Stvaranje regionalne berze električne energije u Srbiji

Miloš Obradović

Uslov da se može govoriti o liberalizaciji tržišta električne energije je i restrukturiranje velikih sistema, pre svega Elektroprivrede Srbije, rekla ministar energetike Zorana Mihajlović na konferenciji „Regionalno tržište električne energije“
(foto, Dragan Vlaisavljević, Zorana Mihajlović, Janez Kopač i Ljiljana Hadžibabić)

Srbija je od početka 2013. godine otvorila tržište električne energije za velike kupce, a do 2015. godine i domaćinstva bi trebalo da dobiju mogućnost izbora snabdevača. Liberalizacija tržišta neminovno je povezana sa integracijom regionalnog tržišta, a na kraju i u jedinstveno evropsko tržište eleketrične enerije.

Na međunarodnoj konferenciji Balkanmagazina „Regionalno tržište električne energije“ pokrenute su teme vezane ne samo za liberalizaciju srpskog tržišta već i o mogućnostima stvaranja regionalne berze električne energije u Srbiji, kao i povezivanju sa drugim evropskim energetskim regionima.

Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine primetila je da se Srbija graniči sa osam zemalja i da je “neverovatno koliko je malo iskorišćen takav položaj”. Ministarka je napomenula da je bilo, kao i da sada postoje problemi sa kojima se država suočava u procesu liberalizacije. (prezentacija Zorane Mihajlović - ppt)

bm min mihajlovic

Zorana Mihajlović

“U prethodnom periodu borili smo se sa zakonskim procedurama i aktima kako bi se omogućila liberalizacija. Uslov da se može govoriti o liberalizaciji tržišta električne energije je i restrukturiranje velikih sistema, nosilaca sistema, pre svega Elektroprivrede Srbije. Država mora obezbediti da EPS postane konkurentno preduzeće. To se ne odnosi samo na tržište električne energije već i na tržište gasa”, saopštila je ministarka energetike, uz napomenu da je potrebna promena svesti kod onih koji vode državu, javnih preduzeća pa do građana kako bi dobili pravo tržište električne energije i gasa.

Region Jugoistočne Evrope je jedan od osam elektroenergetskih regiona u Evropi a cilj je da se dođe do integracije trgovanja električnom energijom i da postoji samo jedno tržište električne energije u Evropi. Janez Kopač, direktor Sekretarijata energetske zajednice Jugoistočne Evrope rekao je da je ovaj region uglavnom sinhronizovan sa elektroenergetskim sistemom Evrope, osim Moldavije i Ukrajine, ali da se i dalje kasni sa implementacijom evropskih direktiva, odnosno drugog i trećeg energetskog paketa. (prezentacija Janeza Kopača - pptx)

bm svi

Tako je i dalje u svim zemljama regulisana cena električne energije, dok bi to prema planu odavno trebalo da je liberalizovano. Takođe, plan je da se drugi energetski paket primeni do 2015. godine, mada kako je Kopač preneo, dobio uveravanja da će Srbija to uraditi već ove godine. On je ukazao i da bi bilo dobro za Srbiju da se pridruži zajedničkoj aukcijskoj kancelariji regiona, čiji članovi nisu Srbija i Bugarska, kako bi se olakšala trgovina električnom energijom.

bm kopac

Janez Kopač

Liberalizacija i integracije tržišta električne energije doprineće ekonomiji obima, stabilnijem tržištu i cenama, kao i većim investicijama, poručila je Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku. (prezentacija Ljiljane Hadžibabić - pptx)

“Cilj osmog regiona je da se interkonektorski poveže tržište od 137 miliona građana. Imamo devet zemalja potpisnica energetske zajednice, a tu su i susedne države i Italija. Imamo 20 interkonektora, a za sada nema značajnijih zagušenja. Zakonski okvir za ovo su Evropske direktive, ali njihova implementacija ne zavisi od naše dobre volje, jer treba menjati više povezanih zakona”, kazala je Hadžibabić.

ljiljana hadzibabic

Ljiljana Hadžibabić

U Srbiji ima 60 licenciranih snabdevača od čega je 27 aktivno, koji najviše tranzitiraju i trguju između sebe. U Srbiji je određen i jedan javni snabdevač i imamo tržište od 3,6 miliona krajnjih kupaca. Među svim učesnicima na tržištu EPS je dominantan igrač, a EMS je najvažniji za funkcionisanje tržišta.

U 2012. godini prenelo se 40 teravat sati električne enrgije dok je naša finalna potrošnja 28 teravat sati, a sva razlika predstavlja trgovinu. Samo u tranzitu je prošlo preko 8.000 teravat sati, pokazuju podaci Agencije za energetiku. Takođe, prema uporednim cenama industrijske električne energije u Evropi, Srbija ima ubedljivo najnižu cenu, što je dovelo da nema sredstava za investicije.

“Od 2013. godine sigurno će porasti cena električne energije. Zbir cene proizvodnje od oko četiri evrocenta, cene prenosa oko 0,5 evrocenti uz dva do tri evrocenta za distribuciju, bila bi realna cena električne energije”, poručila je Hadžibabić.

Konkurencija na tržištu električne energije biće dobra za kupce, ali ne uvek i za proizvođače. Sa konkurencijom na regionalnom tržištu ostaće samo najefikasniji i najjeftiniji, smatra Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom u EPS-u. (prezentacija Dragana Vlaisavljevića - pdf)

drugi panel

Dragan Vlaisavljević (levo), Dejan Trifunović, Predrag Savić, Vladimir Janković

Kada se radi o integraciji tržišta, Vlaisavljević je ukazao na veliki broj granica, neharmonizovanih pravila i nedovoljnih kapaciteta na pravcima sever-jug i istok-zapad. On je napomenuo i da se u nekim zemljama kapaciteti određuju ne na bazi tehničkih uslova, već političkih, ali i da neke zemlje imaju uvozne ili izvozne takse koje otežavaju trgovinu električnom energijom.

“Nema tržišta bez pravne države, poštovanja ugovora i plaćanja obaveza. To je ključ za integraciju i tržište. Podizanje likvidnosti tržišta doneće smanjenje razlike u ceni, a tržišna cena dovešće i da domaćinstva izađu na tržište”, rekao je Vlaisavljević.

Najznačajniji igrač na budućem regionalnom tržištu, odnosno berzi čije osnivanje bi trebalo da se desi do kraja 2013. godine, imaće Elektromreže Srbije, kao operater prenosne mreže uz još niz funkcija važnih za tržište.

Vladimir Janković, direktor Direkcije za poslove tržišta električne energije EMS-a najavio je i planove za otvaranje berze sa namerom da ona postane regionalno priznata. (prezentacija Vladimira Jankovića - pptx)

vladimir jankovic

Vladimir Janković

“Naša ideja je da se berza SEEPEX veže sa drugim zemljam, ali i da njoj imaju pristup one zemlje koje nemaju svoje berze, poput Crne Gore ili BiH. Platformu i procedure bi iznajmili od neke velike već postojeće berze, a cilj nam je i da privučemo velike trgovce, marketmejkere kojima bi dali i učešće u vlasništvu berze. Ideja je da se unapredi tržište i dobije dobra referentna cena, kao i da se ponudi niz proizvoda trgovcima. U prvoj fazi, berza u Srbiji bi omogućila pristup BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, a u drugoj fazi bi se povezala sa Mađarskom i Rumunijom, a preko njih i sa Češkom i Slovačkom”, najavio je Janković.

Cena energije na ovoj berzi bi se verovatno obračunavala u evrima, a kliring kuća bi bila neka od banaka u Srbiji.

Početkom ove godine kao važna vest odjeknula je informacija da je jedan veliki potrošač, Meser Tehnogas napravio ugovor sa drugim snabdevačem, a ne EPS-om. To bi bilo po prvi put u poslednjih 100 godina da neko u Srbiji kupuje struju od nekog ko nije Elektroprivreda. Ta kompanija je slovenački GEN-I, najveći snabdevač električnom energijom u Sloveniji, ali i firma koja posluje u 19 zemalja, a trguje i na devet berzi sa obimom trgovine od 25 tervatsati, što je oko 70 odsto godišnje potrošnje u Srbiji i prihodom od 1,5 milijardi evra. GEN-I, inače, ne trguje samo električnom energijom. U Sloveniji je prvi nezavisni snabdevač gasom i već "pokriva" 15 odsto tržišta ovim energentom.

Predrag Savić, savetnik generalnog direktora GEN-I ističe da u svim zemljama JIE postoje dobri zakoni o energetici, ali postoji razlika između planova i propisa i stvarnosti na terenu. (prezentacija Predraga Savića - pdf)

predrag savic

Predrag Savić

“Razlike su zbog otpora kupaca koji treba da izađu na tržište zbog bilansne odgovornosti, ali i mnogo urednijeg plaćanja. Takođe, svaka od država ima dominantnog igrača. U Hrvatskoj je to HEP sa 95 odsto tržišta iako ima pet snabdevača. U Srbiji je od početka ove godine napravljen važan korak jer je zaista došlo do otvaranja tržišta. U BiH svi imaju pravo da izaberu kupca, ali u stvarnosti nema kvalifikovanih kupaca i tri državna snabdevača su jedini na tržištu”, zaključuje Savić.

GEN-I je, inače, bio sponzor međunarodne konferencije Balkanmagazina "Regionalno tržište električne energije".

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...