Otvoreno tržište struje i gasa od 1. januara - problemi u najavi

Miloš Obradović

Na konferenciji Balkanmagazina “Da li je Srbija spremna za otvaranje tržišta električne energije i gasa od 1. januara 2013. godine” otvorena sporna pitanja o primeni liberalizacije energetskog tržišta. Na Vladi da odluči hoće li se isključivati energija preduzećima koja nemaju ugovore ili će neplatiše nastaviti da opterećuju EPS.

S prvim danom 2013. godine srpsku privredu čeka jedna od najvećih promena od početka tranzicije, prelazak na slobodno tržište trgovine električnom energijom i gasom, koje će pratiti i uspostavljanje tržišnih cena i mnoge druge obaveze koje nisu postojale, posebno kada se radi o snabdevanju strujom.

“Da li je Srbija spremna za otvaranje tržišta električne energije i gasa?” pokušali su potrošačima iz sektora privrede ali i trgovcima energijom da objasne predstavnici Agencije za energetiku, Ministarstva energetike, EPS-a, EMS-a i Srbijagasa na konferenciji Balkanmagazina.

Veliki potrošači električne energije i prirodnog gasa od 1. januara naredne godine moraće ove energente da kupuju na otvorenom tržištu, a prema Zakonu o energetici kvalifikovani kupac koji ne bude ima ugovor sa snabdevačom energije biće isključen sa mreže. Da li će kompanijama, među kojima ima i onih u restrukturiranju i koje su pod zaštitom Zakona o privatizaciji biti isključena struja i(li) gas ostaje da se vidi. Pomoćnik ministra energetike Mirjana Filipović ističe da se zakon mora poštovati, ali kaže i da nije humano nekome isključivati struju u 21. veku.

“Šta će od te dve stvari biti ostaje na Vladi da odluči”, rekla je Filipović, napominjući da do 2013. godine ima još nekoliko radnih dana i nekoliko sednica Vlade.

Kupci traže odlaganje

Iako predstavnici kompanija, koje će morati da na tržištu pronađu najbolju ponudu za snabdevanje energijom traže odlaganje primene zakona ili bar prelazni period za prilagođavanje, pomoćnik ministra za energetiku u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine ističe da odlaganja neće biti jer bi to zahtevalo promenu zakona, ali i da je primena Zakona o energetici neminovnost.

“Kvalifikovani kupci su mogli birati snabdevaca od 2007. godine u skladu sa predhodnim Zakonom o energetici, a od 2004. godine u skadu sa direktivom 54 EU. Poslednjih godina dosta se pričalo, a malo uradilo na liberalizaciji tržišta energije. I da odložimo primenu još jednu godinu opet ništa ne bi radili i sledeće godine u ovo vreme bili bi nepripremljeni. Neke stvari jednostavno moraju da se urade, jer smo prihvatili obavezu”, kategorična je Filipović.

Od 2013. godine 9,5 odsto kupaca prelazi na slobodno tržište, od 2014. godine 43 odsto, dok će na regulisanim cenama ostati samo domaćinstva i mali kupci. Od 2015. i oni će moći da biraju svog snabdevača energijom. Regulatorni okvir za liberalizaciju donosi Agencija za energetiku, a Ljiljana Hadžibabić, član saveta Agencije ističe da su pravni okvir za donošenje i primenu ovog zakona direktive EU, a sam zakon je rađen pod budnim nadzorom njihovih predstavnika. “Podzakonski akti za električnu energiju su spremni, a za gas će se još doneti pravila o transportnom sistemu - početkom sledeće godine. Operatori prenosnih sistema su, takođe, spremni. Kada pet kupaca kupuje energiju od različitih snabdevača neće biti problem ali, već 2014. godine, kada 400.000 firmi to počne raditi, biće potrebna ozbiljna informaciona tehnologija,” kaže predstavnik Agencije za energetiku.

EPS – i javni i rezervni snabdevač

Naš zakon predviđa rezervnog snabdevača. Za električnu energiju to će verovatno biti EPS, ali za sada ga nema. Ko iz bilo kog razloga izgubi snabdevača, imaće 60 dana rezervnog ali, on će isporučivati enerigju koja će biti biti skuplja od tržišnih.

“Ako kupac u međuvrenu ne sklopi ugovor sa novim snabdevačem, biće mu obustavlja isporuka energije”, upozorava Hadžibabić.

Ona ističe da su kupci, izgleda, najmanje pripremljeni za liberalizaciju, jer ih je država zbog socijalne politike uljuljkala niskim cenama električne energije i gasa, najnižim u Evropi.

O Nove godine novost je i to što će svi učesnici biti balansno odgovorni. Moraće da vode računa o svojoj potrošnji, jer će snabdevači težiti optimizaciji troškova.

“Sva pravila igre bila su na javnoj raspravi, ali tada to nikoga nije interesovalo,” odgovara Hadžibabić predstavnicima privrede, koji su se bunili iznoseći argument da im nova regulative nije poznata. Neki su, čak, tvrdili da još nisu imali priliku da se upoznaju sa pravilima.

Podsećajući da je zakon donet još jula 2011. godine Hadžibabić je prokomentarisala da će se, kada počne primena, sigurno uočiti novi problemi ali, da će oni biti ispravljeni “u hodu, kako se smetnje budu uočavale”.

Dragan Vučur, izvršni direktor za komercijalne poslove Srbijagasa kaže da su i ranije postojali kvalifikovani kupci prirodnog gasa, koji su nabavljali po neregulisanim cenama, višim od regulisanih. Politika regulisanih niskih cena gasa motivisala je kupce da se vrate na ove cene, a neki su čak i preprodavali gas u okruženju.

“Ovaj zakon je jedan od najliberalnijih u Evropi. Slobodniji i od zakona u nekim zemljama EU, koje su već ranije imale tržište. Srbijagas je obavestio svoje kvalifikovane kupce sa potrošačkog sistema da im prestaje pravo na javno snabdevanje, kao i o uslovima i ceni po kojima ih Srbijagas može snabdevati ubuduće. Predlog ugovora za budućer snabdevanje velikih kupaca nalazi se na našem sajtu,” rekao je Vučur komentarišući: “Srpsko tržište karakteriše nedostatak tehničke opreme za dnevno funkcionisanje tržišta, a tokom 2013. godine Srbijagas će nabaviti Skada sistem uz finansijsku podršku EU. Srbijagas je spreman za prvi udar, uz primitivnu tehnologiju, ali radimo na nabavci informatičke opreme i platforme za upravljanje tržištem.”

EMS spreman

Možda i najspremniji segment tržišta električne energije za liberalizaciju je prenosna mreža, odnosno Elektromreže Srbije. Miloš Mladenović korporativni direktor za međunarodne i regulatorne odnose u JP Elektromreža Srbije ocenio je da postoje odgovarajući tehnički kapaciteti, kao i legislativa da administriraju otvoreno tržište električnom energijom.

“Već imamo dvadesetak aktivnih trgovaca električnom energijom, ali je jedino likvidno tržište prekogranična prodaja EPS-u i tranzit. Prošle godine imali smo ppromet od 10 teravatčasova internih razmena. Potrebno je implementirati tržište “dan unapred”, kako bi se mogle balansirati kratkoročne pozicije”, kaže Mladenović uz napomenu da je zakon donesen polovinom 2011. godine, ali da do sada privreda nije bila spremna da izađe na slobodno tržište.

Srpsko tržište električne energije otvara se u trenutku kada imamo manjak energije, kada su regulisane cene niže od ekonomskih i sa neefikasnim i podinvestiranim energetskim sektorom. Ipak, srpski elektroenergetski sistem mora se razvijati u skladu sa evropskim ukoliko želi da ostane u tom sistemu i da ga ne zaobiđu investicije, smatra Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom.

“Tržište se 1. januara otvara za dvadesetak kupaca i za 3,5 milijardi kilovatčasova, što neko od 20 licenciranih trgovaca može lako da obezbedi. U procesi liberalizacije imaćemo dva paralelna tržišta, tržište javnog snabdevanja i slobodno tržište. Ključno je poštovanje zakona. EPS nema obavezu snabdevanja ikog od ovih kupaca na prenosnoj mreži, ali to je pitanje poslovne politike. Budući proizvodni kapaciteti u Srbiji biće pravljeni na osnovu tržišta. Ako ne bude bilo kupaca neće biti ni investicija. Ako se investicije ne budu isplatile neće ih biti”, poručuje Vlaisavljević, dodajući da sa proizvodnjom električne energije 70 odsto iz uglja i 30 odsto iz vode, po ovim cenama niko ne bi mogao da posluje.

Neće biti oprosta dugova (?)

Neke kompanije, posebno one u restrukturiranju, ni do sada nisu plaćale račune za energiju, pa je teško poverovati da će ih plaćati kada cene budu tržišne. Vučur upozorava da liberalizaciju treba sprovesti u potpunosti, a da, ako neko želi da promeni snabdevača,mora pre toga da izmiri obaveze prema prethodnom.

Marija Filipović poručila je da se na problemu preduzeća u restrukturiranju radi u saradnji sa Ministarstvom finansija i privrede.

U diskusiji su otvorena i pitanja komunalnih preduzeća koja će morati da plaćaju tržišnu cenu struje, dok su njihove usluge jako kontrolisane i podcenjene. Takođe se pojavio i problem energana koje su snabdevale nekadašnje industrijske sisteme, a sada desetine malih preduzeća, koja su nastala njihovim raspadom. Slobodan Đorđević iz kragujevačke Energetike, koja snabdeva i Fijat električnom energijom ističe da ne od snabdevača ne može da dobije cene snabdevanja, ali da je i problem maksimalne snage energije koju moraju da prijave.

Slobodan Petrović iz Privredne komore Srbije, pozivajući se na sastanak koji je u ovoj instituciji održan na istu temu, preneo je zahteve kompanija, poput cementara i preduzeća iz hemijske i građevinske industrije i preduzeća u restrukturiranju, koji traže da se procedura primene zakona produži za narednih nekoliko meseci, tokom kojih bi cena postupno rasla.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...