Tržište struje u Srbiji koče javne nabavke

Srbija je ušla već u drugu godinu otvaranja tržišta električne energije, a od 1. januara oko 3.200 kupaca na srednjem naponu dobilo je mogućnost da bira snabdevača električnom energijom. Ipak, iako su zakonski i formalno svi uslovi ispunjeni, u praksi i dalje postoje problemi zbog kojih ovo tržište i dalje nije potpuno funkcionalno. Ostalo je da se reguliše odnos kupaca sa snabdevačima i distrubucijom, ali i uskladi Zakon o javnim nabavkama sa Zakonom o energetici, kako bi tržište zaista postalo funkcionalno, zaključeno je na konferenciji „U susret tržištu električne energije“, koju redakcija Balkanmagazin organizuje pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije.

Ovoga puta mogla su se čuti iskustva iz Hrvatske, gde liberalizacija traje već pet godina, ali gde i dalje postoje problemi i nelojalna konkurencija privatnih snabdevača, koji na razne načine pokušavaju da dođu do kupaca.

U svakom slučaju, pravi izazov sve učesnike na tržištu struje u Srbiji očekuje naredne godine, kada će i domaćinstva i mali potrošači moći da biraju snabdevača i kada se očekuje prava tržišna utakmica. Ono što će država učiniti, kako tvrdi Branko Filipović, šef Odseka za proizvodnju, snabdevanje i tržište električne energije u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, je da sav teret socijalnih problema građana preuzme, na sebe kao socijalno odgovorna država, a da kompanijama omogući da se bave biznisom i stvaraju profit.

Branko Filipović

”Srbija uz sve teškoće i okolnosti je zakoračila na put otvorenog tržišta električne energije i u dogledno vreme ćemo raščistiti sva pitanja koja su nerešena”, poručio je Filipović.

Iako je donet zakonski okvir a EPS, PKS i Agencija za energetiku dosta radili na informisanju i obaveštavanju preduzeća da moraju da izaberu svog snabdevača električnom energijom ipak je EPS Snabdevanje nailazilo na mnogo nerazumevanja kod kupaca.

“Izazov je kako što jednostavnije objasniti kupcima njihov odnos sa mrežom i sa snabdevačom. U razgovoru sa kolegama iz SAD i Nemačke čuli smo da je i kod njih na početku liberalizacije bilo dosta nerazumevanja. Želimo da se kupac obraća samo jednom, a verovatno će to biti samo snabdevaču. Doneli smo i pravila o promeni snabdevača, usklađena sa EU direktivama, po kome promena može trajati najviše 21 dan. Prema njima, kupac se obraća novom snabdevaču, a on razrešava odnose sa mrežarom”, objašnjava Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku.

 Ljiljana Hadžibabić

Za Elektroprivredu Srbije tržište je otvoreno od kraja 2012. godine, mada su još od 2008. godine veliki kupci imali mogućnost da se elektičnom energijom snabdevaju i od drugih, a ne samo od EPS-a. Ukazujući na to v.d. direktora ove kompanije Aleksandar Obradović je istakao da je EPS “dobio zadatak da nauči tržište šta je liberalizacija”.

“Neka preduzeća iz javnog sektora ne razlikuju snabdevača od distribucije i moramo da ih naučimo da treba da nađu snabdevača na tržištu i, što je još važnije, da plaćaju isporučenu električnu energiju. EPS je preživeo dva talasa liberalizacije i čekamo treći talas - liberalizaciju tržišta domaćinstava. Ostaje da se vidi da li će to biti od 1, jula, kako je predviđeno nacrtom novog zakona o energetici ili od 1. januara. Ali, treba im objasniti razliku između snabdevača i distributera, ko je odgovoran za kvalitet električne energije, a ko za cene… Očekujemo promenu statuta EPS-a i osnovačkih akata zavisnih privrednih društava, kao i da se krene u reorganizaciju jer, tržište je surovo. Konkurencija napada najbolje klijente a niko neće firme sa problemima”, ističe Obradović.

Aleksandar-Obradović

U 2014. godini ukupna potrošnja električne energije u Srbiji iznosiće oko 35,5 teravat sati, od toga će za javno snabdevanje biti isporučeno 70 odsto, dok će se na tržištu prodati kupcima 30 odsto. Ukoliko se uračunaju i gubici, koji se, takođe, moraju kupiti, onda će čak 46 odsto potrošnje biti na slobodnom režimu tržišta.

Prema rečima Željka Markovića, v.d. direktora EPS Snabdevanja, ova kompanija je pokrila više od 70 odsto tržišta, a sa rezervnim snabdevanjem to će premašiti 90 odsto.

“Na tržištu je problem javnih nabavki električne energije, jer državni sektor nije planirao nabavke električne energije u 2013. godini, tako da nisu mogli ni da raspišu tendere tokom prošle godine. Tek sada se tenderi raspisuju za ovu godinu, mi se javljamo na sve tendere i zaključujemo ugovore. Već smo zaključili 50 ugovora po osnovu javnih nabavki, a još 150 je u toku. Te javne nabavka će za oko mesec dana biti gotove. Za to vreme će ti potrošači biti na rezervnom snabdevanju. U narednom periodu nas čeka potpuno odvajanje snabdevanje od distribucije, istakao je Marković, napominjući da je vlada donela uredbu o primeni jedinstvene cene mrežarine u narednih šest meseci.

Željko Markovića

Upravo su javne nabavke ocenjene kao najveći problem, ali ne samo na strani kupaca, već su i naručioci ukazali da EPS Snabdevanje ne ispunjava uslove Zakona o javnim nabavkama, kao i da se, u nekim slučajevima, niko ne javlja na tendere.

Snežana Petrović iz Insituta za kukuruz iz Zemun polja ističe da naručioci ne mogu da dobiju adekvatan odgovor ponuđača na tržištu. Ona ukazuje da je EPS Snabdevanje kompanija koja postoji tek šest meseci, tako da ne ispunjava uslove iz zakona o javnim nabavkama o poslovnoj istoriji, takođe ne daju ni bankarske garancije, već samo menice, a problem je i to što se posle neuspelog tendera čak ni na direktne pregovore ne javlja nijedan ponuđač.

“Nedostaju nam ponuđači, EPS i EPS Snabdevanje treba da idu u konzorcijumu, zbog toga što EPS ima licencu od 2006. godine. Nemamo uspostavljeno tržište, jer nema adekvatnog broja ponuđača sa odgovorajućim odzivom. Kako sada stvari stoje većina ugovora koji su zaključeni preko javnih nabavki mogu biti proglašeni ništavim, a to može biti mnogo veći problem nego što je bila afera sa računima za struju”, upozorila je Petrović.

Iz EPS Sanbdevanja su na konferenciji odgovorili da je kompanija počela da daje bankarske garancije, kao i to da su usvojili politiku da se javljaju na sve tendere, iako im to nije obaveza.

“Uveli smo i jednistvenu cenu za sve državne bolnice, škole, institute. Grešaka ima i pokušavamo da ih rešimo. Uspostavljanje tržišta je proces i na početku će svakako biti mnogo problema. Takođe Zakon o javnim nabavkama dovodi u pitanje i poslovanje EPS-a i EPS Snabdevanja”, poručio je Marković.

U Hrvatskoj, gde otvaranje tržišta traje već 10 godina u poslednjih pet godina svi kupci mogu da biraju snabdevača. Međutim, tek od 2010. godine alternativni snabdevači ulaze na tržište, da bi danas već njih 19 imalo dozvolu. Tina Jakaša, direktor HEP Opskrbe, pandana EPS Snabdevanju, istakla je da od polovine 2013. godine drugi snabdevači ulaze u domaćinstva i da se vodi prljava i teška borba za kupce, u kojoj se ne biraju sredstva.

Tina Jakaša

“Drugi snabdevači idu u prodaju od vrata do vrata, uglavnom tražeći penzionere, kojima čak na prevaru i sa legitimacija HEP-a, daju na potpis ugovore - terajući ih da na brzinu potpišu. U 2012. godini imali smo bankrot jednog snabdevača, koji je iza sebe ostavio dugove. Moja poruka domaćinstvima je da dobro čitaju sitna slova u ugovorima, a preduzetnici da provere i ostale uslove, osim cene. Imali smo slučajeve da su upoređivali cene i reklamirali se kao jeftiniji u odnosu na cenu našeg rezervnog snabdevanja, iako su bili skuplji od naše tržišne cene”, poručuje Jakaša.

Ističući da i u Hrvatskoj na početku liberalizacije nije bilo ponuđača na tenderima Jakaša je navela da ih sada ih ima, u proseku, četiri do pet, a da se u Sloveniji, koja je još dalje odmakla, na tendere javlja i po sedam, osam ponuđača.

I direktor Elektrovojvodine, Srđan Kružević je istakao da zakon o javnim nabavkama čak i njegovoj kompaniji pravi problem, jer ima obavezu da raspiše javnu nabavku za električnu energiju potrebnu za njihovo poslovanje, a zbog nedostatka planova to nisu mogli da urade, pa su sada na rezervnom snabdevanju.

 Srđan Kružević

“Hrvatska je već pet godina u ovom projektu, a mi tek ulazimo u drugu. Ono što je važno je da prodajemo srpsku struju, kako bi zapošljavali ljude i isplaćivali plate. Mi se i dalje bavimo socijalnim programom više nego biznisom, a na našem osnivaču je da vidi da li tako treba i da istane”, poručio je Kružević, dodajući da su se na teritoriji Elektrovojvodine pojavila još dva ponuđača, Nova Commodities i GEN-I, koji su preuzeli tek 0,5 odsto potrošača, što ukazuje da su ipak uradili dobar posao i zadržali većinu kupaca.

Prema podacim Elektromreže Srbije od 72 firme sa licencom za prodaju struje u prošloj godini 26 je bilo aktivno. Prema rečima Vladimira Jankovića, direktora Direkcije za poslove tržišta električne energije EMS-a preko granice je u prošloj godini ušlo 10,1 teravatsat električne energije u Srbiju, a izašlo 13,1 teravat sat, dok su trgovci u internim transakcijama razmenili 11,9 teravat sati. Pored EPS-a, EPS Snabdevanja i GEN-ija u prošloj godini su se pojavila još dva snabdevača, Nova Commodities i Rudnap grupa.

Janković je, takođe, ukazao da je i EMS putem javnih nabavki nabavljao električnu energiju da nadomesti gubitke.

“Iako smo počeli na vreme nismo uspeli da na Vreme i završimo taj posao. To je višemesečni process, koji svako može da prekine. To nije u skladu sa otvaranjem tržišta i nespojivo je sa zakonom o energetici,” poručio je Janković.