Srpski predsednik protiv nemačkog ambasadora

“Nemački ambasador me je optužio da lažem”, izjavio predsednik Srbije. Premijer Srbije Aleksandar Vučić sastaće se 9. februara u Briselu sa premijerom kosovske vlade Isom Mustafom. Hoće li siloviti prodor juana na međunarodno finansijsko tržište da ugrozi dominaciju dolara. U novu topionicu i pogon sumporne kiseline u Boru uloženo 250 miliona evra iz kredita i budžeta a zarada će biti do 24 miliona evra godišnje.

Neoprostiv postupak nemačkog ambasadora

Povodom tvrdnje nemačkog ambasadora da evropski komesar Johanes Han u razgovoru sa Nikolićem nije tražio da Srbija prizna Kosovo, Tomislav Nikolić zatražio i reakciju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, piše u Politici pod naslovom “Nemački ambasador me je optužio da lažem”.

“Imam utisak da bi Srbija u roku od messec dana postala članica EU ukoliko bi odlučila da prizna Kosovo kao nezavisnu državu”, kaže  Tomislav Nikolić, predsednik Srbije.

Politika podseća da je Hajnc Vilhelm, nemački ambasador u Beogradu pre nekoliko dana rekao da priznanje nezavisnosti Kosova niko nije tražio od Srbije i da, koliko zna, “takoneđto mnije rekao niti tražio ni evropski komesar Johanes Han”.

Takvom izjavom ambasador je, prema rečima predsednika Srbije, prekoračio granicelepog ponašanja i “indirektno optužio predsednika Srbije da laže”.

“Ja uopšte ne zna đta se on meša u to. Zamioslite ambasadora Srbije koji bi se u takve stvari mešao u drugoj državi ili recimo u Nemačkoj. Ja njega izuzetno cenim, nikada nismo imali nikakav spor, izvanredno sarađujem sa nemačkim ambasadorom, ali ovo je bio neoprostiv gaf”, rekaoje Nikolić juče u razgovoru sa novinarima nekoliko  beogradskimh medija, objavljuje Politika.

U februaru obnova briselskih pregovora o Kosmetu

Premijer Srbije Aleksandar Vučić sastaće se 9. februara u Briselu sa premijerom kosovske vlade Isom Mustafom i ministrom spoljnih poslova Hašimom Tačijem, u okviru nastavka briselskog procesa, potvrđeno je Danasu u kabinetu predsednika Vlade Srbije. Kako saznajemo, sastanku će prisustvovati i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Sastanak je zakazala visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini. To će biti prvi put da se premijer Srbije na neposredan način uključuje u dijalog Srbije i Kosova i praktično preuzima vodeću ulogu sa srpske strane. Takođe, po prvi put se u proces uključuje i nova šefica diplomatije EU.

Kako je objašnjeno u kabinetu premijera, Srbija ima jasan plan za nastavak dijaloga, a prva tema na dnevnom redu biće formiranje zajednice srpskih opština, piše u Danasu pod naslovom “Vučić i Dačić sa Mustafom i Tačijem 9. februara u Briselu”.

Iz EU su u više navrata stizala upozorenja i kritike da Srbija ne sprovodi Briselski sporazum, a moglo se čuti i da je to razlog zbog kojeg nije otvoreno prvo poglavlje u procesu pridruživanju EU - poglavlje 35, o Kosovu. Među poslednjim je takvu poruku poslao nemački ambasador Hajnc Vilhelm, koji je naglasio da poglavlje 35, koja se odnosi na normalizaciju odnosa s Kosovom, neće biti otvoreno dok se Briselski sporazum u potpunosti ne sprovede. Prema njegovim rečima, dve najvažnije tačke sporazuma koje nisu sprovedene jesu integracija pravosudnih organa na severu Kosova u pravosudni sistem Kosova i formiranje zajednice srpskih opština.

Kako preživeti smanjenje plata i penzija

Pod naslovom “Niže marže trgovaca spasavaju srpski džep”, Novosti objavljuju šta ekonomisti nude kao rešenje posle smanjenja plata i penzija.

Bez poskupljenja goriva od Nove godine, ali…

“Gorivo od Nove godine neće poskupeti zbog akciza”, naslov je u Politici. Od 1. Januara akcize na dizel biće veće za četiri a za plin pet dinara ali naftaši neće povećavati cenu jer se kompanije spremaju da to pokriju iz sopstvene zarade, saznaje Politika. To znači da gorivo neće poskupeti zbog ova dva iznosa državnih zahvatanja ali samo ako drugi troškovi, kao što su kurs evra, dinara i dolara ili cena sirove nafte, ne počnu da rastu.

Nova topionica u Boru

Pokrenut pogon vredan 250 miliona evra, objavljuju Novosti pod naslovom “Topionica zamajac za istok Srbije”. List citira Ačeksandra Vučića, predsednika vlade: ”Do kraja 2015. Treba otvoriti I tri rudnika da ne bismo uvozili sirovine”. Očekuje se da potrojenje u prvoj fazi donese dobit od 12 miliona evra I 400.000 tona godišnje kiseline za đubriva.

“Vučić: Uspeli smo da napravimo čudo”, citira Danas u tekstu pod naslovom “Kanada, Srbija I Finska podigli megafabriku”. List navodi da je u novu topionicu i pogon sumporne kiseline uloženo 250 miliona evra iz kredita i budžeta a zarada će biti do 24 miliona evra godišnje.

“Uspeli smo da napravimo čudo. Srbija je izgradnjom Topionice pokazala da ume da industrijalizuje zemlju, a kompanije koje su u tom poslu učestvovale dobile su izvanrednu referencu za neki drugi projekat u zemlji”, izjavio je juče premijer Srbije Aleksandar Vučić na svečanosti u Boru povodom završetka gradnje Topionice sa fabrikom sumporne kiseline. 

Dolar, rublja i juan

Hoće li siloviti prodor juana na međunarodno finansijsko tržište da ugrozi dominaciju dolara, pita Politika u tekstu pod naslovom “Ima li zamene za dolar”.

“Kina je voljna da pomogne Rusiji ali veruje da ona ima sposobnosti da prevaziđe tekuće ekonomske probleme. Ukoliko ruskoj strani bude neophodno, obezbedićemo podršku u okviru naših mogućnosti, izjavio je kineski ministar inostranih poslova Vang Ji. On nije precizirao koju  vrstu pomoći Peking ima na umu u trenutku kada Moskva procenjuje da će zbog zapadnih sankcija ove godine pretrpeti najmanjne 140 milijardi štete dok rublja u 2014. Godini beleži pad vrednosti od oko 59 odsto.

Vangova izjava u Bangkoku imalla je trenutno dejstvo na moskovskoj valutnoj berzi – prvoj na kojoj je kineski juan zvanično izašao u međunarodnu razmenu. Rublja je ojačala za 3,1 odsto u odnosu na američki dolar, zbog obnovljenog poverenja investitora da postoji način da Rusija izbegne omču zapadnih sankcija.

Ukrajina, NATO i Rusija

Usvajanje zakona o ukidanju vanbrlokovskog statusa Ukrajine je kontraproduktivno i samo jača konfrontaciju, ocenio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, piše u Politici.

„To je kontraproduktivno, samo jača konfrontaciju i stvara iluziju da se usvajanjem takvih zakona može rešiti duboka unutrašnja kriza u Ukrajini”, rekao je Lavrov, a preneo Tas s.

Kako je istakao, daleko produktivniji put, razuman put je „da se najzad započne dijalog sa onim delom vlastitog naroda koji su potpuno ignorisali kada su vršili državni prevrat”.

„Nema drugog puta. Samo ustavna reforma uz učešće svih regiona, svih političkih snaga Ukrajine može da da ispravan ton i upravo na obavezu da počne takvu reformu - ukrajinsko rukovodstvo je stavilo potpis još u aprilu ove godine na sastanku u Ženevi”, naveo je Lavrov, kako prenosi RIA Novosti.

Predstavnik Rusije u OEBS-u Andrej Kelin je prethodno ocenio da je ukrajinsko odbacivanje statusa vojne neutralnosti neprijateljski korak prema Rusiji i da će samo će pogoršati odnose dve zemlje.

Ko ruši državu (a ko je brani)

Štrajkuju prosvetari i advokati, haos u skupštini, novine uređuju ambasadori, piše u Informeru pod naslovom “Puzeće rušenje države – vladu guraju u bezizlaznu situaciju”. I advookati I prosvetari traže ono što znaju da država ne može da im ispunia istovremeno mediji pod kontrolom ambasadora traže ostavku ministar Verbića, ali i Vučića, objavljuje ovaj tabloid.

Četvrt veka Demokratske stranke

Demokratska stranka sinoćnim obeležavanjem 25 godina od osnivanja svog prvog odbora u Velikoj Plani praktično počinje obeležavanje svog jubileja, četvrt veka postojanja, koji se navršava 3. februara sledeće godine. Dragoljub Mićunović, jedan od osnivača i prvi predsednik DS, za Danas kaže da je ova stranka bila i ostala jedan od stubova demokratije, objavljuje ovaj list pod naslovom “Mićunović: DS i dalje ideološki stabilna”.

“Taj decembar 1989. kada smo objavili proglas o namerama bio je trenutak velikih lomova u Istočnoj Evropi. Na krvav način otišao je s vlasti Čaušesku, a i ostali režimi su se rušili kao kule od karata. Bilo je ideja za promene, ali je bilo najvažnije ko će pokrenuti akciju. Jezgro opozicije je bilo na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Napisali smo proglas o namerama da formirano političku stranku, a vlast se kolebala kako da reaguje, s obzirom na to da je bilo jasno šta se dešava u Evropi. Izgleda da su je omeli događaju u Čehoslovačkoj, te je proglas prošao nekažnjeno”, priča Mićunović.

On kaže da nije bilo dovoljno samo osnovati stranku, moralo se raditi i na programu čije su osnove bile borba za demokratiju, slobodu političkog organizovanja, poštovanje ljudskih prava, a društvene reforme su ostavljene za kasnije. On dalje navodi da su se od devedesetih do sada zemlja, a i svet promenili.

Ovca i međunarodni voz

Novosti objavljuju kako je Slobodan Stojanović iz Vranja, zbog nastradale ovce, zaustavio voz za Skoplje. Putnici izašli iz voza i dobacivali mašinovođi da se nagodi sa vlasnikom stada. Kompozicija stajala sat i po zbog uviđaja.

Sve je ličilo na scenu iz kultnog filma "Ko to tamo peva". Slobodan Stojanović (55) iz Vranja dospeo je u ponedeljak popodne u žižu interesovanja medija kada je zbog nastradale ovce iz njegovog stada zaustavljen međunarodni voz na relaciji Beograd - Skoplje, na pružnom prelazu kod sela Ribince.

Iako kolaju priče da nije želeo da se skloni sa pruge dok se ne sakupi novac da mu se nadoknadi šteta, Stojanović, za Novosti, objašnjava da je samo uzgred, u očajanju, rekao da je na gubitku oko 150 evra, jer je ovca bila "sjagnasta".

- Imam oko 120 ovaca, od njih živim i hranim porodicu - objašnjava Stojanović.

Prema njegovim rečima, "kobnog" dana vraćao je ovce sa ispaše, kada je na pružnom prelazu čuo voz.

- Vraćali smo se ka Ribincu i mestu gde su ovce smeštene. One su išle u koloni, a ja sam već bio prešao prugu sa pola stada. Začuo sam sirenu i na nekih 350 metara odatle se pojavio voz iz pravca Vranja ka Makedoniji. Poterao sam ovce, međutim, nisu mogle sve da pređu, tako da sam počeo da zaustavljam voz i, nažalost, jedna ovca je stradala - priča Stojanović.

Pouke atentatora na papu

Moje glavno iskustvo sa robije duge gotovo trideset godina jeste što sam naučio da nikad ne možete promeniti oružjem svetsku istoriju. Moramo se boriti miroljubivim sredstvima, jevanđeljem da promenimo srca ljudi. To je dugotrajan proces promene ljudi, sistema i država - kaže u razgovoru za Danas Mehmet Ali Agdža, Turčin koji je 1981. u Rimu pucao na papu Jovana Pavla II, koji mu je, preživevši atentat, oprostio.

Agdža, koji je krajem sedamdesetih godina postao pripadnik turske terorističke organizacije Sivi vukovi, osuđen i zbog ubistva urednika lista Milijet Abdija Ipekčija 1979, proveo je u italijanskim zatvorima 19 godina. Posle izručenja Turskoj 2000, iza rešetaka je ostao još 10 godina. Izdavačka kuća NNK Internacional 2013. objavila je srpsko izdanje njegove knjige „Obećali su mi raj“. Agdža ovih dana boravi u Beogradu i kaže da slavi Božić, piše u Danasu pod naslovom “Islamska država kao Stepinac i Pavelić”.

Smrt od droge i lekova

Blic objavljuje izveštaj o obdukciji devojke iz Hajata, pod naslovom “Ivanu ubili kokain I lek””. Željko Mitrović ispričao u istrazi da je Ivana Bodrožić koristila “lake droge na žurkama”, kao I da su je njena majka i on “nekoliko puta vraćali ioz mrtvih”. Majka je rekla da je kod Ivane već nekoliko puta pronalazila “propofol”. List dodaje da je u dnu leđa Ivana istetovirala I JMBG Željka Mitrovića.

“I kokain ubio Ivanu Bodrožić”, naslov je u Novostima gde piše da je devojku usmrtila kombinacija droge i lekova.