Plaćanje grejanja po utrošku toplotne energije je budućnost

Miloš Obradović

I sa jeftinijom energijom grejanje teško da može biti jeftinije ukoliko se u potpunosti ne primenjuju mere energetske efikasnosti. Stanari energetski neefikasnih zgrada, od kojih neke troše i dva puta više energije od proseka su po sadašnjem sistemu subvencionisani od strane svih onih koji imaju energetski efikasnije zgrade i kuće. Trend isključivanja sa sistema daljinskog grejanja, zbog visokih računa, koji je kulminirao u Nišu, može predstavljati ozbiljan problem za sistem toplana, rečeno je na konferenciji“Kako ćemo se grejati tokom predstojeće zime?”, koju su organizovali EPS i Balkanmagazin.

Jedno od najaktuelnijih pitanja ovih dana je kako obezbediti grejanje, a odmah zatim i kako i koliko ga platiti. Tema drugog panela stručne konferencije “Kako ćemo se grejati tokom predstojeće zime?”, koju su organizovali JP Elektroprivreda Srbije i Balkanmagazin, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije bila je “Kako da grejanje bude jeftinije?”. Odgovor stručnjaka za ovu oblast nalazi se u eneregtskoj efikasnosti, a odmah zatim i u naplati grejanja po utrošku, gde bi svi postali mnogo svesniji toga šta dobijaju i odgovorniji prema svojim finansijama. Kako je ocenio jedan od panelista, centralno grejanje je evropski kvalitet života, a u raskoraku je sa našim platama i standardom.

Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije ocenio je da je plaćanje grejanja po utrošku toplotne energije budućnost i da toplane na tome insistiraju, ali nema razumevanja kod lokalnih samouprava.

“Neke samouprave, kao što su Šabac, Subotica i Kladovo imaju plaćanje grejanja po utrošku. U Beogradu kažu da su spremni, ali se čeka odluka gradskih vlasti. Kada bi plaćali struju po kvadratnom metru, bez strujomera, niko se ne bi potrudio da ugasi svetlo za sobom. Isto tako je i kod grejanja. Prema nekim procenama uvođenje plaćanja po utrošku, odnosno kupovina termoventila koštaće oko 50 evra po grejnom telu, tj. radijatoru”, kazao je Šumarac.

Problem za uvođenje ovog sistema plaćanja je i nepostojanje skupština stanara u mnogim zgradama, koje treba da donesu odluku o prelasku na sistem grejanja po utrošku. A, prema propisima, ako jedan od stanara ne želi da pređe na plaćanje po utrošku ne može niko u zgradi. Šumarac je istakao i da bi uvođenje plaćanja po utrošku zaposlilo i inžinjere.

dragoslav-sumarac

U proseku oko 38 do 40 odsto potrošnje finalne energije odlazi na zagrevanje i hlađenje zgrada.

Prema jednom istraživanju ustanovljeno je da u Srbiji ima 253 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora u zgradama i da su najveći deo stambene zgrade (oko 190 miliona kvadrata), od čega najveći deo otpada na stambene kuće. Javne zgrade su na 27 miliona kvadrata, od čega državna uprava koristi 12 miliona kvadrata, obrazovne ustanove, škole i vrtći 11 miliona kvadrata i zdravstvo oko četiri miliona kvadrata. Komercijalne zgrade zauzimaju oko 18 miliona kvadratnih metara.

Energetski pasoš - obaveza

“Inžinjerska komora Srbije je donela dva pravilnika o energetskoj efikasnosti i od 1. oktobra 2012. godine za svaku novu zgradu obavezan je elaborat i energetski pasoš. Nijedna zgrada ne može da dobije upotrebnu dozvolu bez energetskog pasoša. Prosečna potrošnja zgrade u Srbiji je 140 kilovatčasova toplotne energije po kvadratnom metru godišnje i na osnovu toga se formira cena grejanja. U Srbiji je oko tri miliona objekata, a od toga polovina je bez dozvole”, rekao je Šumarac uz napomenu da u EU svaka zgrada mora da ima energetski pasoš.

Iako se često navodi u javnosti da bi prelazak sa paušalnog na plaćanje po utrošku značio manje troškove, to se ne odnosi na energetski neefikasne zgrade. Naime, stanari energetski neefikasnih zgrada, od kojih neke troše i dva puta više energije od proseka, su po sadašnjem sistemu subvencionisani od strane svih onih koji imaju energetski efikasnije zgrade i kuće, odnosno, njihov prelazak na plaćanje po utrošku bi značio veće račune za grejanje.

dejan-stojanovic

Oko obračuna cene grejanja, prema rečima Dejana Stojanovića, člana Saveta Agencije za energetiku i predsednika Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije, već 15 godina se vodila borba između toplana i države. I sada, iako je doneta metodologija, od 58 opština sa sistemom centralnog grejanja njih 12 ili 13 je još ne primenjuje. (prezentacija - Dejan Stojanović - pptx)

Kako objašnjava Stojanović u metodologiji je isključena socijalna komponenta i odnos tarifa stamebnog i poslovnog prostora je jedan prema 1,25, u odnosu na nekadašnjih jedan prema četiri.

Isključenje ugrožava sistem

Trend da građani traže da budu isključeni sa sistema daljinskog grejanja zbog visokih cena, koji je kulminirao u Nišu, može predstavljati ozbiljan problem za toplane. U javnosti su se navodili primeri kako toplane troše veliki novac na plate, jubilarne nagrade ili putovanja. Međutim, kako ističe Stojanović, fiksni troškovi centralnog grejanja, gde su i plate, su od 25 do 35 odsto, a varijabilni troškovi, pre svega eneregnata su od 65 do 75 odsto.

Sa ovim se složio i Goran Aleksić, generalni direktor Beoelektrana, čak ističući da nema jeftinijeg grejanja bez jeftinije energije.

goran-aleksic

“Pa čak i sa jeftinijom energijom grejanje teško da može biti jeftinije ukoliko se u potpunosti ne primenjuju mere energetske efikasnosti. Što se tiče Beoelektrana važno je reći da sve obaveze plaćamo na vreme i nikome ništa ne dugujemo”, istakao je Aleksić dodajući i da uprkos vestima da je gas pojeftinio Beoelektrane plaćaju svega dinar po kubiku jeftinije nego 2014. godine.

Ono što predstavlja problem i gde se treba fokusirati je nespremnost građana da ulažu u energetsku efikasnost. Prema podacima iz dvogodišnje ankete, koju Beoelektrane sprovode među svojim korisnicima, prosečna starost zgrada kojima oni isporučuju toplotu je 37,5 godina, a neke zgrade u novobeogradskom Bloku 45 su toliko neefikasne da troše i do 280 kilovat časova po kvadratu godišnje.

“Tu ima mnogo stanova i živi jako puno naših korisnika. Moramo o tome voditi računa, da nam se ne bi vratilo kao bumerang. Na naše pitanje u anketi da li možete da izdvojite novac za poboljšanje izolacije 64 odsto korisnika je reklo ne, a svega 13 odsto da. Na pitanje da li biste to mogli uz kredit, bilo banke bilo nekog državnog fonda na sedam godina, 61 odsto je reklo ne, a svega 10 odsto da. Moramo produbiti svest korisnika kako bi i po prelasku na naplatu po utrošku naplata ostala približno ista”, istakao je Aleksić.

Naplata grejanja u Beogradu je 92 odsto, ali dug onih osam odsto, kada se pomnoži sa brojem meseci, pa sa brojem godina iznosi devet milijardi dinara. Toliko Beoelektrane potražuju od građana.

Ponovo aktuelan toplodalekovod od TENT-a

“Kada bi naplatili taj dug novac bi mogli da uložimo u projekat iskorišćenja toplotne energije TENT-a za grejanje Beograda. Na tom projektu radimo sa EPS-om. Do kraja godine očekujemo usvajanje plana detaljne regulacije. Ovaj projekat, u koji treba da se uloži od 165 do 180 miliona evra bi omogućio smanjenje potrošnje gasa. Tako bi spustili cenu energije na izvoru, što bi uticao i na smanjenje cene grejanja u Beogradu”, napomenuo je Aleksić, dodajući da su tokom 2015. godine potrošili 18 milijardi dinara za energente i da tu treba tražiti prostor za uštede, mada i dalje ima prostora za uštede na mreži i smanjenju gubitaka u kotlovima.

Aleksić je, takođe, poručio i da nije dobro što je dozvoljeno da se pojedini stanovi isključe sa centralnog grejanja, jer to može poremetiti bilanse i negativno uticati na bezbednost.

grejanje-2016

Takođe, postoji regulativa i procedura prelaska sa paušalnog na plaćanje po utrošku ali, prema rečima Aleksića, veoma je slabo interesovanje Beograđana za tako nešto.

Slovačka računica – efikasnos po ceni jednog piva dnevno

Slovačka je prošla kroz slične probleme koji čekaju Srbiju. Dejan Stojanović je preneo njihova iskustva iz kampanje da se pređe na plaćanje po utrošku. Oni su istovremeno sprovodili i građevinske (izolacija, zamena stolarije) mere i termičko-tehničke (montiranje termoventila na radijatore) i u kampanji su pozivali građane da piju samo jedno pivo manje dnevno a da ušteđeni novac ulože u mere energetske efikasnosti.

“Donja granica ulaganja je 10 evra mesečno po domaćinstvu. Mislim da to mora da se reši odozgo”, poručio je Stojanović.

Srpske toplane mahom sagorevaju gas kako bi obezbedile toplotnu energiju, a prema rečima Mirka Aranđelovića, izvršnog direktora Toplifikacije Požarevac, uz gubitke koji se prave na mreži, mnogo je efikasnije dopremiti gasni priključak do svakog domaćinstva ponaosob nego ga trošiti u toplanama.

Ipak, ne idu svi gubici na teret potrošača, pošto prema metodologiji obračuna cena, elektranama se priznaju gubici samo do 15 odsto, dok ima katastrofalno neefikasnih elektrana i sa gubicima i od 25 odsto. Međutim, kako ističe Stojanović ima ih i na evropskom nivou sa gubicima od sedam, osam odsto.

Kada se radi o gasu zanimljiva je i rasprava o tome zašto veliki potrošači, kao što su elektrane, ne mogu da kupe gas od nekog drugog snabdevača osim Srbijagasa, odnosno, zašto ne mogu da zakupe deo kapaciteta gasovoda. Odgovor je jednostavan, kako je objasnio Nenad Đajić, profesor na Rudarsko geološkom fakultetu, zimi, kada je gas potreban, svi kapaciteti su zauzeti i nema mogućnosti za dodatni transport, jer do Srbije dolazi samo jedna cev.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...