Kosmajac uhapšen u svojoj kući u Beogradu

Premijer Albanije dolazi u posetu Beogradu, tokom koje ipak neće biti susreta sa predsednikom Srbije, kako je predviđala agenda za prvobitno gostovanje 22. oktobra. Strane službe zainteresovane su za srpski sistem odbrane. Busek kaže da razume stav Srbije po pitanju Brisela i Moskve, ali da nije moguće da se „dugo balansira“. Članovi Evropskog fronta solidarnosti sa Kosovom iz Italije, Poljske, Finske odneli su pomoć srpskoj školi u Štrpcima i uputili poruku da se granica Evrope brani na severnom delu mosta u Mitrovici. Grčki publicista ocenio je da Evropa treba radikalno da se promeni. Merkelova je, povodom godišnjice pada Berlinskog zida, istakla da ovaj događaj treba da bude primer Ukrajini i Iraku. Kina je postala najveći potrošač ruskog gasa. Dragoslav Kosmajac uhapšen je juče ujutru u svojoj kući. U pritvoru mu je ukazana lekarska pomoć jer se žalio na bolove u leđima. Imovina mu se procenjuje na 10,7 miliona evra. Glumac Nikola Simić preminuo je juče u Beogradu u 80. godini. Košarkaši Zvezde pobedili su Solnok u Mađarskoj i time postigli još jednu uzastopnu pobedu na takmičenju ABA lige.

Beograd, 09.11.2014 - Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma obeležen je svečanošću u Narodnom pozorištu 

Premijer Albanije danas u Beogradu

Premijer Albanije Edi Rama stiže danas u Beograd u prvu zvaničnu posetu jednog albanskog državnika na ovako visokom nivou nakon 68 godina. Iz prvobitne agende, koja je bila planirana za posetu 22. oktobra, pre incidenata na utakmici između Srbije i Albanije u Beogradu, piše Danas, izbačen je susret sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. Takođe, plan posete Edija Rame Preševu je izmenjen, pa će njegov boravak tamo biti skraćen u odnosu na prvobitnu zamisao. Rama u Preševu neće održati miting, već samo kratak govor u tamošnjem domu kulture, uz sastanak sa političkim liderima iz Preševske doline.

„Mi do sada nismo imali nijednu zvaničnu posetu predsednika Srbije opštini Preševo a ovo je i prva poseta jednog visokog funkcionera Albanije našoj opštini. Očekujemo da premijera upoznamo sa problemima albanske nacionalne zajednice na jugu Srbije u sektoru obrazovanja, politike i ekonomskog razvoja“, kaže predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa.

Beograd, 09.11.2014 - sastanak ministra odbrane Bratislava Gašića sa predstavnicima reprezentativnih sindikata, menadžmentom i članovima upravnih odbora odbrambene industrije Srbije

Strane službe zainteresovane za sistem odbrane

Stanje bezbednosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, kao i na teritoriji Srbije, u celini je stabilno. VBA i ostale službe bezbednosti prate indikatore moguće destabilizacije stanja na Kosmetu, na jugu centralne Srbije i u Raškoj oblasti. Sistem odbrane, osim toga, može biti ugrožen slučajevima kriminalne delatnosti, zloupotrebe službenog položaja, odnosno korupcije u oblasti nabavke i prodaje, raspolaganja poljoprivrednim zemljištem, kaže u intervjuu za Politiku brigadni general Petar Cvetković, zastupnik direktora VBA. Na pitanje da li su ministarstvo i Vojska pod pojačanim interesovanjem stranih obaveštajnih službi, Cvetković kaže da se intenzitet i metodologija rada stranih obaveštajnih službi prema sistemu odbrane Srbije nisu mnogo menjali. „Strane obaveštajne službe pokazuju nesumnjivo interesovanje za naš sistem odbrane a VBA kontinuirano registruje određene indikatore njihove delatnosti i obaveštajne nastupe prema pripadnicima ministarstva i VS“, navodi on.

Busek: Srbija ne može dugo da balansira

Erhard Busek, bivši koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, navodi da postoji mnogo šansi koje mogu da budu iskorišćene za unapređenje regionalne saradnje. Upitan da li Srbija može da postane članica EU do 2020, kako priželjkuju njeni zvaničnici, Busek odgovara da Beograd mora da ispuni uslove EU tako što će doživeti preobražaj i promene, objavljuje Danas. U ovom trenutku perspektive su pozitivne, kaže on, ali ističe da smatra da „nužne aktivnosti treba sprovesti prilično brzo“. Ocenjujući reforme koje je Beograd dosad pokrenuo u važnim oblastima, Busek ukazuje da je srpska Vlada dobro radila što se tiče Kosova, kao i hvatanja u koštac sa problemima koji se odnose na Ukrajinu i Rusiju, te da su pozitivne najave u vezi sa borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala. Povodom balansiranja Srbije između EU i Rusije Busek kaže da nije moguće to činiti duže vreme. „Imam dosta razumevanja za sadašnju situaciju, ali doći će trenutak kada će odluka morati da bude doneta ili nam ostaje da se nadamo da ćemo poboljšati donose sa Rusijom“, poručuje on.

Berlin, 09.11.2014 - bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, predsednikom Nemačke Joakimom Gaukom, gradonačelnikom Berlina Klausom Vovereitom i bivšim poljskim predsednikom Lehom Valensom na svečanosti povodom 25. godišnjice pada Berlinskog zida - 9. novembra 1989. godine: Mikhail Gorbachev, Joachim Gauck, Klaus Wowereit, Angela Merkel, Lech Walesa

Italijani, Poljaci, Finci na mostu u Mitrovici

Članovi Evropskog fronta solidarnosti sa Kosovom posetili su Srbiju kako bi uručili pomoć u vidu sportske opreme školi Šarski odred u Štrpcu. Pored posete enklavama i istorijskim spomenicima Srbije članovi EFSK-a koji su došli iz Italije, Poljske i Finske uputili su poruku da se granica Evrope brani sa srpske strane mosta u Kosovskoj Mitrovici. Kako kaže Mateo Kaponeti, koordinator EFSK-a u Italiji, a prenosi Kurir, njihova organizacija osnovana je sa ciljem davanja podrške pravu Srbije na svoj suverenitet. „Mi imamo članove u Italiji, Češkoj, Španiji, Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Poljskoj, Grčkoj a ima zainteresovanih i u drugim zemljama Evrope, a sve nas je okupio zajednički cilj da pomognemo ljudima koji žive u enklavama. Za nas ne postoji Kosovo koje je van Srbije i želimo da uputimo poruke podrške sa ovog mesta gde Srbi brane granicu onoga što predstavlja izvorna Evropa“, istakao je Kaponeti.

EU treba radikalno da se promeni

Upravnik Odseka za međunarodne odnose i mirovna pitanja u grčkoj partiji SIRIZA i autor knjige „Ponovno formiranje Evrope“ Panos Trigazis u autorskom tekstu za Danas piše da smo svi bili svesni da je poslednjih godina duboke krize, praćenih katastrofalnom neoliberalnom invazijom, naročito u zemljama na jugu Evrope, sama ideja evropske integracije pretrpela teške udarce. „U opasnosti se nalaze ne samo jedinstvenost, već i postojanje evrozone i EU. Ozbiljni problemi postoje u odnosima EU-Rusija. Da se podsetimo da je 1990. potpisana Povelja za novu Evropu, koja je obećavala ’novu epohu mira i jedinstva’ na našem kontinentu“, navodi on. Trigazis podseća da je tada već završen hladni rat, pao je Berlinski zid i OEBS je krenuo je novu fazu. „Obećanja, međutim, nisu održana a nade su uništene, napre nasilnim raspadom Jugoslavije a zatim izborom za proširenje NATO-a do granica Rusije koji delu Evropu. Izbor uključen u plan takozvanog ’novog poretka’ pod vođstvom SAD-a. Dakle, kriza EU najavljena je ranije, i to je kriza samog neoliberalnog modela integracije... Da bi se spasila, EU treba radikalno da se promeni“, ističe ovaj grčki autor.

Barselona, 09.11.2014 - glasanje na simboličnom referendumu o nezavisnosti španske pokrajine Katalonija, koji neće biti zakonski priznat

Pad Berlinskog zida primer za Ukrajinu i Irak

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je juče na obeležavanju 25 godina od pada Berlinskog zida da je taj događaj primer težnje ljudi za slobodom, odajući počast onima koji su pomogli rušenje zida koji je 28 godina bio simbol Hladnog rata. U noći 9. novembra 1989. hiljade žitelja Istočnog Berlina prošle su kroz do tada zatvorenu kapiju pošto su komunističke vlasti podlegle pritisku i ublažile ograničenja putovanja zbog kojih stanovnici Istočne Nemačke decenijama nisu mogli da putuju na Zapad, prenosi Danas. „Pad Berlinskog zida nam je pokazao da se snovi mogu ostvariti“, rekla je Merkelova na Memorijalu Berlinskog zida i poručila da „ništa ne mora ostati onako kako je, bez obzira koliko su velike prepreke“. „Ovo je poruka za... Ukrajinu, Irak i druga mesta gde su ljudski životi ugroženi“, rekla je nemačka kancelarka.

„Taj osećaj nikada neću zaboraviti. Šetala sam ulicama zapadnog Berlina, grlila i pozdravljala strance. Osetila sam se nekako slobodnom. Disala sam duboko, pokušavajući da udišem taj ’slobodan’ vazduh. Uvek sam mislila da je Zapadna Nemačka nešto tajnovito i drugačije, ali tada sam shvatila da je sve isto“, objavljuje Politika iskustvo Andree Roneberger (44) koja se priseća rušenja Berlinskog zida.

Kina postaje najveći potrošač ruskog gasa

Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping potpisali su juče u Pekingu memorandum o razumevanju koji se odnosi na takozvanu „zapadnu“ rutu za isporuku ruskog gasa Kini, prenose Novosti. Ovaj sporazum će omogućiti sklapanje ugovora kojim će Kina postati najveći potrošač ruskog gasa. Preko „zapadne“ ili „Altaj“ rute Rusija će Kini isporučiti 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Već postoji „istočna“ ruta preko gasovoda „Moć Sibira“ kojom će se u Kinu isporučivati 38 kubnih metara gasa. Rad na toj putanji gasovoda već je počeo nakon što je u maju sklopljen sporazum vredan 400 milijardi dolara. „Kada počne isporuka preko zapadne rute, količina isporučenog gasa Kini može premašiti količinu gasa koje se trenutno izvozi u Evropu“, izjavio je generalni direktor velike ruske energetske kompanije „Gasprom“ Aleksej Miler.

Kosmajac uhapšen zbog utaje poreza..

Dragoslav Kosmajac (61) uhapšen je u ranim jutarnjim satima juče u svojoj kući u Beogradu. Pored Kosmajca, piše Politika, uhapšeno je još sedam osoba osumnjičenih za saučesništvo. Reč je o državljanima Srbije, od kojih su četvorica privedena u Sremskoj Mitrovici a ostali u Beogradu. Kosmajac, kojeg je premijer Aleksandar Vučić označio kao najvećeg narko-dilera u Srbiji, osumnjičen je za poresku utaju, zloupotrebu službenog položaja podstrekivanja, prevaru, protivpravno zauzimanje zemljišta u sticaju s krivičnim delom falsifikovanje isprave. Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije, naglasio je da je ova policijska akcija rezultat intenzivne istrage radne grupe MUP-a koja je formirana 25. jula ove godine. Stefanović je hapšenje uporedio sa istragom FBI i hapšenjem Al Kaponea, poznatog amerikčog mafijaša s početka prošlog veka, podsetivši da je i on „pao na utaji poreza“.

..Ukazana mu lekarska pomoć u pritvoru..

Specijalci su u zoru upali u tvrđavu na Zvezdari, piše Blic. U momentu hapšenja, Kosmajac je čitao knjige o Darku Šariću i tajnom obračunu Kineza i Vatikana. Komšije su ga već deset dana viđale kako vozi „vespu“ po kraju.

Kosmajac se juče oko podneva požalio u policijskom pritvoru na bolove u leđima, posebno u predelu lopatice. Utvrđeno je da je pored bolova u leđima Kosmajac imao i visok pritisak. Kako prenosi Kurir, odmah mu je ukazana adekvatna lekarska pomoć, pa nije bilo potrebe da eventualno bude prebačen u bolnicu. On će u roku od 48 sati biti saslušan u palati pravde, gde će biti doneta odluka o produžetku pritvora. List podseća da je Kosmajac juče ujutru uhapšen u svojoj kući, nakon što se krio četiri meseca.

..Imovina procenjena na 10,7 miliona evra

Tokom istraživanja imovine Dragoslava Kosmajca utvrđeno je da on samo na teritoriji Beograda poseduje stanove, kuće, lokale i zemljište čija je tržišna vrednost 10,7 miliona evra, ali se procenjuje da sve to vredi daleko više. Prema nezvaničnim saznanjima koja objavljuju Novosti, Kosmajac najviše imovine ima na beogradskoj opštini Zvezdara, gde i živi. On je vlasnik ili suvlasnik čak 31 stana, ukupne površine 2.700 metara kvadratnih. Ovi objekti procenjeni su na tri i po miliona evra. Pored mnogobrojnih stanova manje i veće kvadrature, Kosmajac poseduje u stopostotnom ili manjem vlasništvu i šest lokala čija je ukupna površina 900 kvadrata, procenjenih na 1,1 milion evra. Takođe,  na njegovo ime se vode i 43 parcele od 15 hektara, vrednosti od 6,1 miliona. Kosmajac je gotovo sve svoje lokale, kao i dobra deo stanova, izdavao u zakup.

Preminuo glumac Nikola Simić

Poznati glumac Nikola Simić preminuo je juče u Beogradu u 80. godini. Srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac, rođen je 18. maja 1934. u Beogradu, pišu Novosti. U gimnaziji glumi u dramskoj sekciji a kasnije diplomira glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Prvu ulogu igrao je već kao student (1957) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je bio stalni član od 1959. Igrao je u mnogobrojnim filmovima i TV serijama. Proslavio se ulogom Mite Pantića u filmskom serijalu „Tesna koža“, zatim rolama u serijama „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Agencija za SIS“, „Ljubav, navika, panika“. Od 1971. igra u predstavi „Buba u uhu“ sa kojom je 7. juna 2011. proslavio jubilej 40 godina igranja. Poznat je i po tome što je sinhorzicajama crtanih filmova na srpski „pozajmljivao“ glas Dušku Dugoušku, Mikelanđelu i Sekaču u Nindža kornjačama, Megatronu, Blustriku i Čipu Čejsu u Transformersima.  

Zvezda pobedila Solnok u Mađarskoj

Košarkaši Crvene zvezde ni posle sedmog kola ne znaju za poraz u ABA ligi, pošto su slavili na gostovanju u Mađarskoj protiv Solnoka, uz sjajnu partiju Čarsla Dženkina – 65:89. Crveno-beli su nastavili uspešnu plovidbu jadranskom ligom, piše Blic, sve rivale su prilično ubedljivo savladali a ovaj meč ih je sačekao samo dva dana nakon izgubljenog duela od Olimpijakosa u četvrtom kolu Evrolige. Pored produžetka trijumfalne serije, Dejan Radonjić dobio je i starog Čarlsa Dženkinsa, koji se probudio u Mađarskoj, zaigrao kako ume i vodio Zvezdu do pobede a presudna je bila furiozna treća četvrtina koju su gosti dobili sa 5:28.