Energetsku budućnost Balkana određuju kreatori svetskih tokova

U energetskom sektoru u celom svetu vlada neizvesnost, a posebno u onim zemljama koje su zavisne od uvoza fosilnih goriva, kao što je Srbija i ostale zemlje regiona, rekao je minister rudarstva i energetike Aleksandar Antić, otvarajući juče međunarodne konferencije koju su organizovali Internet portal Balkanmagazin – www.balkanmagazin.net i Business and Economy Center pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije i u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije, a koju je sponzorisala revizorka i konsultantska kuća Deloitte d.о.о. Beograd.

Antić je istakao da mora da radi na tome da energetika u našem regionu izađe van državnih granica, jer je u pitanju regionalna energetska stabilnost.

Što se tiče unutrašnjeg stanja, svih pet velikih preduzeća iz oblasti energetike su u 2015. godini ostvarila dobit, a kako je napomenuo Antić, pokušaće da iskoriste trenutne niske cene nafte i gasa da se konsoliduju i stabilizuju, kako bi izdržala oštru konkurentsku utakmicu koja stiže.

Slaba gasna povezanost u regionu

Kada se radi o energetskoj bezbednosti teško je nesetiti se gasne krize - kada je 2009. godine zaustavljena isporuka gasa iz Rusije preko Ukrajine, koja je uzdrmala celu Evropu, a čini se najviše naš region, jer nije bilo alternativnih pravaca snabdevanja. Rešenje je trebalo da bude Južni tok, ali je projekat izgradnje tog gasovoda prekinut. U očekivanju nekog novog velikog projekta jedini izlaz je u interkonekcijama, rekao je Milan Zdravković, pomoćnik generalnog direktora za ekonomiku u JP Srbijagas. (prezentacija - Milan Zdravković - pdf)

“Zapadni Balkan ima nizak nivo razvoja gasovoda. Srbija se snabdeva samo iz jednog pravca i važno je to imati na umu kada se govori o liberalizaciji postojećeg tržišta. Traži se uvođenje konkurencije i tržišnih pravila, a nemamo prvi preduslov za tržište, gasnu infrastrukturu. Evropska komisija je usvojila neke projekte od evropskog interesa u regionu JIE, na jugu gasovod TAP, na istoku istočni prsten, ali nijedan od tih gasovoda ne poboljšava snabdevanje Srbije i Zapadnog Balkana. Preduslov za korišćenje gasa iz gasovoda TAP i LNG terminala je interkonekcija sa Bugarskom, ali kapaciteti tih gasovoda koji bi trebalo da dopremaju azerbejdžanski gas su diskutabilni. Za Istočni prsten čak nije ni poznat izvor gasa koji će dopremati”, objasnio je Zdravković, dodajući da je jedno sigurno, a to je da su gasovodi na ovako malim tržištima, kao što je naše, neisplativi i da mora postojati finansijska podrška.

Ukazujući na paradoks i razmimoilaženje evropske strategije integracije i liberalizacije gasnog tržišta i njene implementacije Zdravković podseća da se u bazičnoj direktivi iz 2003. godine kaže da je pretpostavka izgrađeno tržište i da se to radi zbog smanjenja cene gasa za krajnje potrošače. Nasuprot tome, u strategiji koju je donela Energetska zajednica 2012. godine, kaže se da će povećanje cene struje i gasa doprineti investicijama.

Zdravković je i istakao i da je projekat gasne interkonekcije sa Bugarskom u fazi revizije troškova iz studije iz 2011. godine i da se očekuje da će EU kroz grantove finansirati taj projekat, mada i tu ima problema jer, EU će finansirati ceo bugarski deo projekta, dok se sada pregovara sa koliko će učestvovati u srpskom delu projekta.

Osim interkonekcije bezbednost u snabdevanju trebalo bi da obezbedi proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kao i izgradnja novog u Itebeju, koji bi trebalo da stabilizuju snabdevanje i u regionu.

Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije izrazio je očekivanje da će se u budućnosti Gasprom vratiti na projekat Južni tok, jer je to jedino rešenje za snabdevanje gasa ovog regiona, ali i Evrope, posebno zbog toga što se uvoz gasa povećava. (prezentacija - dr Vojislav Vuletić - ppt)

“EU administracija pokušava zemljama koje su oštećene otkazivanjem Južnog toka da zamaže oči nekim projektima koji su ili nerealni ili nemaju veze sa nama. Proizvodnja LNG u svetu je daleko od svetskih potreba, a gas iz uljnih škriljaca je komplikovan za proizvodnju, ekološki problematičan, ali i ekonomski neopravdan, s obzirom na velike troškove dopremanja do nas. Evropa misli na sebe, a to pokazuje izgradnjom gasovoda Severni tok 2, koji je 51 odsto u vlasništvu Gasproma, a 49 odsto evropskih kompanija”, ocenio je Vuletić, dodajući da je sirijski rat sprečio mogućnosti za izgradnju gasovoda kojima bi se katarski gas dopremao do Evrope - što bi mogao biti i uzrok ovog rata.

Jedna od alternativa ili dopuna klasičnom gasovodu mogli bi da budu terminali LNG-a. Postoji projekat Rajna-Majna-Dunav, koji bi povezivao Severno i Crno more duž kog bi bili izgrađeni terminali, a rečni putevi bi se iskoristili za transport LNG-a.

Žaneta Ostojić Barjaktarević, direktor TENEA je istakla da je LNG ekološki najčistiji energent i da se ovaj projekat pre svega odnosi na njegovu upotrebu u saobraćaju. Međutim, Srbija nije učestvovala u ovom projektu, pa se tako u planu eventualnih budućih terminala na Dunavu nije našla nijedna naša luka, pored dve u Rumuniji, jedne u Bugarskoj i jedne u Slovačkoj. (prezentacija - Žaneta Ostojić Barjaktarević - pptx / prezentacija - Žaneta Ostojić Barjaktarević - eng - pptx)

Da li živimo u postnaftnoj eri?

Prema mišljenju profesora Slobodana Sokolovića odgovor je ne. Možda za dvadesetak godina, ali prema svim scenarijima nafta će imati značajno učešće (oko 30 odsto) u enertgetskom miksu do 2030. godine. (prezentacija - Prof. dr Slobodan Sokolović - pptx)

Sokolović ocenjuje da evropsko energetsko tržište nije integrisano i da u njemu postoji niz poroznosti.

“Evropa je uvozno zavisna. Pitanje je koliko članice ispunjavaju svoje obaveze. Nekoliko članica ne može da ispuni uslov da može da izveze najmanje 10 odsto električne energije, što ukazuje da evropsko tržište nije integrisano. Postoje unutrašnji konflikti između zemalja”, istakao je Sokolović.

Pad cene nafte tokom posolednjih godinu dana uzazvao je velike potrese u svetu. Posebno su pogođene kompanije koje se bave istraživanjem i proizvodnjom (apstrim), dok su nešto manje pogođene vertikalno integrisane kompanije, koje objedinjuju sve faze - od proizvodnje do prometa.

Prema rečima Ivana Brajovića, rukovodioca prodaje naftnih derivata u LUKOIL Srbija, zbog pada cene nafte sa 100 dolara po barelu u 2014. na 55 dolara u 2015. godini izostalo je 400 milijardi dolara investicija u prošloj godini i 120 milijardi dolara u prvom kvartalu 2016. godine. To će, prema njegovim rečima, smanjiti proizvodnju i uticati na oporavak cene nafte do kraja 2016. godine.

“Pojeftinjenje sirove nafte napravio je probleme i kompanijama i uvoznicima i državama. U srednjem roku će građani kupovati jeftinije gorivo i moći da povećaju potrošnju, ali to će biti sve dok ne počnu da padaju fiskalni prihodi u budžete, što će onda pogoršati makroekonomske pokazatelje. Čak i zemljama uvoznicama nafte mogu se poremetiti ovi pokazatelji. Pravo pitanje je da li mali disbalans u ponudi i tražnji može uzrokovati pad cene od 72 odsto u odnosu na 2012. godinu. Danas papirna berza kreira cenu nafte, a fizička trgovina preuzima ovu cenu. Berza radi kao kladionica, trgovci se svakodnevno klade na pad ili rast cene i podgrevaju ili hlade tržište. Kada ga podgrevaju onda cena neopravdano raste, kao 2008. godine, a sada ga hlade. Očekujemo da će do kraja godine nafta da se vrati na neke nivoe od 50 dolara za barel”, rekao je Brajović, dodajući da na cenu na berzi utiču i geopolitičke tenzije, valutni indeksi, izjave svetskih zvaničnika...

Kako je pad cene nafte uticao na razne tipove naftnih kompanije pokazuje poređenje Ekson mobajla, koji je vertikalno integrisana kompanija koji je u periodu od šest meseci izgubio 8,3 odsto na vrendosti akcija. Akcije kompanije Dajmond koja se bavi samo istraživanjem i proizvodnjom nafte izgubile su 30 odsto, a akcije firme Valero koja se bavi samo prodajom dobile su na vrendosti šest odsto u istom periodu.

Brajović je istakao da je 25 dolara za barel granica na kojoj će se preispitivati poslovni modeli velikih naftnih kompanija.

“Troškovi vađenja sirove nafte variraju od četiri dolara po toni u Saudijskoj Arabiji do 25 dolara u Meksičkom zalivu. Ipak treba uporediti i na kojoj ceni sirove nafte su usklađeni budžeti proizvođača. Na orimer Libiji je potrebna cena od 164 dolara za barel, Iranu 130 dolara, Saudijskoj Arabiji 101 dolar, a Rusiji 105 dolara za barel. Manjim zalivskim zemljama odgovora i 70 do 80 dolara. A mi imamo cenu od 30 i nešto dolara za barel”, naglasio je Brajović.

Tržište naftnih derivata u Srbiji je unapređeno markiranjem goriva, ali i dalje ne postoji tačan podatak koliki je promet derivata. Slaviša Petković, načelnik odeljenja za tržišni nadzor Ministartvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije istakao je da je kontrola prometa derivata i naplata akciza podeljena između više institucija što predstavlja problem.

“Najbolja kombinacija je kontrola i monitoringa i markiranja, ali traže se još bolje mogućnosti kontrole derivata. Naplata akciza je stabilna, ali prihodi od PDV-a nisu. Sada radimo na preseku uvoza goriva iz Makedonije i BiH i postoji prostor da se u Srbiji poveća legalno tržište derivata nafte”, istakao je Petković.

Paradoksi tržišta električne energije

Na tržištu električne energije EU dešava se paradoks, da su veleprodajne cene nikada niže, a maloprodajne rastu. Prema rečima Gordana Tanića iz Agencije za energetiku RS krivci za to su obnovljivi izvori energije. Zbog povlašćenog položaja grade se samo OIE elektrane, dok se termoelekrane zatvaraju. (prezentacija - Gordan Tanić - pptx)

“O kakvoj liberalizaciji se radi kada imamo moratorijum na nuklearke, fid-in tarife i takse na CO2. U ceni struje danas 50 odsto učestvuje proizvodnja i distribucija, a 50 odsto takse i akcize”, primetio je Tanić.

U Srbiji je od 1. januara 2015. godine tržište formalno slobodno, ali se na regulisanom snabdevanju nalazi oko 57 odsto potrošača, uglavnom domaćinstva. To se prema isksutvu iz Evrope neće značajnije menjati.

“U Srbiji ima prostora za smanjenje troškova, pre svega operativnih i gubitaka. A izgradnja novih elektrana, troškovi za ekologiju i obnovljivi izvori energije će uticati na rast cena. Pitanje je kolika će biti taksa na CO2. Kada uđemo u EU to će biti značajan trošak, posebno zbog učešća uglja u našoj proizvodnji struje. Energetska unija će, takođe, značiti i nove obaveze za državu i naša preduzeća”, ocenio je Tanić.

Potrošnja električne energije i u Evropi i kod nas ima trend pada, što dovodi elektroenergetske kompanije u teži položaj. Cena na berzama je od 2009. godine pala za 50 odsto. Uz to OIE i višak konvencionalnih kapaciteta prave probleme kompanijama. Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju JP Elektroprivrede Srbije ističe da je prognoziranje cena električne energije neizvesno, ali da nema signala da će one značajnije rasti. (prezentacija - Aleksandar Jakovljević - pptx)

“U regionu imamo dva velika proizvođača sa viškom energije, Rumuniju i Bugarsku dok su ostali ili balansirani ili imaju mali manjak. Za EPS je 2015. godina protekla u znaku oporavka od poplava i možemo reći da u 2016. ulazimo sanirani. U toku je projekat izgradnje bloka B3 u Kostolcu, a nastavljamo i projekte hidroelektrana i ekoošku zaštitu”, najavio je Jakovljević, dodajući da je u toku transformacija kompanije iz 14 privrednih društava u samo tri, sa tendencijom da budu dva.

Slični procesi reorganizacije su aktuelni i u Evropi.

“Bolje iskorišćenje unutrašnjih resursa i osluškivanje tržišta biće neophodni za uspeh na tržištu u narednom periodu”, poručio je Jakovljević.

U februaru je u Srbiji počela da radi berza električne energije SEEPEX, koja organizuje trgovinu dan unapred, odnosno, na njoj se kupuje električna energija danas za sutra.

Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a istakao je da klirinški sistem koji primenjuju daje sigurnost ispunjenja ugovora, odnosno da će kupljena struja biti isporučena a novac naplaćen - i to istog dana. (prezentacija - Dejan Stojčevski - pdf)

“Cene se odmah objavljuju i u istom satu svi kupuju i prodaju po istoj ceni. Ovo donosi transparentnost i konkurenciju. Takođe, berza će olakšati spajanje tržišta u regionu, a naš cilj je spajanje sa tržištima Centralne Evrope i Mađarske. To će biti moguće nakon izgradnje dalekovoda od 400 kilovolti do Rumunije, kao i povezivanja sa Crnom Gorom. To će nas staviti u sredinu između Rumunije i Bugarske, koje imaju viška energije, i Italije, gde su najviše cene”, istakao je Stojčevski.

Prema njegovim rečima, budućnost je povećanje broja trgovaca, tj. veća likvidnost tržišta, što će obezbediti spajanje sa rumunskim i mađarskim tržištem, a zatim će se stvoriti uslovi za trgovanje unutar dana. Kasnije je moguća i terminska trgovina, fjučersi, forvardi, zakup kapaciteta...

Stojčevski je naglasio i da je ovako plitka berza, ipak, uspela da skoro izjednači cene sa mađarskom i rumunskom berzom, a integracijom tržišta izjednačiće se cena na evropskom tržištu.

Gubi energetska nezavisnost u regionu

Trendovi u elektroenergetskim kompanijama u regionu pokazuju da je u toku restrukturiranje i razdvajanje delatnosti, u čemu je EPS već daleko odmakao, kao i promene u vlasništvu, ocenio je Miloš Videnović, direktor sektora za finansijski konsalting Deloitte d.о.о. Beograd

“U Crnoj Gori se očekuje izdvajanje distribucije, a u Republici Srpskoj se kasni sa time. Pitanje je kada će se ući u reorganizaciju. Podelom kompanija privatni investitori postaju zainteresovani za ulaganja. Na primer, penzionim fondovima su zanimljive distribucije, jer su monopoli i donose siguran prihod. Očekujemo promene vlasništva i u proizvodnji. Za sada to se dešava kod mini hidroelektrana i OIE, ali u dugom roku biće ulaganja i u velike projekte”, najavio je Videnović komentarišući da je došlo i do promene investitora. “Nekada su ulagale međunarodne finansijske institucije, a sada se pojavljuju privatni investitori ili proizvođač dovodi investitora sa sobom, kao što je kineska banka finansirala izgradnju bloka u Kostolcu, a verovatno će i u Crnoj Gori.”

Ističući da su kod velikih projekata veliki i rizici Videnović kaže da kapitlani projekti zahtevaju ulaganja veća od 300 miliona evra.

“A cena struje pada. Traže se garancije države, pa imamo indirektne subvencije, jer su projekti teško samostalno isplativi. Dugoročno očekujemo sve više privatnih investicija u projekte. To znači da se gubi energetska nezavisnost u regionu. Distribucije će biti u stranom vlasništvu, proizvodnja takođe, a mi ćemo biti oni koji samo prihvataju cenu”, poručio je Videnović.

OIE uništavaju nacionalne elektroprivrede

Blagoje Šupić, izvršni direktor za ekonomsko-finansijske poslove Elektroprivrede Republike Srpske postavio je pitanje zašto se uništavaju državne elektroprivrede davanjima za OIE.

“S jedne starne imamo deregulaciju tržišta, a zelenoj energiji se daje regulisana cena, garantuje se otkup i garantuje rok povraćaja investicije na šest godina. Uz to nemaju balansnu odgovornost. Tako se otvaraju vrata raznim tašna mašna firmama, a nacionalne kompanije se uništavaju”, upozorio je Šupić.