Gašenje termoelektrana na Balkanu ravno ekonomskom samoubistvu

Zoran Knežević

Dok Evropa odvaja koncepte rasta privrede i planiranje potrošnje energije Srbija to ne čini. Odricanje od uglja u postojećim ekonomskim uslovima, a bez realnih alternativa, ravno je ekonomskom samoubistvu. Srbija zalaže za održivo korišćenje uglja i smanjenje emisije štetnih materija. Kada Evropa kritikuje zemlje regiona zbog zagađenja zaboravlja da uporedi instalisani kapaciteti na Balkanu sa onim u EU, jer bi se tako pokazalo da ovdašnje zemlje trpe veće zagađenje iz razvijenih zemalja, čulo se u diskusiji na regionalnoj stručnoj konferenciji „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike danas organizovali internet portal Balkanmagazin i Business and economy center.

Pritisak koji Srbija ima od EU preko Energetske zajednice Jugoistočne Evrope za smanjenje zagađenja je koristan, jer može da nas natera da ispunimo sve standarde bolje zaštite životne sredine. S druge strane, kada se govori o ovoj temi, uvek se preuveličava uticaj termokapaciteta na zdravlje stanovništva i to, najčešće, na način koji je lobistički za određene krugove. A Srbija mora da koristi resurse koje ima jer nema drugih,“ rekao je Miroslav Spasojević, stručnjak za ekologiju i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike u diskusiji na regionalnoj stručnoj konferenciji „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike danas organizovali internet portal Balkanmagazin i Business and economy center.

Naglašavajući da Evropa odvaja koncepte rasta privrede i planiranje potrošnje energije, a da Srbija to ne čini Spasojević je kao najveći resurs za uštedu energije naveo poboljšanje energetske efikasnosti.

Miroslav-Spasojevic

Podsećajući je da je američki federalni sud nedavno odlučio da su američka vlada i tamošnje energetske kompanije krive za klimatske promene Spasojević je isakao da će to omogućiti da, praktično, svako može da tuži državu za probleme nastale usled zagađenja.

Ističući da se pod obnovljivim izvorimna često ne podrazumevaju hidroelektrane predsednik Nadzornog odbiora EPS-a Aleksandar Gajić je naglasio da one to jesu i dodao da je dobro što se u EPS-u shvata da se moraju revitalizovati hidroelektrane i termokapaciteti uz povećanje njihove snage.

Aleksandar-Gajic

„Sadašnja niska cena električne energije u Evropi neće dugo trajati. A kada struja počne da poskupljuje, naročito kada poskupi i nafta na svetskom tržištu, ponovo će biti isplativo graditi velike termo i hidrokapacitete,“ rekao je Gajić.

Objašnjavajući da su termoelektrane Republici Srpskoj neophodne zbog sigurnosti snabdevanja potrošača, kako u RS tako i u regionu, tehnički direktor Elektroprivrede Republike Srpske Maksim Skoko je rekao: „Osnovno pitanje treba da bude kakve nam termoelektrane trebaju. U svim zemljama regiona termokapaciteti su građeni 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada regulativa u ekologiji nije bila stroga kao danas, ili je nije ni bilo. U EPRS je urađena strategija nacionalnog plana, koja predviđa ulaganja u smanjenje emisije štetnih metrija i izgradnju novih kapaciteta. Uložoli smo do sada oko 100 miliona evra u poboljšanje zaštite životne sredine i odsumporavanje u TE Ugljevik, kao i u projekte za smanjenje emisije čvrstih čestica i azotnih jedninjenja. Mislimo da ćemo za dve-tri godine ponovo moći da govorimo o isplativosti investiranje u velike termo kapacitete.“

Maksim-Skoko

Svetomir Maksimović, direktor sektora za proizvodnju, preradu i transport uglja i otkrivki u EPS-u je, kao primer kako zemlje štite svoju energetsku bezbednost i koriste raspoložive resure, uprkos velikim pritiscima koje trpe od protivnika termoelektrana naveo Poljsku, koja u Evropi, posle Nemačke, najviše električne energije dobija iz uglja.

„U Poljskoj imaju jasan stav da zaštitom prava na korišćenje uglja kao sirovine za proizvodnju struje brane nacionalni interes i organizovani su na svim nivoima. Ni mi ne mislimo da je spaljivanje uglja najbolje i najmodernije rešenje ali, treba sagledati realnost. Zato ne treba biti sudija, jer svako ima svoju muku i mora da preživi. Naše je da branimo sopstvene interese a, pri tome, ne smemo da zaboravimo ni ekonomske i socijalne aspekte eventualnog zatvaranja termoelektrana. Samo u Srbiji na iskopavanju uglja za TE radi oko 15.000 ljudi. Treba voditi računa io njihovoj sudbini ali, i sudbini svih onih čije kompanije rade za TE,“ rekao je direktor Maksimović.

Svetomir-Maksimovic

Ovaj stručnjak EPS-a je upozorio da je veliki biznis ušao u ekologiju i da se tim imenom često pokrivaju interesi koji se kriju iza plasmana i prodaje novih tehnologija.

Dejan Boškovski, generalni direktor Elektrane na Makedonija (ELEM) je istakao da predstavnici njegove kompanije godinama ubeđuju vlast kako ovi naši prostori nisu toliko bogati da bi platili sve zahteve koji dolaze po pitanju smanjenja zagađenja i zatvaranja TE.

„Ako nastavimo da radimo kao što smo radili poslenjih godina bojim se da će od regionalnih elektroprivreda ostati samo prenosne mreže. Svi imaju probleme sa obezbeđivanjem potrebnih količina struje i zahtevima za zaštitu okoline, a suština je da se nađe sredina. A to je cena. Zašto su, na primer, banke zainteresovane da finansiraju OIE a nisu konvencionalne izvore? Naravno, zbog cene, po kojoj firme iz sektora OIE prodaju svoju struju. Mi u Makedoniji nemamo dovoljno kvalitetnog uglja, pa smo radili studiju koja je pokazala da naša elektrana Oslomej može da bude rentabilna i sa uvozonom sirovimom,“ rekao je Boškovski.

Dejan-Boskovski

Prvi čovek ELEM-a smatra da treba napraviti ozbiljnu kalkulaciju kako vratiti investicije, a jedan od načina je da se iskoriste sredstva EU za odsumporavanje i detoks.

„Druga važna stvar je da vlade zemalja u pregovorima sa EU budu dovoljno uporne i vešte da obezbede da sadašnji kapaciteti mogu da rade još 20 do 30 godina. Poseban problem predstavlja to što je zbog forsiranja tehnologije za OIE praktično obustavljen razvoj tehnologije za termoelektrane,“ rekao je direktor Boškovski.

Vesna Mitrović, načelnik Odeljenja za zaštitu prirodnih resursa Sektora za zaštitu životne sredine u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Srbije je, govoreći o tome da termoelektrane imaju negativan uticaj na životnu sredinu istakla da se Srbija zalaže za održivo korišćenje uglja i smanjenje emisije štetnih materija. Mitrovićeva je podsetila da je nacionalni cilj Srbije da značajno smanji zagađenbje iz TE do 2018. godine.

Vesna-Mitrovic

Peter Vajda, ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice Jugoistočne Evrope rekao je da se energetska tranzicija dešava u čitavoj Evropi i da se svuda traga za ciljevima, pri čemu se svi rukovode troškovima. Vajda je napomenuo da sve zemlje članice Energetske zajednice nastoje da prilagode svoje energetsk sisteme aktuelnim standardima i kao dobru stvar istakao da sve te zemlje prepoznaju da je to neophodno.

Peter-Vajda

“Realnost je da svi termnokapaciteti ispuštaju nezdrave materije, što podrazumeva da se mora raditi na smanjenju zagađenja koja oni prouzrokuju. Finansije jesu problem svuda, ali je neophodno investirati u nove tehnologije, kako bi se smanjili eksterni troškovi, koji podrazumevaju čišćenje vazduha, vode, zemljišta, brigu za zdravlje ljudi i njihovo lečenje,” rekao je Vajda.

Važno je, rekao je Mihailo Gavrić, jedan od bivših rukovodilaca EPS, da se javnost o potencijalnim štetama od emisije različitih materija obavetsi na pravi način i istinito.

Mihailo-Gavric

“Kada Evropa kritikuje zemlje regiona zbog zagađenja zaboravlja pri tom kako se Zemlja okreće jer, zagađenje iz naših TE odlazi na Istok, a ne na Zapad. Zaboravljaju, takođe, i da uporede instalisane kapacitete na Balkanu i one u EU, jer bi se tako pokazalo da ovdašnje zemlje trpe veće zagađenje iz razvijenih zemalja,” rekao je Gavrić.

Gavrić je još istakao da je EPS na 13 od 14 svojih termnokapaciteta ugradio najsavremenije filtere za prečišćavanje praškastihmaterija tako da “građani Srbije koji žive pored termoelektrana ne dišu ništa manje čist vazduh nego neko od građana EU pored čijeg grada postoji TE”.

Konsultant Olivera Matić Brbora, istakla je da je osnovni problem što se zdravstveni aspekt rada termnoeletrana posmatra isključivo kao šteta i to iz ugla stare tehnologije.

Olivera-Matic

“Ne kaže se, pri tom, da je ta tehnologija mnogo unapređena i da je mnogo uloženo u poboljšanje stanja. S druge strane, ne govori se o pozitivnim ekonomskim i društvenim aspektima gradnje velikih termokapaciteta. Ne može se sve podrediti ulasku u EU, pogotovo ne razvoj zemlje, jer energetika može brzo da obezbedi ekonomski rats. Zato je odricanje od uglja u postojećim ekonomskim uslovima, a bez realnih alternativa, ravno ekonomskom samoubistvu. Razvoj OIE ne može da zameni gašenje velikih termokapaciteta na Zapadnom Balkanu, a ugalj sa novim tehnologijama u proizvodnji struje predstavlja veliki ekonomski potencijal. Gradnja velikih termokapaciteta donosi velike koristi celokupnoj privredi jedne zemlje, od čega se značajno puni budžet, iz koga zemlja može da finansira i sanacije šteta koje su eventualno nastale. Zato je zahtev za prestanak korišćenja termoelektrana odricanje od razvoja, “naglasila je Brbora.

Načelnik Odeljenja za integrisane dozvole u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Srbije, Nada Lukačević je naglasila da će Srbija tokom pregovora o otvaranju Poglavlja 27 u razgovorima o pristupanju EU pregovarati za svako termoenergetsko postrojenje, kako bi se postigli što povoljniji uslovi za produžetak njihovog rada.

Nada-Lukacevic

Dr Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta je istakao da bi i Srbija više gradila da je u boljoj ekonomskoj situaciji.

Aleksandar-Jovovic

“Energiju iz termokapaciteta ne treba posmatrati kao izdvojen resurs jer će i njena cena i isplativost ulaganja u ovaj sektor zavisiti od kretanja cena i kvaliteta drugih energenata, pa i efikasnosti sistema daljinskog grejanja, kvaliteta goriva i slično,” ukazao je Jovović.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...