Stvaranje regionalne berze električne energije u Srbiji

Srbija je od početka 2013. godine otvorila tržište električne energije za velike kupce, a do 2015. godine i domaćinstva bi trebalo da dobiju mogućnost izbora snabdevača. Liberalizacija tržišta neminovno je povezana sa integracijom regionalnog tržišta, a na kraju i u jedinstveno evropsko tržište eleketrične enerije.

Na međunarodnoj konferenciji Balkanmagazina „Regionalno tržište električne energije“, na kome su učestvovali ministarka energetike, predstavnici Elektroprivrede Srbije i Elektromreža Srbije, kao i regulatora i trgovaca, popout slovenačkog GEN-I pokrenute su teme vezane ne samo za liberalizaciju srpskog tržišta već i o mogućnostima stvaranja regionalne berze električne energije u Srbiji, kao i povezivanju sa drugim evropskim energetkim regionima.

Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine primetila je da se Srbija graniči sa osam zemalja i da je “neverovatno koliko je malo iskorišćen takav položaj”. Ministarka je napomenula da je bilo, kao i da sada postoje problemi sa kojima se država suočava u procesu liberalizacije.

Zorana Mihajlović

“U prethodnom periodu borili smo se sa zakonskim procedurama i aktima kako bi se omogućila liberalizacija. Uslov da se može govoriti o liberalizaciji tržišta električne energije je i restrukturiranje velikih sistema, nosilaca sistema, pre svega Elektroprivrede Srbije. Država mora obezbediti da EPS postane konkurentno preduzeće. To se ne odnosi samo na tržište električne energije već i na tržište gasa”, saopštila je ministarka energetike uz napomenu da je potrebna promena svesti od onih koji vode državu, javnih preduzeća pa do građana kako bi dobili pravo tržište električne energije i gasa.

Region Jugoistočne Evrope je jedan od osam elektroenergetskih regiona u Evropi sa ciljem da dođe do integracije trgovanja električnom energijom i postoji samo jedno tržište električne energije u Evropi. Janez Kopač, direktor Sekretarijata energetske zajednice Jugoistočne Evrope rekao je da je ovaj region uglavnom sinhronizovan sa elektroenergetskim sistemom Evrope, osim Moldavije i Ukrajine, ali da se i dalje kasni sa implementacijom evropskih direktiva, odnosno drugog i trećeg energetskog paketa.

Tako je i dalje u svim zemljama regulisana cena električne energije, dok bi to prema planu odavno trebalo biti liberalizovano. Takođe, plan je da se treći energetski paket primeni do 2015. godine, mada kako je Kopač preneo, dobio uveravanja da će Srbija to uraditi već ove godine.

Osmi region u kome se nalazi Srbija čine i ostale zemlje bivše SFRJ, Albanija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina, a kasnije i Italija kada se završi projekat postavljanja kabla do Crne Gore.

Prema rečima Kopača, Jugoistočna Evropa je preuzela ciljni model Evropske unije koji je trebalo da se realizuje do kraja prvog kvartala 2011. godine, ali do toga u skoro svim oblastima nije došlo.

Tako nije uspostavljena dugoročna alokacija kapaciteta. U Podgorici je otvorena zajednička aukcijska kancelarija čiji članovi još nisu Srbija i Bugarska. Kopač je ukazao i da bi bilo dobro za Srbiju da se pridruži zajedničkoj aukcijskoj kancelariji regiona kako bi se olakšala trgovina električnom energijom.

Alokacija kapaciteta “dan unapred” trebalo je da se uradi do kraja 2011. godine, ali ni to se nije desilo na nivou regiona. Za sada je Hrvatska osnovala svoju berzu koja još nije aktivna, a u Srbiji, objašnjava Kopač, je usvojen zakon po kome je EMS odgovoran za berzu, ali ona u praksi još nije zaživela.

Samo u Srbiji i donekle Makedoniji je tržište otvoreno za velike potrošače, dok u ostalim zemljama regiona to nije slučaj. Kopač preporučuje i da regulisane cene električne energije budu određene u odnosu na proizvodne troškove, a takođe i da tarife za infrastrukturu uvažavaju troškove.

Liberalizacija i integracije tržišta električne energije doprineće ekonomiji obima, stabilnijem tržištu i cenama, kao i većim investicijama, poručila je Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku.

“Cilj osmog regiona je da se interkonektorski poveže tržište od 137 miliona građana. Imamo devet zemalja potpisnica energetske zajednice, a tu su i susedne države i Italija. Imamo 20 interkonektora, a za sada nema značajnijih zagušenja. Zakonski okvir za ovo su Evropske direktive, ali njihova implementacija ne zavisi od naše dobre volje, jer treba menjati više povezanih zakona”, kazala je Hadžibabić.

Neki od problema u povezivanju tržišta, smatra Hadžibabić, je i različita razvijenost lokalnih tržišta koja su uglavnom bilateralna i često nelikvidna. Osim toga sve zemlje imaju dominantnog proizvođača, ali kako objašnjava ona, i prirodno je da glavnu ulogu ima dominantni igrač dok se legislativom može sprečiti da zloupotrebi dominantan položaj.

Što se tiče zakonskih propisa, sva dokumenta za razvoj tržišta bilansne energije i berze su doneta izuzev pravila o radu organizovanog tržišta, što kako ocenjuje Hadžibabić, ostaje na Vladi prvo da odluči kako će to tržište izgledati.

U Srbiji ima 60 licenciranih snabdevača od čega je 27 aktivno, koji najviše tranzitiraju i trguju između sebe. U Srbiji je određen i jedan javni snabdevač i imamo tržište od 3,6 miliona krajnjih kupaca. Među svim učesnicima na tržištu EPS je dominantan igrač, a EMS je najvažniji za funkcionisanje tržišta.

U 2012. godini prenelo se 40 teravat sati električne enrgije dok je naša finalna potrošnja 28 teravat sati, a sva razlika predstavlja trgovinu. Samo u tranzitu je prošlo preko 8.000 teravat sati, pokazuju podaci Agencije za energetiku. Takođe, prema uporednim cenama industrijske električne enrgije u Evropi, Srbija ima ubedljivo najnižu cenu, što je dovelo da nema sredstava za investicije.

“Od 2013. godine sigurno će porasti cena električne energije. Zbir cene proizvodnje od oko četiri evrocenta, cene prenosa oko 0,5 evrocenti uz dva do tri evrocenta za distribuciju, bila bi realna cena električne energije”, poručila je Hadžibabić.

Konkurencija na tržištu električne energije biće dobra za kupce, ali ne uvek i za proizvođače. Sa konkurencijom na regionalnom tržištu ostaće samo najefikasniji i najjeftiniji, smatra Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom u EPS-u, dodajući da gledajući dešavanja u EU može se zaključiti da uvođenje sve više obnovljivih izvora energije sa subvencionisanim cenama može poremetiti tržište.

Kada se radi o integraciji tržišta i operterima prenosnih sistema Vlasisavljević je ukazao na veliki broj granica, neharmonizovanih pravila i nedovoljnih kapaciteta na pravcima sever-jug i istok-zapad. On je napomenuo i da se u nekim zemljama kapaciteti određuju ne na bazi tehničkih uslova, već političkih, ali i da neke zemlje imaju uvozne ili izvozne takse koje otežavaju trgovinu električnom energijom.

“Nema tržišta bez pravne države, poštovanja ugovora i plaćanja obaveza. To je ključ za integraciju i tržište. Podizanje likvidnosti tržišta doneće smanjenje razlike u ceni, a tržišna cena dovešće i da domaćinstva izađu na tržište”, rekao je Vlaisavljević.

Ministarstvo enegetike je u finalnoj fazi izrade strategije o razvoju energetike, a prvi draft očekuje se u junu, najavio je Dejan Trifunović, pomoćnik za elektroenergetiku u Ministarstvu energetike razvoja i zaštite životne sredine.

“Počeli smo sa izmenama Zakona o energetici koje će uključiti treći paket mera Evropake unije. Obnovljivi izvori energije značajno će uticati na tržište električne energije i imamo sve reduslove za investicije u toj oblasti. Postoji veliko interesovanje investitora i očekujemo velike projekte u toj oblasti u narednim godinama”, poručio je Trifunović.

Liberalizacija tržišta električne energije odvijaće se u tri kruga, a prvi, otvaranje na visokom naponu, je već uspešno obavljen. U drugom krugu do 1. januara 2014. godine sledi otvaranje tržišta na srednjem naponu i u trećem krugu do 1.januara 2015. godine domaćinstva će moći slobodno da biraju snabdevača.

Trifunović ističe da je zdrav deo sistema EMS koji ima stabilno poslovanje, a krajem ove godine sledi izazov otvaranja berze.

“EMS je početkom 2013. godine zaključio sporazum sa francuskom kompanijom Epeks spot, što mi pozdravljamo i aktivno ćemo pomoći EMS da uspostavi regionalno tržište električne energije. Trenutno imamo mali pad tražnje zbog ekonomskih uslova i uticaja obnovljivih izvora energije, ali na dugi rok na ovom tržištu imaćemo deficit proizvodnje električne energije. Uticaj će imati i budući ekonomski razvoj, ali i učešće Turske na tržištu”, ocenjuje Trifunović.

On je dodao i da je reprogram kredita EPS-a dao efekte i da firma polako ulazi u period stabilizacije likvidnosti.

Najznačajniji igrač na budućem regionalnom tržištu, odnosno berzi čije osnivanje bi trebalod a se desi do 2013. godine, imaće Elektromreže Srbije, kao operater prenosne mreže uz još niz funkcija važnih za tržište.

Vladimir Janković, direktor Direkcije za poslove tržišta električne energije EMS-a najavio je i planove za otvaranje berze sa namerom da ona postane regionalno priznata.

“Naša ideja je da se berza SEEPEX veže sa drugim zemljam, ali i da njoj imaju pristup one zemlje koje nemaju svoje berze, poput Crne Gore ili BiH. Platformu i procedure bi iznajmili od neke velike već postojeće berze, a cilj nam je i da privučemo velike trgovce, marketmejkere, kojima bi dali i učešće u vlasništvu berze. Ideja je da se unapredi tržište i dobije dobra referentna cena, kao i da se ponudi niz proizvoda trgovcima. U prvoj fazi berza u Srbiji bi omogućila pristup BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, a u drugoj fazi bi se povezala sa Mađarskom i Rumunijom, a preko njih i sa Češkom i Slovačkom”, najavio je Janković.

Cena energije na ovoj berzi bi se verovatno obračunavala u evrima, a kliring kuća bi bila neka od banaka u Srbiji.

EMS ima i ulogu administracije bilateralnih tržišta, prijava potrošnje, proizvodnje i trgovine što obavlja od osnovanja 2005. godine. To ukazuje da je i do sada postojalo tržište električne energije ali na njemu su samo trgovci trgovali zmeđu sebe.

EMS je takođe operator za merenja koja služe za obračune, kao i alokaciju i aukcije prekograničnih kapaciteta. Takođe je i jedini prodavac sistemskih i bilansnih usluga, kao i administrator balansnih odgovornosti koji obračunava sva odstupanja od balansnih odgovornosti. Takođe, EMS kupuje gubitke, pa je sa 1,1 teravat sat najveći kupac električne energije na tržištu. Takođe će biti i telo za izdavanje garancije porekla obnovljivih izvora energije.

Početkom ove godine kao velika vest odjeknula je informacija da je jedan veliki potrošač, Meser Tehnogas napravio ugovor sa drugim snabdevačem, a ne EPS-om. To bi bilo po prvi put u poslednjih 100 godina da neko u Srbiji kupuje struju od nekog ko nije Elektroprivreda. Ta kompanija je slovenački GEN-I, najveći snabdevač električnom energijom u Sloveniji, ali i firma koja posluje u 19 zemalja, a trguje i na devet berzi sa obimom trgovine od 25 tervatsati (što je oko 70 odsto godišnje potrošnje u Srbiji) i prihodom od 1,5 milijardi evra.

Predrag Savić, savetnik generalnog direktora GEN-I ističe da u svim zemljama JIE postoje dobri zakoni o energetici, ali da postoji razlika između planova i propisa i stvarnosti na terenu. GEN-I, inače, ne trguje samo električnom energijom. U Sloveniji je prvi nezavisni snabdevač gasom i već "pokriva" 15 odsto tržišta ovim energentom.

“Razlike su zbog otpora kupaca koji treba da izađu na tržište zbog bilansne odgovornosti, ali i mnogo urednijeg plaćanja. Takođe, svaka od država ima dominantnog igrača. U Hrvatskoj je to HEP sa 95 odsto tržišta, iako ima pet snabdevača. U Srbiji je od početka ove godine napravljen važan korak jer je, zaista, došlo do otvaranja tržišta. U BiH svi imaju pravo da izaberu kupca, ali u stvarnosti nema kvalifikovanih kupaca i tri državna snabdevača su jedini na tržištu”, zaključuje Savić.

U diskusiji mogla se čuti i primedba da EPS kao dominantan igrač i jedini proizvoač možda treba podeliti, pa čak i privatizovati. Vlaisavljević je istakao da bi razbijanjem proizvodnih celina izgubila snaga koordinacije i najveća vrednost EPS-a.

“Najveća vrednost EPS-a je odnos hidro i termoelektrana. Kada bi se EPS razbio većina termoelektrana bi mogla da se zatvori. U Mađarskoj je to urađeno pa sad imaju problem sa održivošću gasnih elektrana, u Rumuniji su razdvojene hidroelektrane i termoelektrane pa imaju problem. Dok godSrbija drži sve elektrane na okupu i ima jedinstveno upravljanje Srbija ima šanse. Sa njihovim deljenjem i privatizacijom Srbija ne bi imala šanse u energetici. Inače, sa povezivanjem našeg tržišta sa Mađarskom, Rumunijom, a preko njih sa Češkom i Slovačkom, nema govora o nekoj dominansnoj poziciji EPS-a”, napominje Vlaisavljević.

Slovenačka kompanija GEN-I je, inače, bila sponzor konferencije "Regionalno tržište električne energije".