde piše da je nova predsednica Hrvatske “već u prvom govoru otcepila Vojvodinu od Srbije”.

Pobeda HDZ-ove kandidatkinje Kolinde Grabar Kitarović na predsedničkim izborima ni na koji način neće promeniti sadašnju kalkulantsku politiku Hrvatske prema Srbiji i ostalim zemljama u regionu, piše u Danasu. A još manje će Hrvatska biti u poziciji da uslovljava bilo čiji ulazak u Evropsku uniju, pa ni ulazak Srbije, smatraju hrvatski novinari Denis Kuljiš i Viktor Ivančić, kolumnisti Danasa iz Hrvatske. Oni se slažu i da je pobeda Kitarovićeve zapravo uvertira u parlamentarne izbore na kojima će takođe pobediti HDZ, ali i da nikakvih drugih promena na unutrašnjem i spoljnom planu zasad ne treba očekivati, objavljuje Danas pod naslovom “Kuljiš: Biće promena u vojsci i službama / Ivančić: Uvertira u neofašistički marš”.

Glavaš oslobođen za zločine nad Srbima

Prvog dana posle pobede kandidata HDZ Kolinde Grabar Kitarović ukinuta osuđujuća presuda dželatu Srba, objavljuju Novosti. Ustavni sud juče je objavio ranije donetu odluku kojom se ukida osuđujuća presuda Branimiru Glavašu i ostalima osuđenim za ratni zločin nad civilima u Osijeku 19991. Godine. Glavaš je bio osuđen na osam godina zatvora. Zatraženo je da se ceo postupak ponovi. Slučajno ili ne, prvi dan posle izbora na kojima je Hrvatska dobila novog predsednika ostaće zapamćen ne po njenom delovanju već po odluci Ustavnog suda, piše u Novostima.

Vratio NATO ordenje

Češki potpukovnik koji je, posle učešća u brojnim vojnim misijama širom sveta, odlučio da vrati NATO ordenje kaže za Novosti: Posle doživljenog na KiM napustio sam Generalštab češke vojske. Bio sam u BiH kada je "humanitarno" bombardovana vaša zemlja, objavljuju Novosti pod naslovom “Marek Obrtel: Stidim se pogroma nad Srbima, sagoreo sam na Kosmetu”.

Pisano obraćanje dr Mareka Obrtela, bivšeg potpukovnika češke vojske, svom ministru odbrane Mareku Stropnickom, poslednjih dana prošle godine, gde traži da mu se oduzme ordenje koje je dobio u NATO misijama od Bosne do Avganistana, odjeknulo je ne samo u češkoj javnosti. Oficir koji je, kao lekar, služio u NATO jedinicima na gotovo svim neuralgičnim tačkama sveta, svoju odluku obrazložio je aktuelnim događanjima u Ukrajini kao neposrednim povodom, ali je uzrok mnogo dublji - lično je bio svedok kako NATO ubija države i narode.

Za Večernje novosti potpukovnik Obrtel pojašnjava da su događaji u Ukrajini samo kap koja je prelila njegovu "čašu časti". Zbog svega što je video na KiM, a tiče se odnosa međunarodne zajednice prema Srbima, izašao je, čim se vratio iz te misije, iz Generalštaba češke vojske. Bio je, kaže, zgađen. Upravo pogrom nad srpskim narodom bio je inicijalna kapisla za njegovu današnju odluku da vrati NATO ordenje.

“Na Kosovu se dogodio genocid na Srbima, koji je Zapad prouzrokovao, i ja zbog toga u sebi nosim osećaj tuge, gorčine i razočaranja, jer sam bio deo NATO mašinerije. Bio sam svedok i kako narko-mafijaši postaju uvaženi predstavnici takozvane države Kosovo, a masovne ubice junaci”, počinje svoju ispovest za Novosti Marek Obrtel.

Doktor Obrtel ističe da je odluku o vraćanju ordenja doneo i zbog svoje dece i njihove budućnosti: 
“Odlučio sam da glasno izrazim neslaganje sa onim što se u poslednjih najmanje 20 godina dešava u Evropi, a u stvari još od Drugog svetskog rata, i to po celom svetu. Zločini protiv ljudskosti "u ime viših interesa" pod plaštom borbe za ljudska prava, slobodu i demokratiju.”

“Simbolične mete”

„Francuski 11. septembar“. Kao neposredna posledica masakra u satiričnom magazinu Šarli ebdo, poređenje sa Al Kaidinim napadom na Sjedinjene Države 2001. raširilo se Francuskom. Zaista, napad od 7. januara najgori je zabeležen u Francuskoj od kraja Alžirskog rata 1962. Ali koliko je analogija tačna, piše u Danasu Dominik Moasi, visoki savetnik na Francuskom institutu za međunarodne odnose (IFRI) i profesor na Institutu političkih nauka u Parizu, trenutno gostujući profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu.

U prvi mah, poređenje je izgledalo veštačko i preterano. U Parizu je umrlo 12 osoba, dok je oko 3.000 ubijeno u napadima na Njujork i Vašington. Napadači su upotrebili kalašnjikove, ne otete avione. I, za razliku od napadača 11. septembra, svi oni bili su državljani zemlje koju su napali. Zato napad u Parizu 2015. više liči na mešavinu druga dva napada: na bombaški udar u londonskom metrou 2005. (svi teroristi su bili državljani Britanije) i napad u Mumbaju 2008. (teroristi su koristili lako naoružanje i ciljali ljude pojedinačno).

Ipak, uprkos velikim razlikama, napadi u Parizu i Njujorku imaju istu suštinu. Oba grada ovaploćuju isti univerzalni san. Oba su metafore svetlosti i slobode. Oba pripadaju svetu, ne samo svojim zemljama.

Iznad svega, u oba slučaja, mete koje su teroristi odabrali bile su izuzetno simbolične. U Njujorku su Kule bliznakinje oličavale ambiciju i dostignuća kapitalista. U Parizu Šarli ebdo prikazuje duh demokratskih sloboda: mogućnost da pišete, crtate i objavljujete sve - čak i ekstremne (ponekad vulgarne) provokacije. U Parizu postoji snažno osećanje, kakvo je postojalo i u Njujorku, da je prava meta bila sama zapadna civilizacija.

Kao i većina Francuza, i ja kažem, gnušajući se zbog napada i tugujući za žrtvama, „Je suis Charlie“ - što je izraz koji podseća na objavu Monda odmah posle 11. septembra: „Nous sommes tous Américains“ („Svi smo mi Amerikanci“), piše profesor Moasi u Danasu.

Leipzig, 12.01.2015 - protest pristalica grupe PEGIDA (Patriotic Europeans against the Islamization of the West) protiv islamizacije Zapada

Posledice nemilosti predsednika

Predsednik zove urednike I direktore medija I diktira im šta da pišu I prikazuju, apošto na mene nijemogao da utiče, izmislio je da sam organizovao terorističku grupu, kaže za Politiku, Ekrem Dumanli, glavni I odgovorni urednik dnevnog lista Zaman iz Istanbula. Nedavno hapšenje Dumanlija uzima se kao konačni dokaz autoritarne vladavine predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

U intervjuu koji Politika objavljuje pod naslovom “Erdogan ne trpi kritiku, zato me je optužio da sam terorista”, Dumanli kaže da Erdogan pokušava da medije stavi pod kontrolu, pa I Zaman koji ima tiraž od milion primeraka. Ove konzervativne novine zagovaraju tradicionalne islamske vrednosti zbog čega su dugo podržavale Erdoganovu Partiju pravde i razvoja, zagovornika veće uloge religije u društvu obeleženom Ataturkovim sekularizmom. Do pre samo godinu I po dana Zaman je imao razumevanja za Erdoganovu politiku da bi sada bio njegov najžešći kritičar. Šta se dogodilo u međuvremenu, pita se Politika. Protesti protiv vlasti su se proširili u Turskoj, otkrivena je velika korupcionaška afera u Erdoganovoj partiji, neki su ministri uhvaćeni kako telefonom razgovaraju o mitu a možda je I najvažnije što se Erdogan razišao sa Fetulahom Gulenom, vođom pokreta Hizmet sa kojim je Zaman u najbliskijim odnosima. Otkako je prošle godine izgubio Gulenov blagoslov, Erdogan je guleniste počeo da naziva izdajnicima, neprijateljima, državom u državi I paralelnim strukturama. Bilo je samo pitanje dana kada će krenuti u obračun sa novinarima – sledbenicima Gulena koji inače godinama živi u Americi. Tko je policija došla po Dumanlija 14. Decembra prošle godine.

Kada će sudovi početi da rade?

Iako trijumfalno najavljivana, obustava protesta advokata će stupiti na snagu tek pošto i jedna i druga strana ispoštuju svoj deo dogovora, piše u Danasu pod naslovom “Tek Skupština AKS okončava protest” . Da bi suđenja počela da se održavaju, neophodno je da skupština Advokatske komore Srbije donese odluku o prekidu štrajka. Ipak, sasvim je izvesno da će oni prekid protesta usloviti usvajanjem dogovorenih izmena Zakona o javnom beležništvu i srodnih zakona u Skupštini Srbije i njihovim potonjim objavljivanjem u Službenom glasniku. 

Advokati su prvi na potezu. Najpre je, nekoliko dana po sklapanju sporazuma, Upravni odbor AKS prihvatio potpisano. Zatim je isto postupio i Upravni odbor Advokatske komore Beograda. Međutim, sledeći i odlučujući korak bi mogao da se pokaže znatno težim. Naime, da bi sporazum postao važeći i advokati posle skoro četiri meseca prekinuli sa štrajkom, neophodno je da tako odluči skupština AKS, čija je sednica zakazana za 16. januar. Ipak, niko od sagovornika Danasa nije sa sigurnošću mogao da kaže da li će ovo telo prihvatiti sporazum, iako svi očekuju da to bude epilog sednice.

Vučić, Mali i penzionerske karte

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali sazvao radnu grupu koja je radila na novom tarifnom sistemu, kako bi se pronašlo najpovoljnije rešenje za sugrađane čije su penzije veće od 25.000 dinara, piše u Politici od naslovom “Grad preispituje novi cenovnik za penzionere u javnom prevozu”.

Gradska uprava je odlučila da revidira cenovnik za prevoz najstarijih sugrađana, a gradonačelnik Siniša Mali najavio je da će biti „razmotreni načini kako bi se našlo rešenje za cene karata za penzionere”. Sastanak u Skupštini grada na kojem se raspravljalo o izmenama tarifnog sistema čija bi primena trebalo da počne 1. februara, počeo je juče u 15 sati i nije završen do 20 časova.  

Prethodno je i premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio pismo Siniši Malom u kojem mu je predložio da nađe rešenje kako bi penzioneri mogli po povoljnijoj ceni da se voze gradskim prevozom, navodeći da su „penzioneri već dovoljno pogođeni neodgovornom politikom koja je prethodnih godina vođena i da bi poskupljenje prevoza dodatno pogoršalo njihov položaj”.

Novim tarifnim sistemom predviđeno je da penzioneri, bez obzira na godine života, sa primanjima višim od 25.000 dinara za mesečnu dopunu izdvajaju 990 dinara, a oni sa prihodima većim od 50.000 – 1.495 dinara.

Letovi iznad Bajčetine (2)

Najnovijoj kampanji protiv predsednika Srbije Tomislava Nikolića priključio se Blic pitanjem “Zašto Bajčetina postaje zona zabranjenih letova” i naslovom “Nikoliću smeta buka aviona”. List obajvljuje da je Kabinet predsednika tražio od MUP-a Srbije, Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i Zorane Mihajlović da se iznad njegovog sela zabrane letovi lakih aviona, dronova, paraglajdera i zmajeva. Razlog – prave mu buku i ugrožavaju bezbednost.

List prikazuje i hroniku ovog zahteva gde je na početku datum – septembar 2013. kada je šef obezbeđenja predsednika tražio od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo da se zabrane letovi iznad Bajčetine. Sada ta odluka čeka na stolu nadležne ministarke za saobraćaj Zorane Mihajlović. Ona je dala izjavu za Blic da ne može da donese odluku o zabrani letova već to treba da učine policija i službe bezbednosti. U MUP opet kažu da su takav zahtev prosledili Ministarstvu za saobraćaj…

Kurir, koji je o ovoj temi već pisao prethodnog dana, danas nastavlja najavom “Bajčetina čuvanija od Kremlja i Bele kuće” i naslovom “Toma umislio da je važniji od Obame i Putina”. Ni najmoćniji svetski lideri nemaju prohteve poput Nikolića koji želi da ukine letove iznad Bajčetine, što nije zabeleženo u istoriji, piše u ovom tabloidu uz navođenje mišljenja bivšeg funkcionera tajne policije Božidara Spasića da su “prohtevi predsednika o ukidanju letova iznad Bajčetine nezapamćeni”.

“Mislim da se ovde radi o bolesti paranoje”, citira Spasića Kurir.

Ucena koje nema

Izgleda, ipak, da je na današnjem takmičenju u čudesnim novinskim sadržajima pobedio tabloid Informer koji na naslovnoj strani objavljuje, “Nova ucena zapadnih sila: papa u Srbiji - uslov za EU”. Tu piše da je dolazak pape Franje u Srbiju još jedan od zahteva za prijem naše zemlje u Evropsku uniju, mada na unutrašnjim stranama svi sagovornici kažu da takav uslov ne postoji a Živica Tucić, poznavalac verske politike, jasno izjavljuje kako je “potpuna izmišljotina da je ovo bilo kakav uslov”.

Ovaj tabloid se poziva, naravno, na neimenovane izvore o postavljanju papine posete za novi uslov srpskog ulaska u EU, kao da je malo već dokazanih ucenjivanja Srbije iz Brisela...