Krivične prijave protiv bivše ministarke i predsednice suda

Komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju EU Johanes Han dolazi u Beograd i očekuje se da će tema razgovora biti otvaranje prvih poglavlja o pregovorima o članstvu Srbije a ne i sankcije Moskvi, bar ne zasad. Štajnmajer je Berlinu predao izveštaj pod nazivom „Ruski uticaj na Srbiju“. Srpska banka je „mrtva već godinu dana“. Nakon poslednjeg napada dečaka na Rašu Popova, nadležni ističu da je sistem nemoćan pred maloletničkim razbojništvima, te da mora da se promeni zakon. Hapšenje Perčevića biće novo iskušenje za socijaliste. Sudije su podigle krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde i predsednice Visokog suda zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara. Novi šef Euleksa kaže da će svi navodi o korupciji u okviru Misije EU biti istraženi. Goluboviću je smanjena kazna zatvora na 14 godina. Egipatski sud traži smrtnu kaznu za Morsija. Najmanje sedam osoba je poginulo u nezapamćenoj snežnoj oluji u SAD. Đoković će predvoditi srpski tim na Dejvis kupu.

Han neće pritiskati Beograd zbog Moskve, zasad

Komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju EU Johanes Han preneće sagovornicima prilikom posete Beogradu, poruke ohrabrenja, piše Danas, a važna tema razgovora biće i otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU. Sagovornici lista ne očekuju da će Han u ovom trenutku eksplicitno poručiti srpskim zvaničnicima da uvedu sankcije Rusiji. Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, kaže da će komesar Han potvrditi da će pregovaračka poglavlja biti otvorena uskoro ukoliko Beograd pristane da se među njima nađe i poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo. „Stiče se utisak da će Nemačka istrajati u stavu da je to nužan uslov za otvaranje pregovora o pristupanju Srbije EU. Od Srbije u ovom trenutku neće biti zahtevano da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Rusiji, ali to pitanje ostaje na agendi“, kaže on.

Štajnmajerov izveštaj „Ruski uticaj na Srbiju“

U obraćanju javnosti, pred odlazak u Rusiju i Ukrajinu, ali i po povratku sa tog putovanja, nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer sažeto je pojasnio suštinu pregovaračkih ciljeva na relaciji Berlin-Moskva, odnosno Brisel-Moskva: „Vreme je da sagledamo situaciju izvan okvira ukrajinske krize.. Širom sveta ima problema koji iziskuju zajednička rešenja.“ Ministar je pritom mislio na neopohodnost usklađivanja ruskih i evropskih, odnosno zapadnih prioriteta, piše Politika. Šef nemačke diplomatije ukazao je da se bez dogovora sa Moskvom ne mogu rešiti problemi na Bliskom istoku niti okončati pregovori sa Iranom o ograničenom korišćenju nuklearnih potencijala Teherana. Ono što Štajnmajer nije pomenuo a što će izvesno predstavljati detalj u pregovorima Rusije i Zapada o usklađivanju međusobnih odnosa na svetskoj političkoj sceni, sadržano je u poverljivom izveštaju Berlinu pod naslovom „Ruski uticaj na Srbiju“. Reč je o „rutinskoj analizi političkih događanja u Srbiji, sačinjenoj na osnovu diplomatskih depeša – ništa više od toga“, kažu u Berlinu.

Srpska banka „mrtva već godinu dana“

Akcionar Univerzal banke Nebojša Divljan, koji je javnosti prvi obelodanio mehanizam i razmere uništavanja srpskih banaka, u intervjuu za Danas kaže će „zadovoljstvo spasavanja“ Srpske banke građane sigurno koštati više od pomenutih 40-50 miliona evra. „Premijeru i ministru finansija je neko rekao da u Srpskoj banci nedostaje 40 miliona evra, ali kada se traži dokapilatazacija, cifre se uvek umanjuju. Poznajući dosta dobro strukturu aktive te banke, jasno je da će za njenu sanaciju biti potrebno možda i preko 80 miliona“, kaže Divljan. Na pitanje kako je moglo da dođe do tolikog duga, kad se još prošle godine javno govorilo o problemima u ovoj banci, sagovornik lista ističe da je ona već godinu dana „praktično mrtva, ali NBS ne želi da isključi aparate“. „Ona postoji godinu dana duže nego što bi trebalo, sa jedinim ciljem da se prikrije još jedan promašaj NBS. Sprska banka ima manje razloga da postoji nego ranije ugašene banke“, ističe Divljan.

Participacija dogodine – 100 dinara po leku

Doplata za lekove sa takozvane A1 pozitivne liste, koja sada iznosi i do 90 odsto, od sredine sledeće godine biće ukinuta, pišu Novosti. Pacijenti će plaćati samo fiksnu participaciju koja će sa sadašnjih 50 biti podignuta na 100 dinara po kutiji, najavljuju iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To će značajno olakšati lečenje kategorija pacijenata koji su na terapiji za koju se prema važećem pravilniku plaća procentualno učešće u ceni leka. Oni trenutno za lekove doplaćuju po nekoliko hiljada dinara mesečno. Pacijent sa dijabetesom, recimo, koji ima oštećenja i na krvnim sudovima, mesečno terapiju doplati bar 1.500 dinara. Trošak za lekove posle infarkta, kada se uzima antikoagulaciona terapija, lekovi protiv hipertenzije i statini za snižavanje masnoće u krvi je još veći. Ti pacijenti, prema računici izabranih lekara, za lekove mesečno doplate i do 4.000 dinara, što je za većinu veliki udarac na ionako skroman kućni budžet.  

Sistem nemoćan pred maloletnim razbojnicima

Nemoćni smo protiv maloletnih razbojnika, govore uglas ministar za rad Aleksandar Vulin i predstavnici Gradskog centra za socijalni rad, komentarišući najnoviji napad dvojice dečaka na književnika Rašu Popova, objavljuje Politika. „Mora da se promeni zakon. Ja kao ministar ne mogu ništa da uradim a ne mogu ni centri za socijalni rad. Decu u takvom uzrastu ne možete da zadržite na bilo kakav način, jer su mlađi od 14 godina. Mora da se promeni zakon i da postoji mogućnost da se ona u posebnim slučajevima zatvore u instituciju strožeg tipa“, kaže Vulin. Kako je moguće da ceo sistem socijalne zaštite kapitulira pred dečacima od deset i 11 godina koji su u svom kratkom životu napravili više od 300 krivičnih dela, uključujući i brutalno prebijanje jednog starca koji je nekoliko nedelja nakon ovog bestijalnog čina preminuo, pita list. Moguće je jer po zakonu deca mlađa od 14 godina ne mogu da budu stavljena pod ključ, već samo u ustanovu socijalne zaštite ili u hraniteljsku porodicu, odakle mogu da odu i počine novo krivično delo.

Hapšenje Perčevića kao novo iskušenje za SPS

Hapšenje Gorana Perčevića ponovo je otvorilo pitanje finansijskih malverzacija uz pomoć političkih partija, piše Politika. Premijer Aleksandar Vučić je za RTS rekao da je za otkrivanje političkih moćnika koji stoje iza uzimanja kredita kod banaka bez pokrića, potrebno da oni koji su uhapšeni progovore. Do sada nisu, kazao je on. Prilikom hapšenja Perčevića zbog sumnje da je oštetio Univerzal banku za 1,4 milijarde dinara, mnogi su se prisetili njegovog angažmana u SPS-u, što se automatski povezalo tako da je upravo tu ležala njegova politička podrška. I Vučić je pre nekoliko dana rekao da ne veruje da je lider SPS-a Ivica Dačić imao ikakve veze sa ovim slučajem. Dačić je posle toga kazao da nadležni organi treba da utvrde punu istinu i podsetio da je Perčević pre 14 godina napustio SPS, odmah posle 5. oktobra. O njemu se često pisalo i govorilo kao o značajnom finansijeru socijalista koji nikada nije raskidao veze sa dojučerašnjim partijskim drugovima.

Blic objavljuje da je Perčević 2011. iznajmio MUP-u ruinu od zgrade za 15.772 evra mesečno, što je bilo dva puta skuplje od realne cene. Perčeviću je plaćeno još 400.000 evra za renoviranje ove zgrade u kojoj se nalazi Sektor za vanredne situacije. Dačić je na ovo kratko izjavio da se nije mešao u to „čiju bi zgradu trebalo zakupiti“.

Krivična prijava protiv bivše ministarke

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije Dragomir Milojević je sa grupom kolega podneo krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde Snežane Malović i predsednice Vrhovnog suda Nate Mesarević, zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara, piše Danas. Osim bivše ministarke, na krivičnoj prijavi kojom se terete za zloupotrebu službenog položaja nalaze se i svi članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva – Nata Mesarević, Jelena Borovac, istražni sudija Vučko Mirčić, Biljana Tošković i drugi. Podnosioci krivične priijave navode da su „kao službena lica – članovi prvog sastava VSS-a u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja teže povredili prava 837 sudija“, jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. „nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove“, već su samo odlukom od 25. decembra konstatovali da im prestaje funkcija.

Meuči: Ispituju se navodi o korupciji u Euleksu

Gabriele Meuči, novi šef Misije Euleksa na Kosovu, kaže da su navodi o korupciji u Euleksu ozbiljno shvaćeni i da će biti u potpunosti ispitani. On ističe, piše Danas, da je u poslednje tri sedmice u medijima bilo dosta optužbi o postupcima određenih pripadnika Euleksa i da nsiu odgovorili na svaku od optužbi pojedinačno. „Međutim, Euleks ozbiljno shvata sve ove navode. Imamo politiku nulte tolerancije prema korupciji i potvrđujem svoju ličnu posvećenost doslednoj primeni te politike. Smatram da narod Kosova zaslužuje da zna koje je radnje Euleks već preduzeo u vezi sa skorijim navodima protiv nekih od njegovih pripadnika. Nismo ignorisali te navode. Navodi objavljeni u medijima u celosti se ispituju“, kaže Meuči.

Goluboviću sud smanjio kaznu zatvora

Aleksandar Kristijan Golubović (45) pravosnažno je osuđen na osam godina zatvora zbog trgovine drogom, prenosi Kurir. Golubović je presudom Višeg suda u Beogradu bio osuđen na 14 godina robije, ali Apelacioni sud mu je smanjio kaznu za šest godina. Goluboviću je u to uračunata i kazna od dve godine i tri meseca zatvora za nezakonito držanje oružja, za koje je priznao da je njegovo. Nikola Todorović, Kristijanov advokat, kaže da je ova presuda sramota za državu i srpsko pravosuđe. „Ako su već hteli da ga osude, nisu smeli da mu izreknu kaznu veću od pet godina i nekoliko meseci, naročito zbog toga što sad ima nove olakšavajuće okolnosti a nema otežavajuće. Olakšavajuća okolnost je to što mu je supruga Ivana trudna“, kaže Todorović. Golubović je uhapšen u januaru 2010. i iz pritvora je izašao posle skoro četiri godine.

Egipatski sud traži smrtnu kaznu za Morsija

Egipatsko tužilaštvo tražilo je smrtnu kaznu za svrgnutog predsednika Mohameda Morsija i druge vođe njegovog Muslimanskog bratstva na suđenju za špijunažu, prenosi Blic. Tužilac Emad al Šaravi rekao je juče u završnoj reči da su Morsi i njegovi saradnici prosleđivali dokumenta sa oznakama „državna tajna“ stranim obaveštajnim službama, posebno Iranu, dok je bio na čelu zemlje. Vojska je smenila Morsija jula 2013. posle masovnih protesta na kojima su on i Muslimansko bratstvo optuživani da su monopolizovali vlast. Šaravi je rekao da su optuženi, među kojima su vođe MB-a Muhamed Badi i još 34 osobe, sarađivali sa ekstremističkim grupama, poput Hamasa iz pojasa Gaze, radi destabilizacije Egipta. Morsi je rekao sudu da odbija da prizna njegovu jurisdikciju. On je tražio da se na narednim suđenjima brani sam.  

Nezapamćena snežna oluja u Americi

Najmanje sedam osoba je poginulo u snežnoj oluji na severoistoku SAD, od kojih pet na području Bafala, drugog po veličini grada u državi Njujork, a temperature su u svih 50 američkih saveznih država u utorak bile na nula stepeni Celzijusa ili ispod nule. Društvene mreže su se bukvalno usijale, prenosi Kurir, jer ljudi masovno postavljaju fotografije nezapamćene snežne oluje koja je zadesila ovaj deo Amerike. Nedavno je poznati američki fizičar Mičio Kaku sa Univerziteta Njujork najavio da će se u Americi dogoditi ledena kataklizma biblijskih razmera. Kaku je upozorio da će se oko 250 miliona Amerikanaca još krajem ove sedmice naći na udaru dosad neviđenog nevremena. Na području južno od Bafala, nedaleko od Nijagarinih vodopada, napadao je sneg visine preko jednog i po metra za manje od 24 sata, zbog čega su se mnogi vozači našli zarobljeni na putevima.

Kanadski novinar nahvalio Beograd

Još jedan novinar misli da je Beograd jedan od najboljih gradova u Evropi, piše Kurir. Reporter Bert Arčer, u kanadskom listu Gloub end mejl, objavio je reportažu u kojoj je objasnio da je Beograd mesto koje „morate posetiti“. Naime, Elon Musk, direktor kompanije „Tesla motors“ nedavno je izrazio želju da otvori „prvi“ muzej Nikole Tesle u svetu a onda saznao da on u Beogradu već postoji. Kanadski novinar je čuo njegovu priču i rešio da poseti Srbiju. Prvobitna namera bila mu je da uradi reportažu o Teslinom muzeju. On je uputio zainteresovane da ukoliko imaju želju da se upoznaju sa životom i radom ovog naučnika, svakako dođu u Beograd. „Isto koliko Kanada pati od previše geografije, tako i Srbija od previše istorije. Mnogo toga se desilo ovde, pre nego što se proširilo po svetu“, napisao je on.

Novak predvodi tim na Dejvis kupu

Najbolji teniser sveta Novak Đoković predvodiće Srbiju protiv Hrvatske u meču prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa, od 6. do 8. marta, pišu Novosti. To je Novak juče potvrdio, objavivši kalendar turnira za prvih par meseci 2015. na svom zvaničnom sajtu, čime je srpska selekcija automatski svrstana u krug najvećih favorita za osvajanje „salatare“. Selekcija će imati snagu da ponovi uspeh iz 2010. Do proleća sledeće godine za očekivati je i da se Viktor Troicki vrati u vrh svetskog tenisa (trenutno je 99. na ATP listi), a uz sve boljeg Dušana Lajovića, Filipa Krajinovića i iskusnog Nenada Zimonjića u dublu, biće to sastav „za maksimalne domete“.

Đorđević neće da igra „dva minuta“

Pobedila je Srbija Grčku u Hanji, pišu Novosti, ali je izgubila još jednog igrača. Napadač rimskog Lacija, 27-godišnji Filip Đorđević, bio je rezervista na utakmici sa domaćom reprezentacijom. To je i ostao, iako je potezom iz 88. minuta sebe možda na nešto dužio period precrtao sa spiska „orlova“. Dogovor selektora Canasa i Ćurčića bio je pre meča da mogu da obave ukupno šest razmena. Domaćin je to učinio od 60. do 79. minuta a Ćurčić je sa promenama počeo u 65. minutu kada su Jojića i Markovića zamenili Lazović i Đuričić. Bilo je planirano da u 88. minutu Đorđević zameni Aleksandra Mitrovića, ali je mladi napadač odbio da skine narandžasti marker, završi zagrevanje iza gola i dođe do klupe. „Neću da igram dva minuta. Ali, zbogom nisam rekao“, rekao je on nekim od svojih najbližih saradnika.