Počeo samit, Srbija kao kineska kapija ka Evropi

U Beogradu je počeo Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Beograd i Peking najavili su više zajdničkih ekonomskih i infrastrukturnih projekata, vrednih oko pet milijardi evra. Kećeng je istakao da EU treba da da podršku saradnji Kine sa evropskim zemljama. Slovenački premijer pozvao je Vučića u posetu Ljubljani. Bugarski predsednik Vlade istakao je da zvanična Sofija ne odustaje od Južnog toka. Iz Brisela se naziru novi uslovi Srbiji zbog Rusije. Formiran je istražni tim koji će ispitati pojedinosti oko privatizacije NIS-a. Dvoje saobraćajaca povređeno je u Novom Beogradu. Lavrov je izjavio da Moskva poštuje integritet Ukrajine, ali da je Krim ruski. Talibani su u Pakistanu ubili više od 100 dece. U novom filmu Ridlija Skota o Mojsiju nema ni bogova ni čuda. Utakmica između Sakramenta i Oklahome bila je u senci povlačenja Predraga Stojakovića koji je nosio dres sa brojem 16.

Beograd, 16.12.2014 - Ekonomski forum Kine i zemalja centralne i istočne Evrope: Li Kećiang

Srbija kao kapija Kini ka Evropi

Veliki zmaj sa Dalekog istoka razvio je krila nad prestonicom Srbije i promovisao našu zemlju kao svoj most ka EU i Zapadu, pišu Novosti. Prvi put posle tri decebnije, u Beograd je stigao premijer Narodne Republike Kine sa delegacijom od oko 700 zvaničnika, na treći Samit te velesile i 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Na jednom mestu 15 premijera i više od 5.000 političara ministara, privrednika, menadžera iz ovog dela Evrope, zajedno sa kineskim partnerima, otvorilo je vrata saradnje za budućnost. U centru tih novih odnosa, kao spona epohe koja dolazi, nametnuo se domaćin – Srbija. Beograd i Peking najavili su više zajedničkih ekonomskih i infrastrukturnih projekata vrednih oko pet milijardi evra a ojačane su i političke veze između dve zemlje. Srbija je kineskim partnerima ponudila dvadesetak projekata koji bi mogli da obezbede budućnost naše zemlje i regiona u narednih nekoliko decenija. Na ponudu Beograda usledio je pozitivan odgovor Pekinga – da je spreman da ulaže u ovaj deo Balkana i Evrope.

Kećeng: Veća podrška saradnji Kine iz EU

Najveći resurs Srbije su ljudi a sve što nam je potrebno su volja i hrabrost, poručio je premijer Srbije Aleksandar Vučić otvarajući juče u Palati Srbija treći samit kineskog premijera i šefova vlada 16 država centralne i istočne Evrope. Ovaj samit je dokaz, kako je rekao i kako prenosi Politika, hrabrosti da se prevaziđu problemi kako bi se postigla stabilnost i podstakao ekonomski rast koji će unaprediti život ljudi. Pohvalivši Beograd za organizaciju skupa, kineski premijer Li Kećeng objasnio je značaj ovog okupljanja rečima da zemlje centralne i istočne Evrope imaju znatne prirodne resurse, ekonomiju, veliko tržište i obučenu radnu snagu a Kina veliki kapital, pa je „moguće da postignemo komplementarnost“. Kećeng je u Beogradu poručio da Peking podržava stabilnu i ujedinjenu Evropu, ali traži od EU da pruži veću podršku saradnji Kine i zemalja ovog regiona Evrope, jer je to u obostranom interesu.

Slovenački premijer pozvao Vučića u Ljubljanu

Premijer Slovenije Miro Cerar u intervjuu za Danas kaže da je su za njegovu zemlju važni kontakti sa Kinom koje ostvaruje u okviru EU, ali na skupovima poput beogradskog Samita šefova vlada Kine i 16 država centralne i istočne Evrope. Cerar hvali reforme u Srbiji i navodi da je pozvao premijera Aleksandra Vučića da početkom 2015. poseti Ljubljanu. „Naravno, najviše očekujemo na području privrede. Samit ima političku prirodu, ali obuhvata i ekonomski forum, što otvara mogućnost za dalju privrednu saradnju sa Kinom, Srbijom i drugim državama. Takođe, mislim da bilateralnim razgovorima i učešćem na samoj konferenciji gradimo politički ambijent za privrednu saradnju. Recimo, i sa kineskim predsednikom vlade sa kojim sam se susreo pričao sam o konkretnim stvarima u ekonomiji, u domenu infrastrukture u Sloveniji i drugim domenima“, objasnio je slovenački premijer.  

Bugarska ne odustaje od „Južnog toka“

Bugarska ne odustaje od izgradnje gasovoda „Južni tok“ i zatražila je sastanak u Moskvi sa predstavnicima ruskog Ministarstva za energetiku, kako bi od njih čula zvaničan stav o tome, izjavio je juče u Beogradu ministar ekonomije Bugarske Božidar Lukarski. Posle sastanka sa srpskim ministrom energetike Aleksandrom Antićem u okviru Ekonomskog trgovinskog foruma Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, Lukarski je rekao, kako pišu Novosti, da Bugarska nije smetnja za izgradnju gasovoda, ali da traži da se poštuje evropsko zakonodavstvo u toj oblasti. Sastanak u Moskvi bi trebalo da bude održan u petak. Lukarski je rekao da je sa Antićem razgovarao o više infrastrukturnih projekata i boljem povezivanju dve zemlje. Antić je dodao da se pričalo i o izgradnji autoputa Beograd-Sofija, kao i da srpska strana radi svoju deonicu do Domitrovgrada. Kako je napomenuo, planira se i modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad.

Novi pritisci iz Brisela zbog Rusije

Evropska komisija izneće pred Srbiju i konkretan zahtev da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU. To bi u prevodu moglo da znači da će biti pojačan pritisak na Beograd da uvede sankcije Rusiji, objavljuju Novosti. Ovo će, navodi list, uz listu kosovskih zadataka, biti još jedan uslov Brisela našoj zemlji na njenom putu ka članstvu u evropskoj porodici. Ambasadori država članica, pripremajući teren za sednicu Saveta ministara EU, načeli su ovu temu još prošle nedelje koja je, iako se u zaključcima pominje samo načelno, dobila značajne razmere. Evropska komisija je specijalno za tu priliku pripremila i posebnu statistiku u kojoj se, nominativno, odluku po odluku, sagledalo koliko se Beograd „ravna“ sa spoljnopolitičkim stavovima Brisela. „Srbija u ovom domenu ima veoma loše rezultate. Po pitanju usaglašavanja sa spoljnom politikom EU najgora je na Balkanu. Tako nizak procenat usaglašenosti ima još samo Turska“, naglašava sagovornik lista.  

Kijev, 16.12.2014 - ministri inostranih poslova Slovačke, Češke, Poljske, Mađarske i Ukrajine na konferenciji za novinare povodom realizacije Sporazuma EU - Ukrajina: Pavlo Klimkin, Miroslav Lajcak, Lubomir Zaoralek, Grzegorz Schetyna, Laszlo Szabo

U čijem vlasništvu je srpska štampa

U čijim rukama će iduće godine biti list Politika a da taj koji će je držati neće biti njen čitalac, već vlasnik, pita ovaj list. U ovom trenutku verovatno niko ne može da odgovori na to pitanje, jer je vlasništvo najstarijeg lista na Balkanu do te mere zamršeno da njegovu vlasničku strukturu do kraja ne znaju ni njegovi novinari. Struktura tog vlasništva zavisi od nekoliko elemenata, uključujući i ishod sudskog spora koji se vodi u Nemačkoj, tako da stari vlasnik, nemački VAC, može postati i budući gazda, čime se ovaj rebus dodatno usložnjava. Čak i kada je šabački tajkun Miroslav Bogićević 2011. u tajnosti kupio VAC-ov udeo od 50 odsto, kreditom uzetim od državne banke, njegovo prisutstvo u upravljačkim organima Politike nije bilo vidljivo sve do smene vlasti u Srbiji na izborima 2012, kada su i objavljene okolnosti pod kojim je sumnjiva transakcija obavljena.

U Kruševcu se jaja i jabuke kupuju na komad

Da većina Kruševljana jedva sastavlja kraj s krajem vidi se na pijaci, objavljuje Blic. Sve je više ljudi koji na pijacama voće i povrće kupuju bukvalno na komad. Ali to nije čudno, ako se zna da se na birou rada nalazi 15.600 Kruševljana, da socijalnu pomoć prima 7.300 (trostruko više nego pre dve godine), a prosečna plata je svega 36.208 dinara. Biljana Milovanović već godinama na Staroj pijaci prodaje jaja. „Prodaja je loša a naročito se oseti sada, dok traje post. Promet je nešto bolji 10. i 25. u mesecu, kada penzioneri prime penziju. Ostalim danima je slabo. Kupuju do dva-tri, pet jaja.. Koliko ko ima“, priča Biljana. Dvadesetak metara dalje Nebojša Ćirić iz Zalogovca kod Varvarina prodaje jabuke. Na pitanje kako ide prodaja, sleže ramenima. „Mršavo. Dva dana u nedelji solidno, pet dana loše. Čitav dan se mrznem. Kupuju ljudi po dve-tri ili četiri jabuke“, kaže Nebojša.

Istraga o prodaji NIS-a „Gaspromnjeftu“

Decembra 2008. godine 51 odsto NIS-a prodato je ruskoj kompaniji Gaspromnjeft za 400 miliona evra u kešu i 500 miliona obaveznih investicija. Upravo ova, po mnogima jeftina prodaja, piše Kurir, razlog je zbog kojeg je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović formirao istražni tim koji će ispitati okolnosti vezane za privatizaciju NIS-a. Najveća zamerka kritičara ove privatizacije bilo je to što je NIS prodat jeftino. Kao argument navodili su da su sredinom 2006. „Meri Linč“ i „Rajfajzen investments“ procenili sto odsto vrednosti NIS-a na 1,2 do 1,6 milijardi evra a dve godine kasnije „Dilojt“ je odredio cenu od 2,2 milijarde. Zagovornici ideje o jeftino prodatom NIS-u dodaju da bi tender, kojeg nije bilo, pokazao koja je prava cena.

Pregaženo dvoje saobraćajaca u Beogradu

Tokom obezbeđivanja Samita u Beogradu, u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć oko 20 sati kod hotela Falkenštajner povređeni su saobraćajni policajac i policajka. Do nezgode je došlo na raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i Trešnjinog cveta kada je u taksi vozilo udario drugi automobil koji se zarotirao i udario u dvoje saobraćajnih policajaca, piše Kurir. Nastradali su kolima Hitne pomoći prebačeni u Urgentni centar, gde su im konstatovane lakše telesne povrede. Reč je o policajcu od 46 godina i policajki od 24, rekla je portparol Hitne pomoći Nada Macura. Prema njenim rečima, muškarac je zadobio povredu levog dela glave u predelu čela, levog ramena i leve podlaktice, dok je devojka zadobila povredu leve nadlaktice, šake i leve potkolenice i slabinskog dela, dodala je ona.

Lavrov: Podržavamo integritet Ukrajine, ali Krim je ruski

Rusija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i ne predlaže federalizaciju ili autonomiju jugoistočnih regiona, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ističući da je povratak Krima Rusiji bila volja naroda koji tamo živi. Odgovarajući na pitanje francuskih novinara da li Moskva podržava teritorijalni integritet Ukrajine kada su u pitanju jugoistočni regioni, Lavrov je kratko rekao: „Apsolutno.“ Lavrov je rekao, kako prenosi Kurir, da neće biti nikakvog drugog Krima u jugoistočnoj Ukrajini, navodeći da je Krim jedinstvena, jedna i jedina, ruska zemlja, da nije bio nikakav izuzetak, već volja naroda.

Talibani ubili više od 100 dece u Pešavaru

Najmanje 130 ljudi, uglavnom dece, ubijeno je u jučerašnjem napadu talibana na jednu vojnu školu u pakistanskom gradu Pešavaru, prenosi Politika. Pakistanski talibani su odmah preuzeli odgovornost a njihov portparol je poručio da su školu napali zbog toga što vladine snage proganjaju njihove žene i decu. „Želimo da i oni osete bol.“ Agencije objavljuju da su pakistanske snage bezbednosti likvidirale svu šestoricu napadača i da je evakuisano više od 500 đaka. Lokalni mediji javljaju da su talibani po svoj prilici nameravali da pobiju što je više moguće dece, umesto da ih uzmu za taoce, kako se na početku verovalo. Proteklih godina u terorističkim napadima ubijeno je na hiljade Pakistanaca, ali jučerašnja tragedija je šokirala naciju.

Film o Mojsiju bez bogova i čuda

Dugoočekivani filmski spektakl Ridlija Skota „Egzodus: bogovi i kraljevi“ biće večeras premijerno prikazan u Beogradu, piše Danas. Tempiran da svetsku premijeru ima pred prazničnu sezonu, film zasnovan na biblijskoj priči o Mojsiju, koji predvodi egzodus svog naroda iz Egipta, tokom prvog vikenda prikazivanja bio je najgledaniji u bioskopima širom sveta. Ipak, izostale su pohvale kritike. Kako pišu filmski stručnjaci koji „nikada nisu zadovoljni“, film je „nedovoljno blasfemičan da bi bio sraman, nedovoljno emotivan da bi bio nadahnut i nedovoljno zanimljiv da bi bio dobar“. Razlog se može naći u tome da je Skot odlučio da iz svog filma „Bogovi i kraljevi“ izbaci bogove, čuda, natprirodne moći, pa čak i Egipćane. Svojevrstan bojkot filma nastao je na društvenim mrežama nakon objave filmske kritike „Holivud ima rasističke stavove“, u kojoj se kaže da gotovo sve glavne uloge igraju belci, iako drevni Egipćani sigurno nisu imali svetlu put.

Beograd, 16.12.2014 - ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i ministar odbrane Bratislav Gašić obišli su danas lokaciju na kojoj se gradi prva atletska dvorana u Srbiji. Dvorana bi trebalo da bude spremna za Evropsko atletsko dvoransko prvenstvo 2017. godine u Beogradu

Stojakovićev dres ide u penziju

U noći između utorka i srede, odigrao se meč između Sakramenta i Oklahome a utakmica je bila u senci povlačenja čuvenog broja 16 koji je u dresu Kingsa nosio Predrag Stojaković, piše Blic. Tim povodom NBA je izabrala najboljih 10 poteza našeg bivšeg reprezentativca. Kingsi su sredinom septembra objavili da će povući dres sa brojem 16 a konačno je i došao dugo očekivani trenutak. Stojaković je dres Kingsa nosio od 1998. do 2006. a posebno je ostala upečatljiva finalna serija Zapada protiv Lejkersa 2002. godine. Tada Stojaković nije uspeo da osvoji titulu, ali jeste sa Dalasom 2011. godine, no najveći trag je ostavio u Kingsima, čiji je gost bio i u aprilu ove godine, baš na utakmici protiv Dalasa.