Brojila između čekića i nakovnja

Miloš Obradović

Zamena dotrajalih brojila EPS-a, koja u kasi ovog javnog preduzeća prave minus od 25 miliona evra godišnje, hitna je ali nabavke novih uređaja koče razni lobiji, korupcija, loše napisani tenderi i „rupe“ u Zakonu o javnim nabavkama. Iz resornog ministarstva najavljuju rešavanje ovih problema, ako treba i vanrednim merama, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji Balkanmagazina o zameni električni brojila u Srbiji
(foto Fonet, Beograd, 18.09.2013 - prva konferencija na temu "Brojila – kad, kakva, kako, od koga..." iz serije okruglih stolova "U susret tržištu električne energije" u organizaciji Balanmagazina u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije: Aca Marković, Dejan Trifunović, Životije Jovanović)

U Srbiji imamo bar četiri kompetentna (domaća) proizvođača električnih brojila, imamo Elektroprivredu Srbije kojoj je potrebno skoro dva miliona brojila da zameni zastarela, nebaždarene i neispravne uređaje koji danas, zbog gubitaka na njima, koštaju 25 miliona evra godišnje, a opet već više od deset godina ovo javno preduzeće nikako da počne sa nabavkom i ugradnjom novih, „pametnih“ mernih uređaja koji bi trebalo da smanje potrošnju domaćinstava, krađu struje i smanje gubitke EPS-a. Stvar postaje još hitnija pošto je Srbija ušla u proces liberalizacije tržišta električne energije, pa se nakon otvaranja tržišta za visokonaponske kupce energije u ovoj godini, u 2014. godini planira da i mala i srednja preduzeća počnu sama da biraju snabdevača električnom energijom, a od 1. januara 2015. godine i domaćinstva, tzv. mali kupci pristupili bi slobodnom tržištu. Do tada problem sa brojilima mora biti rešen da ne bi morali da preduzimamo vanredne mere, poručio je jjuče Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine na okruglom stolu „Brojila - kad, kakva, kako, od koga?“ u organizaciji Balkanmgazina.

bm konf 1

Beograd, 18.09.2013 - prva konferencija na temu "Brojila – kad, kakva, kako, od koga..." iz serije okruglih stolova "U susret tržištu električne energije" u organizaciji Balanmagazina u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije: (s leva na desno) Jelica Putniković, Aca Marković, Dejan Trifunović, Životije Jovanović

Dugovečna korupcija

Učesnici okruglog stola, predstavnici EPS-a i proizvođači brojila u diskusiji su locirali glavne razloge zašto se već skoro 15 godina tenderi za nabavku brojila redovno obaraju i traju u nedogled. Proizvođači smatraju da su tenderi bili nejasni i često su menjani zahtevi u toku tendera, zatim nije poštovano načeo interoperabilnosti, odnosno da EPS nabavi brojila od više različitih ponuđača, a kao jedan od razloga pojavila se i sumnja na korupciju. S druge strane, EPS se žali da proizvođači, kada ne ispunjavaju tehničke zahteve odlažu tender zbog neke sitnice i kada dostignu taj uslov puštaju da se tender nastavi, ali onda se pojavljuje neko drugi, često trgovci, pa čak i fizička lica mogu da otkupe dokumentaciju i da žalbama odlažu tako velike nabavke. Ono oko čega su se svi složili je da Zakon o javnim nabavkama, i stari i novi, pružaju mogućnosti da se iz bilo kog razloga tender odugovlači u beskonačnost.

Na poslednjem tenderu EPS-a, iz decembra prošle godine, neke od zamerki su ispravljene, pa je primenjeno načelo interoperabilnosti, po kom se mogu nabaviti uređaji više različitih proizvođača, ali ni to nije dovelo do efikasnije nabavke ovih uređaja, što ukazuje da postoji još nerešenih prepreka. Jer, i sami proizvođači brojila su pozdravili to što je EPS još 2010. godine doneo precizne tehničke specifikacije brojila na koje niko od proizvođača nema zamerki.

Mada se u diskusijama, i od strane predstavnika EPS-a i iz stavova proizvođača brojila, moglo zaključiti da je najveći krivac Zakon o javnim nabavkama čini se, ipak, da krivica ide na dušu raznim lobističkim grupama i skrivenoj korupciji.

Vanredne mere za redovnu nabavku?

“Baždarenje uređaja ne ide na vreme, što košta državu 25 miliona evra. Čak 97 odsto kredita EBRD-a za nabavku novih brojila od 40 miliona evra iz 2010. godine nije realizovano. A zbog Zakona o javnim nabavkama i Komisije za zaštitu ponuđača, od decembra prošle godine se otegao tender za nabavku 30.000 brojila koji je raspisao EPS. Kako bi imali pravilno očitavanje potrošnje, moramo imati spremna brojila. Ovo treba da se reši na vreme, posebno do 2015. godine, kada i mali kupci izađu na tržište ili ćemo morati da preduzimamo vanredne mere“, rekao je Trifunović napominjući da je u toku javna rasprava o Nacrtu strategije energetike do 2035. godine i da se pripremaju izmene aktuelnog Zakona o energetici, koje će biti predstavljene do 11. oktobra. Cilj svih ovih promena propisa je da se do kraja godine implementira III energetski paket mera Evropske unije.

Kako je i otvaranje tržišta električne energije deo ovog paketa EU, a tržište električne energije u Srbiji će od 1. januara 2015. godine biti potpuno liberalizovano, Balkanmagazin pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine a u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije organizuje seriju okruglih stolova „U susret tržištu električne energije“ koju smo započeli s temom „Brojila – kad, kakva, kako, od koga?“

bm konf 2

Učesnici konferencije o brojilima Balkanmagazina

Nemoguća nabavka

Problem zamene neispravnih i nebaždarenih brojila, kojih je 50 do 60 odsto od ukupnog broja (u Srbiji je oko 3,5 miliona brojila u upotrebi) je urgentan. Kroz gubitke koje ova brojila prave - gubi se 25 do 30 miliona evra godišnje. Bez obzira da li taj gubitak ide iz kase EPS-a ili džepa potrošača evidentno je da je na gubitku država.

Takođe, otvaranjem tržišta 2015. godine potrošači će moći da kupuju struju od više snabdevača za šta će biti neophodni uređaji sa satnim merenjem.

U međuvremenu raspisani tenderi stoje, a poslednji tender EPS-a za nabavku 30.000 brojila od decembra prošle godine i dalje je u toku, a slična je situacija sa tenderom Elektrovojvodine za nabavku 70.000 brojila, koji traje već godinu i tri meseca.

Životije Jovanović, zamenik generalnog direktora EPS-a najvio je da će ova kompanija biti spremna za otvaranje tržišta 2015. godine, a da EPS gubi dva odsto energije na 1,8 do dva miliona brojila koje treba zameniti, popraviti ili baždariti.

„Odlukom rukovodstva EPS-a od pre 10 godina proglašeno je da baždarenje nije osnovna delatnost i baždarnice EPS-a su zapuštene. Radimo na osposobljavanju baždarnica u više privrednih društava, a otvorili smo mogućnost da rade i baždarnice koje nisu u sastavu EPS. Odgovor na pitanje zašto nismo nabavili brojila je zato što tenderi ne prolaze. Trgovci i neki proizvođači nam zagorčavaju život, žale se kod svakog tendera i otežu ga u nedogled, a novi Zakon o javnim nabavkama nam nije doneo efikasnost“, poručio je Jovanović.

Elektrovojvodina ima 930.000 mernih mesta, a 250.000 je nebaždareno. Direktor Elektrovojvodine Srđan Kružević ističe da njihov tender za nabavku brojila traje već godinu i tri meseca i da im to pravi puno problema.

„Udruženja za zaštitu potrošača nas s pravom tuže što naplaćujemo struju koju merimo neispravnim uređajima. Istovremeno Uprava za javne nabavke, posle žalbi ponuđača daje nalog da obustavimo postupak nabavke novih brojila,“ žali se Kružević napominjući da je Elektrovojvodina, ipak, smanjila gubitke za 50 miliona kilovat sati u poslednjih godinu dana (oko 375 miliona dinara) sprečavanjem krađe struje.

Kakva su brojila potrebna

Nastavak otvaranja tržišta električne energije donosi EPS-u nove probleme. Pravi problem nastaće kada potrošači budu mogli da nabavljaju struju od više različitih snabdevača, za šta će morati da postoje uređaji satne vrednosti.

„Dok god imamo kupce sa potpunim snabdevanjem od strane EPS-a situacija nije toliko teška. Njihovcu potrošnju možemo da merimo sa mehaničkim brojilima, jer greške idu na štetu EPS-a i iznose oko tri odsto“, objašnjava Željko Marković, direktor Direkcije za distribuciju EPS-a.

Pametna brojila koja se mogu daljinski očitavati, ali i koja komuniciraju između sebe kao, na primer, mobilni telefoni i daju podatke potrošačima o tome koliko troše, koji su najveći potrošači i tako omogućavaju da se racionalizuju troškove električne energije, a istovremeno i sprečavaju krađu struje - prema planu EU biće ugrađena na 80 odsto mernih mesta do 2020. godine. Aca Vučković iz Agencije za energetiku objašnjava da će se to desiti ako ekonomska analiza isplativosti pokaže da je opravdano uvesti takva brojila.

“U Slovačkoj je kost-benefit analiza utvrdila da je granica potrošnje 4.000 kilovatsati godišnje kada se isplati ugraditi pametno brojilo. Italija je otišla najdalje sa pametnim brojilima jer ih je uvela kod preko 90 odsto kupaca. Kod nas tržište traži da imamo satna merenja što ne znači da moraju biti pametna brojila”, napomenuo je Vučković.

Životije Jovanovć se osvrnuo na uvođenje pametnih brojila kao na dug proces koji može trajati i deset godina i za koji su neophodna velika sredstva.

Po mišljenju Dragana Praštala, direktora Mikroelektroniksa iz Banja Luke, u Srbiji postoji opravdanost za veće uvođenje pametnih brojila zbog velikih gubitaka od krađe struje.

“U BiH je krađa struje kvalifikovana kao krivično delo i spustili su gubitke po tom osnovu na ispod devet odsto, kao pre rata”, kaže Praštalo.

Kada se radi o problemima sa nabakom brojila Praštalo smatra da se mora uvesti odgovornost ili za ljude u EPS-u koji nisu napisali dobar tender ili za učesnike na tenderu koji ga obaraju bez opravdanog razloga. Takođe je važna interoperabilnost, odnosno da više proizvođača učestvuje i može da dobije posao u određenom procentu tendera, kako bi postojala konkurencija, a ne kao do sada, da samo jedan ponuđač može da pobedi na tenderu.

“Mora biti obaveza i da se najmanje tri ponuđača pojave na tenderu. Razlog zašto tenderi padaju u poslednjih 15 godina je to što su zahtevi neusaglašeni i stalno se menjaju. Krivi su i proizvođači, ali ako EPS dobro napiše - tender ne može pasti, jer tender pada kada počnu da se menjaju početni zahtevi“, napomenuo je Praštalo, uz konstataciju da je oko EPS bilo mnogo lobističkih grupa koji su iz raznih razloga obarali tendere.

Željko Marković mu je odgovorio da su u poslednjem tenderu ove greške ispravljene, jer sada mogu da se nabave brojila različitih preduzeća.

Borba za prodaju brojila

Dragan Vasiljević iz Enela smatra da „vlast konačno mora da odluči hoće li da deluje tržište i Zakon o javnim nabavkama ili da dopusti dosadašnju praksu“.

„EPS mora da da tehničke specifikacije uređaja koje kupuje na tenderu i da u restriktivnoj fazi tendera odredi da li ponuđeni uređaj zadovoljava te specifikacije“, rekao je Vasiljević upozoravajući da neka preduzeća pokušavaju da dođu do posla, ne poštujući zakone i van tržišta.

“Problem je što imamo dve vrste preduzeća. Jedni se bore na tržištu, a drugi koriste druga, netržišna sredstva. Ne znam koliko je EPS u stanju da izabere samo prve, jer bojim se da sve određuju političari pa i to”, istakao je Vasiljević uz napomenu da je njegova firma tri puta obarala tender Elektrovojvodine zbog kršenja prava učesnika.

Igor Vujičić iz firme Meter&Control istakao je da sa ovakvim Zakonom o javnim nabavkama nijedan tender ne može proći, kako god bio napisan, samo ako postoji neko ko hoće da ga obori.

„Svaki tender može biti odlagan u beskonačnost. U praksi se dešava da proizvođač odlaže tender jer ne ispunjava tehničke uslove, a kada ih dostigne onda „oslobađa“ tender, ali se onda može pojaviti neko drugi“, rekao je Vujičić, ukazujući da tenderi za nabvke iz kredita EBRD i EIB imaju drugačije procedure i da ti tenderi, po pravilu, prolaze.

Ipak, diskuntatni su skrenuli pažnju na to da je tender za nabavku brojila iz kredita EBRD 2011. godine - odeljenje za žalbe ove banke povuklo.

Jovan Vujasinović iz istog preduzeća takođe smatra da je problem Zakon o javnim nabavkama po kome svaki ponuđač može da obara tender neograničeno.

“Osim toga desetogodišnji problem tendera je nejasnost tehničkih zahteva i neusaglašenost sa zahtevima. Od 2010. godine taj problem je rešen jer su doneti tehnički zahtevi od strane EPS-a. Neusaglašenost sa zahtevima je takođe probem, ali vrlo kompleksan jer se tehnologija menja veoma brzo”, smatra Vujasinović.

Branislav Ninković iz SITEL, koji je u vlasništvu banjalučkog Mikroelektroniksa, napomenuo je da u poslednjih tri - četiri godine na tenderima nema jakih stranih kompanija, a posebno od kada je EPS postavio tehničke zahteve.

“Razlog je što domaće kompanije daju 50 odsto nižu cenu za isti ili veći kvalitet. Problem je što je EPS odbijao da sprovede interoperabilnost”, ocenio je Ninković.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka primetio je da se u celoj priči potrošači ne pitaju ništa iako oni plaćaju ta brojila. Prema njegovim rečima osnovna pitanja su da li se potrošači nešto pitaju i da li se menjaju standardi tokom tendera.

“Potrošači se ne pitaju ništa. Ako se standardi postave tako da odgovaraju samo jednom, to je skrivena korupcija, ali ako se tehnički standardi menjaju tokom tendera to je čista korupcija. Ljudi moraju biti svesni da su odgovrni za ono što rade. Proizvođači brojila se ne dogovaraju jer postoji sumnja na korupciju kod poručioca i zato nastaje problem sa tenderima. Na kraju to neko mora da plati, a to je potrošač koji plaća i struju i brojilo”, upozorio je Drašković koji je i član odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Dragan Jeremić, direktor Direkcije za informaciono komunikacione tehnologije rekao je da je svim proizvođačima brojila poslat poziv za konsultacije sa stručnim timovima EPS-a kako bi se što pre prevazišli problemi sa nabavkom brojila.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...