Dok ima vode biće i struje iz hidroelektrana

U eri borbe protiv klimatskih promena značajno je to što proizvodnja struje iz vodnih potencijala ne emituje gasove staklene bašte i to da će se, dok god ima vode moći proizvoditi struja. Ali, postavlja se pitanje koliko će biti vode, što bi moglo zavisiti od klimatskih promena, ukazala je Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije na stručnoj konferenciji “Značaj hidropotencijala za energetsku bezbednost”, koju su Balkanmagazin i Elektroprivreda Srbije organizovali pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije. (prezentacija - Danijela Božanić - ppt)

Navodeći da je, prema merenjima od 1960. do 2012. godine zabeležen prosečan rast temperature od 0,3 stepena po dekadi na celoj teritoriji Srbije Božanić je istakla da je posebno zabeležen rast temperature prolećnih i letnjih sezona. Nakon 2000. godine desilo se osam od 10 najtoplijih godina od kada se mere temperature.

“Prema modelima Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) očekuje se rast temperature od 0,7 do dva stepena do 2070. godine i od 3,2 do četiri stepena do 2100. godine. Očekuje se smanjenje padavina do kraja veka, posebno tokom letnjih sezona. Takođe se očekuje i veća potražnja za energijom u tom period, sve uz smanjene količine vode. Ako se modeli IPCC primene na Srbiju očekuje se, takođe, rast potreba i samnjenje količine protoka u rekama. Smanjenje nivoa vode i suše u Evropi bi mogle negativno da utiču na poljoprivredu, snabdevanje vodom za piće i energetiku”, napomenula je Božanić, ističući da danas svaki sedmi stanovnik planete nema pristup vodi za piće, a da će do 2025. godine tri četvrtine svetske populacije živeti u oblastima pogođenim nedostatkom vode.

Nove HE zbog strateškog značaja

Elektroprivreda Srbije će do 2025. godine uložiti oko pola milijarde evra u rehabilitaciju većine hidroelektrana u Srbiji kako bi produžila radni vek ovih kapaciteta. A gradnja novih hidropostrojenja je moguća ukoliko država prepozna njihov strateški značaj za energetsku bezbednost. U suprotnom, ako se gledaju kao komercijalne elektrane, koja bi radile po tržišnim principima hidrocentrale nije isplativo graditi. Stanje na tržištu električne energije, i to ne samo u Srbiji već i Evropi, kao i dugoročne perspektive kretanja cena čine ulaganja u izgradnju novih hidroelektrana neisplativim, rekao je Aleksandar Jakovljević, direktor sektora za strategiju JP Elektroprivreda Srbije. (prezentacija - Aleksandar Jakovljević - pptx)

“Ako se promene uslovi ili se javi potreba za većim količinama proizvedene električne energije u Srbiji ili regionu mi ćemo reagovati. Hidropotencijal je domaći resurs iz koga se proizvodi trećina električne energije u Srbiji. Međutim, sam po sebi hidropotencijal ne može obezbediti punu energetsku bezbednost. Tek u miksu sa termoelektranama, koje proizvode dve trećine električne energije, obezbeđuje se sigurnost i na tome bi trebalo da radimo uz poštovanje evropskih direktiva i novih propisa”, ocenio je Jakovljević, napominjući da su hidroenergetski objekti u Srbiji stari između 26 i 60 godine te da će EPS do 2025. godini uložiti oko 500 miliona evra u njihovu rehabilitaciju, što bi trebalo da im produži radni vek za 30 godina i doprinese povećanju njihove efikasnosti u radu.

Kada se radi o izgradnji novih hidroelektrana pored dosta planova postoje i veliki izazovi, koji objašnjavaju zašto ih se tako malo gradi. Kako Jakovljević objašnjava u prvom redu se postavlja pitanje njihove isplativosti, s obzirom na trenutno stanje na tržištu struje, ali i na projekcije koje ne pokazuju rast cena u narednih pet godina.

“Hidroelektrane jesu obnovljivi izvori energije i realizuju se samo uz fid in tarife, kako kod nas tako i u Evropi. U Srbiji fid in tarife se daju samo za hidroelektrane snage do 30 megavata, a i najveći broj lokacija u Srbiji, ne računajući granične reke, odnosi se upravo na ovakve hidroelektrane”, smatra Jakovljević.

Osim toga hidroelektrane zauzimaju veliki prostor, što stvara probleme i u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, što je jedan od najvećih problema, uopšte, za investitore u ovakve projekte.

“Dokumentacija za najveći broj lokacija i projekata za gradnju hidroelektrana je neaktuelna. U odnosu na vreme kada je rađena na velikom broju lokacija izgrađena je neka infrastruktura ili su izgrađena naselja, što predstavlja ograničenja ili podiže troškove. Uz to, klimatske promene utiču na hidrologiju, a time najviše na male hidroelektrane”, zaključio je Jakovljević uz napomenu da EPS, ipak, razmatra izgradnju reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, HE Ibar i dodavanja četvrtog agregata na HE Potpeć.

Najveći hidropotencijali Srbije leže u graničnim rečnim tokovima, na Drini i Dunavu. Ono što komplikuje situaciju su različiti zakonski okviri u državama, kao i različtiti interesi ovih država. Prema rečima Jakovljevića, trebalo bi, uprkos kompleksnosti, takve projekte dogovarati na međudržavnom nivou.

Hidro pouzdaniji od termo sektora

U prvih devet meseci ove godine EPS je proizveo 27,7 teravat časova električne energije, a od toga 32,2 odsto u hidroelektranama, a 67,6 odsto u termoelektranama. Zanimljivo je da je u drugom kvartalu ove godine proizvodnja struje u hidroelektranama dostigla 39,8 odsto ukupne proizvodnje. Kako je istakao Dejan Ostojić, direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energije EPS-a pouzdanost je na strani hidroelektrana, s obzirom da je koeficijent ispada kod njih 0,2 odsto, a kod termoelektrana pet odsto. (prezentacija - Dejan Ostojić - pptx)

“Prosečno se godišnje u hidroelektranama proizvodi oko 10.000 gigavat časova električne energije. U zavisnosti od hidrologije proizvodnja se kreće od 8.000 do 12.000 gigavat časova. EPS ima 51 instalisani veliki agregat i 16 mini hidroelektrana sa 33 agregata ukupne snage 20 megavata. S obzirom na starost postrojenja došlo se do plana za revitalizaciju i sa njim se otpočelo na Đerdapu. Sa ruskom kompanijom Silovije mašini smo napravili ugovor i radovi su otpočeli 2009. godine. Trenutno je u toku četvrta od šest etapa, a ukupna vrednost projekta je 216,5 miliona dolara”, rekao je Ostojić, dodajući da su rezultati dosadašnjih radova povećanje snage agregata sa 190 na 205 megavata po agregatu, sigurniji rad, rentabilnije održavanje, kao i produžen radni vek za 30 godina.

Urađena je i revitalizacija četiri agregata hidroelektrane Bajina Bašta u vrednosti od 77 miliona evra, a radi se i revitalizacija HE Zvornik, vredna 63,15 miliona evra, nakon koje će se povećati snaga svakog agregata sa 24 na 31,4 megavat. Od sredine novembra na mreži u probnom radu će se naći prvi agregat.

“U fazi priprema za revitalizaciju nalaze se Vlasinske hidroelektrane, reverzibilna HE Bajina Bašta i Đerdap 2, što su investicije od oko 220 miliona evra, a završetak se očekuje do 2023. godine.

EPS ne planira masovnu gradnju MHE

Na pitanje da li EPS radi na razvoju malih hidroelektrana (MHE) (oko 900 ih je na spisku koji je svojevremno objavilo i Ministarstvo energetike) Jakovljević je rekao da rade na 15 MHE i istakao da je EPS imao katastar malih HE osamdesetih godina prošlog veka, koji je bio osnov za aktivnosti nekih ministarstava.

“Nikada nismo imali projekat za masovno razvijanje MHE, to je preuzelo Ministarstvo i raspisalo konkurs na osnovu toga”, rekao je Jakovljević.

Potrebna nova analiza hidropotencijala Srbije

Za razvoj hidropotencijala od ključnog značaja je stanje voda, a pravih i preciznih podataka o tome, jednostavno, nema. Prof. dr Jovan Despotović, profesor hidrologije i hidrotehnike na Građevinskom fakultetu u Beogradu zapitao je koliko je sredstava uloženo u merenja i istraživanja hidroeneregetskih postrojenja. (prezentacija-konferencija o energetici Despotović Dašić Plavšić - pptx)

“Koliko je sredstava uloženo u istraživanje hidropotencijala u poslednjih 20-30 godina? U Srbiji je jedino Republički hidrometereološki zavod (RHMZ) nadležan za meteorološka i hidrološka merenja, a materijalna i ljudska sredstva im se smanjuju poslednjih 30 godina. Sistem uništavanja RHMZ je veleizdaja Srbije. Poslednjih 15-20 godina dobijaju tri odsto sredstava koje traže, dok ulaganja u meteorologiju i hidrologiju u svetu rastu zbog klimatskih promena. Potrebna je potpuno nova analiza hidropotencijala u Srbiji, jer sadašnji podaci iz 1970-ih i 1980-ih godina ne odgovaraju stvarnosti, s obzirom da su se privredni, industrijski i svi drugi sistemi promenili u poslednjih 30 godina”, ocenio je Despotović.

Prema Nacionalnoj strategiji za obnovljive izvore energije (OIE) i strategiji energetike Srbija do 2020. godine treba da dostigne cilj, da 27 odsto ukupne potrošnje energije proizvodi iz OIE. Prema rečima Veljka Dimitrijevića, pomoćnika direktora JVP Srbijavode u okviru toga kapacitet hidroelektrana bi trebalo da se poveća za 458 megavati, a od toga 208 megavat iz malih HE do 10 megavata snage. (prezentacija - Veljko Dimitrijević - ppt)

“Ovo znači da bi trebalo izgraditi 250 do 300 malih hidroelektrana, što je oko 70 odsto raspoloživog potencijala na malim vodotocima. Katastrom malih hidroelektrana iz 1987. godine zabeleženo je 856 lokacija za elektrane ukupne snage 450 megavata, koje bi proizvodile 1.050 gigavat sati struje. Ako bi se to desilo, a radi se uglavnom o MHE, projektovanim kao derivacione hidroelektrane, što znači da se voda ubacuje u cevi i sprovodi do turbina, 3.000 kilometara rečnih tokova bi se uvelo u podzemne tokove, a to bi već bio ozbiljan problem. Taj katastar MHE predstavlja samo evidenciju mogućnosti, ali nije uzeo u obzir nikakva ograničenja, druge korisnike, ljude i životinje, to da su neka područja zaštićena i da se na njima ništa ne sme graditi, da su neka istorijsko nasleđe…”, rekao je Dimitrijević.

Male HE puno utiču na životnu sredinu

Do sada su Srbijavode izdale vodne dozvole za 38 objekata snage 24 megavata koje proizvode 104 gigavat sati električne energije godišnje. Izdate su vodne saglasnosti za 86 objekata snage 47 megavata i za njih se može očekivati da budu završeni do 2020. godine. Kako ističe Dimitrijević, vodni uslovi su izdati za 183 objekta snage 243 megavata, u šta su uključene i HE na Ibru i Brodarevo 1 i 2, ali su ove dozvole istekle i nisu obnovljeni vodni uslovi.

“Ukupno smo izdali 1.596 dokumenata, a kada se pogleda važnost više od polovine je isteklo, a investitori su mahom odustali. Male hidroelektrane su male po proizvodnji energije, ali imaju veliki uticaj. One koriste i do 90 odsto protoka vode zbog čega se gube površinske vode jer sve ide u cevovode i narušava se vodni bilans”, upozorava Dimitrijević ocenjujući da je ministarstvo ušlo u priču o mini hidroelektranama, a onda se samo izmaklo i pustilo da sve ide stihijski, bez ikakve kontrole i zaštite.

Neke reke više ne teku

Da ne postoje validni podaci o hidropotencijalima tvrdi i Slavimir Stevanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije uz tvrdnju da se više od 90 odsto projekata radi bez podataka o merenjima i osmatranjima vodnih tokova.

“Nama je došao investitor i tražio merenja ne jednoj lokaciji za hidroelektranu i ispostavilo se da ima 30 odsto vode od onoga što je njemu rečeno. On je to merenje platio 10.000 evra, ali mu se itekako isplatila ta informacija. Imali smo situaciju da nam traže merenje za reku koja ne postoji. Trebalo je da se pokrene projekat merenja za lokacije koje je utvrdilo ministarstvo energetike, ali se od toga odustalo. Projektantima i odgovara da nema podataka, jer oni nagovore investitore da grade, a šta će posle biti sa hidroelektranom - nema veze. Mi uslovljavamo davanje saglasnosti investitoru time da postavi monitoring uzvodno i nizvodno od zahvata. Niko se zbog toga nije povukao, jer to je njima mali trošak na investiciju od pet miliona evra, a daje im važnu informaciju”, ističe Stevanović.

Zdravko Stojanović iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi je istakao da su taj katastar malih hidroelektrana radili 1987. godine upravo ovaj institut i Energoprojekt u drugom političkom i ekonomskom okruženju, kada se nije ni mislilo o privatnim investicijama, nije uziman u obzir efekat na životnu sredinu.

“Kada ljudi odu na sajt Ministasrtva energetike i vide spisak lokacija misle da je to samo plati i gradi. Ali nije tako. Mi nemamo 800 lokacija za gradnju MHE i taj broj je puko licitiranje. Institut i Energoprojekt su predlagali da se napravi novi katastar koji bi prikazao situaciju ovde i danas, ali to se nije desilo. Mi danas ne znamo šta imamo na teritoriji Republike Srbije. EU je iz IPA fondova dala neka sredstva za dopunu tog katastra, ali to se razvuklo na dosta godina i radi se o “malim parama” - 1,5 milion evra, nedovoljno s obzirom da treba pokriti više od 700 lokacija”, rekao je Stojanović navodeći da se na listi izabranih nalazi osam stranih firmi, a da nema ni Instituta Jaroslav Černi ni Energoprojekta.

Stojanović dalje priča da su ove dve renomirane srpske institucije kontaktirali iz nekih od tih ino firmi, sa nepristojnim ponudama.

Ko ima koristi od MHE

“Njihove ponude se svode na to da mi uradimo 90 odsto posla za 30 odsto para. Iz nekih ranijih projekata, koje su radile strane firme, znam da se često dešava da ne znaju osnovne stvari, zakonske propise... Ako se taj projekat i realizuje nisam siguran da ćemo dobiti odgovor na naše pitanje”, poručio je Stojanović, postavljajući pitanje koja je uopšte korist Srbije od malih hidroelektrana.

“Investitor otvori firmu na Devičanskim ostrvima, ugradi kinesku opremu i naplati fid in tarife iz budžeta Srbije. Njemu se isplati. Ali, šta je tu korist za Srbiju? Nemci su, kada su ušli u OIE, imali veliku industriju i naučne ustanove. Oni su zaposlili svoje ljude. A šta Srbija razvija? Imamo ponižavanje struke, prave se hidroelektrane na bazi projekata koji ignorišu struku. Sistem fid in tarifa je takav da favorizuje snagu. Naravno da će onda investitor svu vodu gurnuti u cev i praviti što veći pad. To je rešenje koje odgovara njima, a ne široj zajednici. S druge strane, država nema dovoljno akumulacija za upravljanje vodama, a neke akumulacije se ne koriste. U Španiji ni kap vode se ne baca, a kod nas je država ležerna”, zaključuje Stojanović.